Čovek od čelika (Superman)

Nikad nisam bio preterano dobar u dualnom opredeljivanju – mama ili tata, Miki ili Paja, Stounsi ili Bitlsi, Fantom ili Mandrak, ova ili ona – to mi je uvek bila muka i od mene teško da ste mogli da dobijete konkretan odgovor kod ovakvih klinačkih dilema.

Ali ako bi mi neko postavio pitanje Betmen ili Supermen, makar u sebi, uvek sam imao spreman odgovor. Čovek od čelika bre! Betmen je strašan, naravno, sav u crnom, nekako mračan, nesavladiv. Superpametni detektiv. Danju švaler, noću heroj, sa gadžetima, Betmobilom i Alfredom. U odnosu na Supermena, definitivno alternativa naspram mejnstrima.

Ipak, potajno sam više voleo Kriptonijanca. Iako stalno nasmejan, Supermen je uvek bio mnogo tužniji i osećajniji od Betmena. Vanzemaljac koji Zemljane voli više nego oni sebe same, a ipak usamljen do bola, zaljubljen, a osuđen na samoću, maskiran u šeprtlju i dosadnjakovića, a vlasnik neverovatnih moći. On leti, ima eks-rej vid, u očima ima i neke lasere koji tope sve pred sobom, dah koji ledi i svašta još. Konačno – nepobediv i neuništiv. Ni onaj ćelavi mu ništa ne može.

Pročitao sam milion tabli Supermena. Odgledao sam verovatno sve što postoji o njemu, i filmove i serije i crtaće. G. i dalje smatra da je Donerov Supermen nedodirljiv, ja jeretički mislim da je TV ''Smolvil'' ono najbolje što su pokretne slike proizvele na tu temu. Nema dileme, dakle, Betmen ga je razbio, na velikom platnu naročito.

Zbog svega toga i G. i ja smo sa popriličnom dozom skepse i straha krenuli na projekciju koju smo toliko dugo čekali. G. je bio naročito smrknut i hejtovao je sve što se moglo hejtovati na osnovu trejlera i špice koja nam je bila odavno poznata. Znam da će ovde mnogi već početi da se mršte, ali stvarno – Zek Snajder? Onaj što se usudio da takne, a zatim i masakrira ''Vočmene'' (G. penu pušta na pomen tog 'sranja', ja sam malo tolerantniji na delove tog filma), obesmisli ''300'', proizvede onaj ''Sucker Punch'', a ostalo ne bih ni pominjao. Fan, nema dileme, ali zašto baš on da mi dira Čoveka od čelika? Zašto Kristofere Nolanu? Očigledno, više voliš Betmena.

I sad, vraćam se na početak. Niko ne voli Supermena više od mene, tako da imam puno pravo da konstatujem da novi Supermen, jednostavno, nije dobar. Isprazan je i dosadan. Bez ijednog razvijenog lika za koji možeš da se vežeš i koji ima makar malo smisla. U novom Supermenu, potrebno je da prođe punih 90 minuta, da bi on postao ono što je trebalo da predstavlja od prvog sekunda. Od 90. minuta on na trenutke postaje čak i spektakularan, ali tada već ni G. ni ja nismo marili za to.

(spoiler alert)

Rasel Krou i Ajelet Zurer su biološki roditelji Kal-Ela. Kripton se raspada i spolja i iznutra. General Zor inicira prevrat i ubija sve u vladajućem savetu (ni napredne rase nisu imune na varvarsko ponašanje), ali Džor-El i Lara uspevaju da strpaju Kal-Ela u raketu, ubrizgaju mu genetski kod kompletne kriptonijanske rase i lansiraju ga na Zemlju, spasavajući ga tako i od poludelog generala, ali i od prirodne katastrofe koja će raspolutiti celu planetu.

Zor gubi bitku i sa snagama lojalnim vladajućoj garnituri i biva proteran u Fantomsku zonu. Ta činjenica će ga spasiti sudbine koja uskoro pogađa planetu i osloboditi večnog ropstva. Vrlo brzo, on će krenuti u poteru za jedinim preostalim Kriptonijancem.

(Sjajan početak – na papiru. Zaplet i čitavu priču je smislio Kristofer Nolan, ali na platnu se nižu nezanimljivi likovi koji izgovaraju razočaravajuće dijaloge i jeftine kvazi-patriotske, religiozne i militarističke parole. G. i ja već počinjemo da razmenjujemo poglede u kojima se ogleda neverica. Hans Zimer već smara pretencioznom muzikom koja kao da hoće da dodatno akcentuje epsku sliku koju Snajder očajnički želi da naglasi. Trt. Rasel Krou – svetlo u tami.)

Zemlja. Kevin Kostner i Dajan Lejn (večito spektakularna) pronalaze i usvajaju malog Klarka.

On još kao dete ispoljava svoje super-moći, ali Kentovi uspevaju da mu usade svest o tome kako moći mora i da krije i da koristi. U nekoliko ispresecanih vremenskih tokova pratimo taj proces. Kamera drhti i trese se.

(Konfuzno. Supermen je mejnstrim priča koja bi tako trebalo da bude ispričana. Ponavljam, ''Smolvil'' je recept. Kevin Kostner – makar malo topline u neočekivano ledenom Supermenu.)

Lane Lang praktično i nema u filmu, ali zato je tu Lois Lejn. Ponovo sjajno osmišljeno, ali uz kilavu egzekuciju. Lana rano otkriva identitet i moći mladog Supermena, ali tu tajnu odlučuje da sačuva za sebe. General Zor konačno uspeva da detektuje Supermena i stiže na Zemlju. Sledi ucena i ultimatum celoj planeti. Supermen se predaje, znajući da to neće spasiti Zemlju. Zor vrlo brzo kreće sa kriptoformiranjem planete i čovečanstvo je pred totalnim uništenjem. Počinje bitka. Konačno, počinje i ''Čovek od čelika'' kakvog smo priželjkivali.

(spoiler alert - kraj)

Kao i obično kod Zeka Snajdera, ovom SF-u ne fali nijedan element potreban za spektakl – efekti, akcija, melodrama – skoro sve je tu, ali ne baš sve. Ono što je jedan od glavnih sastojaka svake priče o Supermenu je zabava, najprostija zabava koje ovde ni u naznakama nema. Supermen je razumljivo frustriran i besan, ali zašto sve vreme? Ako se Snajder već bavi poreklom i počecima – gde su tinejdžerske godine?

Gde je Supermenov šarm, gde je humor? Gde su devojke, ovde čak ni Lois nije devojka već novinar sa ozbiljnim zadatkom da sakrije najbolje čuvanu tajnu o Klarku Kentu? Njihov međusobni odnos – čista nula. I još nešto – Henri Kavil je nezamislivo loš Supermen. Očajan. Sa tupavim izrazom lica, grimasama i pogledom uperenim uvek u pogrešnom pravcu. G. ga je branio tako što je svu krivicu za ovaj miskast prebacio na Snajdera, ali meni je to bilo svejedno.

Najgori Supermen ikada, štagod da je razlog. I kostim mu je bezveze.

No, dosta sam nervirao fanove filma, vreme je za ono što valja. K'o što rekoh, nakon 90' film postaje prilično dobar, na trenutke neverovatan. Ne samo zbog čudesnih akcionih sekvenci, već i zbog nekih scenarističkih rešenja koja zaslužuju i ono čuveno 'vau'! Način na koji Supermen prvi put iznenadi Zora ili njegov odgovor na drskost Zemljana, trenuci su koji će isplatiti skupo plaćenu kartu. Ah da, neka niko i ne pomisli da ja u stvari preporučujem da ovaj film zaobiđete u širokom luku, štaviše – ovo je jedan od retkih filmova koji mi se nije svideo, a koji morate da pogledate. Uostalom, ovakvog Supermena nikada još niste videli.

Vorner studiju se film očigledno dopao. U stvari, dopao mu se rezultat i hajp koji film proizvodi, tako da su nastavci već dobili zeleno svetlo (ali ne i datum). To je dobro. Još bolje bi bilo da se budući reditelj (samo ne Zek Snajder) mane nolanovske Betmen estetike i epskog doživljaja. Supermenu kojeg ja volim je potrebna Zemlja, Klark Kent, zabavna Lois Lejn i – jebeni Leks Lutor.

Eto, to je bio moj Supermen. Pucajte. Ionako nisam više u Srbiji. U komšiluku sam, na moru, u EU. L. me svako jutro budi oko 6, pola sedam. Da li ste ikada na moru ustali u 6 ujutru? Ustali, ne legli? Neviđen doživljaj. Bonaca, ribari i ti fazoni. Sledi, dakle, letnja šema. Letnje kino na jednom jadranskom otoku.

Videćemo kakav će biti repertoar. Verovatno poneka repriza, retrospektiva, možda i poneka premijera stigne. Ne bi bilo loše da i Supermen sleti, možda se nešto dogodi što mi je promaklo prvi put. Ipak, čisto sumnjam. Možda odem samo na poslednjih sat vremena.

Nikad nisam bio preterano dobar u dualnom opredeljivanju – mama ili tata, Miki ili Paja, Stounsi ili Bitlsi, Fantom ili Mandrak, ova ili ona – to mi je uvek bila muka i od mene teško da ste mogli da dobijete konkretan odgovor kod ovakvih klinačkih dilema.

Ali ako bi mi neko postavio pitanje Betmen ili Supermen, makar u sebi, uvek sam imao spreman odgovor. Čovek od čelika bre! Betmen je strašan, naravno, sav u crnom, nekako mračan, nesavladiv. Superpametni detektiv. Danju švaler, noću heroj, sa gadžetima, Betmobilom i Alfredom. U odnosu na Supermena, definitivno alternativa naspram mejnstrima.

Ipak, potajno sam više voleo Kriptonijanca. Iako stalno nasmejan, Supermen je uvek bio mnogo tužniji i osećajniji od Betmena. Vanzemaljac koji Zemljane voli više nego oni sebe same, a ipak usamljen do bola, zaljubljen, a osuđen na samoću, maskiran u šeprtlju i dosadnjakovića, a vlasnik neverovatnih moći. On leti, ima eks-rej vid, u očima ima i neke lasere koji tope sve pred sobom, dah koji ledi i svašta još. Konačno – nepobediv i neuništiv. Ni onaj ćelavi mu ništa ne može.

Pročitao sam milion tabli Supermena. Odgledao sam verovatno sve što postoji o njemu, i filmove i serije i crtaće. G. i dalje smatra da je Donerov Supermen nedodirljiv, ja jeretički mislim da je TV ''Smolvil'' ono najbolje što su pokretne slike proizvele na tu temu. Nema dileme, dakle, Betmen ga je razbio, na velikom platnu naročito.

Zbog svega toga i G. i ja smo sa popriličnom dozom skepse i straha krenuli na projekciju koju smo toliko dugo čekali. G. je bio naročito smrknut i hejtovao je sve što se moglo hejtovati na osnovu trejlera i špice koja nam je bila odavno poznata. Znam da će ovde mnogi već početi da se mršte, ali stvarno – Zek Snajder? Onaj što se usudio da takne, a zatim i masakrira ''Vočmene'' (G. penu pušta na pomen tog 'sranja', ja sam malo tolerantniji na delove tog filma), obesmisli ''300'', proizvede onaj ''Sucker Punch'', a ostalo ne bih ni pominjao. Fan, nema dileme, ali zašto baš on da mi dira Čoveka od čelika? Zašto Kristofere Nolanu? Očigledno, više voliš Betmena.

I sad, vraćam se na početak. Niko ne voli Supermena više od mene, tako da imam puno pravo da konstatujem da novi Supermen, jednostavno, nije dobar. Isprazan je i dosadan. Bez ijednog razvijenog lika za koji možeš da se vežeš i koji ima makar malo smisla. U novom Supermenu, potrebno je da prođe punih 90 minuta, da bi on postao ono što je trebalo da predstavlja od prvog sekunda. Od 90. minuta on na trenutke postaje čak i spektakularan, ali tada već ni G. ni ja nismo marili za to.

(spoiler alert)

Rasel Krou i Ajelet Zurer su biološki roditelji Kal-Ela. Kripton se raspada i spolja i iznutra. General Zor inicira prevrat i ubija sve u vladajućem savetu (ni napredne rase nisu imune na varvarsko ponašanje), ali Džor-El i Lara uspevaju da strpaju Kal-Ela u raketu, ubrizgaju mu genetski kod kompletne kriptonijanske rase i lansiraju ga na Zemlju, spasavajući ga tako i od poludelog generala, ali i od prirodne katastrofe koja će raspolutiti celu planetu.

Zor gubi bitku i sa snagama lojalnim vladajućoj garnituri i biva proteran u Fantomsku zonu. Ta činjenica će ga spasiti sudbine koja uskoro pogađa planetu i osloboditi večnog ropstva. Vrlo brzo, on će krenuti u poteru za jedinim preostalim Kriptonijancem.

(Sjajan početak – na papiru. Zaplet i čitavu priču je smislio Kristofer Nolan, ali na platnu se nižu nezanimljivi likovi koji izgovaraju razočaravajuće dijaloge i jeftine kvazi-patriotske, religiozne i militarističke parole. G. i ja već počinjemo da razmenjujemo poglede u kojima se ogleda neverica. Hans Zimer već smara pretencioznom muzikom koja kao da hoće da dodatno akcentuje epsku sliku koju Snajder očajnički želi da naglasi. Trt. Rasel Krou – svetlo u tami.)

Zemlja. Kevin Kostner i Dajan Lejn (večito spektakularna) pronalaze i usvajaju malog Klarka.

On još kao dete ispoljava svoje super-moći, ali Kentovi uspevaju da mu usade svest o tome kako moći mora i da krije i da koristi. U nekoliko ispresecanih vremenskih tokova pratimo taj proces. Kamera drhti i trese se.

(Konfuzno. Supermen je mejnstrim priča koja bi tako trebalo da bude ispričana. Ponavljam, ''Smolvil'' je recept. Kevin Kostner – makar malo topline u neočekivano ledenom Supermenu.)

Lane Lang praktično i nema u filmu, ali zato je tu Lois Lejn. Ponovo sjajno osmišljeno, ali uz kilavu egzekuciju. Lana rano otkriva identitet i moći mladog Supermena, ali tu tajnu odlučuje da sačuva za sebe. General Zor konačno uspeva da detektuje Supermena i stiže na Zemlju. Sledi ucena i ultimatum celoj planeti. Supermen se predaje, znajući da to neće spasiti Zemlju. Zor vrlo brzo kreće sa kriptoformiranjem planete i čovečanstvo je pred totalnim uništenjem. Počinje bitka. Konačno, počinje i ''Čovek od čelika'' kakvog smo priželjkivali.

(spoiler alert - kraj)

Kao i obično kod Zeka Snajdera, ovom SF-u ne fali nijedan element potreban za spektakl – efekti, akcija, melodrama – skoro sve je tu, ali ne baš sve. Ono što je jedan od glavnih sastojaka svake priče o Supermenu je zabava, najprostija zabava koje ovde ni u naznakama nema. Supermen je razumljivo frustriran i besan, ali zašto sve vreme? Ako se Snajder već bavi poreklom i počecima – gde su tinejdžerske godine?

Gde je Supermenov šarm, gde je humor? Gde su devojke, ovde čak ni Lois nije devojka već novinar sa ozbiljnim zadatkom da sakrije najbolje čuvanu tajnu o Klarku Kentu? Njihov međusobni odnos – čista nula. I još nešto – Henri Kavil je nezamislivo loš Supermen. Očajan. Sa tupavim izrazom lica, grimasama i pogledom uperenim uvek u pogrešnom pravcu. G. ga je branio tako što je svu krivicu za ovaj miskast prebacio na Snajdera, ali meni je to bilo svejedno.

Najgori Supermen ikada, štagod da je razlog. I kostim mu je bezveze.

No, dosta sam nervirao fanove filma, vreme je za ono što valja. K'o što rekoh, nakon 90' film postaje prilično dobar, na trenutke neverovatan. Ne samo zbog čudesnih akcionih sekvenci, već i zbog nekih scenarističkih rešenja koja zaslužuju i ono čuveno 'vau'! Način na koji Supermen prvi put iznenadi Zora ili njegov odgovor na drskost Zemljana, trenuci su koji će isplatiti skupo plaćenu kartu. Ah da, neka niko i ne pomisli da ja u stvari preporučujem da ovaj film zaobiđete u širokom luku, štaviše – ovo je jedan od retkih filmova koji mi se nije svideo, a koji morate da pogledate. Uostalom, ovakvog Supermena nikada još niste videli.

Vorner studiju se film očigledno dopao. U stvari, dopao mu se rezultat i hajp koji film proizvodi, tako da su nastavci već dobili zeleno svetlo (ali ne i datum). To je dobro. Još bolje bi bilo da se budući reditelj (samo ne Zek Snajder) mane nolanovske Betmen estetike i epskog doživljaja. Supermenu kojeg ja volim je potrebna Zemlja, Klark Kent, zabavna Lois Lejn i – jebeni Leks Lutor.

Eto, to je bio moj Supermen. Pucajte. Ionako nisam više u Srbiji. U komšiluku sam, na moru, u EU. L. me svako jutro budi oko 6, pola sedam. Da li ste ikada na moru ustali u 6 ujutru? Ustali, ne legli? Neviđen doživljaj. Bonaca, ribari i ti fazoni. Sledi, dakle, letnja šema. Letnje kino na jednom jadranskom otoku.

Videćemo kakav će biti repertoar. Verovatno poneka repriza, retrospektiva, možda i poneka premijera stigne. Ne bi bilo loše da i Supermen sleti, možda se nešto dogodi što mi je promaklo prvi put. Ipak, čisto sumnjam. Možda odem samo na poslednjih sat vremena.

Nikad nisam bio preterano dobar u dualnom opredeljivanju – mama ili tata, Miki ili Paja, Stounsi ili Bitlsi, Fantom ili Mandrak, ova ili ona – to mi je uvek bila muka i od mene teško da ste mogli da dobijete konkretan odgovor kod ovakvih klinačkih dilema.

Ali ako bi mi neko postavio pitanje Betmen ili Supermen, makar u sebi, uvek sam imao spreman odgovor. Čovek od čelika bre! Betmen je strašan, naravno, sav u crnom, nekako mračan, nesavladiv. Superpametni detektiv. Danju švaler, noću heroj, sa gadžetima, Betmobilom i Alfredom. U odnosu na Supermena, definitivno alternativa naspram mejnstrima.

Ipak, potajno sam više voleo Kriptonijanca. Iako stalno nasmejan, Supermen je uvek bio mnogo tužniji i osećajniji od Betmena. Vanzemaljac koji Zemljane voli više nego oni sebe same, a ipak usamljen do bola, zaljubljen, a osuđen na samoću, maskiran u šeprtlju i dosadnjakovića, a vlasnik neverovatnih moći. On leti, ima eks-rej vid, u očima ima i neke lasere koji tope sve pred sobom, dah koji ledi i svašta još. Konačno – nepobediv i neuništiv. Ni onaj ćelavi mu ništa ne može.

Pročitao sam milion tabli Supermena. Odgledao sam verovatno sve što postoji o njemu, i filmove i serije i crtaće. G. i dalje smatra da je Donerov Supermen nedodirljiv, ja jeretički mislim da je TV ''Smolvil'' ono najbolje što su pokretne slike proizvele na tu temu. Nema dileme, dakle, Betmen ga je razbio, na velikom platnu naročito.

Zbog svega toga i G. i ja smo sa popriličnom dozom skepse i straha krenuli na projekciju koju smo toliko dugo čekali. G. je bio naročito smrknut i hejtovao je sve što se moglo hejtovati na osnovu trejlera i špice koja nam je bila odavno poznata. Znam da će ovde mnogi već početi da se mršte, ali stvarno – Zek Snajder? Onaj što se usudio da takne, a zatim i masakrira ''Vočmene'' (G. penu pušta na pomen tog 'sranja', ja sam malo tolerantniji na delove tog filma), obesmisli ''300'', proizvede onaj ''Sucker Punch'', a ostalo ne bih ni pominjao. Fan, nema dileme, ali zašto baš on da mi dira Čoveka od čelika? Zašto Kristofere Nolanu? Očigledno, više voliš Betmena.

I sad, vraćam se na početak. Niko ne voli Supermena više od mene, tako da imam puno pravo da konstatujem da novi Supermen, jednostavno, nije dobar. Isprazan je i dosadan. Bez ijednog razvijenog lika za koji možeš da se vežeš i koji ima makar malo smisla. U novom Supermenu, potrebno je da prođe punih 90 minuta, da bi on postao ono što je trebalo da predstavlja od prvog sekunda. Od 90. minuta on na trenutke postaje čak i spektakularan, ali tada već ni G. ni ja nismo marili za to.

(spoiler alert)

Rasel Krou i Ajelet Zurer su biološki roditelji Kal-Ela. Kripton se raspada i spolja i iznutra. General Zor inicira prevrat i ubija sve u vladajućem savetu (ni napredne rase nisu imune na varvarsko ponašanje), ali Džor-El i Lara uspevaju da strpaju Kal-Ela u raketu, ubrizgaju mu genetski kod kompletne kriptonijanske rase i lansiraju ga na Zemlju, spasavajući ga tako i od poludelog generala, ali i od prirodne katastrofe koja će raspolutiti celu planetu.

Zor gubi bitku i sa snagama lojalnim vladajućoj garnituri i biva proteran u Fantomsku zonu. Ta činjenica će ga spasiti sudbine koja uskoro pogađa planetu i osloboditi večnog ropstva. Vrlo brzo, on će krenuti u poteru za jedinim preostalim Kriptonijancem.

(Sjajan početak – na papiru. Zaplet i čitavu priču je smislio Kristofer Nolan, ali na platnu se nižu nezanimljivi likovi koji izgovaraju razočaravajuće dijaloge i jeftine kvazi-patriotske, religiozne i militarističke parole. G. i ja već počinjemo da razmenjujemo poglede u kojima se ogleda neverica. Hans Zimer već smara pretencioznom muzikom koja kao da hoće da dodatno akcentuje epsku sliku koju Snajder očajnički želi da naglasi. Trt. Rasel Krou – svetlo u tami.)

Zemlja. Kevin Kostner i Dajan Lejn (večito spektakularna) pronalaze i usvajaju malog Klarka.

On još kao dete ispoljava svoje super-moći, ali Kentovi uspevaju da mu usade svest o tome kako moći mora i da krije i da koristi. U nekoliko ispresecanih vremenskih tokova pratimo taj proces. Kamera drhti i trese se.

(Konfuzno. Supermen je mejnstrim priča koja bi tako trebalo da bude ispričana. Ponavljam, ''Smolvil'' je recept. Kevin Kostner – makar malo topline u neočekivano ledenom Supermenu.)

Lane Lang praktično i nema u filmu, ali zato je tu Lois Lejn. Ponovo sjajno osmišljeno, ali uz kilavu egzekuciju. Lana rano otkriva identitet i moći mladog Supermena, ali tu tajnu odlučuje da sačuva za sebe. General Zor konačno uspeva da detektuje Supermena i stiže na Zemlju. Sledi ucena i ultimatum celoj planeti. Supermen se predaje, znajući da to neće spasiti Zemlju. Zor vrlo brzo kreće sa kriptoformiranjem planete i čovečanstvo je pred totalnim uništenjem. Počinje bitka. Konačno, počinje i ''Čovek od čelika'' kakvog smo priželjkivali.

(spoiler alert - kraj)

Kao i obično kod Zeka Snajdera, ovom SF-u ne fali nijedan element potreban za spektakl – efekti, akcija, melodrama – skoro sve je tu, ali ne baš sve. Ono što je jedan od glavnih sastojaka svake priče o Supermenu je zabava, najprostija zabava koje ovde ni u naznakama nema. Supermen je razumljivo frustriran i besan, ali zašto sve vreme? Ako se Snajder već bavi poreklom i počecima – gde su tinejdžerske godine?

Gde je Supermenov šarm, gde je humor? Gde su devojke, ovde čak ni Lois nije devojka već novinar sa ozbiljnim zadatkom da sakrije najbolje čuvanu tajnu o Klarku Kentu? Njihov međusobni odnos – čista nula. I još nešto – Henri Kavil je nezamislivo loš Supermen. Očajan. Sa tupavim izrazom lica, grimasama i pogledom uperenim uvek u pogrešnom pravcu. G. ga je branio tako što je svu krivicu za ovaj miskast prebacio na Snajdera, ali meni je to bilo svejedno.

Najgori Supermen ikada, štagod da je razlog. I kostim mu je bezveze.

No, dosta sam nervirao fanove filma, vreme je za ono što valja. K'o što rekoh, nakon 90' film postaje prilično dobar, na trenutke neverovatan. Ne samo zbog čudesnih akcionih sekvenci, već i zbog nekih scenarističkih rešenja koja zaslužuju i ono čuveno 'vau'! Način na koji Supermen prvi put iznenadi Zora ili njegov odgovor na drskost Zemljana, trenuci su koji će isplatiti skupo plaćenu kartu. Ah da, neka niko i ne pomisli da ja u stvari preporučujem da ovaj film zaobiđete u širokom luku, štaviše – ovo je jedan od retkih filmova koji mi se nije svideo, a koji morate da pogledate. Uostalom, ovakvog Supermena nikada još niste videli.

Vorner studiju se film očigledno dopao. U stvari, dopao mu se rezultat i hajp koji film proizvodi, tako da su nastavci već dobili zeleno svetlo (ali ne i datum). To je dobro. Još bolje bi bilo da se budući reditelj (samo ne Zek Snajder) mane nolanovske Betmen estetike i epskog doživljaja. Supermenu kojeg ja volim je potrebna Zemlja, Klark Kent, zabavna Lois Lejn i – jebeni Leks Lutor.

Eto, to je bio moj Supermen. Pucajte. Ionako nisam više u Srbiji. U komšiluku sam, na moru, u EU. L. me svako jutro budi oko 6, pola sedam. Da li ste ikada na moru ustali u 6 ujutru? Ustali, ne legli? Neviđen doživljaj. Bonaca, ribari i ti fazoni. Sledi, dakle, letnja šema. Letnje kino na jednom jadranskom otoku.

Videćemo kakav će biti repertoar. Verovatno poneka repriza, retrospektiva, možda i poneka premijera stigne. Ne bi bilo loše da i Supermen sleti, možda se nešto dogodi što mi je promaklo prvi put. Ipak, čisto sumnjam. Možda odem samo na poslednjih sat vremena.