PREDATOR - EVOLUCIJA (FILMSKA RECENZIJA)

The Predator (2018)

Distributer: Megakom

Za početak, po običaju, nekoliko reči o precima Predatora iz 2018, kao i o ljudima uključenim u ovaj poduhvat još od 1987. Dakle, razlozi zbog kojih sam uopšte i otišao u bioskop da pogledam ovaj akcioni film. No, ovog puta nešto više o tome, a manje o filmu jer, znate već, nema baš puno toga lepog da se kaže o najnovijem "Predatoru".

Počelo je još 1987. godine sa onim sada već slavnim Švarcenegerovim "Predatorom", mada, poštenije bi bilo reći Mektirnenovim "Predatorom" sa Švarcenegerom, bez obzira što je čuveni Austrijanac taj koga svi pamte. U svakom slučaju, stigao je bez mnogo pompe, a ostao zapamćen kao jedan od najboljih akcionih filmova tog vremena, a i mnogih drugih.

Arnold, Karl Veders, neki Šejn Blek – to su bili vodeći glumci ovog filma koji je u to vreme, zašto i to ne reći, katastrofalno prošao kod filmske kritike, a spektakularno na blagajnama (oko 100 miliona). Retko ko je tada prepoznao Mektirnanov genij i istakao kasting, samog Švarcenegera, specijalne efekte i sve ostale segmente ovog klasika. Bilo je čak i opisa da se radi o dosadnoj i neuspeloj parodiji "Mad" magazina, ali hej, šta to pa uopšte znaju filmski kritičari?

Svejedno, "Predator" je preživeo svu tu nepravdu i danas spada u one filmove koje, kada na njih slučajno naletite na nekom filmskom kanalu, obavezno otpratite do kraja bez obzira šta ste u stvari tražili kada ste seli ispred svog TV-a i počeli da sufrujete. K’o što rekoh – klasik.

Nastavak se zvao jednostavno – "Predator 2" i bio je takođe sjajan, sa spektakularnim B kastingom: Deni Glover, Ruben Blejds, Geri Bjuzi, Marija Končita Alonso i drugi. I ovaj je prošao užasno loše – kritika ga je sahranila i nazvala ogromnim razočaranjem (u odnosu na takođe razočaravajući original?). Da li treba pominjati da je i ovaj film Stivena Hopkinsa postao kultno ostvarenje?

Ali u godinama koje su sledile, sve je krenulo nizbrdo; dva krosovera sa "Alien" serijalom - ("Alien vs. Predator") su zaista bila za apsolutni zaborav", "Predatora" iz 2010. se jedva i sećam, a onda je stigao i ovogodišnji pokušaj da se prisetimo lepih 80-ih.

A tu je onda i taj Šejn Blek, ne samo član originalnog kastinga, već u stvari i jedan genijalni scenarista, zaslužan za neke od najvećih akcionih filmova svih vremena, ne šalim se: "Smrtonosno oružje 1 i 2", "Last Boy Scout", "Last Action Hero", "The Long Kiss Goodnight", "Kiss, Kiss, Bang, Bang", "Iron Man 3"…Treba li još? Šejn je režirao, ali ne i napisao novog "Predatora".

Snajperista Kvin Mekena (Bojd Holbruk) sa svojim timom tokom jedne akcije biva svedok pada vanzemaljske letelice. Na samom mestu pada, Kvin pronalazi tuđinsku kacigu i još neke delove oklopa. Paralelno sa tim, saznajemo da tajna služba već ima laboratoriju u kojoj proučava razne dokaze vanzemaljskog prisustva na ovoj našoj planeti, ali i samog zarobljenog ratnika.

Koji ne ostaje dugo u zatočeništvu. U svakom slučaju, da skratim, Kvin predvodi novu jedinicu sastavljenu uglavnom od otpisanih i psihički labilnih vojnika koji su odjednom poslednja nada da se Predatori (međusobno posvađani i suprotstavljeni) prizovu pameti i oteraju natrag u svoju prokletu galaksiju.

To, naravno, i ne bi moralo da zvuči preterano loše – znate, ovde se ipak radi o akcionom SF filmu – ali krajnji produkt je zaista užasan na svakom planu. Priča bi možda i imala smisla, ali svi ostali elementi koji bi trebalo da podrže tu priču, nikako ne funkcionišu. Dijalozi su tipičan primer za ono što Amerikanci nazivaju terminom "lazy writing", scenario je prepun loših fazona (uglavnom mačizam, seksizam i šale na račun osoba sa Turetovim sindromom), glumci su prosečni (sa retkim izuzecima – dečak sa autizmom, sam Holbruk), a spec. efekti smehotresni (naročito kada smo u svemiru).

Sve u svemu, zaboravite na ovog novog "Predatora" koji, paradoksalno, i dalje ima bolje zbirne ocene od Mektirnanovog uzora i napravite sebi double bill veče tako što ćete pronaći prva dva filma iz serijala. Kad završite sa ta dva remek dela, pređite na već pobrojane Blekove filmove, naročito onaj sa Brusom Vilisom. Pa odatle idite u nova istraživanja, gdegod, samo što dalje od 2018. godine.

Ocena:

**

Da li se vama dopao "Predator"?

The Predator (2018)

Distributer: Megakom

Za početak, po običaju, nekoliko reči o precima Predatora iz 2018, kao i o ljudima uključenim u ovaj poduhvat još od 1987. Dakle, razlozi zbog kojih sam uopšte i otišao u bioskop da pogledam ovaj akcioni film. No, ovog puta nešto više o tome, a manje o filmu jer, znate već, nema baš puno toga lepog da se kaže o najnovijem "Predatoru".

Počelo je još 1987. godine sa onim sada već slavnim Švarcenegerovim "Predatorom", mada, poštenije bi bilo reći Mektirnenovim "Predatorom" sa Švarcenegerom, bez obzira što je čuveni Austrijanac taj koga svi pamte. U svakom slučaju, stigao je bez mnogo pompe, a ostao zapamćen kao jedan od najboljih akcionih filmova tog vremena, a i mnogih drugih.

Arnold, Karl Veders, neki Šejn Blek – to su bili vodeći glumci ovog filma koji je u to vreme, zašto i to ne reći, katastrofalno prošao kod filmske kritike, a spektakularno na blagajnama (oko 100 miliona). Retko ko je tada prepoznao Mektirnanov genij i istakao kasting, samog Švarcenegera, specijalne efekte i sve ostale segmente ovog klasika. Bilo je čak i opisa da se radi o dosadnoj i neuspeloj parodiji "Mad" magazina, ali hej, šta to pa uopšte znaju filmski kritičari?

Svejedno, "Predator" je preživeo svu tu nepravdu i danas spada u one filmove koje, kada na njih slučajno naletite na nekom filmskom kanalu, obavezno otpratite do kraja bez obzira šta ste u stvari tražili kada ste seli ispred svog TV-a i počeli da sufrujete. K’o što rekoh – klasik.

Nastavak se zvao jednostavno – "Predator 2" i bio je takođe sjajan, sa spektakularnim B kastingom: Deni Glover, Ruben Blejds, Geri Bjuzi, Marija Končita Alonso i drugi. I ovaj je prošao užasno loše – kritika ga je sahranila i nazvala ogromnim razočaranjem (u odnosu na takođe razočaravajući original?). Da li treba pominjati da je i ovaj film Stivena Hopkinsa postao kultno ostvarenje?

Ali u godinama koje su sledile, sve je krenulo nizbrdo; dva krosovera sa "Alien" serijalom - ("Alien vs. Predator") su zaista bila za apsolutni zaborav", "Predatora" iz 2010. se jedva i sećam, a onda je stigao i ovogodišnji pokušaj da se prisetimo lepih 80-ih.

A tu je onda i taj Šejn Blek, ne samo član originalnog kastinga, već u stvari i jedan genijalni scenarista, zaslužan za neke od najvećih akcionih filmova svih vremena, ne šalim se: "Smrtonosno oružje 1 i 2", "Last Boy Scout", "Last Action Hero", "The Long Kiss Goodnight", "Kiss, Kiss, Bang, Bang", "Iron Man 3"…Treba li još? Šejn je režirao, ali ne i napisao novog "Predatora".

Snajperista Kvin Mekena (Bojd Holbruk) sa svojim timom tokom jedne akcije biva svedok pada vanzemaljske letelice. Na samom mestu pada, Kvin pronalazi tuđinsku kacigu i još neke delove oklopa. Paralelno sa tim, saznajemo da tajna služba već ima laboratoriju u kojoj proučava razne dokaze vanzemaljskog prisustva na ovoj našoj planeti, ali i samog zarobljenog ratnika.

Koji ne ostaje dugo u zatočeništvu. U svakom slučaju, da skratim, Kvin predvodi novu jedinicu sastavljenu uglavnom od otpisanih i psihički labilnih vojnika koji su odjednom poslednja nada da se Predatori (međusobno posvađani i suprotstavljeni) prizovu pameti i oteraju natrag u svoju prokletu galaksiju.

To, naravno, i ne bi moralo da zvuči preterano loše – znate, ovde se ipak radi o akcionom SF filmu – ali krajnji produkt je zaista užasan na svakom planu. Priča bi možda i imala smisla, ali svi ostali elementi koji bi trebalo da podrže tu priču, nikako ne funkcionišu. Dijalozi su tipičan primer za ono što Amerikanci nazivaju terminom "lazy writing", scenario je prepun loših fazona (uglavnom mačizam, seksizam i šale na račun osoba sa Turetovim sindromom), glumci su prosečni (sa retkim izuzecima – dečak sa autizmom, sam Holbruk), a spec. efekti smehotresni (naročito kada smo u svemiru).

Sve u svemu, zaboravite na ovog novog "Predatora" koji, paradoksalno, i dalje ima bolje zbirne ocene od Mektirnanovog uzora i napravite sebi double bill veče tako što ćete pronaći prva dva filma iz serijala. Kad završite sa ta dva remek dela, pređite na već pobrojane Blekove filmove, naročito onaj sa Brusom Vilisom. Pa odatle idite u nova istraživanja, gdegod, samo što dalje od 2018. godine.

Ocena:

**

Da li se vama dopao "Predator"?

The Predator (2018)

Distributer: Megakom

Za početak, po običaju, nekoliko reči o precima Predatora iz 2018, kao i o ljudima uključenim u ovaj poduhvat još od 1987. Dakle, razlozi zbog kojih sam uopšte i otišao u bioskop da pogledam ovaj akcioni film. No, ovog puta nešto više o tome, a manje o filmu jer, znate već, nema baš puno toga lepog da se kaže o najnovijem "Predatoru".

Počelo je još 1987. godine sa onim sada već slavnim Švarcenegerovim "Predatorom", mada, poštenije bi bilo reći Mektirnenovim "Predatorom" sa Švarcenegerom, bez obzira što je čuveni Austrijanac taj koga svi pamte. U svakom slučaju, stigao je bez mnogo pompe, a ostao zapamćen kao jedan od najboljih akcionih filmova tog vremena, a i mnogih drugih.

Arnold, Karl Veders, neki Šejn Blek – to su bili vodeći glumci ovog filma koji je u to vreme, zašto i to ne reći, katastrofalno prošao kod filmske kritike, a spektakularno na blagajnama (oko 100 miliona). Retko ko je tada prepoznao Mektirnanov genij i istakao kasting, samog Švarcenegera, specijalne efekte i sve ostale segmente ovog klasika. Bilo je čak i opisa da se radi o dosadnoj i neuspeloj parodiji "Mad" magazina, ali hej, šta to pa uopšte znaju filmski kritičari?

Svejedno, "Predator" je preživeo svu tu nepravdu i danas spada u one filmove koje, kada na njih slučajno naletite na nekom filmskom kanalu, obavezno otpratite do kraja bez obzira šta ste u stvari tražili kada ste seli ispred svog TV-a i počeli da sufrujete. K’o što rekoh – klasik.

Nastavak se zvao jednostavno – "Predator 2" i bio je takođe sjajan, sa spektakularnim B kastingom: Deni Glover, Ruben Blejds, Geri Bjuzi, Marija Končita Alonso i drugi. I ovaj je prošao užasno loše – kritika ga je sahranila i nazvala ogromnim razočaranjem (u odnosu na takođe razočaravajući original?). Da li treba pominjati da je i ovaj film Stivena Hopkinsa postao kultno ostvarenje?

Ali u godinama koje su sledile, sve je krenulo nizbrdo; dva krosovera sa "Alien" serijalom - ("Alien vs. Predator") su zaista bila za apsolutni zaborav", "Predatora" iz 2010. se jedva i sećam, a onda je stigao i ovogodišnji pokušaj da se prisetimo lepih 80-ih.

A tu je onda i taj Šejn Blek, ne samo član originalnog kastinga, već u stvari i jedan genijalni scenarista, zaslužan za neke od najvećih akcionih filmova svih vremena, ne šalim se: "Smrtonosno oružje 1 i 2", "Last Boy Scout", "Last Action Hero", "The Long Kiss Goodnight", "Kiss, Kiss, Bang, Bang", "Iron Man 3"…Treba li još? Šejn je režirao, ali ne i napisao novog "Predatora".

Snajperista Kvin Mekena (Bojd Holbruk) sa svojim timom tokom jedne akcije biva svedok pada vanzemaljske letelice. Na samom mestu pada, Kvin pronalazi tuđinsku kacigu i još neke delove oklopa. Paralelno sa tim, saznajemo da tajna služba već ima laboratoriju u kojoj proučava razne dokaze vanzemaljskog prisustva na ovoj našoj planeti, ali i samog zarobljenog ratnika.

Koji ne ostaje dugo u zatočeništvu. U svakom slučaju, da skratim, Kvin predvodi novu jedinicu sastavljenu uglavnom od otpisanih i psihički labilnih vojnika koji su odjednom poslednja nada da se Predatori (međusobno posvađani i suprotstavljeni) prizovu pameti i oteraju natrag u svoju prokletu galaksiju.

To, naravno, i ne bi moralo da zvuči preterano loše – znate, ovde se ipak radi o akcionom SF filmu – ali krajnji produkt je zaista užasan na svakom planu. Priča bi možda i imala smisla, ali svi ostali elementi koji bi trebalo da podrže tu priču, nikako ne funkcionišu. Dijalozi su tipičan primer za ono što Amerikanci nazivaju terminom "lazy writing", scenario je prepun loših fazona (uglavnom mačizam, seksizam i šale na račun osoba sa Turetovim sindromom), glumci su prosečni (sa retkim izuzecima – dečak sa autizmom, sam Holbruk), a spec. efekti smehotresni (naročito kada smo u svemiru).

Sve u svemu, zaboravite na ovog novog "Predatora" koji, paradoksalno, i dalje ima bolje zbirne ocene od Mektirnanovog uzora i napravite sebi double bill veče tako što ćete pronaći prva dva filma iz serijala. Kad završite sa ta dva remek dela, pređite na već pobrojane Blekove filmove, naročito onaj sa Brusom Vilisom. Pa odatle idite u nova istraživanja, gdegod, samo što dalje od 2018. godine.

Ocena:

**

Da li se vama dopao "Predator"?