Niko u mojoj porodici ne psuje. Čak ne izgovaraju ni one male svakodnevne u govor utkane psovke. Ne znam, i ne sećam se kada je to počelo, ali psovanje je postalo nešto što volim da radim, i nikada se nisam od toga suzdržavala. Znam da se moj ćale gnušao toga. Imao je onaj pogled: Seljančuro ona jedna pijačarska, ali mene to nikada nije sprečavalo da pošteno i od srca zamastim na opšte zgražavanje svih verbalno moralnih u dometu.
Pitali su me zašto psujem. Nisam imala odgovor na to pitanje. Govorili su mi da je to ružno, ja nisam želela to da prihvatim. Dama nikad ne psuje. Ne vidim sebe okovanu u damske aršine. Neće te niko voleti ako psuješ. Ma nemoj!? Mene svi vole. Zašto si onog finog Francuza odmah naučila da kaže k***c? Zato što mora da zna kako se to kaže na srpskom. On je prvi počeo i rekao da se na Francuskom kaže queue (kø). Moja je dužnost je da mu pokažem da na srpskom zvuči masnije.
Najobičniji regularni telefonski razgovor sa prijateljicom bi po zakonima nekih država bio cenzurisan, a nas dve spaljene na lomači za primer drugim ženama koje psuju.
Predsednik Putin je uveo zakon u Rusiji, koji brani psovanje u pozorištu, filmu i u knjigama. Rusi imaju 1.200 naziva za polni organ, a ne smeju da ih koriste. Pa, gde će ti duša Putine? Mogao bi malo više da psuješ umesto što sirotinji zavrćeš gas. J**o ti pas mater ludu!
Psovanje je osobađanje. To je duboko emotivni jezik. Da l' ima išta lepše nego opsovati glupu situaciju i pljunuti joj u lice? Osećam se jačom kad opsujem. Taj osećaj je izvanredan. Jebi ga, stvarno jeste.
Nikada mi nije bilo jasno kako neko može da se zadovolji psovanjem peršuna, gromova i đavola. To je, bre, mlaka boza naspram artiljerije koju ja upotrebim dok menjam gumu na kolima.
Psovke imaju prošlo, sadašnje i buduće vreme (J**o sam ti mater, J***m ti mater, J***ću ti mater). One su neizostavni deo jezika. Ustručavanje od psovanja može da izazove gomilanje negativne energije koja može da se pretvori u kancer. Garantovano.
I šta bih ja radila u saobraćaju, u špicu, ili kad mi se neko parkira na mesto? Ili kad mi nestane goriva na sred mosta? Da kažem, pa dobro dešava se? Ili kad mi stignu računi duplo veći nego prošlog meseca? U takvim trenucima osetim bujicu adrenalina koja ide uz kičmu i želi negde da izbije. I ja sam dužna da joj to omogućim. Oslobađanje kreće: J***m ti auto, i gorivo, i most, kršu stari raspali! Ima da te polijem benzinom i zapalim, govno jedno nemačko. I vama j***m mater svima koji mi svirate i računima i j***m ti državu raspalu i račune. Olakšanje... Enormno olakšanje se desi u mojoj glavi. I zbog takvih trenutaka, nemam nameru da prestanem da psujem.
Čim se vratim kući iz bučnog grada okovanog gužvom i sivilom, napravim sebi kafu i čujem se sa svojim dragim drugaricama saveznicama. I to je drugi stepen terapije. Treba pretresti i analizirati događaje od juče i danas i osloboditi se preostalog stresa.
- "Gde si jbteee? Evo, ceo dan se drkam sa drkavim telefonom, j***m ti androide raspali. Ima da ga raspičim o zid skur*ilo mi se više da sedim vezana ko ker za punjač. Ček sekund, zagore mi j*beni ručak... E, evo me...Znaš ko mi se javio? Onaj. E taj. Pa ništa, zvao me je na kafu, hiljaditi put zove, nek se tera u k***c više. J***no me ne zanima čovek, al on to ne kapira. Ne znam kako da mu objasnim osim da ga oteram u pi**u materinu sledeći put kad se javi".
- "Ajde bre, nemoj da si brutalna. Sviđaš se čoveku. Nego da te pitam nešto, gde ima da se kupe oni k***vi za navijanje kose? Ono znaš, što se onako namota, pa prespavaš sa tim govnima na glavi i ujutru ti bude prejebeno dobra frizura?".
- "Msš vikleri? To ti je govno i sranje teško. Bolje na krpice da uviješ. A i to traje j*beno kratko. Posle dva sata izgledaš kao pregažena bulja"...
- "Nego, danas mi nestalo goriva na usranom mostu. Popi*dela sam. Onda sam išla po j***oj kiši sa j***om kantom da kupim gorivo za pe’sto kinti. Govno od auta nije htelo da se upali. Ima da ga sledeći put iseckam mačetom da mi bude lakše. J*bo mu pas mater i onim seronjama što su svirali pored isto. Govnari jedni u skupim kolima. Niko da stane, da pomogne ženi. Pi*ke bre sve... Ček, neko mi zvoni na vrata".
- "Da li verujete u život posle života? Imamo neke brošure da vam ponudimo".
- "M'rš u pi*ku materinu sektašku samo ste mi vi falili!".
- "Gospođo, neki ljudi misle da ružne reči nisu toliko važne, i da Bog neće da osudi za ružne reči. Međutim, kada pri drugom Hristovom dolasku bude izvršena presuda, pogledajmo šta će se desiti sa ljudima koji misle da nije tako strašno opsovati ili uvrediti nekoga: "Ali i za ovakve prorokova Enoh, sedmi od Adama, govoreći: Gle, ide Gospod s hiljadama svetih anđela svojih, da učini sud svima, i da pokara sve bezbožnike za sva njihova bezbožna dela kojima bezbožnost činiše, i za sve ružne reči njihove koje bezbožni grešnici govoriše na Nj. Ovo su nezadovoljni vikači, koji po željama svojim žive, i usta njihova govore ponosite reči, i za dobitak gledaju ko je ko".
- "Ma, marš bre, od mojih vrata, sad ću da pustim kuče na tebe ima da ti napravi konfete od tih pamfleta sa zelenim livadama. Samo mi se još jednom pojavi na vratima, da mi decu vrbuješ, j*bem li ti sve što ti se za kvaku uhvati".
- "Ko je bio?".
- "J*beni sektaši!".
***Pročitajte iostale kolumne Sandre Jbte
