Igre gladi - Sjaj slobode I deo (RECENZIJA)

HUNGER GAMES - MOCKINGJAY part 1
Igre gladi - Sjaj slobode I deo (2014)
Režija: Frensis Lorens
Uloge: Dženifer Lorens, Džoš Hačerson
Distributer: Blic

Sad mi je kasno da kukam na ''Igre gladi'' - niko me nije ni terao da počinjem da gledam ovaj
filmski serijal, još pre par godina. A pošto volim da završim sve što i započnem da gledam/
čitam/slušam (kompleticionista?), tako sam se nekako naterao da pogledam i ovo pretposlednje izdanje tog, od tinejdžera toliko voljenog serijala. A poveo sam i tinejdžerku, logično, da mi pravi društvo. J. je imala sličan stav, ali ne skroz. ''Hoću, hoću da idem. Znam da je užasan, naročito ona Dženifer Lorens, ali me baš zanima koliko je grozan''. Eto kakva je moja porodica, šta da vam kažem.

A malo mi se smučilo i to holivudsko imitiranje mlađe i mnogo uspešnije sestre, televizije. Dosta više sa tim serijalizovanjem filmova i knjiga, neka to i dalje rade na malim ekranima. Znam, nije ovo ni prvi ni poslednji put da ćemo punih godinu dana morati da čekamo na nastavak filma (uostalom evo, već naredne nedelje imamo i završnog ''Hobita'' na repertoaru, i to čak dve godine nakon što je prvi film prikazan). Slično tom filmu, producenti ''Igara gladi'' su poslednju knjigu po kojoj je serijal i pravljen, takođe podelili na dva dela iščekujući tako, logično, mnogo veću zaradu. I to je, da se ne lažemo, i jedini motiv za ovu nakaradnu holivudsku naviku.

Uostalom, i sami producenti ''Igara'' lepo kažu kako kompletnu PR kampanju i marketing rade za jedan gigantski film od 8 sati, a ne, taman posla, za svaki pojedinačni film. A tu je i jeftina viralna kampanja, kažu. Negde sam pročitao i da je na Tajlandu u pojedinim regijama film zabranjen jer su pobunjenici protiv repersivne vlasti u znak bunta na svojim protestima dizali tri prsta baš kao i, zamislite, pobunjenici iz 12. distrikta u ''Igrama gladi''. Ma da, svakako.

Ali, ko sam ja pa da se bunim kada sve to, po njihovim merilima, jednostavno funkcioniše.

Niži produkcioni izdaci, jeftinija propagandna kampanja, a bioskopi i dalje puni. Ni u dobro popunjenoj dvorani u kojoj smo gledali film, nisam primetio neku preteranu nervozu i nezadovoljstvo u publici. Daj šta je servirano i uživaj.



Prvo mi je bio potreban brifing od J. po pitanju toga kako se, beše, ono završio poslednji film i šta se ono tamo u stvari i dešavalo. Nekako sam se samo maglovito sećao dokle je stigla priča (valjda i to govori nešto o kvalitetu sadržaja), a da godine i one bolesti sa nemačkim imenima nisu zaslužne za to, potvrdila mi je J. koja je priznala da se ni ona ne seća baš najjasnije gde smo mi to stali sa ovom ratno-naučno-fantastičnom sagom. Ah da, J. mi je prijavila i to da je još jedan razlog zašto mrzi ''Igre gladi'' taj što je to najobičnija kopija ''Battle Royale'' mange/filma. Još jedan razlog da otac bude ponosan.

Dakle ovako: naša junakinja Ketnis je posle haosa koji je izazvala na Igrama, sklonjena u ostatke Distrikta 13 koji se nalazi u podzemlju. Tu je ponovo sa svojom majkom i sestrom, ali bez Pite koji je ostao u Kapitolu, centralnom gradu ovog autokratskog sistema. Nejasno je da li je Pita zarobljenik ili kolaborator, ali Ketnis duboko u srcu zna šta je istina. Tu je i predsednica Alma Koin, predvodnica pobunjenika, koja zna kakvo moćno oružje ima u liku i delu neustrašive i nepokolebljive Ketnis, pa tako i postavlja strategiju borbe protiv režima. Ketnis na svakom koraku prate kamere koje beleže njene burne emocije i tako snimljenim video klipovima grade globalni otpor prema mrskom Donaldu Saterlendu i njegovim zloglasnim kohortama. Znate već.

A, ustvari su baš emocije te koje najviše fale ovom filmu (a i celom serijalu). Bez njih je, svi to znamo, svaki film poprilično je prazan. I dosadan, naročito u ovom slučaju. Apsolutno svi likovi su apsolutno nerazvijeni i zanemareni, dijaloge kao da vode dronovi, scene se nižu u savršenom redu, ali lišene bilo kakvog života. Ponesite jastuk na projekciju.

Dve najveće zvezde sa špice, sa mukom se probijaju kroz ovaj smor od filma. Džulijana Mur to iskusno odrađuje, da se i ne primeti koliko je nezainteresovana za lik koji glumi, dok Dženifer Lorens, onako mladalački, očajnički pokušava da pronađe formulu za uspeh, Ona, naravno, ne postoji, ali respekt za pokušaj, ako ništa drugo. U ozbiljnijim filmovima, videli smo šta sve može ova devojka da izvede, tako da se ova priredba zaboravlja.



J. je, međutim, bila zadovoljnija nego što sam mislio, mada sam nekoliko puta primetio kako je proveravala vreme na svom telefonu. I poruke, pretpostavljam. Očekivala je, kaže, mnogo veću katastrofu, pa je tako iz bioskopa izašla poprilično zadovoljna. Makar će moći da u školi isprati vršnjačke razgovore na ovu temu. Ja, naravno, čak i nemam vršnjake koje bi uopšte zanimalo šta se dešavalo u ovom filmu, pa makar ja sveo ceo svoj doživljaj na deo koji govori o tome kako propaganda može da se iskoristi u svrhe manipulacije i kontrole. Kao da ne znamo sve to. Kao da već ne živimo u toj vrsti ludila. Kao da i sami nismo sve gladniji.

Ja: **

J: ***

HUNGER GAMES - MOCKINGJAY part 1
Igre gladi - Sjaj slobode I deo (2014)
Režija: Frensis Lorens
Uloge: Dženifer Lorens, Džoš Hačerson
Distributer: Blic

Sad mi je kasno da kukam na ''Igre gladi'' - niko me nije ni terao da počinjem da gledam ovaj
filmski serijal, još pre par godina. A pošto volim da završim sve što i započnem da gledam/
čitam/slušam (kompleticionista?), tako sam se nekako naterao da pogledam i ovo pretposlednje izdanje tog, od tinejdžera toliko voljenog serijala. A poveo sam i tinejdžerku, logično, da mi pravi društvo. J. je imala sličan stav, ali ne skroz. ''Hoću, hoću da idem. Znam da je užasan, naročito ona Dženifer Lorens, ali me baš zanima koliko je grozan''. Eto kakva je moja porodica, šta da vam kažem.

A malo mi se smučilo i to holivudsko imitiranje mlađe i mnogo uspešnije sestre, televizije. Dosta više sa tim serijalizovanjem filmova i knjiga, neka to i dalje rade na malim ekranima. Znam, nije ovo ni prvi ni poslednji put da ćemo punih godinu dana morati da čekamo na nastavak filma (uostalom evo, već naredne nedelje imamo i završnog ''Hobita'' na repertoaru, i to čak dve godine nakon što je prvi film prikazan). Slično tom filmu, producenti ''Igara gladi'' su poslednju knjigu po kojoj je serijal i pravljen, takođe podelili na dva dela iščekujući tako, logično, mnogo veću zaradu. I to je, da se ne lažemo, i jedini motiv za ovu nakaradnu holivudsku naviku.

Uostalom, i sami producenti ''Igara'' lepo kažu kako kompletnu PR kampanju i marketing rade za jedan gigantski film od 8 sati, a ne, taman posla, za svaki pojedinačni film. A tu je i jeftina viralna kampanja, kažu. Negde sam pročitao i da je na Tajlandu u pojedinim regijama film zabranjen jer su pobunjenici protiv repersivne vlasti u znak bunta na svojim protestima dizali tri prsta baš kao i, zamislite, pobunjenici iz 12. distrikta u ''Igrama gladi''. Ma da, svakako.

Ali, ko sam ja pa da se bunim kada sve to, po njihovim merilima, jednostavno funkcioniše.

Niži produkcioni izdaci, jeftinija propagandna kampanja, a bioskopi i dalje puni. Ni u dobro popunjenoj dvorani u kojoj smo gledali film, nisam primetio neku preteranu nervozu i nezadovoljstvo u publici. Daj šta je servirano i uživaj.



Prvo mi je bio potreban brifing od J. po pitanju toga kako se, beše, ono završio poslednji film i šta se ono tamo u stvari i dešavalo. Nekako sam se samo maglovito sećao dokle je stigla priča (valjda i to govori nešto o kvalitetu sadržaja), a da godine i one bolesti sa nemačkim imenima nisu zaslužne za to, potvrdila mi je J. koja je priznala da se ni ona ne seća baš najjasnije gde smo mi to stali sa ovom ratno-naučno-fantastičnom sagom. Ah da, J. mi je prijavila i to da je još jedan razlog zašto mrzi ''Igre gladi'' taj što je to najobičnija kopija ''Battle Royale'' mange/filma. Još jedan razlog da otac bude ponosan.

Dakle ovako: naša junakinja Ketnis je posle haosa koji je izazvala na Igrama, sklonjena u ostatke Distrikta 13 koji se nalazi u podzemlju. Tu je ponovo sa svojom majkom i sestrom, ali bez Pite koji je ostao u Kapitolu, centralnom gradu ovog autokratskog sistema. Nejasno je da li je Pita zarobljenik ili kolaborator, ali Ketnis duboko u srcu zna šta je istina. Tu je i predsednica Alma Koin, predvodnica pobunjenika, koja zna kakvo moćno oružje ima u liku i delu neustrašive i nepokolebljive Ketnis, pa tako i postavlja strategiju borbe protiv režima. Ketnis na svakom koraku prate kamere koje beleže njene burne emocije i tako snimljenim video klipovima grade globalni otpor prema mrskom Donaldu Saterlendu i njegovim zloglasnim kohortama. Znate već.

A, ustvari su baš emocije te koje najviše fale ovom filmu (a i celom serijalu). Bez njih je, svi to znamo, svaki film poprilično je prazan. I dosadan, naročito u ovom slučaju. Apsolutno svi likovi su apsolutno nerazvijeni i zanemareni, dijaloge kao da vode dronovi, scene se nižu u savršenom redu, ali lišene bilo kakvog života. Ponesite jastuk na projekciju.

Dve najveće zvezde sa špice, sa mukom se probijaju kroz ovaj smor od filma. Džulijana Mur to iskusno odrađuje, da se i ne primeti koliko je nezainteresovana za lik koji glumi, dok Dženifer Lorens, onako mladalački, očajnički pokušava da pronađe formulu za uspeh, Ona, naravno, ne postoji, ali respekt za pokušaj, ako ništa drugo. U ozbiljnijim filmovima, videli smo šta sve može ova devojka da izvede, tako da se ova priredba zaboravlja.



J. je, međutim, bila zadovoljnija nego što sam mislio, mada sam nekoliko puta primetio kako je proveravala vreme na svom telefonu. I poruke, pretpostavljam. Očekivala je, kaže, mnogo veću katastrofu, pa je tako iz bioskopa izašla poprilično zadovoljna. Makar će moći da u školi isprati vršnjačke razgovore na ovu temu. Ja, naravno, čak i nemam vršnjake koje bi uopšte zanimalo šta se dešavalo u ovom filmu, pa makar ja sveo ceo svoj doživljaj na deo koji govori o tome kako propaganda može da se iskoristi u svrhe manipulacije i kontrole. Kao da ne znamo sve to. Kao da već ne živimo u toj vrsti ludila. Kao da i sami nismo sve gladniji.

Ja: **

J: ***

HUNGER GAMES - MOCKINGJAY part 1
Igre gladi - Sjaj slobode I deo (2014)
Režija: Frensis Lorens
Uloge: Dženifer Lorens, Džoš Hačerson
Distributer: Blic

Sad mi je kasno da kukam na ''Igre gladi'' - niko me nije ni terao da počinjem da gledam ovaj
filmski serijal, još pre par godina. A pošto volim da završim sve što i započnem da gledam/
čitam/slušam (kompleticionista?), tako sam se nekako naterao da pogledam i ovo pretposlednje izdanje tog, od tinejdžera toliko voljenog serijala. A poveo sam i tinejdžerku, logično, da mi pravi društvo. J. je imala sličan stav, ali ne skroz. ''Hoću, hoću da idem. Znam da je užasan, naročito ona Dženifer Lorens, ali me baš zanima koliko je grozan''. Eto kakva je moja porodica, šta da vam kažem.

A malo mi se smučilo i to holivudsko imitiranje mlađe i mnogo uspešnije sestre, televizije. Dosta više sa tim serijalizovanjem filmova i knjiga, neka to i dalje rade na malim ekranima. Znam, nije ovo ni prvi ni poslednji put da ćemo punih godinu dana morati da čekamo na nastavak filma (uostalom evo, već naredne nedelje imamo i završnog ''Hobita'' na repertoaru, i to čak dve godine nakon što je prvi film prikazan). Slično tom filmu, producenti ''Igara gladi'' su poslednju knjigu po kojoj je serijal i pravljen, takođe podelili na dva dela iščekujući tako, logično, mnogo veću zaradu. I to je, da se ne lažemo, i jedini motiv za ovu nakaradnu holivudsku naviku.

Uostalom, i sami producenti ''Igara'' lepo kažu kako kompletnu PR kampanju i marketing rade za jedan gigantski film od 8 sati, a ne, taman posla, za svaki pojedinačni film. A tu je i jeftina viralna kampanja, kažu. Negde sam pročitao i da je na Tajlandu u pojedinim regijama film zabranjen jer su pobunjenici protiv repersivne vlasti u znak bunta na svojim protestima dizali tri prsta baš kao i, zamislite, pobunjenici iz 12. distrikta u ''Igrama gladi''. Ma da, svakako.

Ali, ko sam ja pa da se bunim kada sve to, po njihovim merilima, jednostavno funkcioniše.

Niži produkcioni izdaci, jeftinija propagandna kampanja, a bioskopi i dalje puni. Ni u dobro popunjenoj dvorani u kojoj smo gledali film, nisam primetio neku preteranu nervozu i nezadovoljstvo u publici. Daj šta je servirano i uživaj.



Prvo mi je bio potreban brifing od J. po pitanju toga kako se, beše, ono završio poslednji film i šta se ono tamo u stvari i dešavalo. Nekako sam se samo maglovito sećao dokle je stigla priča (valjda i to govori nešto o kvalitetu sadržaja), a da godine i one bolesti sa nemačkim imenima nisu zaslužne za to, potvrdila mi je J. koja je priznala da se ni ona ne seća baš najjasnije gde smo mi to stali sa ovom ratno-naučno-fantastičnom sagom. Ah da, J. mi je prijavila i to da je još jedan razlog zašto mrzi ''Igre gladi'' taj što je to najobičnija kopija ''Battle Royale'' mange/filma. Još jedan razlog da otac bude ponosan.

Dakle ovako: naša junakinja Ketnis je posle haosa koji je izazvala na Igrama, sklonjena u ostatke Distrikta 13 koji se nalazi u podzemlju. Tu je ponovo sa svojom majkom i sestrom, ali bez Pite koji je ostao u Kapitolu, centralnom gradu ovog autokratskog sistema. Nejasno je da li je Pita zarobljenik ili kolaborator, ali Ketnis duboko u srcu zna šta je istina. Tu je i predsednica Alma Koin, predvodnica pobunjenika, koja zna kakvo moćno oružje ima u liku i delu neustrašive i nepokolebljive Ketnis, pa tako i postavlja strategiju borbe protiv režima. Ketnis na svakom koraku prate kamere koje beleže njene burne emocije i tako snimljenim video klipovima grade globalni otpor prema mrskom Donaldu Saterlendu i njegovim zloglasnim kohortama. Znate već.

A, ustvari su baš emocije te koje najviše fale ovom filmu (a i celom serijalu). Bez njih je, svi to znamo, svaki film poprilično je prazan. I dosadan, naročito u ovom slučaju. Apsolutno svi likovi su apsolutno nerazvijeni i zanemareni, dijaloge kao da vode dronovi, scene se nižu u savršenom redu, ali lišene bilo kakvog života. Ponesite jastuk na projekciju.

Dve najveće zvezde sa špice, sa mukom se probijaju kroz ovaj smor od filma. Džulijana Mur to iskusno odrađuje, da se i ne primeti koliko je nezainteresovana za lik koji glumi, dok Dženifer Lorens, onako mladalački, očajnički pokušava da pronađe formulu za uspeh, Ona, naravno, ne postoji, ali respekt za pokušaj, ako ništa drugo. U ozbiljnijim filmovima, videli smo šta sve može ova devojka da izvede, tako da se ova priredba zaboravlja.



J. je, međutim, bila zadovoljnija nego što sam mislio, mada sam nekoliko puta primetio kako je proveravala vreme na svom telefonu. I poruke, pretpostavljam. Očekivala je, kaže, mnogo veću katastrofu, pa je tako iz bioskopa izašla poprilično zadovoljna. Makar će moći da u školi isprati vršnjačke razgovore na ovu temu. Ja, naravno, čak i nemam vršnjake koje bi uopšte zanimalo šta se dešavalo u ovom filmu, pa makar ja sveo ceo svoj doživljaj na deo koji govori o tome kako propaganda može da se iskoristi u svrhe manipulacije i kontrole. Kao da ne znamo sve to. Kao da već ne živimo u toj vrsti ludila. Kao da i sami nismo sve gladniji.

Ja: **

J: ***