Moje devojčice su još male, nemam iskustva kojima bih mogla da potkrepim stav, ali imam oči, pa se pitam imate li ih i vi, mame i tate malo starije ženske dece - ili možda ne gledamo u istom pravcu.

Ne znam kako vi, ali ja živo pamtim svoje 20 te, jasno se sećam koliko je jaka želja za osamostaljivanjem, izlascima, zabavom, životom bez stega roditeljske kontrole.

Svi smo to prošli,gde god da smo rasli. Ja sam u tim godinama bila jezivih devedesetih, mi devojke smo često bile mete raznoraznih živopisnih likova, ali su sa njima završavale samo one koje su to htele, tačno se znalo ko su, izgled i ponašanje su ih određivali.

Obavezno.

Dvadeset godina kasnije, vaše lepe ćerke, ošamućene hvalisanjima o luksuznom životu kojekakvih silikonskih tabloidnih žena, izgledaju isto tako.

VI ste to dopustili.

Kupili ste im za malu maturu suknjicu širine kaiša? Za koji rođendan ste im obećali silikone? Ok vam je što polugole izlaze iz kuće? Dopadaju li vam se njihovi idoli? Koliko puta ste, umesto da nešto pametno ponudite detetu rekli sebi ... pa i njene drugarice isto..."

Linija manjeg otpora je čudo. Umiri i čoveka i dete u sekundi. I nema šta više da se mozga o tome.

Znate li vi da stranci kad izadju u Beogradu obavezno pitaju ono „nezgodno pitanje" u vezi vaših ćerki? Znate li da se puće polugole po kupatilima i sobama i kače fotke po društvenim mrežama? Čemu to služi,šta mislite? Traže dečka tako?

Pa naći će ga. Biće joj dečko za jednu noć,pa će da plače što ga sutra vidi sa istom takvom i prekosutra sa još istijom. A on neće biti ništa kriv,čovek je sasvim ispravno shvatio poruku.

Ako vam je svejedno što vam se deca bukvalno nude i preporučuju, što misle da je seksipil kad grudi i guze ispadnu iz odeće, što im je lova jedini pokretač u životu-onda dobro. Glupo je da se ja nerviram više od vas.

Kad dođe kući sa par modrica, probudićete se. Možda čak neće biti od frajera, znaju i drugarice da se biju i psuju, naročito kad popiju. Konkurencija. „Mala bara,puno krokodila". Dali ste im pogrešan film da gledaju kad su bile deca. To nije dečiji film.

Da nema mladih, isto tako lepih, koji žive malo kvalitetnije, i sadržajnije, ne bih se upuštala u komentarisanje bez ličnog iskustva. Ovako...

Ja sam sa 20 videla sebe u budućnosti otprilike ovakvu kakva sam sad, a nisam stasavala u srećnijem vremenu. Verovatno ste i vi. Deca, porodica, posao...život običnog čoveka.

Nemam predstavu kako vaša deca vide sebe za 20 godina.

A kako ih vidite vi?

Devojku koja je uzburkala medije ovih dana bi bilo lepo da ostavimo na miru. Nije lako ni njenoj porodici, ni njoj. Ako je kriva odgovaraće. Ako je nešto naučila i nađe balans i smisao u životu,biće dobro. Tradicionalnim srpskim medijskim razapinjanjem niko neće dobiti ništa.

Važno je da šta god da se desilo na kraju-NIJE MORALO da se desi. To znaju ljudi koji su iskusili prave nesreće i nisu birali svoju sudbinu.

A sve što NIJE MORALO da se desi, znači da je moglo i drugačije.

Mladi treba da žive. I treba da ostaju do 4 ujutru, kad će, ako neće sad logika „šta je radila u 3 na splavu" je primitivna.

Poenta je samo gde su i s kim su.

Treba pričati sa njima, davati im ljubav i nežnost iako su porasli-da je ne bi tražili na pogrešnim mestima i na pogrešne načine, upozoravati ih na vreme u kojem žive, nuditi im nešto novo i drugačije dok je vreme i skrenuti im pažnju da je ogromna razlika između jeftinog i skupog. Od izgleda do samog života, koji ne sme biti jeftin.

Svaki čovek treba da drži konce svog života u svojim rukama,da uvek bude svestan i koliko je ranjiv i koliko odgovoran.

Roditelji ne smeju da žmure, nikad.

I moraju da se sete da su oduvek generacije podizane sa idejom su deca „savršeniji modeli svojih roditelja". Ja to shvatam i u pozitivnom i u negativnom smislu:

Loši roditelji-lošija deca.

Dobri roditelji-bolja deca.

Ako to imamo na umu možda ćemo imati malo jasniju sliku.