Roditelji, deca i njihova svakodnevica nepresušna su tema za sve autore sitkoma, pravi kec iz rukava kada nestane inspiracija ili je potrebno povećati gledanost programa. Teško da prođe godina u kojoj se ne pojavi bar jedan serijal na TV stanicama koji, sa manje ili više uspeha i stereotipa, reciklira priču o zajedničkom životu, sa bar jednim “pobunjenikom” u porodičnim redovima, duhovitim doskočicama i obaveznim prevazilaženjem nesporazuma na kraju epizode ili sezone.
Ipak, ovogodišnji novitet se razlikuje od svih prethodnika: “Šta sve moj ćale izgovara” ($#*! My Dad Says) nastala je po Tviter komentarima Džastina Halperna, 30-godišnjeg pisca i scenariste koji je, usled ekonomske krize, morao da se vrati da živi sa ocem posle decenije samostalnosti. Posle samo dve nedelje “tvitovanja” najsočniji komentari njegovog 74-godišnjeg oca stekli su preko 100 hiljada sledbenika. Dva meseca kasnije, Halpern je potpisao ugovor za knjigu sa velikim američkim izdavačem, a mesec dana kasnije, ugovor za televizijsku seriju. Knjiga je stigla na listu najprodavanijih Njujork tajmsa i za Halperna je ekonomska kriza definitivno prošla. Godinu dana nakon prvog tviter komentara, skoro dva miliona ljudi željno iščekuje najnovije mudrosti, kritike i preporuke pravog Eda Gudsona.
U televizijskom životu, Gudsona glumi fantastični Vilijam Šatner, nezamenljivi kapetan Kirk iz Zvezdanih staza, današnjim gledaocima poznatiji i kao nesputani Deni Krejn iz serijala “Bostonski advokati”. Njegovog sina, po životopisu skoro preslikanog Halperna, glumi gledaocima manje znan Džonatan Sadovski i njihov ping-pong dijalog i suprotstavljeni stavovi osnova su oko koje iskusni (danas i bogati, zahvaljujući dugotrajnom serijalu “Vil i Grejs”), Maks Mučnik i Dejvid Koen grade ovaj, čini se za sada, uspešni sitkom.
Šatneru je uloga legla kao da je pisana za njega: sve “drndoške” kritike, sarkastična “spuštanja” i politički nekorektni komentari deluju kao da ih izgovara na licu mesta, bez učenja uloge. Gudson je bivši marinac lekar, koji je taman uspeo da se oslobodi svih ljudskih i poslovnih tereta da bi konačno uživao u penziji i brizi oko dvorišne bašte, kada mu se pridružuje Henri, bez posla i novca, prisiljen na suživot sa ocem s kojim skoro da nema ničeg zajedničkog. Začin u ovoj čorbi daju i drugi Edov sin Vins i njegova žena Boni, agenti za nekretnine, ne baš preterano sposobni u poslu, a još manje u odnosu sa sveznalačkim penzionerom.
Odnos između Eda i Henrija podseća na dobro poznate vratolomije izmedju Reda i Erika u nezaboravnim “Veselim sedamdesetima” i, bez obzira na sve prekore, nagrđivanja i blamiranja koje Šatner tako iskusno i ponekad surovo, te zato još i smešnije, priređuje svom televizijskom sinu, uvek će pokazati i “mekšu” stranu. On ume da prizna grešku, svakako ne javno ako baš ne mora, ali će zato sa još većim uživanjem zabiberiti naizgled pobedničko Henrijevo slavlje.
Za razliku od “Veselih sedamdesetih”, ovo nije serija samo za mlađe gledaoce, već prava mejnstrim zabava na tragu sitkoma karakterističnih za 1980-te, uz sve pikanterije karakteristične za promene koje smo proživeli tokom ovih decenija. Bez Šatnera u glavnoj ulozi, verovatno ne bi zaslužio pažnju bez obzira na revolucionarnost nastanka i pažljivo promišljeno pisanje. Iako daleko od idealnog, ipak će ostati ubeležen u istoriju moderne televizije baš zbog svog tviterovskog porekla i prvog zvaničnog pokušaja da se poruke od 140 slovnih mesta pretvore u scenario.
Ipak, ovogodišnji novitet se razlikuje od svih prethodnika: “Šta sve moj ćale izgovara” ($#*! My Dad Says) nastala je po Tviter komentarima Džastina Halperna, 30-godišnjeg pisca i scenariste koji je, usled ekonomske krize, morao da se vrati da živi sa ocem posle decenije samostalnosti. Posle samo dve nedelje “tvitovanja” najsočniji komentari njegovog 74-godišnjeg oca stekli su preko 100 hiljada sledbenika. Dva meseca kasnije, Halpern je potpisao ugovor za knjigu sa velikim američkim izdavačem, a mesec dana kasnije, ugovor za televizijsku seriju. Knjiga je stigla na listu najprodavanijih Njujork tajmsa i za Halperna je ekonomska kriza definitivno prošla. Godinu dana nakon prvog tviter komentara, skoro dva miliona ljudi željno iščekuje najnovije mudrosti, kritike i preporuke pravog Eda Gudsona.
U televizijskom životu, Gudsona glumi fantastični Vilijam Šatner, nezamenljivi kapetan Kirk iz Zvezdanih staza, današnjim gledaocima poznatiji i kao nesputani Deni Krejn iz serijala “Bostonski advokati”. Njegovog sina, po životopisu skoro preslikanog Halperna, glumi gledaocima manje znan Džonatan Sadovski i njihov ping-pong dijalog i suprotstavljeni stavovi osnova su oko koje iskusni (danas i bogati, zahvaljujući dugotrajnom serijalu “Vil i Grejs”), Maks Mučnik i Dejvid Koen grade ovaj, čini se za sada, uspešni sitkom.
Šatneru je uloga legla kao da je pisana za njega: sve “drndoške” kritike, sarkastična “spuštanja” i politički nekorektni komentari deluju kao da ih izgovara na licu mesta, bez učenja uloge. Gudson je bivši marinac lekar, koji je taman uspeo da se oslobodi svih ljudskih i poslovnih tereta da bi konačno uživao u penziji i brizi oko dvorišne bašte, kada mu se pridružuje Henri, bez posla i novca, prisiljen na suživot sa ocem s kojim skoro da nema ničeg zajedničkog. Začin u ovoj čorbi daju i drugi Edov sin Vins i njegova žena Boni, agenti za nekretnine, ne baš preterano sposobni u poslu, a još manje u odnosu sa sveznalačkim penzionerom.
Odnos između Eda i Henrija podseća na dobro poznate vratolomije izmedju Reda i Erika u nezaboravnim “Veselim sedamdesetima” i, bez obzira na sve prekore, nagrđivanja i blamiranja koje Šatner tako iskusno i ponekad surovo, te zato još i smešnije, priređuje svom televizijskom sinu, uvek će pokazati i “mekšu” stranu. On ume da prizna grešku, svakako ne javno ako baš ne mora, ali će zato sa još većim uživanjem zabiberiti naizgled pobedničko Henrijevo slavlje.
Za razliku od “Veselih sedamdesetih”, ovo nije serija samo za mlađe gledaoce, već prava mejnstrim zabava na tragu sitkoma karakterističnih za 1980-te, uz sve pikanterije karakteristične za promene koje smo proživeli tokom ovih decenija. Bez Šatnera u glavnoj ulozi, verovatno ne bi zaslužio pažnju bez obzira na revolucionarnost nastanka i pažljivo promišljeno pisanje. Iako daleko od idealnog, ipak će ostati ubeležen u istoriju moderne televizije baš zbog svog tviterovskog porekla i prvog zvaničnog pokušaja da se poruke od 140 slovnih mesta pretvore u scenario.
Pridruži se MONDO zajednici.