Fudbal nije bejzbol. Brojevi ne pišu istoriju. Ali, pomažu da se ona ispriča.
25. februar 1912. Barselona torpeduje Katalu sa 9:0, a tri gola postiže Paulinjo Alkanatara. Ima svega 15 godina, 4 meseca i 18 dana. Dve godine ranije, predsednik Žoan Gamper osniva juniorski tim, samo da bi javnosti predstavio filipinsko čudo od deteta.
Suviše je sitan i lekari insistiraju da se posveti drugoj profesiji. Slično razmišljaju i roditelji koji ga 1916. šalju u Aziju da završi studije. Šta vredi kad je strast za sportom jača od knjige. Paulinjo osvaja sa Bohemijanom dve titule šampiona Filipina i učestvuje u senzacionalnoj pobedi protiv Japana od 15:2. Istovremeno, stiže da se okiti i trofejom državnog prvaka u stonom tenisu?!
Burno detinjstvo. Barselona ne okleva nijednog trenutka. Momentalno vraća Alkantaru u Kataloniju i zajedno sa Zamorom i Samitijeom formira prvi pravi "trio fantastiko" u svojoj istoriji. Poseduje španski pasoš i može bez problema da igra za Furiju, ali zbog obaveza na Fakultetu mora da propusti Olimpijske igre u Antverpenu. Svega pet puta oblači dres reprezentacije i postiže šest golova.
Nacionalista po ubeđenju, tokom građanskog rata bori se na strani Musolinijevih trupa. Odmah po sklapanju primirja, posvećuje se medicini u jednom kineskom kvartu Barselone. Paulinjo Alkantara počiva u miru na groblju Les Korts. U neposrednoj blizini stadiona Kamp Nou. Otac španski vojnik, majka Filipinka. Rodio se u Ilolu 1896. Tri godine kasnije, pad španske imperije i gubitak Filipina primorali su porodicu Alkantara na selidbu u Španiju. Kakva koincidencija! Dolazak Paulinja na Pirineje poklapa se sa godinom osnivanja Barselone. Sudbina.
Na 357 utakmica, 369 golova. Impresivno. Dovoljno za čelo na klupskoj listi strelaca. Svih vremena.
Večno? Ne.
Odolevao je više od pola veka. Paulinjo Alkantara Riestra. Ime koje je palo u zaborav. Sve do...
16. mart 2014. Barselona čeka Osasunu u trenutku kada mediji bruje o krizi Lionela Mesija. "Eto, i on je od krvi i mesa". A on nanizao 18 golova u 21 utakmici Primere. 31 na 33 meča ukupno. 12 na poslednjih 9. Pa kako onda izgleda kada nije u krizi!?
Barselona gazi Osasunu 7:0, uz tripletu Genija iz Rozarija. Njemu je to 453. utakmica za Blaugranu. 371 gol. Rekord je srušen. Leo oživljava sećanje na Malog Filipinca. Prkoseći hormonu rasta, obojica su dotakla zvezde.
Argentinac debituje sa 16 godina i 145 dana. Protiv Murinjovog Porta u prijateljskoj utakmici. Nije tako mlad kao Paulinjo protiv Katale. I ne postiže nijedan gol. I ne zanima ga stoni tenis. Poslat je na Zemlju da pomera granice. Tek mu je dvadeset sedam. Horizonti su nedokučivi. Daleko je trideset prva, u kojoj se Alkantara posvetio urologiji. Različiti samo po opremi. Filipinac sa maramicom koja visi iz pantalona i somotskim cipelama sa šest krampona zakucanih ekserom. Gaučos u najnovijem modelu Adidas opreme i sajber kopačkama sa svojim inicijalima.
U svemu drugom slični. Najviše u neutoljivoj gladi za golovima! Od kako je postao član startne postave seniorskog tima, tas na vagi El Klasika drastično se nakrenuo na katalonsku stranu.
Za 11 godina, Barsa je sa Mesijem osvojila 28 trofeja. Real svega 10. Na nivou Kupa/Lige šampiona, do te 2004, Blankosi su imali 9:1. Argentinac je to skoro prepolovio. Trenutno je 10:5. Ni razlika u broju titula nije više tako strašna. Sa sedam Primera u poslednjoj deceniji, Mesi je doveo svoje na kotu 23. Real za sve to vreme sa svega tri prvenstva dogurao do 32. Podnošljivo.
Nije Ronaldo slučajno napadao Pereza zbog pojačanja. Svestan da solo bravurama ne može mnogo protiv Barsinih vanzemaljaca. Iako je postigao skoro 300 golova od kako je stigao iz Mančestera, samo je jednom podigao titulu. Mesi, sa sličnim golgeterskim skorom, čak četiri puta.
Bolno i neoprostivo.
Leo ispisuje istoriju. Grabi za sebe sve one rekorde koje je u prošlosti delilo više vedeta. Njegov učinak je monstruozan. Osvojio je četiri Lige šampiona, iako prvu ni sam ne želi da računa. Povredio se u osmini finala protiv Čelsija. Oporavio se do pariskog finala, ali ga Rajkard nije stavio ni na klupu. Nikada to nije preboleo. Čak ni gol-bravure u dva finala protiv Junajteda nisu bile melem na ranu. Ni ovo berlinsko u kojem je samo režirao. Ništa. Željan rekorda, Rajkardu nikada neće oprostiti. Usporio mu je pohod ka Di Stefanu, strelcu u pet finalnih utakmica Kupa šampiona.
Ne predaje se. Ima na nišanu još jednu legendu Reala. Hento je osvojio ŠEST titula evropskog šampiona. Dostižno? Svakako. Pa tek mu je 27.
"Mučili smo se protiv Juventusa sve dok On nije uzeo stvari u svoje ruke. Barsa je bila senzacionalna, Mesi brutalan", rekao je Ćavi.
Sa njim je tako. Kad reši da stavi tačku, uzme loptu i ušeta se u gol. I nije se rodio štoper koji može da ga zaustavi. Bolje mu se skloniti s puta, nego ispasti... paa, Boateng.
Shvatili su to i defanzivci Bilbaoa u finalu Kupa kralja. U odnosu na prošlu godinu, smršao je koji kilogram. Još je žilaviji i okretniji. Bukvalno neuhvatljiv. Zahvaljujući specijalnoj dijeti doktora Pozera, pronašao je dodatnu energiju. Može li uopšte bolje od trenutnog Mesija?
"Težim savršenstvu. U svim segmentima imam prostora za napredak. Recimo, moram da vežbam penale", poverio nam se u Monte Karlu.
Posle drugog UEFA priznanja, hita ka novom cilju - petoj Zlatnoj lopti. Klupsku sezonu je završio sa 58 golova i 27 asistencija. Premeštaj na poziciju krilnog napadača odobren je koncenzusom trenera, saigrača i kompletnog stručnog štaba. Nije se odrazio na golgeterski saldo. Naprotiv, još je uvećao Mesijev doprinos čitavoj ekipi.
Barsa je slavila Tripletu. Drugu u svojoj istoriji. Obe datiraju iz Mesijeve ere. Sa njim na terenu, najčudnije scene postaju realna pojava. Da li ste ikada videli igrača na ramenima saigrača? U slavljeničkom zanosu? Jeste, ali ne dok utakmica traje.
22. novembar 2014. Još jedna kanonada Barselone. 5:1 protiv Sevilje. Redovna mušterija baš kao Osasuna. Mesi u 72. minutu na pas Nejmara rutinski trese mrežu. Ironija sudbine: jedan od najvažnijih golova u karijeri, postiže na najjednostavniji mogući način. TAP-IN.
Pravo u istoriju. U anale.
"Svi golovi su podjednako lepi", šablonski zvuči izjava svakog golgetera.
Mesi nikada neće reći da je taj gol protiv Sevilje naročito lep. I ne mora da bude. Obezbedio mu je mesto među besmrtnima. Te večeri, Argentinac je postao najbolji strelac španskog prvenstva svih vremena. Skinuo je sa trona velikog Telma Zaru. Stavljena je tačka na 60 godina suverene vladavine. Zara se oprostio sa 251 golom na ligaškim mečevima. Frapantno. Za mnoge, nenadmašno. Ne i za Marsovca koji se spustio na Zemlju. Ne za nekoga ko postigne 73 gola u jednoj sezoni. 91 u kalendarskoj godini. 100 poena u trci za Zlatnu kopačku. Četiri trofeja za najboljeg strelca Lige šampiona. Priznanja koja nisu ni postojala u vreme kada su Paulinjo Alkantara i Telmo Zara terorisali golmane.
Sa prvim kao jaje jajetu. Sa drugim, sušta suprotnost.
Zara, klasičan tip centarfora starog kova. Nenadmašan u skoku. Beskrupulozan u duelu. Skok igru doveo do savršenstva. "Druga glava dvadestog veka. Odmah iza Čerčilove", pisali su novinari.
Mesi, autentična "lažna devetka". Atipičan centarfor vrhunske tehnike i furiozne brzine. Neuhvatljiv na malom prostoru. Nepredvidivi genije modernog doba. Kadar da sakrije loptu, kao iluzionista svoju umetnost. Obojica nemilosrdni u zoni šuta. Kobre za koje nema protivotrova. Kada ujedu, sve je gotovo.
Uklapaju se savršeno u Gvardiolinu filozofiju fudbala: one najbolje što bliže protivničkom golu i nema glava da te boli. Zar Mesi ne bi bio podjednako čudesan i kao zadnji vezni? Ali bi tu samo sejao strah, ne i otrov.
Protiv Sevilje je tri puta ujeo. Da ništa ne prepusti slučaju. Najpre, remek delo iz slobodnog udarca. Zatim, lagano overavanje za istoriju. I ostalo je snage i volje za još jedan. Treći.
Bože moj. Kad se već ulazi u anale, onda mora na antologijski način. U tom trenutku, 252 gola na 289 utakmica. Zaista, bliže Marsu nego Zemlji. Kamp Nou u transu. Mesi na ramenima. Aplaudiraju i igrači Sevilje. I oni su sada deo istorije.
Po zavšetku meča i jedni i drugi na centru igrališta. Publika na svojim mestima. Gospodo, fudbal je završen. Vreme je za pozorišnu predstavu. Komad: "Svi njegovi golovi".
Defiluju na velikom ekranu. Da, baš SVI. Bukvalno.
Od onih koje je mali Leo postizao sa 17 godina i stidljivo se trudio da opravda etiketu "Novog Maradone". Breme koje je ugušilo na stotine njegovih zemljaka.
SVI! I ona tri protiv Reala. 10. mart 2007. Prvi El Klasiko i odmah tripleta. Najava terora. Okusio je kraljevsku krv i navukao se. Pretvara se u drakulu kada vidi "belo".
SVI! I onaj protiv Hetafea. 18. april 2007. Možda i najlepši u karijeri. "A la Maradona". Coast to coast. Od obale do obale. Sa jednog gola do drugog.
SVI! Opet jedan protiv Reala. U noći preokreta. 2. maj 2009. U predvečerje El Klasika, Gvardiola ga je pozvao u svoju sobu. Oko 22.30:
"Slušaj, Leo. Ukoliko sutra stvari krenu loše, ideš na poziciju špica umesto Etoa".
Real u top formu. Huande Ramos nasledio Šustera i nanizao 17 pobeda. Na Santijago Bernabeu - 2:6! Mesi dva gola. Niko ga više nije pomerio iz središta napadačke linije. Sve do Luisa Enrikea.
SVI! I onaj glavom za prvaka Evrope. 27. maj 2009. Postigao ih je svega 17 iz skoka za čitavu karijeru. Vinuo se i u rimskoj noći. Iznad mančesterskih Kula bliznakinja. Preko O’Šeja i Ferdinanda. Pravo u metu iza Van der Sara.
SVI! Kakav bi to bio genije koji ne koristi glavu. Ili grudi. Čak je i tako tresao mrežu. 19. decembar 2009. Protiv Estudijantesa u produžetku. Za trofej svetskog klupskog šampiona. I za istorijsku "sekstetu"!
SVI! I ona dva protiv Arsenala. Na Dan žena 2011. U revanšu Lige šampiona. Prvi posle kiksa Fabregasa. Drugi remek delo. Pas od Inijeste, dva magična dodira i lopta iza Almunije. Treće mesto u trci za "Puškaša".
SVI! Malo, malo, pa neki protiv Reala. Kao ona dva iz evropskog El Klasika. 27. april 2011. Polufinale Lige šampiona. Samo je on mogao da ućutka Murinja. Pucalo je na konferenciji posle utakmice, ali je junak bio "Pulće".
SVI! Sećate se sigurno poslednja dva protiv Sevilje u Tbilisiju. Da li verujete da ih nije postigao više od 20 iz slobodnjaka za celu karijeru! Čudno? Proverite.
26. februar 2012. Vrhunsko majstorstvo protiv Simeonovog Atletika. Spustila se kao tane. Kurtoa skamenjen.
SVI! Onih pet protiv Leverkuzena. 7. mart 2012. Jedini jamb u karijeri. Vrtelo se do besvesti. Niko nije ni pomislio da ode. Uzvišenim prizorima svojstveno je da obuzmu sve duše i da od svedoka načine posmatrače. 405 čarolija. 320 levom. 64 desnom. 18 glavom. Jedna grudima. Jedna čak i rukom. 51 iz penala. 16 iz slobodnog udarca. Jedan jamb. Četiri pokera. 27 tripleta. 82 dopijete. 139 samotnjaka.
Opčinjeni magijom, buljili su u ekran otvorenih usta. Promenada čudesa. Vrtlog majstorija.
Čak i ta poslednja. Druga protiv Sevilje. 252. u Primeri! Ok, ne toliko lepa. Izvesne ružnoće imaju razlog za opstanak u samim dubinama večne lepote. I ova će živeti večno.
Vulkan emocija. Iako bez magme. Slutilo je na erupciju. Proključaće protiv Bajerna. Prasak groma. Ujed otrovnice.
Svi su dragi, jedan ima posebnu težinu.
1. maj 2005. Meč s Albaseteom. "Buva" još uvek mala. Tek se ispiljila. 17 godina i 10 meseci. Ulazi na teren umesto Etoa. Prošlo je 42 minuta i 18 sekundi igre u drugom poluvremenu.
Malo je to vremena za nešto konkretno? Jeste. Na planeti Zemlji. Na asistenciju Ronaldinja postiže gol. Regularan za sve, osim za sudiju. Minut kasnije, pakuje zicer Inijesti. Opet nema gola. Srećo prokleta!
Nije kasno. Ima vremena. Na njegovoj planeti minut ne traje isto. Novi pas Ronaldinja i sada nema greške. U mreži je. GOL!!!
"Moj prvi u seniorskoj karijeri. Da mi je tada neko rekao da ću prestići Zaru, mislio bih da je lud. Uspeo sam. Hvala svima koji su me podržali kada je bilo teško. Hvala i onima koje sam voleo, a više ih nema među živima. Hvala i onima koji nisu verovali, pa su me dodatno motivisali. Hvala vam svima. Od srca!".
Ne! Hvala tebi! Buvi koja je sišla s Marsa. I postala zmija.
-----------------------------------------------------------------------
SVE KOLUMNE Nebojše Petrovića
