Jumper (2008)
Režija: Dag Liman
Uloge: Hajden Kristensen, Semjuel Džekson, Dajan Lejn
Distribucija: Tak
Trejler za film ''Skakač'' u kojem neki tip obilazi celu planetu koristeći se, rekao bih, teleportacijom, obavio je svoj deo posla i uspeo da mi raspali maštu. To i nije neki specijalan poduhvat – maštanje je jedna od retkih radnji koje dosta kvalitetno obavljam. Dosta često obilazim bioskope, pa sam i trejler već znao napamet i u trenutku kada sam ulazio u salu moj dan je već bio više nego ispunjen.
Čim sam se probudio, skoknuo sam do Italije, recimo Trsta, na jutarnji espreso, a zatim i na doručak pravo na Menhetn, u ulicu Bliker. Zatim sam se okupao na Devičanskim ostrvima (jako prijatno iskustvo) i krenuo na posao. Nisam mogao da se odlučim koju ću svetsku korporaciju prvu da orobim za gomilu novca, pa sam se teleportovao u sefove čak tri različite, uključujući i jednu domaću. Na ručak sam otišao negde u Aziju, u šoping u tokijsku Ginzu, popodne sam na Old Trafordu prisustvovao onom gaženju Arsenala, zatim sam malo maltretirao i ponižavao neke tipove iz detinjstva, bivše devojke, domaće političare, neke grobare i tako dalje. Onda mi je jedan kreten izleteo na crveno i zamalo odneo i mene i moje snove. Glasno sam mu poručio da je Ψ@%#$!, ali čarolija je već bila završena.
Režija: Dag Liman
Uloge: Hajden Kristensen, Semjuel Džekson, Dajan Lejn
Distribucija: Tak
Trejler za film ''Skakač'' u kojem neki tip obilazi celu planetu koristeći se, rekao bih, teleportacijom, obavio je svoj deo posla i uspeo da mi raspali maštu. To i nije neki specijalan poduhvat – maštanje je jedna od retkih radnji koje dosta kvalitetno obavljam. Dosta često obilazim bioskope, pa sam i trejler već znao napamet i u trenutku kada sam ulazio u salu moj dan je već bio više nego ispunjen.
Čim sam se probudio, skoknuo sam do Italije, recimo Trsta, na jutarnji espreso, a zatim i na doručak pravo na Menhetn, u ulicu Bliker. Zatim sam se okupao na Devičanskim ostrvima (jako prijatno iskustvo) i krenuo na posao. Nisam mogao da se odlučim koju ću svetsku korporaciju prvu da orobim za gomilu novca, pa sam se teleportovao u sefove čak tri različite, uključujući i jednu domaću. Na ručak sam otišao negde u Aziju, u šoping u tokijsku Ginzu, popodne sam na Old Trafordu prisustvovao onom gaženju Arsenala, zatim sam malo maltretirao i ponižavao neke tipove iz detinjstva, bivše devojke, domaće političare, neke grobare i tako dalje. Onda mi je jedan kreten izleteo na crveno i zamalo odneo i mene i moje snove. Glasno sam mu poručio da je Ψ@%#$!, ali čarolija je već bila završena.
Ni Dejvid Rajs, naš filmski junak, nije bio ništa lošiji od mene: i on je na samom početku filma, kada je spoznao da može da se u trenutku teleportuje na bilo koju tačku Zemljine kugle, prvo počeo da se razračunava sa bankama, a zatim da i sam obilazi razne atraktivne tačke na planeti – od doručka na vrhu Sfingine glave, preko surfa na Fidžiju, sve do večernjeg provoda u londonskim noćnim klubovima. Sjajno, zaista.
Dakle, na ovom primarnom nivou, na nivou ideje, koncepta, sve super funkcioniše, ali na žalost traje samo nekih 20-ak minuta. Pojavom misteriozne grupacije Paladina koja, navodno, postoji već hiljadama godina i sve to vreme nemilosrdno progoni i ubija Skakače i uopšte komplikovanjem gde je nepotrebno, film postaje, za početak, dosadan i nerazumljiv, a kasnije i totalno besmislen i konfuzan. Odjednom ne samo Skakači, već i Paladini mogu da skaču kroz prostor, da prate jedni druge i da, po potrebi, izmišljaju nova oruđa i oružja i sl. Uzgred, mi nijednog trenutka nemamo predstavu zašto i kako bilo ko može da se teleportuje; nisam neki obožavalac tehničko-tehnoloških pojašnjenja, ali mogli su barem da nas nešto lažu – genetske promene, mentalne mutacije, novootkrivene telepatske sposobnosti. Ili kao u dobrim starim Zvezdanim stazama: ''brzinom od 380 vorpa približavamo se vremenskom kvantum trans-diskontinuumu! Uključite propulzione alfa motore, Klingonci i magnetna anti-materija su nam za petama! Levom asimptotom, pravac – hiper svemir!'' Podjednako besmisleno, ali i veoma kul.
Nervirale su me i neke druge stvari, pre svega crne rupe u priči: na startu prisustvujemo prvom skakačkom iskustvu našeg glavnog junaka koji je srednjoškolac, da bi nas pred kraj filma njegova majka obavestila da je on prvi skok izveo još sa 5 godina. Takođe, prvo naučimo da se teleportacija izvodi na osnovu sećanja i lepih memorija, da bi jednog trenutka Skakači otišli i do prekrasne, napalmom spržene Čečenije. Paladini tvrde da je svet prepun Skakača, ali mi za 90 minuta filma upoznajemo samo dvojicu. Itd.
Polako ali sigurno, bio sam sve nervozniji i nezadovoljniji. Glumci, ali i sami likovi, naročito su me nervirali. Hajden Kristensen (Anakin Skajvoker) nezanimljiv i prazan, njegova devojka Rejčel Bilson (O.C.) glumi nešto sasvim promašeno, Samjuel Džekson više ni sam ne zna u kom filmu tezgari. Oni koji valjaju, nemaju više od par minuta na platnu – Majkl Ruker kao otac i večno spektakularna Dajan Lejn kao majka.Pogledajte trejler
Konačno, sa očekivanim otvorenim krajem koji sugeriše još gluplje i besmislenije nastavke, završila se još jedna budalaština današnjeg Holivuda. I dok je tizer/trejler uspevao da raspali maštu i zaintrigira, nakon odlgledanog filma u meni više nije bilo ni trunke energije ili inspiracije, pa makar i samo za maštanjem. Bioskopi su prepuni zanimljivijih filmova, za ovaj vam je dovoljan i trejler.
Ocene:
Ja: **
Dakle, na ovom primarnom nivou, na nivou ideje, koncepta, sve super funkcioniše, ali na žalost traje samo nekih 20-ak minuta. Pojavom misteriozne grupacije Paladina koja, navodno, postoji već hiljadama godina i sve to vreme nemilosrdno progoni i ubija Skakače i uopšte komplikovanjem gde je nepotrebno, film postaje, za početak, dosadan i nerazumljiv, a kasnije i totalno besmislen i konfuzan. Odjednom ne samo Skakači, već i Paladini mogu da skaču kroz prostor, da prate jedni druge i da, po potrebi, izmišljaju nova oruđa i oružja i sl. Uzgred, mi nijednog trenutka nemamo predstavu zašto i kako bilo ko može da se teleportuje; nisam neki obožavalac tehničko-tehnoloških pojašnjenja, ali mogli su barem da nas nešto lažu – genetske promene, mentalne mutacije, novootkrivene telepatske sposobnosti. Ili kao u dobrim starim Zvezdanim stazama: ''brzinom od 380 vorpa približavamo se vremenskom kvantum trans-diskontinuumu! Uključite propulzione alfa motore, Klingonci i magnetna anti-materija su nam za petama! Levom asimptotom, pravac – hiper svemir!'' Podjednako besmisleno, ali i veoma kul.
Nervirale su me i neke druge stvari, pre svega crne rupe u priči: na startu prisustvujemo prvom skakačkom iskustvu našeg glavnog junaka koji je srednjoškolac, da bi nas pred kraj filma njegova majka obavestila da je on prvi skok izveo još sa 5 godina. Takođe, prvo naučimo da se teleportacija izvodi na osnovu sećanja i lepih memorija, da bi jednog trenutka Skakači otišli i do prekrasne, napalmom spržene Čečenije. Paladini tvrde da je svet prepun Skakača, ali mi za 90 minuta filma upoznajemo samo dvojicu. Itd.
Polako ali sigurno, bio sam sve nervozniji i nezadovoljniji. Glumci, ali i sami likovi, naročito su me nervirali. Hajden Kristensen (Anakin Skajvoker) nezanimljiv i prazan, njegova devojka Rejčel Bilson (O.C.) glumi nešto sasvim promašeno, Samjuel Džekson više ni sam ne zna u kom filmu tezgari. Oni koji valjaju, nemaju više od par minuta na platnu – Majkl Ruker kao otac i večno spektakularna Dajan Lejn kao majka.Pogledajte trejler
Konačno, sa očekivanim otvorenim krajem koji sugeriše još gluplje i besmislenije nastavke, završila se još jedna budalaština današnjeg Holivuda. I dok je tizer/trejler uspevao da raspali maštu i zaintrigira, nakon odlgledanog filma u meni više nije bilo ni trunke energije ili inspiracije, pa makar i samo za maštanjem. Bioskopi su prepuni zanimljivijih filmova, za ovaj vam je dovoljan i trejler.
Ocene:
Ja: **
Pridruži se MONDO zajednici.