- Nemačka planira velika ulaganja u infrastrukturu, odbranu i digitalizaciju, ali studija IW upozorava da za realizaciju projekata nedostaje oko 148.000 stručnih radnika.
- Najveći manjak je u tehničkim zanimanjima, posebno u elektroinstalacijama, grejanju, klimatizaciji i održavanju postrojenja.
- IW upozorava da javna potrošnja ne može da zameni privatne investicije, dok je privredi od 2020. izostalo oko 420 milijardi evra ulaganja.
Nemačka u posebnom fondu za modernizaciju infrastrukture raspolaže s ogromnih pola biliona evra, ali nedostatak kvalifikovanih radnika otežava da se taj novac uopšte potroši.
Jer, sam novac nije dovoljan, navodi se u studiji Instituta za nemačku privredu (IW) iz Kelna, objavljenoj 19. oktobra.
Najviše nedostaje radnika tehničkih struka
"Uspeh projekata u velikoj meri zavisi i od toga da li postoji dovoljno kvalifikovanih stručnjaka koji će ih planirati, graditi i njima upravljati", navodi se u izveštaju.
Upravo tu postoje neizvesnosti, naročito kada je reč o zanimanjima u oblastima infrastrukture, energetske tranzicije i digitalizacije.
"Ako se zanimanja koja se preklapaju računaju samo jednom, od jula 2025. do juna 2026. za sprovođenje investicionog programa u proseku je nedostajalo 148.047 stručnih radnika. Na ove tri grupe zanimanja otpada 44 odsto ukupnog manjka kvalifikovane radne snage."
Prema istraživačima iz Kelna, najveći nedostatak se beleži u tehničkim zanimanjima.
"To uključuje elektroinstalacije u građevinarstvu, sanitarnu tehniku, grejanje i klimatizaciju, elektrotehniku industrijskih postrojenja, kao i mašinsku tehniku i održavanje postrojenja."
Najviše nedostaje radnika sa završenim stručnim obrazovanjem, navode autori studije. Očekuju da će silne milijarde evra koje traže radnu snagu dodatno produbiti manjak kadrova, dok se potrebni radnici neće jednostavno pojaviti sami od sebe, osim ako država ne preduzme mere i na tom polju.
Nedostatak stručnih radnika ostaje veliki problem
Vlada je nedavno, kao i vodeći ekonomisti i Međunarodni monetarni fond, znatno povećala prognoze rasta nemačke privrede. Razlog za to je jačanje izvoza, ali pre svega velika državna ulaganja u infrastrukturu i odbranu u vrednosti od bilion evra tokom sledećih godina.
Očekuje se da će BDP ove godine porasti za 1,3 odsto, a 2027. za 1,1 odsto. Godine 2028. rast bi trebalo da uspori na 0,6 odsto.
Manjak radne snage posledica je starenja stanovništva i nedostatka mlađih generacija, što se tek delimično može nadoknaditi doseljavanjem. IW smatra da je to jedan od najvećih strukturnih problema Nemačke.
"Nepopunjena radna mesta kratkoročno znače propušteno stvaranje dodate vrednosti, a dugoročno i slabiji inovacioni potencijal, kao i sporiji privredni rast", navodi se u analizi.
Tokom prošle godine u svim zanimanjima ostalo je nepopunjeno 54.000 mesta za stručno obrazovanje, dok gotovo 40.000 kandidata nije uspelo da pronađe mesto za obuku u željenom zanimanju.
Privatni sektor zaostaje sa ulaganjima
"Ispravno je da država nadoknađuje zaostatke u ulaganjima", kaže Mihael Gremling, direktor odeljenja za konjunkturna istraživanja pri IW-u.
"Međutim, javna potrošnja ne može da zameni privatne investicije koje su potrebne za održiv rast."
Prema njegovoj oceni, dobar je smer to što Vlada investicionim samitom, koji je počeo u ponedeljak, želi da privuče privatni kapital u Nemačku. Naime, prema drugoj studiji IW-a, spremnost privatnog sektora na ulaganja poslednjih godina bila je slaba.
Prema toj studiji, nemačkoj privredi su od početka 2020. godine, zbog pandemije koronavirusa, rata u Ukrajini i sukoba na Bliskom istoku, izostale investicije u vrednosti većoj od nekoliko stotina milijardi evra.
Preduzeća su uložila oko 470 milijardi evra manje nego što bi se moglo očekivati na osnovu dugoročnog trenda. Država je, nasuprot tome, investirala oko 50 milijardi evra više.
Kada se to sabere, procenjeni manjak ulaganja iznosi oko 420 milijardi evra. Privatne investicije u drugom tromesečju ove godine i dalje su bile više od deset odsto ispod godišnjeg proseka iz 2019. godine. Javne investicije, s druge strane, bile su oko 20 odsto više nego tada.
BONUS VIDEO:
(DW/MONDO)