- Kardiolog Erik Topol opisuje 98-godišnju pacijentkinju koja je ceo život provela bez ozbiljnih bolesti i sama vozila automobil.
- Analiza njenog DNK nije pokazala ništa što bi objasnilo zdravo starenje, a genetski markeri bili su tek neznatno povoljniji.
- Istraživanje Wellderly sugeriše da su za dug život u zdravlju važni i vitkost, fizička aktivnost, obrazovanje i društvena uključenost.
"Uprkos mukotrpnom i skupom poslu koji je pre nekoliko godina zahtevalo tumačenje čitavih genoma, u DNK ispitanika nismo pronašli ništa što bi moglo da objasni zdravo starenje. Njihovi genetski markeri, pomoću kojih se procenjuje rizik od Alchajmerove bolesti ili bolesti srca, bili su tek neznatno povoljniji nego kod ostatka populacije", piše u svojoj knjizi "Superdugovečni" kardiolog dr Erik Topol.
On je sa svojim timom proučavao gene ljudi starijih od 80 godina koji nikada nisu imali ozbiljniju bolest. Iako u njihovim genima nisu pronašli ništa naročito, sami učesnici istraživanja ipak su se po nečemu razlikovali od drugih.
Objavljujemo deo knjige dr Erika Topola "Superdugovečni. Nauka o zdravom i dugom životu":
Njen slučaj je stvar slučajnosti
Upoznajte moju pacijentkinju, gospođu L.R. Ima 98 godina i tokom svog dugog života nikada nije patila od ozbiljne bolesti. Njen izabrani lekar uputio ju je kod mene kako bih pregledao srce, pošto su joj se pojavili otoci na nogama.
Tokom našeg prvog susreta primetio sam da je došla sama, pa sam je pitao kako je stigla do klinike. Ispostavilo se da je sama dovezla automobil. Ubrzo sam saznao mnogo više o toj izuzetno energičnoj i zdravoj ženi, koja je živela sama, imala širok krug poznanika i uživala u svojoj samostalnosti.
Njeno dugo i zdravo življenje bilo je potpuno neuobičajeno u njenoj porodici. Majka joj je preminula sa 59, a otac sa 64 godine. Braća su živela 43, odnosno 75 godina. Tri godine pre našeg prvog susreta, kada je imao 97 godina, preminuo je i njen suprug. I on je bio dobrog zdravlja i život je proveo bez većih tegoba, što se nije moglo reći za njegove roditelje i braću i sestre, koji su patili od hroničnih bolesti i umrli nekoliko decenija ranije.
Nakon smrti supruga, gospođa L.R. pala je u depresiju i izgubila 13 kilograma. Nestalo je interesovanje za omiljene aktivnosti, a to su slikanje i slaganje puzli od hiljadu delova. Ipak, jednom nedeljno nastavila je da igra karte sa grupom od osmoro prijatelja.
Jedna prijateljica joj je predložila da se iseli iz kuće u kojoj je živela decenijama i preseli u dom za starije. Zahvaljujući toj odluci upoznala je umetnike, stekla nove prijatelje i proširila krug poznanika. Život se ponovo vratio u stari ritam, a ona je obnovila ljubav prema slikanju uljanih slika, koje su osvajale nagrade, kao i prema slaganju puzli.
Žena koju sam upoznao zračila je optimizmom, bila je vedra i često se smejala. Tokom pregleda trebalo je da utvrdim uzrok oticanja nogu. Iako se pacijentkinja nikada nije žalila na visok krvni pritisak, ultrazvuk srca pokazao je zadebljanje srčanog zida, dok je i rad srčanog mišića odstupao od normale.
Ejekciona frakcija, odnosno količina krvi koju leva komora ispumpava tokom jednog srčanog otkucaja, bila je neuobičajeno visoka. Utvrdio sam da ima hipertrofičnu kardiomiopatiju karakterističnu za starije osobe, oboljenje o kojem sam godinama ranije pisao u časopisu New England Journal of Medicine.
Njeno srce postalo je kruto i otežano se opuštalo između otkucaja, što je izazivalo oticanje nogu. Terapija nije predstavljala problem, tegobe su nestale i više se nije žalila na slične simptome.
Gospođa L.R. primer je osobe koja stari u dobrom zdravlju. Njen slučaj je neobičan. Izbegla je gotovo sve bolesti povezane sa starošću i odstupila od onoga što većina nas očekuje od procesa starenja. Čini se da njeno, kao ni izuzetno dugo i zdravo življenje njenog supruga, nema mnogo veze sa genima. Medicina još nema potpuno objašnjenje za ovaj fenomen, ali na osnovu onoga što danas znamo o biologiji starenja, moguće je da je njen slučaj jednostavno posledica slučajnosti, odnosno velike sreće.
U DNK ispitanika nismo pronašli ništa što bi objasnilo zdravo starenje
Godinama su mene i moje kolege fascinirali ljudi poput gospođe L.R, koji imaju toliko sreće da ih bolesti gotovo zaobiđu. Godine 2008. pokrenuli smo projekat Wellderly. Namera nam je bila da proučavamo ljude koji imaju najmanje 80 godina, a nikada nisu bili ozbiljno bolesni niti su patili od hroničnih oboljenja.
Bilo nam je potrebno šest godina rada u institutu Scripps Research da pronađemo 1.400 osoba koje su ispunjavale tako strogu definiciju zdravog starenja i koje su pristale da učestvuju u projektu. Od njih smo uzimali uzorke krvi kako bismo sekvencirali svih tri milijarde "slova" njihovog genoma.
Naša hipoteza bila je da su upravo njihovi geni odgovorni za tako neobično dug život u dobrom zdravlju. Ovde ne govorim samo o životnom veku ili dugovečnosti. Ti pojmovi odnose se na ukupan broj godina koje neko živi, dok healthspan, odnosno životni vek proveden u dobrom zdravlju, označava godine tokom kojih osoba živi bez većih posledica bolesti ili invaliditeta.
Naše razmišljanje bilo je pogrešno
Uprkos zahtevnom i skupom poslu koji je podrazumevalo sekvenciranje i tumačenje celih genoma, u DNK ispitanika nismo pronašli ništa što bi moglo da objasni njihovo zdravo starenje. Njihovi genetski markeri povezani sa rizikom od Alchajmerove bolesti ili bolesti srca bili su samo neznatno povoljniji nego kod ostalih ljudi.
Ako njihovi geni nisu pokazali ništa naročito, sami učesnici projekta jesu. Njihova prosečna starost bila je 84 godine, a u poređenju sa ostatkom američkog stanovništva istih godina bili su gotovo 13 kilograma mršaviji, više su vežbali i imali su viši nivo obrazovanja.
Medicinska sestra koja ih je primala u projekat i razgovarala sa njima primetila je još nešto. Bili su izuzetno vedri ljudi. Mnogi su održavali društvene kontakte, odlazili u klubove, na plesove, družili se sa prijateljima i aktivno učestvovali u životu svoje lokalne zajednice.
Iako su već bili duboko u devetoj deceniji života, neki su bili toliko zauzeti, da nije bilo lako pronaći termin za sastanak sa njima. Svaki učesnik imao je sopstvenu teoriju o tome zašto je toliko zdrav, iako su pojedini i dalje pušili, neki čak dve paklice cigareta dnevno. Iako naše istraživanje nije otkrilo kakvu ulogu DNK ima u tako dugom životu bez ozbiljnih bolesti, usmerilo je pažnju na druge faktore.
Produžavanje života u dobrom zdravlju postaje sve dostupnije
Većina stanovništva izgleda potpuno drugačije od grupe Wellderly. U Sjedinjenim Američkim Državama 60 odsto odraslih ima najmanje jednu hroničnu bolest, dok 40 odsto ima dve ili više.
Među osobama starijim od 65 godina, 80 odsto ima dve ili više hroničnih bolesti, 23 odsto tri ili više, a sedam odsto čak pet ili više hroničnih oboljenja. Ako vi ili neko koga poznajete imate hroničnu bolest, velika je verovatnoća da ona pripada jednoj od četiri velike grupe:
- dijabetesu,
- bolestima srca,
- malignim bolestima ili
- nekom obliku neurodegenerativnih bolesti.
Visoko na listi nalaze se i hronične bolesti pluća i bubrega. Ko ne bi želeo da živi dugo? Dugovečnost je cilj kojem mnogi teže gotovo opsesivno. Međutim, dug život praćen hroničnim bolestima, poput Alchajmerove bolesti, posledica moždanog udara ili sindroma krhkosti, više ne izgleda toliko privlačno.
Ono što zapravo želimo jeste da dodatne godine provedemo bez bolesti. Dobra vest je da produžavanje života u dobrom zdravlju postaje sve ostvarivije. Postoje dva glavna puta:
- sprečavanje ili odlaganje bolesti povezanih sa starenjem i
- usporavanje samog procesa starenja.
Kod prve mogućnosti već smo ostvarili značajan napredak, a u bliskoj budućnosti očekuju nas i nova važna otkrića. Druga mogućnost predstavlja mnogo veći izazov.
Gospođa L.R. uspela je da izbegne ozbiljne hronične bolesti, što je pošlo za rukom samo 19 odsto od 400 stogodišnjaka, starosti od 97 do 119 godina, koji su učestvovali u istraživanju New England Centenarian Study. Kod većine, odnosno kod 81 odsto ispitanika, razvila su se druga oboljenja.
Upravo sprečavanju ili značajnom odlaganju bolesti povezanih sa starenjem, a samim tim i produžavanju života u dobrom zdravlju, posvećen je najveći deo knjige dr Erika Topola "Superdugovečni. Nauka o zdravom i dugom životu".
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
