200 metara kasnije, ono što sam kupila završilo je na betonu, srećom na dovoljno čistom delu da mogu da uzmem i ponesem dalje. Obradovah se - moglo je da padne i u ono braon...nekad je stvarno malo potrebno da čovek bude srećan...

Pogledam kesu, pošto mi je bilo jasno da od težine nije mogla da pukne - i vidim tri rupe koje su se ni od čega same otvorile, zamišljam to naprosto kao prizor iz nekog naučno-fantastičnog filma - radi kesa sama sta hoće, kao da je živa.

Ćuti, moglo je i gore.

Te kese meni (razumeće me vlasnici kućnih mačaka) između ostalih kućnih prigoda vezanih uglavnom za otpatke - služe i da u njih stavljam pesak sa mačjom kakom i tako nosim u smeće. Teško je opisati radost koju pričinjava trag smrdljivog peska koji ide za tobom po kući, kad ne provališ rupe na vreme - kao i sve sto poželiš proizvođaču, uz obećanje da ćeš ga sigurno pronaći.

I stvarno - neko uredno i dalje proizvodi te kese. Ko? Zašto?

Da li ga je nekad posetila neka inspekcija? To što su besplatne ne amnestira ni trgovinu koja ih uvaljuje kupcima.

I eh, da je samo to...

Koliko puta smo bogarali kad nam otvarač sa pakovanja mleka ili jogurta ostane na prstu pa moramo nožem da bodemo tetrapak? A tek sa limenke od konzerve?

Hoću pravo da mogu da vratim sve što ne valja u prodavnicu i da dobijem novo.

Ako nam je već sudbina da imamo ovakav jadan standard i plate koje mogu samo da izazovu sažaljenje nasih evropskih suseda (samosažaljenje da ne pominjem)-onda bar nekako da nam se izađe u susret.

Odeš na pijacu, nemaš vremena, kupiš po većoj ceni "očišćen" spanać, pa ga čistiš kod kuće jos satima. Valjda različito gledamo na to sta je očišćen, a šta ne...

Nedavno sam kupila novi telefon, kod svog mobilnog provajdera. Nešto nije valjalo,pa su mi ponudili neki "svoj" (pritom je još i olupina) - dok ga ne poprave!?!

Hoću novi! To je moje potrošačko pravo! Ja sam ga platila koliko treba i onda kada ste rekli da treba. U garanciji je!

I kakvi su to fazoni pojedinih mobilnih operatera da se telefon "sam probudi", najčešće oko 5 ujutru, kad svi spavaju i skida neke aplikacije, filmove i klipove iako ga niko nije tako programirao? Pa vlasnicima stižu šokantni računi na po par stotina evra? Uteše te što ti daju da "dug" platiš na rate...

Zašto mi je mama nekoliko dana bila u romingu u Perućcu - dok joj neko nije skrenuo pažnju? Perućac je u Srbiji, koliko znam...

U tome i jeste najveći problem. Uvek i svugde će se desiti da nešto nije ok, nije to ekskluzivno srpska stvar. Ali rešenja nam nisu ista.

Jedini pozitivan pomak koji se primećuje je ljubaznost. Uglavnom svuda. Ali ona ne može da reši ni jednu od ovih situacija, problemi su, naravno, sistemski.

Zašto onda MI MORAMO da platimo sve na vreme da bismo došli u posed nečega?

Hajde da platimo kasnije, ako budemo zadovoljni, na primer?

Zašto nas uvek ISKLJUČE "na vreme" kad ne platimo?

Kako su u tim situacijama uvek ažurni?

Poskupljuje struja, pa će onda i hrana,  verovatno i sve ostalo. Samo to se podrazumeva,ništa više.

Znamo,znamo da zakon i zakonske rupe nisu na strani potrošača...izvinite sto uopste komentarišemo.

-Dobar dan. Molim vas tester ove kreme.

-Nemamo.

-Kako nemate?

-Pa eto, nemamo...

Redovna pojava u domaćim dragstorima, parfimerijama...kako kupiti puder/kremu/bilo šta od dekorativne šminke - ako ne možes da probaš ?

Ok, poverovaću da ih je neko ukrao u prodavnicama gde je roba "na izvol'te"-ali zašto često nema testera ni tamo gde je roba nedostupna, iza pulta?

Koliko znam, proizvodjač je dužan da isporuči testere i sigurna sam da to i radi.

Ko ih je uzeo? Gde su usput nestali?

Kako uopšte mislite da prodate robu koja MORA da se proba - a nema kako?

Hoću da svi taksisti imaju isto nabaždarene taksimetre, da mi kad kupujem meso ne daju zamašćenu hartiju u koju su zapakovali, da se ne prelepljuje originalni datum isteka roka proizvoda, da svuda mogu da platim karticom, da ne dolazim u situaciju da budem nervozna na nedužne uvek ljubazne operatere kad se žalim da mi ne radi internet ili kabl, da me ne zovu svakog meseca kad uplatimo ratu kredita svakog svakcatog jutra iz banke da mi kazu da sam duzna jos 1,17 evra, ne znam tačno za šta...

- Jel shvatate vi da to što me zovete i šaljete mi sms svakog dana vas košta mnogo više od ovog što vam dugujem?

- znamo, ali vi morate da platite..

- nikakav problem,platiću-nego zašto kad dođem da uplatim ratu ne kažete ODMAH, nego se jurimo svakog meseca?

- pa setite se vi, pa uplatite malo više, za svaki slučaj....

Hej! Ja da se setim!

A pa da, ja se bavim uslužnom delatnošću...

Ako smo krenuli da se "civilizujemo" u bankama i učimo da stojimo iza žute crte, ne dišemo klijentu ispred sebe za vrat, ako ne smemo da telefoniramo i trpimo opomene revnosnog obezbeđenja ako slučajno zazvoni - hoću i da mi službenica sa šaltera ne drekne glasno pred "publikom" koliko mi je leglo na račun. I to nam svima se redovno dešava i opet pitam zašto?

Zašto je građanin, korisnik bilo koje vrste usluga tako često u podređenom položaju?

Gde se izgubilo ono "Mušterija je uvek u pravu?"

Pogotovo u ovo vreme velike tržišne konkurencije, gde treba ozbiljno da se bore za svakog od nas? Možemo li nekako da se dogovorimo o pravilima ponašanja i poslovanja?

Ne mora duga ljubav. Ali bar čist račun bi bilo lepo da imamo - mi svoje prema vama izmirujemo.

Nešto mi govori da ćemo se viđati još na ovu temu...