Eto, posle jednog kraćeg odmora, vraćam vam se osvežena morskom vodom Jadrana, i večito opčinjena čarima Dalmacije – mirisima, ukusima, i zvukovima.
Da krenem ispočetka – moj odmor je bio neplaniran, i ne pitajte me kako, ali završila sam na ostrvu Hvar (po prvi put) sa Kokijem (tatom), glavom i bradom... Bilo je smešno posle 100 godina ponovo letovati sa njim, bili smo ko dva bodljikava praseta u džaku, ali nekako je sve to imalo smisla...:)
U svakom slučaju, taj odmor je stigao, rekoh, neplanirano i kao dobitak na lutriji. Pokupila sam pinkle i u roku od dva dana sela na dva voza, i jedan trajekt, i stigla u raj... Već mi je Split bio milina sa svojim uskim kamenim uličicama i bazarom (odmah sam se setila Gibonnija i pesme „Zavezanih očiju (Eto me doma)“)...
A Hvar?
Pa, recimo da je Hvar opravdao sve one priče koje sam slušala kao klinka, kad je već bio jedno od najpopularnijih letovališta stare Jugoslavije. Neću vas daviti detaljima, ali voda je bila fantastična, hrana savršeno ukusna, cvrčci i zrikavci vrlo muzikalni, a priroda divna...
I u svemu tome, desio se koncert TBF-a, splitske hip-hop grupe koja je prošlih godina zaradila ogroman broj Porina, i veliku bazu poštovalaca. To je malo razbilo moje ludačko slušanje Gibonnija, i albuma „Unca fibre“ koji sam vam toplo preporučila pre nego što sam odlepršala u Dalmaciju...Hvala Bogu, inače bih poludela, već mi sam svira u glavi...
Enivej, TBF su održali koncert u Diskoteci „Veneranda“, koju sam ja, luda i senilna kakva sam inače, nazvala „Tavalerna“ ??? :):) To nije bio prvi put da ih slušam uživo – u Bg-u su gostovali na krajnje slabo posećenom koncertu MTV-a u SKC-u.
Naravno, ja ne bih bila ja, da u ovoj priči ne postoji zvrčka. A ona glasi ovako: jedno 2 nedelje pred taj ničim izazvani odlazak na more, ja na TV Košavi uhvatim spot TBF za pesmu „Nostalgična“. Tu numeru sam čula i videla još prošle godine, ali sam tek ovog leta baš obratila pažnju na tekst...I tako, tog vrelog julskog popodneva sam sedela zavaljena u svoju pohabanu braon fotelju i plakala kao kiša.
Toliko me rastužilo to o čemu oni pričaju, a podloga u vidu matrice Arsena Dedića iz ko zna koje godine (70-tih, pretpostavljam) me dokusurila. Kad se on pojavio u spotu na sekund, već sam se gušila u suzama...Znam, vama je sad verovatno smešno, ali moja generacija na tu pesmu mora da reaguje burno, u najmanju ruku...Evo, skoro ceo tekst, čisto da vidite o čemu pričam, mada ovo se mora čuti...
„I ove stare melodije bude memorije Čiste nostalgije,
I ne znan šta mi je Stari s bafima,
stara s ogromnom trajnom
Sestra I ja, cili umazan slajom
I sve je daleko I tajno
Znan ni onda nije sve bilo bajno,
al ditetu sve je sjajno i pari mi se puno lipše
I ove kapi kiše ka da šapću: “Nikad više…”
Jer sve prolazi, ostaje samo u nama
U srcima , u umu, I foto albumu
Priča svaka slika, da ne zaboravin nikad
Nasmijana lica nekih starih prika
Nekih nema više, ostale su sjene
Mora bit da je s njima nesta I dio mene
Al vrate ga kiše, I vitar s juga
Neka stara pisma, nostalgija I tuga. *
Nekad se pitan jel tribalo sve baš tako bit pa mislin,
tribalo je bit, jer je proklet ovi svit
I dobri ljudi uvik izvuku deblji kraj
Zato se nadan da postoji I pakal I raj
Neki viši sud, Božja pravda
Da presudi I kazni svakog onog gada
Željnog rata I žednog krvi
Al ko je bez grijeha nek baci kamen prvi
Ironično zaista, da citira Krista
Jedan od onih šta je odgojen u obitelji ateista
I to u mraku, u miješanom braku
U nekoj dalekoj zemlji, sad je samo u zraku
I baš me je tamo donila roda
Da ne mrzin I buden pošten, iskren I odan
A razliku između zla I dobra
Nisan naučija ni od fratra, ni hodže, ni popa
A kad su zavladali oni šta su pali s kruške
Božji ljudi su blagoslovili puške
Janjce slali u smrt, za svoga Boga, jedinoga
Za ludilo svoga ideologa
kad bijesni mržnja razum nije lijek
I ludilo uvik promijeni tijek Povijesti, i ispiše novu krvavu stranu
U zemlji seljaka na brdovitom Balkanu. *
Zato letin visoko iznad napaćenog tla
Daleko od poimanja dobra i zla
visoko gore, ka Suncu, u nebesa di se gužvaju poruke SMS-a
iz ovog vrimena izlazin van I zaranjan u neki davni, zaboravljeni san
Neki bolji dan, pun smija I vica
Di su sritni ljudi I njihova dica
I gledaju u sutra, ozarena lica
Puni nade, u tom svitu pravde
Jednakosti, bratstva I slobode
U svit ljubavi me misli vode
I još uvik virujen da će na ovoj planeti
Jednog dana svi ljudi moć živit sretni
Razum, ljubav I znanje izgradit će raj
I znaj, neće biti ironije za kraj. „
Poenta je da se očigledno naša generacija u Hrvatskoj oseća slično našoj generaciji u Srbiji....Nismo sami...Uglavnom, posle tog dana, vest da TBF sviraju u gradu Hvaru me je stvarno obradovala.
Naravno, svirka je strašno kasnila, te je u stvari, umesto u 23h, počela u 01h. Koki i ja smo zamalo odustali, jer smo kao pravi penzioneri ustajali rano, i legali još ranije. Ali, bila sam uporna u moljenju, i dočekasmo početak koncerta. Na mene vizuelno najveći utisak sve vreme ostavlja najsimpatičniji član TBF, debeljuško zvani Mladen.
Sve u svemu, svirka je bila super, oni jesu hip hop, ali su i muzičari, tako da je maltene sve live, osim nekih semplova. I to je baš dobro, jer prenose živu energiju na svakoga u publici. Čula sam i par interesantnih rege/ska numera. Kovač je, naravno, čuo tekst samo u jednoj pesmi, i to u kojoj nije trebalo, a ona se zove „Guzice i sise“; posle koncerta mi je rekao da , eto, današnji mladi pišu o jako banalnim temama. Odmah sam ga prekorila, i zaključila da nismo razaznali ceo tekst, a kamoli kontekst! :) Odbranila sam ih stoički, pozivajući se najviše na moju omiljenu numeru, i tu sam ga malo smekšala pomenom Arsena...
Enivej, otišli smo pre kraja, jer bi ga nosila kući da smo duže ostali... Ali smo bili tu dovoljno dugo da dočekam LIVE izvedbu „ Nostalgične“, i da osetim istu setu na toplom hvarskom vazduhu posle ponoći, istu onu koja me je jednog julskog popodneva prikovala za moju pohabanu braon fotelju u Bg-u , i izmamila mi suze...
Vaša Kristina
kolumna@mtsmondo.com
Da krenem ispočetka – moj odmor je bio neplaniran, i ne pitajte me kako, ali završila sam na ostrvu Hvar (po prvi put) sa Kokijem (tatom), glavom i bradom... Bilo je smešno posle 100 godina ponovo letovati sa njim, bili smo ko dva bodljikava praseta u džaku, ali nekako je sve to imalo smisla...:)
U svakom slučaju, taj odmor je stigao, rekoh, neplanirano i kao dobitak na lutriji. Pokupila sam pinkle i u roku od dva dana sela na dva voza, i jedan trajekt, i stigla u raj... Već mi je Split bio milina sa svojim uskim kamenim uličicama i bazarom (odmah sam se setila Gibonnija i pesme „Zavezanih očiju (Eto me doma)“)...
A Hvar?
Pa, recimo da je Hvar opravdao sve one priče koje sam slušala kao klinka, kad je već bio jedno od najpopularnijih letovališta stare Jugoslavije. Neću vas daviti detaljima, ali voda je bila fantastična, hrana savršeno ukusna, cvrčci i zrikavci vrlo muzikalni, a priroda divna...
I u svemu tome, desio se koncert TBF-a, splitske hip-hop grupe koja je prošlih godina zaradila ogroman broj Porina, i veliku bazu poštovalaca. To je malo razbilo moje ludačko slušanje Gibonnija, i albuma „Unca fibre“ koji sam vam toplo preporučila pre nego što sam odlepršala u Dalmaciju...Hvala Bogu, inače bih poludela, već mi sam svira u glavi...
Enivej, TBF su održali koncert u Diskoteci „Veneranda“, koju sam ja, luda i senilna kakva sam inače, nazvala „Tavalerna“ ??? :):) To nije bio prvi put da ih slušam uživo – u Bg-u su gostovali na krajnje slabo posećenom koncertu MTV-a u SKC-u.
Naravno, ja ne bih bila ja, da u ovoj priči ne postoji zvrčka. A ona glasi ovako: jedno 2 nedelje pred taj ničim izazvani odlazak na more, ja na TV Košavi uhvatim spot TBF za pesmu „Nostalgična“. Tu numeru sam čula i videla još prošle godine, ali sam tek ovog leta baš obratila pažnju na tekst...I tako, tog vrelog julskog popodneva sam sedela zavaljena u svoju pohabanu braon fotelju i plakala kao kiša.
Toliko me rastužilo to o čemu oni pričaju, a podloga u vidu matrice Arsena Dedića iz ko zna koje godine (70-tih, pretpostavljam) me dokusurila. Kad se on pojavio u spotu na sekund, već sam se gušila u suzama...Znam, vama je sad verovatno smešno, ali moja generacija na tu pesmu mora da reaguje burno, u najmanju ruku...Evo, skoro ceo tekst, čisto da vidite o čemu pričam, mada ovo se mora čuti...
„I ove stare melodije bude memorije Čiste nostalgije,
I ne znan šta mi je Stari s bafima,
stara s ogromnom trajnom
Sestra I ja, cili umazan slajom
I sve je daleko I tajno
Znan ni onda nije sve bilo bajno,
al ditetu sve je sjajno i pari mi se puno lipše
I ove kapi kiše ka da šapću: “Nikad više…”
Jer sve prolazi, ostaje samo u nama
U srcima , u umu, I foto albumu
Priča svaka slika, da ne zaboravin nikad
Nasmijana lica nekih starih prika
Nekih nema više, ostale su sjene
Mora bit da je s njima nesta I dio mene
Al vrate ga kiše, I vitar s juga
Neka stara pisma, nostalgija I tuga. *
Nekad se pitan jel tribalo sve baš tako bit pa mislin,
tribalo je bit, jer je proklet ovi svit
I dobri ljudi uvik izvuku deblji kraj
Zato se nadan da postoji I pakal I raj
Neki viši sud, Božja pravda
Da presudi I kazni svakog onog gada
Željnog rata I žednog krvi
Al ko je bez grijeha nek baci kamen prvi
Ironično zaista, da citira Krista
Jedan od onih šta je odgojen u obitelji ateista
I to u mraku, u miješanom braku
U nekoj dalekoj zemlji, sad je samo u zraku
I baš me je tamo donila roda
Da ne mrzin I buden pošten, iskren I odan
A razliku između zla I dobra
Nisan naučija ni od fratra, ni hodže, ni popa
A kad su zavladali oni šta su pali s kruške
Božji ljudi su blagoslovili puške
Janjce slali u smrt, za svoga Boga, jedinoga
Za ludilo svoga ideologa
kad bijesni mržnja razum nije lijek
I ludilo uvik promijeni tijek Povijesti, i ispiše novu krvavu stranu
U zemlji seljaka na brdovitom Balkanu. *
Zato letin visoko iznad napaćenog tla
Daleko od poimanja dobra i zla
visoko gore, ka Suncu, u nebesa di se gužvaju poruke SMS-a
iz ovog vrimena izlazin van I zaranjan u neki davni, zaboravljeni san
Neki bolji dan, pun smija I vica
Di su sritni ljudi I njihova dica
I gledaju u sutra, ozarena lica
Puni nade, u tom svitu pravde
Jednakosti, bratstva I slobode
U svit ljubavi me misli vode
I još uvik virujen da će na ovoj planeti
Jednog dana svi ljudi moć živit sretni
Razum, ljubav I znanje izgradit će raj
I znaj, neće biti ironije za kraj. „
Poenta je da se očigledno naša generacija u Hrvatskoj oseća slično našoj generaciji u Srbiji....Nismo sami...Uglavnom, posle tog dana, vest da TBF sviraju u gradu Hvaru me je stvarno obradovala.
Naravno, svirka je strašno kasnila, te je u stvari, umesto u 23h, počela u 01h. Koki i ja smo zamalo odustali, jer smo kao pravi penzioneri ustajali rano, i legali još ranije. Ali, bila sam uporna u moljenju, i dočekasmo početak koncerta. Na mene vizuelno najveći utisak sve vreme ostavlja najsimpatičniji član TBF, debeljuško zvani Mladen.
Sve u svemu, svirka je bila super, oni jesu hip hop, ali su i muzičari, tako da je maltene sve live, osim nekih semplova. I to je baš dobro, jer prenose živu energiju na svakoga u publici. Čula sam i par interesantnih rege/ska numera. Kovač je, naravno, čuo tekst samo u jednoj pesmi, i to u kojoj nije trebalo, a ona se zove „Guzice i sise“; posle koncerta mi je rekao da , eto, današnji mladi pišu o jako banalnim temama. Odmah sam ga prekorila, i zaključila da nismo razaznali ceo tekst, a kamoli kontekst! :) Odbranila sam ih stoički, pozivajući se najviše na moju omiljenu numeru, i tu sam ga malo smekšala pomenom Arsena...
Enivej, otišli smo pre kraja, jer bi ga nosila kući da smo duže ostali... Ali smo bili tu dovoljno dugo da dočekam LIVE izvedbu „ Nostalgične“, i da osetim istu setu na toplom hvarskom vazduhu posle ponoći, istu onu koja me je jednog julskog popodneva prikovala za moju pohabanu braon fotelju u Bg-u , i izmamila mi suze...
Vaša Kristina
kolumna@mtsmondo.com
Pridruži se MONDO zajednici.