Umesto da povodom Svetskog fudbalskog prvenstva pre svega govorimo o utakmicama, golovima i igračima glavna tema su sudije i FIFA. U kafani, na ulici, kod kuće, u školi, na plaži, na radnom mestu, svuda, pre svega i iznad svega, o tome.
Najgori strahovi da bi se moglo dogoditi da serija sudijskih grešaka obeleži takmičenje u Južnoafričkoj republici su se obistinili. Nakon hiljada tekstova na ovu temu ne mogu, a da se ne složim sa devedeset i devet odsto iznetih stavova. Ljudi prosto imaju oči, nisu glupi da ne razumeju šta se dogadja i ne žele da se mire sa onim što fudbal poslednjih godina doživljava.
Prozvane sudije ćute, predstavnici sudijske struke putem medija brane iz petnih žila neodbranjivo, prvi čovek FIFA upućuje izvinjenja oštećenim reprezentacijama… Kardinalne greške i previdi se redjaju iz utakmice u utakmicu, i što je najgore, direktno utiču na tok igre, a i konačne rezultate.
Očaj. I medju igračima, navijačima, a i nekim sudijama. Pa, čak i medju čelnicima FIFA. Potpuno su logična pitanja šta bi bilo da je Srbiji sviran penal, Englezima priznat gol, da je Argentini poništen … Da li bi sve bilo mnogo drugačije? Pa bilo bi, ali nije!
Zbog nastojanja da fudbal ostane “prirodan” što je moguće više, pošto-poto se insistira da baš sve odluke sudije donose na osnovu ličnih uverenja. A to znači i kada milijarde ljudi vide da je gol, dok samo sudije ne vide – nije gol. Tačka. (Stav FIFA - ako baš moramo kasnije ćemo uputiti izvinjenje.) Jedan od ovdašnjih ogorčenih tv-gledalaca umesto komentara na sve ovo upotrebio je rečenicu lika iz jedna drame Dušana Kovačevića koji kaže: “Ko je vas poznavao, ni pakao mu neće teško pasti!”
Kada sam pre četiri meseca na Mondu napisao da bi ovo prvenstvo lošim odlukama mogle da obeleže sudije nisam ni pomišljao da će se desiti baš sve ovo što se desilo. Oštrim komentarima tada me je počastilo nekoliko čitalaca koji su se potpisali sa “fudbalski sudija”.
Nažalost, poznato mi je da većina sudija, bar ovde u Srbiji, “brani struku” i kad treba i kad ne treba. Budno prate šta se gore u FIFA dešava, koja je politika Blatera kad su oni u pitanju, prate šta se priča u vrhu ovdašnje sudijske organizacije, drže jedni drugima ledja , i što bi neki rekli maze se - paze se. To je logika tipa - ko će nas štiti ako se preventivno grčevito i grupno ne budemo sami štitili.
Ogorčeni su protivnici uvodjenja bilo kakvih inovacija, posebno elektronskih pomagala. I tako će verovatno biti sve dok iz FIFA ne dodju neka nova pravila. A to, čini mi se, ne bi trebalo da je mnogo daleko - ovo što se dogodilo je svakako do sada najveća blamaža same sudijske struke i, pre svega i iznad svega, prvog čoveka Svetske fudbalske federacije. Jer, on i ljudi do njega su kreatori, sudije su izvršioci.
U poplavi ogorčenih komentara ovim povodom u medijima širom sveta svašta može da se pročita. Od direktnih pretnji do predloga konkretnih rešenja. Prozvane sudije ćute, predstavnici sudijske struke putem medija brane iz petnih žila neodbranjivo, prvi čovek FIFA upućuje izvinjenja oštećenim reprezentacijama… Kardinalne greške i previdi se redjaju iz utakmice u utakmicu, i što je najgore, direktno utiču na tok igre, a i konačne rezultate.
Očaj. I medju igračima, navijačima, a i nekim sudijama. Pa, čak i medju čelnicima FIFA. Potpuno su logična pitanja šta bi bilo da je Srbiji sviran penal, Englezima priznat gol, da je Argentini poništen … Da li bi sve bilo mnogo drugačije? Pa bilo bi, ali nije!
Zbog nastojanja da fudbal ostane “prirodan” što je moguće više, pošto-poto se insistira da baš sve odluke sudije donose na osnovu ličnih uverenja. A to znači i kada milijarde ljudi vide da je gol, dok samo sudije ne vide – nije gol. Tačka. (Stav FIFA - ako baš moramo kasnije ćemo uputiti izvinjenje.) Jedan od ovdašnjih ogorčenih tv-gledalaca umesto komentara na sve ovo upotrebio je rečenicu lika iz jedna drame Dušana Kovačevića koji kaže: “Ko je vas poznavao, ni pakao mu neće teško pasti!”
Kada sam pre četiri meseca na Mondu napisao da bi ovo prvenstvo lošim odlukama mogle da obeleže sudije nisam ni pomišljao da će se desiti baš sve ovo što se desilo. Oštrim komentarima tada me je počastilo nekoliko čitalaca koji su se potpisali sa “fudbalski sudija”.
Nažalost, poznato mi je da većina sudija, bar ovde u Srbiji, “brani struku” i kad treba i kad ne treba. Budno prate šta se gore u FIFA dešava, koja je politika Blatera kad su oni u pitanju, prate šta se priča u vrhu ovdašnje sudijske organizacije, drže jedni drugima ledja , i što bi neki rekli maze se - paze se. To je logika tipa - ko će nas štiti ako se preventivno grčevito i grupno ne budemo sami štitili.
Ogorčeni su protivnici uvodjenja bilo kakvih inovacija, posebno elektronskih pomagala. I tako će verovatno biti sve dok iz FIFA ne dodju neka nova pravila. A to, čini mi se, ne bi trebalo da je mnogo daleko - ovo što se dogodilo je svakako do sada najveća blamaža same sudijske struke i, pre svega i iznad svega, prvog čoveka Svetske fudbalske federacije. Jer, on i ljudi do njega su kreatori, sudije su izvršioci.
U ozbiljnim kometarima podseća se da je dvadeset i prvi vek odavno počeo i da tu činjenicu i fudbalska organizacija konačno mora da prihvati. Predlaže se i povećanje broja sudija i upotreba elektronskih pomagala. Kažu, jeste fudbal stara igra, jesmo ga štitili toliko dugo da ostane “prirodan”i da sačuva “duh”, ali, da li je stvarno gol ili nije, u dvadeset i prvom veku ne može odokativno da presudjuje više niko. Priče kako još nije izmišljena tehnika koja bi zadovoljila ljude iz vrha svetskog fudbala su glupost i, naravno, prošlost. Gol - ili jeste ili nije.
To jednostavno više ne sme da bude sporno, jer je to pitanje elementarne fudbalske pravde. A fudbal će se igrati i mora da se igra i ubuduće. Zato, ili još sudija u ili oko terena, kamere, čipovi u lopti - šta god. Ulogu ljudskog faktora treba zadržati, ali ne uvek, u svemu i po svaku cenu. Jer ne igra se fudbal samo zbog onih koji se protive uvodjenju elektronskih pomagala ističući da bi se tako izgubila “draž igre”. On se igra i zbog igrača i publike koji, kad vide očitu nepravdu (kad sudija ne prizna svima vidljiv gol) imaju pravo da negoduju, pa i da traže čelendž. Uostalom, i Englezima koji su izmislili ovu igru već je dosta fudbalskih nepravdi koje se obrazlažu sleganjem ramena ili rečima nisam video, bio sam zaklonjen, učinilo mi se…
Zato, pre ili kasnije, moraju se naći neka rešenja, jer ovo Svetsko prvenstvo je pokazalo da dosadašnji sistem deljenja pravde, jednostavno, više ne pije vodu.