Derbi prošao skoro pozorišnoj atmosferi. Svi koji su o tome odlučivali, reklo bi se, “prelomili mudro“. Napunili stadion, izveli igrače na teren a policiju i tužioce tamo gde treba i sve bilo u redu. Jedino, što se mene tiče nije ispalo dobro što je Zvezda pukla. No, ono malo što sam virkao u ekran, igra i nije baš bila neka.
Na pamet mi nije palo da idem na utakmicu. Ne zbog straha da će nešto da se dogodi, makljaža recimo, već zarad toga što na fudbalke utakmice ne odlazim još od ranih osamdesetih. Kum me onomad navabio na neki od tadašnjih derbija. Ponajviše pričom o telećoj glavi u škembetu u tada legendarnoj Avalici, pre tekme. Iz nekog razloga nije bilo „glave“, pivo je bilo skoro mlako a utakmica, dosadna, bez golova. I od tada ne idem na utakmice.Ovaj, potonji, visoko rizični derbi je bio neka vrsta pokazne vežbe kako država može da odradi ono što hoće. I nije bilo šanse da se dogodi gužva. Poruka huliganima bila je više nego čvrsta. No, ona bulumenta što se 7 sati tukla s policijom zbog Parade ponosa, ili prekinula utakmicu u Djenovi, samo je, ’ajd recimo tako, vojska. Ako iskustvo ne vara tu se red pravi kada se sredi komandni kadar. To treba vlast da uradi. Da ih nadje i izvede pred sud. Ma ko to bio.
Licitira se ovih dana sa svih strana imenima, grupama, interesima! E, mislim da je ozbiljno pitanje da li će sve baš tako i biti kako se priča i preti iz vlasti. Možda tu ima i, što bi se reklo naših, a do sada se nije baš dogadjalo da i takvi odgovaraju. Ili se možda varam te će ovo biti presedan. Da vidimo.
No, što se tiče drugog dela naslova, inflacije, meni nekako na rulet liči ovo što bi se moglo nazvati vladina ekonomska politika. A sve po malo izmiče opštoj pažnji zbog prvog dela ove priče, nasilja, huligana i brojnih dilema pa i strahova koji su se javili. Dakle, mislim da je, pritisnut mukom da podmiri manjak u državnoj kasi, Cvetkovićev kabinet izgleda otvorio cenovni ventil. Otuda i zvanična statistika pokazala da inflacija beži iz planiranog okvira. U oktobru, poredeći sa istim mesecom prošle godine oko 0,7 %. Možda izgleda malo, ispod jednog procentnog poena. Ako ostane tako, godišnji plan je bio 6 ± 2 %. Dakle i onih 0,7 bilo bi dosta, za normalno razvijenu ekonomiju, čak u krizi. Otuda je 2,7% i previše jer u većini država evro zone godišnji porast cena je manji ili tu negde.
E sad, zašto je to vlada uradila. Zbog muke da popuni rupu u državnoj kasi. Naime, nije nepoznato da je infacija i vrlo efikasan porez. Doduše vrlo nepravedan i najteže pogodi najsiromašnije. No, vidi čuda, na kratak rok skok cena u izvesnoj meri popuni državnu kasu. Postoji račun da bi do kraja godine rast cena mogao biti oko 9 odsto. To bi značilo da predvidjani rast Bruto domaćeg proizvoda bude unekoliko premašen. Tim bi, pošto se budžet proračunava na osnovu BDP i ona rupica u državnoj kasi, planirana na 4,8 odsto osatala ista u procentima ali jedno 50-tak milijardi veća u apsolutonom iznosu. Eto onda vladi malo parica da poplaća neke platice u državnim službama i još po nešto. Mali problem je MMF koji treba nekako ubediti da se drži procenata a ne gleda stvarne iznose. Možda i može jer svetski finansijski policajac nije više baš tako strog.
I šta nama, koji živimo ovde to sve znači. Na kraju ove godine, naše zarade biće, ako ih poslodavac ne isplaćuje u devizama, manje za onoliko koliko bude velika inflacija. Rast cena, ako ekonomiju poredimo sa ljudskim organizmom, nekako dodje kao temperatura. Pokazuje da nešto nije u redu. Otuda nije za brigu samo to je temperatura ove godine skočila više od očekivanog. I za početak sledeće najvaljuju se skok cena, struje, gasa, hrane, .... da ne nabrajam. E to baš nije dobar znak. Osim ako prodaja Telekoma izmedju ostalog posluži za državno troškarenje. Evo ovih dana čusmo da se novac od Mobtel-a trošio do skoro. A nismo ni znali da nam je zato „bilo bolje“. Otuda, nije nemoguće da u ovom inflatornom ruletu Telekom jeste neka vrsta zlatnog čipa.