"Umreću jednog dana od ovog fudbala", otelo se Savi Miloševiću u trenutku kada je Milan Gajić dobio crveni karton.
Zajedno smo pratili prenos u jednom bečkom kafiću. Skakao je do plafona kod golova Šaponjića i mađarskog Augentalera. Kakva drama. Za infarkt.
"Kada smo ovo prebrodili, stižemo do finala. Niko nas više ne može zaustaviti!".
Jasno je Savi da je Veljkova generacija zrela za velika dela. Bez vedete, ali sa harizmom. Do poslednjeg daha. Do devedestprvog minuta. Nema predaje. Hrabro, ali mudro.
Nalazimo se među osam najboljih. U obe kategorije koje kucaju na vrata A tima. Omladinci na svetskom, mladi na evropskom.
Lepo je biti u istom košu sa Nemcima. U čemu god. Tu je i Portugal. Otmeno društvo, nema šta. Samo tri zemlje imaju učesnike na oba završna turnira mlađih kategorija. Privilegija.
Veljkova deca bude duh generacije koja se ovenčala slavom u Čileu. Prošlo je 28 godina od podviga Jozićevog tima. Pardon, Čika Ćeletovog tima. On je osmislio scenario, Jozić odradio režiju.
U Beču sam sreo glavnog protagonistu. Kada su te daleke ’87 krenuli put Santijaga, trener Zvezde Velibor Vasović je grmeo na Fudbalski savez. Odakle im pravo da maltretiraju Prosinečkog na tamo nekom "Kikiriki kupu". Robi se vratio sa zlatnom medaljom i oreolom najboljeg igrača Svetskog prvenstva. Sve posle toga je istorija. Bari, Real, Barsa, bronza u Francuskoj...
Nedavno je jedan ugledni sportski list objavio intervju sa Davorom Šukerom i u "ličnoj karti" mu najpre naveo titulu prvaka sveta sa Jugoslavijom, pa tek posle trofej Lige šampiona sa Realom.
Kada je Španija pregazila Italiju u finalu Evropskog prvenstva 2012, pitali su Ikera Kasiljasa u čemu je tajna uspeha njegove generacije:
"Stvar navike", začudio je odgovorom. "Mi smo od malih nogu 'navučeni' na trofeje. Bili smo kadetski šampioni Evrope, omladinski prvaci sveta i osvajači zlatne medalje za uzrast do 21 godine. Prelaskom u seniore, samo smo nastavili započeti niz".
Suština je u kontinuitetu. Od Čilea do Novog Zelanda, čitava večnost. Zašto?
Jednostavno, zbog odsustva sluha za procenu prioriteta. Zbog hroničnog podređivanja viših interesa onim klupskim. Što znači ličnim.
Svaki turnir kvalifikacionog tipa bacili smo niz vetar pogrešnim odlukama, međusobnim sukobima i nedostatkom vizije.
Fudbalski savez je direktan krivac za krah Markovićeve generacije jer je selektorsku palicu dodelio najneuspešnijem selektoru u istoriji srpskog fudbala. Umesto da se prošetamo do polufinala na domaćem terenu i overimo vizu za Meksiko, mi osvojismo samo bod.
Đorić je na sastancima protivničke bekove nazivao vancagama, štopere kljusinama, a Lazara držao na klupi u prelomnoj utakmici protiv Francuske.
Za Mundijalito u Turskoj 2013, odgovornost snose svi kojima je lična korist bila važnija od nacionalnog interesa.
Posle niza telefonskih razgovora, ubeđivanja, mahanja raznoraznim propisima UEFA i na kraju čekanja ishoda žreba u kvalifikacijama za Ligu šampiona, Partizan se smilovao i poslao Nikolu Ninkovića i Aleksandra Mitrovića među "orliće". Standardni desni bek Nikola Aksentijević je propustio turnir u Estoniji jer je u Humskoj procenjeno da je njegovo prisustvo od neprocenjive važnosti za duele sa La Valetom!?
Praksi čelnika klubova da opstruiraju rad mlađih kategorija, pridružio se i Siniša Mihajlović. Kapitena omladinske reprezentacije, selektor odvodi na letnju turneju sa A timom, samo dva dana uoči utakmice za plasman protiv Rumunije. Dogovor sa kolegom Marićem jeste podrazumevao učešće Srđana Mijailovića samo u prva dva duela, sa Španijom i Francuskom, ali čemu kresanje krila kad se već ukazala šansa za visok let klase ’94.
Da se razumemo, propisi UEFA za niže uzraste nisu tako rigorozni kao u slučaju seniorskih timova. Nijedan klub nije obavezan da pusti igrača, bez obzira na važnost turnira. Sa druge strane, ne bih smeo da se zakunem da ti igrači plaču i mole da dobiju dozvolu. Čast izuzecima. Najlakše je servirati priču "klub mi nije dao" i svi problemi su rešeni. Može se i na more i na planinu, ko šta voli. Neko će i na operaciju krajnika.
Da li su čelnici Zvezde svesni kolika bi bila cena Ristića i Jovića da su kojim slučajem stisnuli zube i otputovali na Novi Zeland?
Partizan je "oteo" Andriju Živkovića sa Evropskog prvenstva u Mađarskoj u trenutku kada je vredeo 4 miliona evra. Zbog mečeva protiv Ludogoreca, posle kojih je i dva miliona bilo preskupo. Tošić mi se poverio u Beču da mu je tek sada krivo što njegovo Evropsko nije bilo kvalifikaciono za Svetsko:
"Meni je to srebro iz Holandije okrenulo karijeru".
Šampionski nerv stiče se od malih nogu. Osvajanjem pehara od međunarodnog značaja. Nikako pobedama protiv raznih Tbilisija, Škendija, Širaka, Naftana ili Vestmaneja.
Znate li ko je sve osvajao trofej za koji se bore Veljkovi puleni?
Dijego MARADONA, ĆAVI, Iker KASILJAS, Leo MESI, Serhio AGUERO, DUNGA, BEBETO, Luiš FIGO, ROMARIO, Rui KOŠTA, TAFAREL, Huan Roman RIKELME...
Dodićevi klinci kreću stopama Lorana BLANA, Erika KANTONE, Manuel SANČIZA, Đan Luke VIJALIJA, Majkla OVENA, Frančeska TOTIJA, Fabija KANAVARA, RAULA Gonzaleza, Petra ČEHA, Andree PIRLA, Huana MATE, Manuela NOJERA, Mesuta OZILA, Samija KEDIRE...
Kakva imena! I svima je dres mlade reprzentacije bio odskočna daska za vrhunske karijere. Trofeji su porok. Kada ih jednom okusite, teško se skidate.
Tako su se i "Čileanci" navukli, pa dogurali daleko. Sada imamo "Novozelanđane".
Bravo momci. Kapa dole. Iako je trofej još daleko.
Korak po korak. Svi za jednog, jedan za sve. Nastavite tako i niko vam ništa neće zameriti. Čak i ako se sapletete na putu ka finalu. Fudbal je nepredvidiv. Lakše je kad znamo da ima nade. Nije sve crno. Srpski fudbal računa na vas.
Mali savet. U trenucima slavlja i euforije, neka vam jedna reč, jedno ime odzvanja u glavi - DRENTE, DRENTE, DRENTE, DRENTE...
Šta beše? Pasta za zube? Ne.
To je najbolji fudbaler Evropskog prvenstva u Holandiji na kojem je generacija Kolarova i Ivanovića osvojila srebro.
Rojston Drente. Real je progutao mamac i angažovao ga istog leta za silne milione.
Kakav promašaj!
Simpatični čupavac je odigrao svega tridesetak utakmica za "kraljevski klub" i postigao dva gola. Vukao se kasnije po pozajmicama u Erkulesu i Evertonu, najuren je posle šest utakmica iz Alanije Vladikavkaz, razočarao u Redingu i Šefildu da bi se ovog leta skrasio u Kajzeriju. Srećno njemu, ali i turskom klubu sa njim.
Sve ovo govori o suštini turnira u mlađim kategorijama. Medalja ili trofej imaju svoju draž. Ulivaju šampionski gen i oplemenjuju proces stvaranja igrača za seniorski uzrast.
E, zato je od velike važnosti dokle će puleni Veljka Paunovića dogurati na Novom Zelandu i šta će momci Mladena Dodića uraditi u Češkoj. Ali je daleko važnije koliko će igrača iz obe generacije biti u sastavu srpske reprezentacije na Svetskom prvenstvu 2018. u Rusiji i 2022. u Kataru.
Srpski Rojston Drente nikome neće biti od koristi.
