Danas upalim televizor, okrenem par kanala i naiđem na interesantan spot. U stvari , privuče me numera koja zvuči super – novo, kvalitetno i sveže. Živa svirka, ali moderna, a ne ono, hevi metal 80-ih. Dobri, maštoviti vokali. I dva užasno simpatična i harizmatična momka koja prepoznajem. I skapiram da sam tu pesmu čula u živom izvođenju u emisiji Aleksandra Timofejeva, na TV B 92. Marčelo, uz svesrdnu pomoć Skajviklera.
Skajviklera znam iz vremena kada smo radile kompilaciju Tajm aut za Komunu, on je tad imao možda 17 godina, bio strašno sladak dečkić zaluđen hip-hopom, i član mladog hip-hop benda zvanog Jumba department.
Kasnije sam tu i tamo čula ponešto što je radio, a naravno, najviše pesmu ‘’Uno, due, tre’’ koja se na Tv Košavi besomučno vrti i dan danas, i koja mi se jako svidela, uprkos tome što pominje ‘’vlaženje k..torisa mikrofonom’’, što je nešto najodvratnije što sam čula u muzičkoj numeri u skorije vreme, al’ ajde…Enivej, htedoh reći da već neko vreme znam da je Skajvikler muzički talentovan mlad čovek, i da verovatno nailazi na delimično, ako ne i potpuno nerazumevanje na ovakvoj muzičkoj sceni.
E, sad…Gledam taj spot…Kapiram da su udružili snage, i da je Marčelo u toj priči mladi pesnik, buntovnik i čovek sa stavom, a da Skajvikler doprinosi svojim muzičkim talentom, i neverovatnom vizuelnom harizmom (u spotu ‘’Uno, due, tre’’ izgleda kao neki lik iz američkog filma, ali Tarantinovog!)…Ove osobine su zaslužne za činjenicu da se njih dvojica znatno razlikuju od ostatka rep scene, i da odišu tom, tako retkom, poletnom svežinom!!!Znači, pesma je pamtljiva, njih dvojica gotivni, spot sasvim pristojan…
I tako dolazimo do osnovnog pitanja – da li sam ja jedina koja to vidi i tako misli? Šta je sa tim prokletim muzičkim urednicima koji sede u svojim kancelarijama i kafenišu (pošto očigledno ništa drugo ne rade)? Da li su ogrezli u bezvoljnosti zbog male plate, ili ogrezli u korupciji od strane onih koji prodaju njivu da bi snimili ploču? Ok, ima onih retkih koji primete dragulj u blatu, pa mu posvete televizijsko vreme, ali gde su ostali? Toliko zaluđeni ovim etno motivima da više ne razlikuju tezgaroše od pravih muzičara i umetnika? Bez uvrede, ali stvarno postoji razlika između nekog ko će ceo život pevati i svirati u nekom lokalu, a neće napisati nijedan ton i nijednu reč, i nekoga ko će možda tako početi sa 17 godina (tako se, uostalom, počinje i napolju), ali će napredovati, početi da stvara i izvodi isključivo svoj repertoar…
Malo-malo, pa u goste pozovu po dva, tri člana nekog splavarskog benda, pa nam njihova, obavezno mlada i zgodna pevačica uz gitaru pevuši aktuelne hitove, a članovi benda se šale i šarmiraju ženski deo publike. Tom prilikom, nit’ imaju album, nit’ planiraju izdavanje istog.
Ja bih volela da pitam tog urednika samo jedno pitanje – čime su ti ljudi zaslužili da budu na tv-u? Svaka njima čast na poštenom radu, ali hoću da znam u kojoj zemlji je dovoljan razlog da te zovu u jutarnji program činjenica da svako veče pevaš tuđe pesme u kafani, restoranu, hotelu, VIP salonu, gde god…
To jednostavno nije dovoljno dobar razlog.
Pa to bi bilo kao kada bi na BBC-ju gostovala pijanistkinja koja svako veče u piano baru hotela Dorčester svira instrumentalne obrade poznatih evergrin pesama (i to sam dala finjak primer!)!!!!
Urednici moraju već jednom da shvate da su to dve potpuno različite kategorije – ovi prvi su zabavljači na javnim mestima, a ovi drugi važni činioci u formiranju muzičke industrije jedne zemlje. I te dve stvari nemaju istu težinu, pa nemaju…Ma koliko ja vama zvučala kao muzički snob…
A Marčelo i Skajvikler…Pa, kad bi imali još takvih u raznim stilovima muzike, jedan jak muzički pokret otpora (prijavljujem se da budem Mišel from z rezistens) i muzičke urednike koji su malo veći muzički snobovi, GDE BI NAM BIO KRAJ???
Vaša Kristina
[email protected]
Skajviklera znam iz vremena kada smo radile kompilaciju Tajm aut za Komunu, on je tad imao možda 17 godina, bio strašno sladak dečkić zaluđen hip-hopom, i član mladog hip-hop benda zvanog Jumba department.
Kasnije sam tu i tamo čula ponešto što je radio, a naravno, najviše pesmu ‘’Uno, due, tre’’ koja se na Tv Košavi besomučno vrti i dan danas, i koja mi se jako svidela, uprkos tome što pominje ‘’vlaženje k..torisa mikrofonom’’, što je nešto najodvratnije što sam čula u muzičkoj numeri u skorije vreme, al’ ajde…Enivej, htedoh reći da već neko vreme znam da je Skajvikler muzički talentovan mlad čovek, i da verovatno nailazi na delimično, ako ne i potpuno nerazumevanje na ovakvoj muzičkoj sceni.
E, sad…Gledam taj spot…Kapiram da su udružili snage, i da je Marčelo u toj priči mladi pesnik, buntovnik i čovek sa stavom, a da Skajvikler doprinosi svojim muzičkim talentom, i neverovatnom vizuelnom harizmom (u spotu ‘’Uno, due, tre’’ izgleda kao neki lik iz američkog filma, ali Tarantinovog!)…Ove osobine su zaslužne za činjenicu da se njih dvojica znatno razlikuju od ostatka rep scene, i da odišu tom, tako retkom, poletnom svežinom!!!Znači, pesma je pamtljiva, njih dvojica gotivni, spot sasvim pristojan…
I tako dolazimo do osnovnog pitanja – da li sam ja jedina koja to vidi i tako misli? Šta je sa tim prokletim muzičkim urednicima koji sede u svojim kancelarijama i kafenišu (pošto očigledno ništa drugo ne rade)? Da li su ogrezli u bezvoljnosti zbog male plate, ili ogrezli u korupciji od strane onih koji prodaju njivu da bi snimili ploču? Ok, ima onih retkih koji primete dragulj u blatu, pa mu posvete televizijsko vreme, ali gde su ostali? Toliko zaluđeni ovim etno motivima da više ne razlikuju tezgaroše od pravih muzičara i umetnika? Bez uvrede, ali stvarno postoji razlika između nekog ko će ceo život pevati i svirati u nekom lokalu, a neće napisati nijedan ton i nijednu reč, i nekoga ko će možda tako početi sa 17 godina (tako se, uostalom, počinje i napolju), ali će napredovati, početi da stvara i izvodi isključivo svoj repertoar…
Evo primera. Jutarnji programi.
Malo-malo, pa u goste pozovu po dva, tri člana nekog splavarskog benda, pa nam njihova, obavezno mlada i zgodna pevačica uz gitaru pevuši aktuelne hitove, a članovi benda se šale i šarmiraju ženski deo publike. Tom prilikom, nit’ imaju album, nit’ planiraju izdavanje istog.
Ja bih volela da pitam tog urednika samo jedno pitanje – čime su ti ljudi zaslužili da budu na tv-u? Svaka njima čast na poštenom radu, ali hoću da znam u kojoj zemlji je dovoljan razlog da te zovu u jutarnji program činjenica da svako veče pevaš tuđe pesme u kafani, restoranu, hotelu, VIP salonu, gde god…
To jednostavno nije dovoljno dobar razlog.
Pa to bi bilo kao kada bi na BBC-ju gostovala pijanistkinja koja svako veče u piano baru hotela Dorčester svira instrumentalne obrade poznatih evergrin pesama (i to sam dala finjak primer!)!!!!
Urednici moraju već jednom da shvate da su to dve potpuno različite kategorije – ovi prvi su zabavljači na javnim mestima, a ovi drugi važni činioci u formiranju muzičke industrije jedne zemlje. I te dve stvari nemaju istu težinu, pa nemaju…Ma koliko ja vama zvučala kao muzički snob…
A Marčelo i Skajvikler…Pa, kad bi imali još takvih u raznim stilovima muzike, jedan jak muzički pokret otpora (prijavljujem se da budem Mišel from z rezistens) i muzičke urednike koji su malo veći muzički snobovi, GDE BI NAM BIO KRAJ???
Vaša Kristina
[email protected]