- Analiza DNK i ishrane 6.470 ljudi pokazala je da je važniji kvalitet onoga što jedete nego naziv dijete.
- Najbolje rezultate imali su oni koji jedu više povrća, voća i celih žitarica, uz manje crvenog i prerađenog mesa i šećera.
- Beli hleb, kolači i zaslađeni napici povezani su s nepovoljnijim pokazateljima biološkog starenja.
Istraživači ukazuju na nekoliko pravila koja se ponavljaju bez obzira na izabrani način ishrane: treba jesti mnogo povrća, voća i proizvoda od celog zrna, dok crveno i prerađeno meso treba ređe da bude na jelovniku, a unos šećera ograničen.
Ni svaka hrana biljnog porekla nije bila povezana s povoljnijim rezultatima. Beli hleb, kolači i napici sa dodatim šećerom bili su povezani s nepovoljnijim pokazateljima biološkog starenja. Slična povezanost uočena je i kod načina ishrane koji pogoduje upalnim procesima.
U studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications, tim iz Nemačkog centra za neurodegenerativne bolesti (DZNE) u Bonu uporedio je deset načina ocenjivanja kvaliteta ishrane. Analizirani su podaci 6.470 osoba starih od 30 do 95 godina. Od njih nije traženo da promene ishranu.
Učesnici su naveli šta su jeli tokom prethodnih 12 meseci, koliko često i u kojim količinama. Istraživači su potom njihove odgovore uporedili sa kriterijumima deset načina ishrane.
Šta je analiza krvi pokazala o biološkoj starosti?
Naučnici su analizirali i metilaciju DNK u ćelijama krvi učesnika. Reč je o hemijskim oznakama koje ne menjaju sam niz gena, ali mogu da utiču na njihovu aktivnost. Na osnovu obrasca tih oznaka moguće je proceniti biološku starost.
Ovakvi pokazatelji nazivaju se epigenetskim satovima. Oni služe za procenu da li biološki pokazatelji osobe odgovaraju njenim godinama ili ukazuju na brže, odnosno, sporije starenje. Istraživači su te rezultate uporedili s kvalitetom ishrane učesnika.
Različite dijete, slične veze
Ista osoba mogla je da ostvari visok rezultat prema jednom ili prema više analiziranih načina ishrane. Na primer, neko ko često jede ribu, koristi ulje uljane repice i bira ražani hleb mogao je dobro da se uklopi u drugačiji obrazac od osobe koja češće jede paradajz i mahunarke i koristi maslinovo ulje. Obe osobe su ipak mogle da se hrane zdravo.
Rezultati su pokazali da su ljudi čija je ishrana bila bolje usklađena sa zdravim obrascima imali povoljnije pokazatelje biološkog starenja od onih čija je ishrana bila lošijeg kvaliteta. Jačina te povezanosti razlikovala se među analiziranim obrascima.
Iako su različiti načini ishrane bili povezani s različitim promenama u metilaciji DNK, više od 70 odsto povezanih bioloških puteva bilo im je zajedničko. Među njima su procesi važni za strukturu i funkcionisanje ćelija, metabolizam i razvoj nervnih ćelija.
Istraživači su proverili nalaze i na podacima 1.034 učesnika studije EPIC u Potsdamu, gde su uočili slične veze. Ipak, podaci pokazuju povezanost između kvaliteta ishrane i pokazatelja starenja, a ne dokazuju da je ishrana izazvala te promene.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
