Casino Royale (2006)
Režija: Martin Kembel
Uloge: Danijel Kreg, Džudi Denč, Eva Grin
Distribucija: Tak
Evo nekih zanimljivih podataka vezanih za novog Džemsa Bonda: prvi je plavušan koji je do sada glumio slavnog agenta, prvi je Bond rodjen pošto je već nastao čuveni filmski serijal (on '68, serijal '62.), prvi je Bond rodjen nakon smrti Iana Fleminga ('64), prvi je koji ne posećuje holivudske partije i izbegava crvene tepihe.
Takodje, svi dosadašnji 007 agenti izjasnili su se pozitivno o njemu. Iako je na fizičkom planu savršeno izdefinisan, visok 180 cm (mada izgleda kao da je duplo kraći) i sav u mišićnim pločicama, generalno, u odnosu na dosadašnju predstavu o tome kako bi trebalo da izgleda najpoznatiji svetski tajni agent, totalno je neugledan i inferioran u odnosu na sve svoje prethodnike. I pored svega toga, čini se da smo dobili jednog skoro perfektnog Džemsa Bonda.
Ja ne mogu da kažem da sam baš preveliki ljubitelj ovog filmskog serijala. Dapače. Na rečima, kada se povede razgovor o tome, ja sam uvek za, ali realno, ja zaista ne osećam ništa specijalno dok gledam ove filmove. Naravno, kada me pitaju, ja uvek zastupam onaj stav koji je uobičajen – Šon Koneri je jedini pravi Bond, Rodžer Mur je parodija, krš, onog Lazenbija se i ne sećam, a Daltona i Brosnana, iako fizički izgledaju kao savršeni primerci, teško da mogu i da razlikujem.
A naročito ne razlikujem njihove filmove; svi su oni, manje-više, zabavni za gledanje, prepuni spektakularnih akcionih scena i još spektakularnijih devojaka, ali već par dana nakon gledanja teško da možete da se setite šta ste zaista gledali. Uvek ću da kažem kako je, recimo, ''Iz Rusije sa ljubavlju'' ubedljivo najbolji Bond ikada, ali kada sam pre par godina na nekoj od domaćih televizija slučajno naleteo na taj film, nisam mogao da izdržim duže od 15 minuta pored ekrana. Definitivno, kada se pomene Bond, meni uglavnom sinu samo neki fragmenti i scene koje i ne mogu da povežem sa imenom filma: Franc Klamer na skijama koji se spušta niz bob stazu, Konerijevo suočavanje sa tarantulom, čuveno Džems Bond ostrvo (been there, done that), Q-ovi gedžeti, uglavnom fenomenalne špice, Aston Marti automobili i sl. (Kad smo već kod toga, srebrni Aston Marti iz 1964. u novom Bondu je zanosniji od svih žena koje prođu ekranom.) Filmova se, pojedinačno, praktično i ne sećam.
Na ‘’Kazino Rojal’’ nisam znao koga da vodim. Dugo sam razmišljao o tome i razni su mi padali na pamet. Prvo sam hteo da pozovem nekog pravog špijuna, ali sam ubrzo shvatio da ne poznajem nijednog, ili barem ne znam da ga poznajem. Imam, istina, jednog drugara koji je 1000% špijunčina, izvesni Doktor A, ali je on sada na mestu na kojem sasvim sigurno ne može da gleda novog Bonda.
Zatim sam poželeo da pozovem neku super žensku i da pokušam da proniknem u taj ugao gledanja ovakvih filmova, ali sam nakon one bedne dvojke koju sam dodelio Pradi, naišao na kolektivno odbijanje svih fensi cica ovog grada. Na kraju sam odustao od ovog koncepta, barem za večeras.
Novi Bond se, pomalo zbunjujuće, odigrava u današnje vreme, ali obrađuje prvi zadatak tajnog agenta koji još uvek nema dve nule i dozvolu za ubijanje (što ga, naravno, ne sprečava da ubija). Već u prvih nekoliko minuta filma, iza Danijela Krega ostaje na desetine leševa i to sve nakon adrenalinske jurnjave po Ugandi i Madagaskaru.
Malo potom nešto se dešava u Londonu i još negde, a zatim kreće i primarni zadatak našeg junaka – pobediti glavnog zlikovca u partiji pokera koja se, za 15 miliona dolara, igra u maloj, izmišljenoj zemlji, pod imenom Montenegro. U ovoj idiličnoj morsko-planinskoj zemlji, čarobni gradovi izgledaju kao da su smešteni u Alpe, planinska i morska mondenska mesta su povezana fantastičnim putevima i brzim prugama, vozni park ove zemlje sastoji se od Bentlija, Aston Martija i Rolseva, hoteli izgledaju kao u Monte Karlu, a lokalno stanovništvo, gle čuda, priča našim jezikom! Ima tu i zbunjujućih kadrova u kojim u drugom planu prepoznajete i Perast i Lovćen i Boku i još neke znamenitosti koje su nama poznate iz države pod imenom Crna Gora, sve u svemu idealan teren za obračun sa...kim beše?
Baš tako dakle, novi Bond je budalaština kao i svi prethodni. Ovog puta nešto uzbudljiviji i inteligentniji, ali sa sličnim ishodom. Fantastična zabava u prvoj trećini, malo smaranja u drugoj i dok stignete do poslednje trećine već vam više nije jasno šta se ono na početku dešavalo u onoj Ugandi i...gde još beše?
Ipak, ne može se reći da sam nezadovoljan napustio skoro punu salu bioskopa Roda u četvrtak uveče. 140 minuta ubitačnog tempa, neugledni, ali ipak više nego ubedljivi novi glumac, netipičan rasplet posle kojeg naš nepobedivi junak ispada popriličan luzer koji ne uspeva da ostvari praktično nijedan zadatak, konačno i turistička razglednica za tu spektakularnu, malu zemlju koja vam se čini kao mesto koje je možda u nekom lepšem svetu i moglo da postoji, samo da se desilo...šta ono beše?
Nije ni bitno, idem ja u potragu za ovom zemljom snova. Mojkovac, here I come!
Ocene:
Ja ****
Režija: Martin Kembel
Uloge: Danijel Kreg, Džudi Denč, Eva Grin
Distribucija: Tak
Evo nekih zanimljivih podataka vezanih za novog Džemsa Bonda: prvi je plavušan koji je do sada glumio slavnog agenta, prvi je Bond rodjen pošto je već nastao čuveni filmski serijal (on '68, serijal '62.), prvi je Bond rodjen nakon smrti Iana Fleminga ('64), prvi je koji ne posećuje holivudske partije i izbegava crvene tepihe.
Takodje, svi dosadašnji 007 agenti izjasnili su se pozitivno o njemu. Iako je na fizičkom planu savršeno izdefinisan, visok 180 cm (mada izgleda kao da je duplo kraći) i sav u mišićnim pločicama, generalno, u odnosu na dosadašnju predstavu o tome kako bi trebalo da izgleda najpoznatiji svetski tajni agent, totalno je neugledan i inferioran u odnosu na sve svoje prethodnike. I pored svega toga, čini se da smo dobili jednog skoro perfektnog Džemsa Bonda.
Ja ne mogu da kažem da sam baš preveliki ljubitelj ovog filmskog serijala. Dapače. Na rečima, kada se povede razgovor o tome, ja sam uvek za, ali realno, ja zaista ne osećam ništa specijalno dok gledam ove filmove. Naravno, kada me pitaju, ja uvek zastupam onaj stav koji je uobičajen – Šon Koneri je jedini pravi Bond, Rodžer Mur je parodija, krš, onog Lazenbija se i ne sećam, a Daltona i Brosnana, iako fizički izgledaju kao savršeni primerci, teško da mogu i da razlikujem.
A naročito ne razlikujem njihove filmove; svi su oni, manje-više, zabavni za gledanje, prepuni spektakularnih akcionih scena i još spektakularnijih devojaka, ali već par dana nakon gledanja teško da možete da se setite šta ste zaista gledali. Uvek ću da kažem kako je, recimo, ''Iz Rusije sa ljubavlju'' ubedljivo najbolji Bond ikada, ali kada sam pre par godina na nekoj od domaćih televizija slučajno naleteo na taj film, nisam mogao da izdržim duže od 15 minuta pored ekrana. Definitivno, kada se pomene Bond, meni uglavnom sinu samo neki fragmenti i scene koje i ne mogu da povežem sa imenom filma: Franc Klamer na skijama koji se spušta niz bob stazu, Konerijevo suočavanje sa tarantulom, čuveno Džems Bond ostrvo (been there, done that), Q-ovi gedžeti, uglavnom fenomenalne špice, Aston Marti automobili i sl. (Kad smo već kod toga, srebrni Aston Marti iz 1964. u novom Bondu je zanosniji od svih žena koje prođu ekranom.) Filmova se, pojedinačno, praktično i ne sećam.
Na ‘’Kazino Rojal’’ nisam znao koga da vodim. Dugo sam razmišljao o tome i razni su mi padali na pamet. Prvo sam hteo da pozovem nekog pravog špijuna, ali sam ubrzo shvatio da ne poznajem nijednog, ili barem ne znam da ga poznajem. Imam, istina, jednog drugara koji je 1000% špijunčina, izvesni Doktor A, ali je on sada na mestu na kojem sasvim sigurno ne može da gleda novog Bonda.
Zatim sam poželeo da pozovem neku super žensku i da pokušam da proniknem u taj ugao gledanja ovakvih filmova, ali sam nakon one bedne dvojke koju sam dodelio Pradi, naišao na kolektivno odbijanje svih fensi cica ovog grada. Na kraju sam odustao od ovog koncepta, barem za večeras.
Novi Bond se, pomalo zbunjujuće, odigrava u današnje vreme, ali obrađuje prvi zadatak tajnog agenta koji još uvek nema dve nule i dozvolu za ubijanje (što ga, naravno, ne sprečava da ubija). Već u prvih nekoliko minuta filma, iza Danijela Krega ostaje na desetine leševa i to sve nakon adrenalinske jurnjave po Ugandi i Madagaskaru.
Malo potom nešto se dešava u Londonu i još negde, a zatim kreće i primarni zadatak našeg junaka – pobediti glavnog zlikovca u partiji pokera koja se, za 15 miliona dolara, igra u maloj, izmišljenoj zemlji, pod imenom Montenegro. U ovoj idiličnoj morsko-planinskoj zemlji, čarobni gradovi izgledaju kao da su smešteni u Alpe, planinska i morska mondenska mesta su povezana fantastičnim putevima i brzim prugama, vozni park ove zemlje sastoji se od Bentlija, Aston Martija i Rolseva, hoteli izgledaju kao u Monte Karlu, a lokalno stanovništvo, gle čuda, priča našim jezikom! Ima tu i zbunjujućih kadrova u kojim u drugom planu prepoznajete i Perast i Lovćen i Boku i još neke znamenitosti koje su nama poznate iz države pod imenom Crna Gora, sve u svemu idealan teren za obračun sa...kim beše?
Baš tako dakle, novi Bond je budalaština kao i svi prethodni. Ovog puta nešto uzbudljiviji i inteligentniji, ali sa sličnim ishodom. Fantastična zabava u prvoj trećini, malo smaranja u drugoj i dok stignete do poslednje trećine već vam više nije jasno šta se ono na početku dešavalo u onoj Ugandi i...gde još beše?
Ipak, ne može se reći da sam nezadovoljan napustio skoro punu salu bioskopa Roda u četvrtak uveče. 140 minuta ubitačnog tempa, neugledni, ali ipak više nego ubedljivi novi glumac, netipičan rasplet posle kojeg naš nepobedivi junak ispada popriličan luzer koji ne uspeva da ostvari praktično nijedan zadatak, konačno i turistička razglednica za tu spektakularnu, malu zemlju koja vam se čini kao mesto koje je možda u nekom lepšem svetu i moglo da postoji, samo da se desilo...šta ono beše?
Nije ni bitno, idem ja u potragu za ovom zemljom snova. Mojkovac, here I come!
Ocene:
Ja ****
Pridruži se MONDO zajednici.