Jezičke nedoumice nas ponekad bace u neprijatnu sumnju u poznavanje sopstvenog jezika. Elem, logika mi govori sljedeće : sumnjati znači biti nepovjerljiv; sumnjičav – onaj koji je nepovjerljiv; osumnjičiti – baciti sumnju na nekoga; osumnjičen – onaj na koga je bačena sumnja. Iz ovoga proizilazi da je sintagma – osumnjičen je za...jezički korektna. Kada se radi o pogrešnoj upotrebi glagola “sumnjati” o kojem ste ovdje pisali, toliko je često srećemo, pa se plašim da nikakva lingvistička upozorenja ne pomažu i da će jezik, za koji se kaže da je živ, vrlo brzo usvojiti takvu jednu upotrebu kao pravilnu. Ponekad pomislim da je ta “živost” jezika i promjene koje se na taj način normatizuju, zapravo pobjeda polupismenih i nepismenih. Ali, zar nije demokratski da se većina povinuje manjini?! Plašim se da nastavim indukcijski niz. P.S.Nenade, śedite 5. :)

redovno citam kolumne ova je jako zanimljiva... privukli ste nasu paznju ČESTITAM :)

Po drugi put hvala svima! Veco, bojim ste da ste u pravu, da su lektori nekako postali tehnološki višak a da ceh plaćaju svi - od nas novinara pa do čitalaca. Da budemo fer prema novinama... "teksaska" umesto "teksaška" može da bude i greška koretkora a ne samo lektora, mada će pre biti da ste u pravu zbog specifičnosti ćirilice. Benjamine, pitate zašto onako opširno? Pa, plaćaju me po broju redova :-) Šalim se naravno, kao što sam se šalio i kod ogradjivanja od kupovine "Politike". Ta šta bismo bez malo šale u životu pa i ovakvom tekstu. Iva, ako sam Vas nasmejao, vredelo je pisati!