John Rambo (2008)
Režija: Silvester Stalone
Uloge: Silvester Stalone
Distribucija: Pro Vision
Pre filma, otišao sam na šišanje. A onda mi je, dok sam odlazio, čak i M. rekao da nisam normalan kada je saznao da nakon posete njegovom salonu idem da gledam Ramba 4: ''Koji bre Rambo 4? Nije valjda Stalone?''
''Šta ti je čoveče, pa jel' bio prošle godine i Roki 6?''
''I kakav je bio Roki?''
''Pa bezveze, kakav bi bio?''
''I? Što onda ideš, Rambo je inače gori serijal od Rokija, zar ne?''
''Ma ništa ti ne razumeš'', skresao sam mu, naravno nemoćan da normalnom čoveku objasnim svoj poriv da od svih filmova na repertoaru izaberem baš onaj najbesmisleniji.
Ni sam nisam razumeo svoj izbor, ali šta je tu je! Instinkt mi je, sto posto, govorio nešto u šta nisam mogao da proniknem.
Nekoliko sati kasnije, bilo mi je jasno - instinkt me je doveo, već u januaru mesecu, do sigurno najgoreg filma godine, a verovatno i jednog od najgorih filmova decenije. Pored toga, radi se i o najdegutantnijem filmu koji je pogodio naše bioskope u poslednjih nekoliko godina. krenimo redom.
Režija: Silvester Stalone
Uloge: Silvester Stalone
Distribucija: Pro Vision
Pre filma, otišao sam na šišanje. A onda mi je, dok sam odlazio, čak i M. rekao da nisam normalan kada je saznao da nakon posete njegovom salonu idem da gledam Ramba 4: ''Koji bre Rambo 4? Nije valjda Stalone?''
''Šta ti je čoveče, pa jel' bio prošle godine i Roki 6?''
''I kakav je bio Roki?''
''Pa bezveze, kakav bi bio?''
''I? Što onda ideš, Rambo je inače gori serijal od Rokija, zar ne?''
''Ma ništa ti ne razumeš'', skresao sam mu, naravno nemoćan da normalnom čoveku objasnim svoj poriv da od svih filmova na repertoaru izaberem baš onaj najbesmisleniji.
Ni sam nisam razumeo svoj izbor, ali šta je tu je! Instinkt mi je, sto posto, govorio nešto u šta nisam mogao da proniknem.
Nekoliko sati kasnije, bilo mi je jasno - instinkt me je doveo, već u januaru mesecu, do sigurno najgoreg filma godine, a verovatno i jednog od najgorih filmova decenije. Pored toga, radi se i o najdegutantnijem filmu koji je pogodio naše bioskope u poslednjih nekoliko godina. krenimo redom.
Slaj priznao da uzima hormon rasta!?
Pre ulaska u dvoranu (malu, ali punu na projekciji u 4 popodne; ništa u Srbiji ne radi kao akcioni film!), baš sam se pitao na šta sada liči Slaj Stalone. Poslednji put kada sam ga gledao, ovaj šezedesetdvogodišnjak je izgledao kao 40-godišnjak. Istina deformisan i obnevideo od botoksa i sličnih preparata, ali svejedno.
U međuvremenu, K. mi je otkrio da je negde u nekoj novini, pročitao kako je Stalone ponosno priznao da u poslednje vreme uzima i hormon rasta. Znao sam da Slaja ovaj u mnogim zemljama zabranjeni polipeptid ne zanima zato što pospešuje rast kod patuljaste dece (mada me je negde privlačila ideja da je Stalone porastao i da sada izgleda kao Hulk); uostalom, on je sam pojasnio da je to za njega u stvari eliksir mladosti koji je, eto, i zaslužan za njegov mladalački izgled. Meni je to bilo malo nejasno, jer, iskreno, da izgledam kao Stalone verovatno bih se krio u najdubljoj rupi na planeti, ali okej. Meni su se neke druge stvari vrzmale po glavi: na primer, odakle se dobija hormon rasta? Sto posto po Africi postoje tajne bolnice gde se od male dece nekom stravičnom metodom vadi taj hormon i dalje distribuira pravo do Holivuda. Ili se pravi u onim laboratorijama što na policama imaju tegle sa fetusima. I slično.
Sa tako crnim slutnjama, smestio sam se u svoje sedište. Zabrinjavajući sastav publike: čak tri tipa u SMB vijetnamkama, sami (verovatno i naoružani, mislio sam se), zatim nekoliko muških parova (nisu gej), jedan mešani par (jedino žensko u sali), 4 klinca (prosek 12 godina, hiljadu posto pobegli sa časova) i, baš pored mene, jedan tipično srpski white thrash ćelavi otac sa svojim ćelavim sinom (oko 10 godina). Nakon već klasičnog seta reklama koji se u Takvudu ne menja već nekoliko decenija, film je konačno počeo.
U međuvremenu, K. mi je otkrio da je negde u nekoj novini, pročitao kako je Stalone ponosno priznao da u poslednje vreme uzima i hormon rasta. Znao sam da Slaja ovaj u mnogim zemljama zabranjeni polipeptid ne zanima zato što pospešuje rast kod patuljaste dece (mada me je negde privlačila ideja da je Stalone porastao i da sada izgleda kao Hulk); uostalom, on je sam pojasnio da je to za njega u stvari eliksir mladosti koji je, eto, i zaslužan za njegov mladalački izgled. Meni je to bilo malo nejasno, jer, iskreno, da izgledam kao Stalone verovatno bih se krio u najdubljoj rupi na planeti, ali okej. Meni su se neke druge stvari vrzmale po glavi: na primer, odakle se dobija hormon rasta? Sto posto po Africi postoje tajne bolnice gde se od male dece nekom stravičnom metodom vadi taj hormon i dalje distribuira pravo do Holivuda. Ili se pravi u onim laboratorijama što na policama imaju tegle sa fetusima. I slično.
Sa tako crnim slutnjama, smestio sam se u svoje sedište. Zabrinjavajući sastav publike: čak tri tipa u SMB vijetnamkama, sami (verovatno i naoružani, mislio sam se), zatim nekoliko muških parova (nisu gej), jedan mešani par (jedino žensko u sali), 4 klinca (prosek 12 godina, hiljadu posto pobegli sa časova) i, baš pored mene, jedan tipično srpski white thrash ćelavi otac sa svojim ćelavim sinom (oko 10 godina). Nakon već klasičnog seta reklama koji se u Takvudu ne menja već nekoliko decenija, film je konačno počeo.
Broj mrtvih u filmu - 256!!!
Na meti zločinačkog udruženja okupljenog oko Rambo 4 projekta, ovog puta bili su nesrećni Burmanci i još nesrećniji pripadnici šumskog naroda Karen koji živi u džunglama na granici Burme i Tajlanda i koji zaista već decenijama vodi rat za sopstveni opstanak. Svejedno, kakve god bile istorijske okolnosti, Burmanci su u ovom filmu, bez izuzetaka, krvoločni i bestijalni monstrumi koji nemilosrdno i na izrazito svirep način tamane, ubijaju i siluju Karen ljude bez ikakvog vidljivog razloga. Naš Rambo, razočaran u život i sopstvenu sudbinu, svakako i u svetski poredak, živi u malom selu u Tajlandu i, ako se ne varam, radi malo kao ribar i čamdžija, malo kao lovac na kobre, a malo i kao lokalni kovač. No, kada jednom prilikom u selo po njegovu pomoć dođe mala družina verskih fanatika iz Kolorada, on ne uspeva da se odupre njihovim molbama da im bude vodič kroz neprijateljske redove sve do Karen logora, gde će ovi hrabri humanitarci isporučiti bolesnim i nemoćnim lekove i odeću.
Fenomenalno, zaista. Ekspedicija kreće, Burmanci napadaju i otimaju Kolorađane, ali ostatak njihove kongregacije u džunglu šalje i grupu plaćenih ubica i profesionalnih ratnika. Džaba, međutim, sva ta sila, jer pravi film počinje tek kada se Džon Rambo zaista razljuti.
Nema nikakve dileme – Silvester Stalone je potpuno izgubio pamet. Fanatici na internetu su izračunali – body count u filmu je 256 mrtvih! Više nego u bilo kom drugom Rambo filmu. Ono za šta mi nije bio potreban statistički prikaz, bio je opšti utisak. Iskreno, ne sećam se kada sam gledao ovako odvratno sadistički i nasilan film. Zdrobljene lobanje, odsečene glave, čupanje grkljana rukama, tela presečena mitraljeskim rafalima, brutalna silovanja, hektolitri krvi i sve ostalo najgore što čovek može da smisli, pa sve to još izvedeno u prilično lošim produkcionim uslovima i uz jadne specijalne efekte. U završnoj akcionoj sceni oslobađanja zatvorenika, apsolutno je nejasno ko na koga puca i ko koga ubija. O zašto nisam ni razmišljao. Košmar, dakle.
Četiri klinca uživaju i naslađuju se, ali nekako uz iskren smeh; i zaista, 'ozbiljne' replike, Staloneova gluma, epizodni likovi, sve, baš sve u ovom filmu izgleda kao vrhunska parodija. Samo što nije. Svejedno, ono što me je nateralo da se naježim, bio je ponosni tata pored mene koji je na svaki pljusak krvi sa sinom odigravao 'haj fajv' i stisnutom pesnicom i sam pretio odurnim Burmancima. Very scary!
Mislio sam da sam veliki protivnik bilo kakvog vida cenzure, ali ja decu na ovaj film ne bih puštao. Hapsio bih roditelje koji dovode svoje klince na ovako nešto. U stvari, ja ovaj film ne bih puštao nikome.
Ocene:
Ja: *
Ostali: bolje da ne znamo
Pogledajte trejler za Rambo 4
Miško Bilbija
Fenomenalno, zaista. Ekspedicija kreće, Burmanci napadaju i otimaju Kolorađane, ali ostatak njihove kongregacije u džunglu šalje i grupu plaćenih ubica i profesionalnih ratnika. Džaba, međutim, sva ta sila, jer pravi film počinje tek kada se Džon Rambo zaista razljuti.
Nema nikakve dileme – Silvester Stalone je potpuno izgubio pamet. Fanatici na internetu su izračunali – body count u filmu je 256 mrtvih! Više nego u bilo kom drugom Rambo filmu. Ono za šta mi nije bio potreban statistički prikaz, bio je opšti utisak. Iskreno, ne sećam se kada sam gledao ovako odvratno sadistički i nasilan film. Zdrobljene lobanje, odsečene glave, čupanje grkljana rukama, tela presečena mitraljeskim rafalima, brutalna silovanja, hektolitri krvi i sve ostalo najgore što čovek može da smisli, pa sve to još izvedeno u prilično lošim produkcionim uslovima i uz jadne specijalne efekte. U završnoj akcionoj sceni oslobađanja zatvorenika, apsolutno je nejasno ko na koga puca i ko koga ubija. O zašto nisam ni razmišljao. Košmar, dakle.
Četiri klinca uživaju i naslađuju se, ali nekako uz iskren smeh; i zaista, 'ozbiljne' replike, Staloneova gluma, epizodni likovi, sve, baš sve u ovom filmu izgleda kao vrhunska parodija. Samo što nije. Svejedno, ono što me je nateralo da se naježim, bio je ponosni tata pored mene koji je na svaki pljusak krvi sa sinom odigravao 'haj fajv' i stisnutom pesnicom i sam pretio odurnim Burmancima. Very scary!
Mislio sam da sam veliki protivnik bilo kakvog vida cenzure, ali ja decu na ovaj film ne bih puštao. Hapsio bih roditelje koji dovode svoje klince na ovako nešto. U stvari, ja ovaj film ne bih puštao nikome.
Ocene:
Ja: *
Ostali: bolje da ne znamo
Pogledajte trejler za Rambo 4
Miško Bilbija
Pridruži se MONDO zajednici.