Vladimir Ćuk
25.10.2018.
Pre ručka ruke prati
Poštovani gospodine Žoze Manuel Barozo, ovijeh sam dana imao sreću, čast i zadovoljstvo da budem nazočan na jednom skupu u zgradi “Šarlmanj”, u zgradi u kojoj sedi veći deo jevropske vlade, odnosno Evropske komisije.
OTVORENO PISMO PREDSEDNIKU EVROPSKE KOMISIJE
Tom prilikom sam, šta ćete, seminar je potrajao čitav dan, bio u (ne)prilici i da se poslužim pogodnostima WC-a na drugom spratu pored konferencijske sale. Bio sam baš prijatno zatečen detaljnim uputstvom za pranje ruku koje je okačeno o’ma pored ogledala.
Nažalost, poštovani gospodine Barozo, moji povoljni dojmovi nisu baš dugo potrajali. Najpre, mislim da nije u redu što se uputstvo za pranje ruku pojavljuje samo na francuskom jeziku a ne na bar tridesetak. To bi, sem što bi svakom korisniku tog toaleta dalo priliku da na maternjem jeziku savlada veštine i tehnike pranja ruku, izvanredno i ukrasilo zidove, ogledala i vrata, te biste nešto uštedeli na dizajnu!
No, šta je tu je, ja sam uspeo nekako da se snađem i aktiviram svoj nepostojeći francuski i nekako dokučim veći deo akumuliranog znanja iz područja pranja ruku. Biću, međutim, toliko slobodan da Vam ovom prilikom pošteno iznesem i neke nedostatke gore navedenog Uputstva. Ne znam da li su autori na brzinu uradili posao ili je možda reč o nekoj zaveri protiv higijenskih standarda unutar Evropske Unije (biće da je ovo drugo, ali nemam dokaza). Ja znam da, kao državljanin Republike Srbije, još ni kandidat za člana nisam … ali se nadam da ćete Vi ipak znati da cenite moj iskreni trud i želju da kroz ovo otvoreno pismo, ukažem ne samo duboku želju za članstvom, već i inventivnost kao i standarde higijene koji postoje u mojoj majčici Srbiji, te da ću, možda, ovim svojim skromnim doprinosom, ubrzati procese jevrointegracija.
Elem, u uvodnom delu Uputstva se kaže da valja prati ruke “uoči ulaska u kuhinju, pre nego se sedne za trpezu, nakon korišćenja toaleta i po povratku u svoj topli dom.” Ovo je sve tačno, poštovani gospodine Barozo, ali zar ne mislite da bi valjalo dodati i da ruke treba prati i nakon što ste menjali gumu na automobilu, rukovali se sa osobama nepoznatog porekla i higijenskih standarda, nakon vožnje tramvajem (posebno ako ste se držali za šipku), čačkanja ušiju, rezanja noktiju i… ako ćemo pošteno, ima još dosta situacija koje nalažu pranje ruku a ovde nisu pomenute. Smatram da nije uputno ostaviti plebsu da sam odlučuje kada se peru ruke ili mu pak dati nepotpune naputke. I jedno i drugo mogu plebs iskvariti, nikada kroz povjest nije valjalo kada god je plebs dobio priliku da sam razmišlja. Dakle….ima prostora za unapredjenje Uputstva i valjalo bi to i učiniti!
Lično smatram da je proces pranja ruku veoma lepo razložen u pet koraka i pohvaljujem metodološki pristup. No, ako malo pažljivije osmotrimo, videćemo da se kao prvi korak preporučuje kvašenje ruku vodom. Vrlo tačno gospodine Barozo, smatram to važnom prvom stepenicom u pranju ruku koje je, ipak, jedan proces koji mora da ima više faza. No, dozvolite da primetim da bi bilo mnogo uputnije kada bi se u Uputstvu dale i sugestije KAKO da se ruke ovlaže? Recimo, nigde se na kaže da valja najpre odvrnuti slavinu! Takođe, ja bih lično tu dodao da se najstrože zabranjuje odvrtanje slavine ušima, nosom, trepavicama ili ne daj bože ustima. Potom, kaže se dalje u Uputstvu, “stavite 3 do 4 miligrama tečnog sapuna na ruke”.
A kako to postići gospodine Barozo ako pri ruci nema precizne vage a bogami ni pipete! Drugim rečima, individualnim peračima ruku se ostavlja da sami procenjuju koja količina tečnog sapuna sačinjava željenu masu od 3-4 mililitra. Kao što znamo, ljudsko je oko nepouzdano kao merni instrument i velika je verovatnoća da će mnogi nakapati ili samo dva mililitra ili da će se, pak, za novac evroporeskih obveznika, razbaškariti i prati ruke sa recimo 6, 7… ko zna, možda čak i 9 mililitara! Znate, gospodine Barozo, naš narod kaže: “Zrno po zrno pogača”. Takvo potencijalno rasipništvo može EU dovesti do ozbiljne finansijske krize, pa predlažem da se pod hitno u sve toalete postave pipete i ostali merni instrumenti. Kao i da se angažuje neka konsultantska firma koje će iznaći rešenje za problem – šta učiniti ako se greškom nakapa 11 mililitara, kako vratiti taj višak natrag u posudu sa tečnim sapunom?! Sadašnji oblik i konstrukcija posude uopšte ne predviđaju takav postupak i ne dozvoljavaju domaćinsko ponašanje što, siguran sam da ćete se složiti, nije dobro!
Treći korak postojećeg, apsulutno nezadovoljavajućeg uputstva, sugeriše trljanje ruku u trajanju od 30 sekundi i naglašava da sapun treba da se utrlja u dlanove i sve prste. Pogledao sam okolo po WC-u i nigde nisam našao niti štopericu niti peščani sat koji bi peračima ruku ukazivali na to da je 30 sekundi isteklo. Mislim da je to takođe ozbiljan propust, jer trljanje ruku u trajanju od, recimo, 45 sekundi može da dovede do stanjenja kože na prstima i dlanovima i da ima nesagledive posledice po zdravlje!
Tačka četiri lepo ukazuje na činjenicu da ruke valja isprati i osušiti papirnatim ubrusom za jednokratnu upotrebu. Vrlo tačno, ali samo naizgled precizno. Nigde se, naime, ne napominje da proces ispiranja valja obaviti vodom!!!! Šta ako neki korisnik toaleta pomisli da ruke valja isprati sokom od narandže, koka-kolom ili vinom??? Kako da dotični zna da to nikako nije u skladu sa jevropskim standardima??? Drugo, mislim da bi, preventivno, valjalo potcrtati da su papirni ubrusi zaista namenjeni samo jednokratnoj upotrebi i da je najstrože zabranjeno da se jednom iskorišćeni papirni ubrus stavi u džep, nosi kući, ubacuje u mašinu za veš, pere, suši, pegla i koristi ponovo. Realno gledano, sasvim je moguće da nekom nesavesnom graždaninu padne na pamet da baš to učini. Znači, valjalo bi i kaznama zapretiti e ne bi li se papirni ubrusi ipak koristili sami jedared.
Poslednji, peti korak u ovom nezadovoljavajućem uputstvu sugeriše da se slavina zavrne uz korišćenje papirnog ubrusa kako se ruke ne bi ponovo kontaminirale. Vrlo tačno i uputno! No… da li se koristi onaj ubrus od maločas kojim su ruke osušene, ili valja EU baciti u trošak pa uzeti svež ubrus? Znate, godpodine Barozo, narod Vam je čudna biljka, ne treba pred njega stavljati dileme, nego smatram da bi bilo dobro naručiti jedno istraživanje o ovom pitanju i u narednoj verziji Uputstva jasno razrešiti sve slične dileme.
Ilustracije nisu loše, ali su nekompletne, baš kao i poslednja rečenica u Uputstvu u kojoj se kaže da “tokom ovog putovanja ne valja dodirivati lice prstima”. Sasvim tačno! Ali… nije istaknuto da posebno ne valja dodirivati oči a još posebnije ne dok su prsti nasapunjani! Ne sme se plebsu, poštovani gospodine Barozo, ostaviti mnogo prostora za razmišljanje. Odmah tu bude belaja! Ako mene pitate, ja bih takođe napisao i postavio uputstva za hodanje od vrata do lavaboa a posebno do WC kabine.
Šta ako neko ne hoda kako valja, spotakne se, padne, razbije koleno? Pa kakvi su, odmah će presaviti tabak i tražiti odštetu! Mislim da Uputstvo treba dopuniti i sugestijama o tome gde ostaviti akten tašnu dok, jelte, dobro, baš da ne ulazimo u detalje šta se već u toaletu sve čini. Pa onda bi bilo zgodno razložiti proces korišćenja WC papira, odrediti kvote tj. broj listića za upotrebu, naglasiti da je reč o jednokratnoj upotrebi… uh… vidim, ima tu posla, ima. Ukoliko sam Vas ovim pismom ubedio u neophodnost daljeg usavršavanja uputstava, rado ću se staviti na raspolaganje Evropskoj komisiji i obećavam da ću sve svoje umne i ostale sposobnosti upregnuti u kola napretka a sve to na putu ka boljoj i regulisanijoj budućnosti.
S poštovanjem, Vaš
Nenad Šebek
No, šta je tu je, ja sam uspeo nekako da se snađem i aktiviram svoj nepostojeći francuski i nekako dokučim veći deo akumuliranog znanja iz područja pranja ruku. Biću, međutim, toliko slobodan da Vam ovom prilikom pošteno iznesem i neke nedostatke gore navedenog Uputstva. Ne znam da li su autori na brzinu uradili posao ili je možda reč o nekoj zaveri protiv higijenskih standarda unutar Evropske Unije (biće da je ovo drugo, ali nemam dokaza). Ja znam da, kao državljanin Republike Srbije, još ni kandidat za člana nisam … ali se nadam da ćete Vi ipak znati da cenite moj iskreni trud i želju da kroz ovo otvoreno pismo, ukažem ne samo duboku želju za članstvom, već i inventivnost kao i standarde higijene koji postoje u mojoj majčici Srbiji, te da ću, možda, ovim svojim skromnim doprinosom, ubrzati procese jevrointegracija.
Elem, u uvodnom delu Uputstva se kaže da valja prati ruke “uoči ulaska u kuhinju, pre nego se sedne za trpezu, nakon korišćenja toaleta i po povratku u svoj topli dom.” Ovo je sve tačno, poštovani gospodine Barozo, ali zar ne mislite da bi valjalo dodati i da ruke treba prati i nakon što ste menjali gumu na automobilu, rukovali se sa osobama nepoznatog porekla i higijenskih standarda, nakon vožnje tramvajem (posebno ako ste se držali za šipku), čačkanja ušiju, rezanja noktiju i… ako ćemo pošteno, ima još dosta situacija koje nalažu pranje ruku a ovde nisu pomenute. Smatram da nije uputno ostaviti plebsu da sam odlučuje kada se peru ruke ili mu pak dati nepotpune naputke. I jedno i drugo mogu plebs iskvariti, nikada kroz povjest nije valjalo kada god je plebs dobio priliku da sam razmišlja. Dakle….ima prostora za unapredjenje Uputstva i valjalo bi to i učiniti!
Lično smatram da je proces pranja ruku veoma lepo razložen u pet koraka i pohvaljujem metodološki pristup. No, ako malo pažljivije osmotrimo, videćemo da se kao prvi korak preporučuje kvašenje ruku vodom. Vrlo tačno gospodine Barozo, smatram to važnom prvom stepenicom u pranju ruku koje je, ipak, jedan proces koji mora da ima više faza. No, dozvolite da primetim da bi bilo mnogo uputnije kada bi se u Uputstvu dale i sugestije KAKO da se ruke ovlaže? Recimo, nigde se na kaže da valja najpre odvrnuti slavinu! Takođe, ja bih lično tu dodao da se najstrože zabranjuje odvrtanje slavine ušima, nosom, trepavicama ili ne daj bože ustima. Potom, kaže se dalje u Uputstvu, “stavite 3 do 4 miligrama tečnog sapuna na ruke”.
A kako to postići gospodine Barozo ako pri ruci nema precizne vage a bogami ni pipete! Drugim rečima, individualnim peračima ruku se ostavlja da sami procenjuju koja količina tečnog sapuna sačinjava željenu masu od 3-4 mililitra. Kao što znamo, ljudsko je oko nepouzdano kao merni instrument i velika je verovatnoća da će mnogi nakapati ili samo dva mililitra ili da će se, pak, za novac evroporeskih obveznika, razbaškariti i prati ruke sa recimo 6, 7… ko zna, možda čak i 9 mililitara! Znate, gospodine Barozo, naš narod kaže: “Zrno po zrno pogača”. Takvo potencijalno rasipništvo može EU dovesti do ozbiljne finansijske krize, pa predlažem da se pod hitno u sve toalete postave pipete i ostali merni instrumenti. Kao i da se angažuje neka konsultantska firma koje će iznaći rešenje za problem – šta učiniti ako se greškom nakapa 11 mililitara, kako vratiti taj višak natrag u posudu sa tečnim sapunom?! Sadašnji oblik i konstrukcija posude uopšte ne predviđaju takav postupak i ne dozvoljavaju domaćinsko ponašanje što, siguran sam da ćete se složiti, nije dobro!
Treći korak postojećeg, apsulutno nezadovoljavajućeg uputstva, sugeriše trljanje ruku u trajanju od 30 sekundi i naglašava da sapun treba da se utrlja u dlanove i sve prste. Pogledao sam okolo po WC-u i nigde nisam našao niti štopericu niti peščani sat koji bi peračima ruku ukazivali na to da je 30 sekundi isteklo. Mislim da je to takođe ozbiljan propust, jer trljanje ruku u trajanju od, recimo, 45 sekundi može da dovede do stanjenja kože na prstima i dlanovima i da ima nesagledive posledice po zdravlje!
Tačka četiri lepo ukazuje na činjenicu da ruke valja isprati i osušiti papirnatim ubrusom za jednokratnu upotrebu. Vrlo tačno, ali samo naizgled precizno. Nigde se, naime, ne napominje da proces ispiranja valja obaviti vodom!!!! Šta ako neki korisnik toaleta pomisli da ruke valja isprati sokom od narandže, koka-kolom ili vinom??? Kako da dotični zna da to nikako nije u skladu sa jevropskim standardima??? Drugo, mislim da bi, preventivno, valjalo potcrtati da su papirni ubrusi zaista namenjeni samo jednokratnoj upotrebi i da je najstrože zabranjeno da se jednom iskorišćeni papirni ubrus stavi u džep, nosi kući, ubacuje u mašinu za veš, pere, suši, pegla i koristi ponovo. Realno gledano, sasvim je moguće da nekom nesavesnom graždaninu padne na pamet da baš to učini. Znači, valjalo bi i kaznama zapretiti e ne bi li se papirni ubrusi ipak koristili sami jedared.
Poslednji, peti korak u ovom nezadovoljavajućem uputstvu sugeriše da se slavina zavrne uz korišćenje papirnog ubrusa kako se ruke ne bi ponovo kontaminirale. Vrlo tačno i uputno! No… da li se koristi onaj ubrus od maločas kojim su ruke osušene, ili valja EU baciti u trošak pa uzeti svež ubrus? Znate, godpodine Barozo, narod Vam je čudna biljka, ne treba pred njega stavljati dileme, nego smatram da bi bilo dobro naručiti jedno istraživanje o ovom pitanju i u narednoj verziji Uputstva jasno razrešiti sve slične dileme.
Ilustracije nisu loše, ali su nekompletne, baš kao i poslednja rečenica u Uputstvu u kojoj se kaže da “tokom ovog putovanja ne valja dodirivati lice prstima”. Sasvim tačno! Ali… nije istaknuto da posebno ne valja dodirivati oči a još posebnije ne dok su prsti nasapunjani! Ne sme se plebsu, poštovani gospodine Barozo, ostaviti mnogo prostora za razmišljanje. Odmah tu bude belaja! Ako mene pitate, ja bih takođe napisao i postavio uputstva za hodanje od vrata do lavaboa a posebno do WC kabine.
Šta ako neko ne hoda kako valja, spotakne se, padne, razbije koleno? Pa kakvi su, odmah će presaviti tabak i tražiti odštetu! Mislim da Uputstvo treba dopuniti i sugestijama o tome gde ostaviti akten tašnu dok, jelte, dobro, baš da ne ulazimo u detalje šta se već u toaletu sve čini. Pa onda bi bilo zgodno razložiti proces korišćenja WC papira, odrediti kvote tj. broj listića za upotrebu, naglasiti da je reč o jednokratnoj upotrebi… uh… vidim, ima tu posla, ima. Ukoliko sam Vas ovim pismom ubedio u neophodnost daljeg usavršavanja uputstava, rado ću se staviti na raspolaganje Evropskoj komisiji i obećavam da ću sve svoje umne i ostale sposobnosti upregnuti u kola napretka a sve to na putu ka boljoj i regulisanijoj budućnosti.
S poštovanjem, Vaš
Nenad Šebek
OTVORENO PISMO PREDSEDNIKU EVROPSKE KOMISIJE
Tom prilikom sam, šta ćete, seminar je potrajao čitav dan, bio u (ne)prilici i da se poslužim pogodnostima WC-a na drugom spratu pored konferencijske sale. Bio sam baš prijatno zatečen detaljnim uputstvom za pranje ruku koje je okačeno o’ma pored ogledala.
Nažalost, poštovani gospodine Barozo, moji povoljni dojmovi nisu baš dugo potrajali. Najpre, mislim da nije u redu što se uputstvo za pranje ruku pojavljuje samo na francuskom jeziku a ne na bar tridesetak. To bi, sem što bi svakom korisniku tog toaleta dalo priliku da na maternjem jeziku savlada veštine i tehnike pranja ruku, izvanredno i ukrasilo zidove, ogledala i vrata, te biste nešto uštedeli na dizajnu!
No, šta je tu je, ja sam uspeo nekako da se snađem i aktiviram svoj nepostojeći francuski i nekako dokučim veći deo akumuliranog znanja iz područja pranja ruku. Biću, međutim, toliko slobodan da Vam ovom prilikom pošteno iznesem i neke nedostatke gore navedenog Uputstva. Ne znam da li su autori na brzinu uradili posao ili je možda reč o nekoj zaveri protiv higijenskih standarda unutar Evropske Unije (biće da je ovo drugo, ali nemam dokaza). Ja znam da, kao državljanin Republike Srbije, još ni kandidat za člana nisam … ali se nadam da ćete Vi ipak znati da cenite moj iskreni trud i želju da kroz ovo otvoreno pismo, ukažem ne samo duboku želju za članstvom, već i inventivnost kao i standarde higijene koji postoje u mojoj majčici Srbiji, te da ću, možda, ovim svojim skromnim doprinosom, ubrzati procese jevrointegracija.
Elem, u uvodnom delu Uputstva se kaže da valja prati ruke “uoči ulaska u kuhinju, pre nego se sedne za trpezu, nakon korišćenja toaleta i po povratku u svoj topli dom.” Ovo je sve tačno, poštovani gospodine Barozo, ali zar ne mislite da bi valjalo dodati i da ruke treba prati i nakon što ste menjali gumu na automobilu, rukovali se sa osobama nepoznatog porekla i higijenskih standarda, nakon vožnje tramvajem (posebno ako ste se držali za šipku), čačkanja ušiju, rezanja noktiju i… ako ćemo pošteno, ima još dosta situacija koje nalažu pranje ruku a ovde nisu pomenute. Smatram da nije uputno ostaviti plebsu da sam odlučuje kada se peru ruke ili mu pak dati nepotpune naputke. I jedno i drugo mogu plebs iskvariti, nikada kroz povjest nije valjalo kada god je plebs dobio priliku da sam razmišlja. Dakle….ima prostora za unapredjenje Uputstva i valjalo bi to i učiniti!
Lično smatram da je proces pranja ruku veoma lepo razložen u pet koraka i pohvaljujem metodološki pristup. No, ako malo pažljivije osmotrimo, videćemo da se kao prvi korak preporučuje kvašenje ruku vodom. Vrlo tačno gospodine Barozo, smatram to važnom prvom stepenicom u pranju ruku koje je, ipak, jedan proces koji mora da ima više faza. No, dozvolite da primetim da bi bilo mnogo uputnije kada bi se u Uputstvu dale i sugestije KAKO da se ruke ovlaže? Recimo, nigde se na kaže da valja najpre odvrnuti slavinu! Takođe, ja bih lično tu dodao da se najstrože zabranjuje odvrtanje slavine ušima, nosom, trepavicama ili ne daj bože ustima. Potom, kaže se dalje u Uputstvu, “stavite 3 do 4 miligrama tečnog sapuna na ruke”.
A kako to postići gospodine Barozo ako pri ruci nema precizne vage a bogami ni pipete! Drugim rečima, individualnim peračima ruku se ostavlja da sami procenjuju koja količina tečnog sapuna sačinjava željenu masu od 3-4 mililitra. Kao što znamo, ljudsko je oko nepouzdano kao merni instrument i velika je verovatnoća da će mnogi nakapati ili samo dva mililitra ili da će se, pak, za novac evroporeskih obveznika, razbaškariti i prati ruke sa recimo 6, 7… ko zna, možda čak i 9 mililitara! Znate, gospodine Barozo, naš narod kaže: “Zrno po zrno pogača”. Takvo potencijalno rasipništvo može EU dovesti do ozbiljne finansijske krize, pa predlažem da se pod hitno u sve toalete postave pipete i ostali merni instrumenti. Kao i da se angažuje neka konsultantska firma koje će iznaći rešenje za problem – šta učiniti ako se greškom nakapa 11 mililitara, kako vratiti taj višak natrag u posudu sa tečnim sapunom?! Sadašnji oblik i konstrukcija posude uopšte ne predviđaju takav postupak i ne dozvoljavaju domaćinsko ponašanje što, siguran sam da ćete se složiti, nije dobro!
Treći korak postojećeg, apsulutno nezadovoljavajućeg uputstva, sugeriše trljanje ruku u trajanju od 30 sekundi i naglašava da sapun treba da se utrlja u dlanove i sve prste. Pogledao sam okolo po WC-u i nigde nisam našao niti štopericu niti peščani sat koji bi peračima ruku ukazivali na to da je 30 sekundi isteklo. Mislim da je to takođe ozbiljan propust, jer trljanje ruku u trajanju od, recimo, 45 sekundi može da dovede do stanjenja kože na prstima i dlanovima i da ima nesagledive posledice po zdravlje!
Tačka četiri lepo ukazuje na činjenicu da ruke valja isprati i osušiti papirnatim ubrusom za jednokratnu upotrebu. Vrlo tačno, ali samo naizgled precizno. Nigde se, naime, ne napominje da proces ispiranja valja obaviti vodom!!!! Šta ako neki korisnik toaleta pomisli da ruke valja isprati sokom od narandže, koka-kolom ili vinom??? Kako da dotični zna da to nikako nije u skladu sa jevropskim standardima??? Drugo, mislim da bi, preventivno, valjalo potcrtati da su papirni ubrusi zaista namenjeni samo jednokratnoj upotrebi i da je najstrože zabranjeno da se jednom iskorišćeni papirni ubrus stavi u džep, nosi kući, ubacuje u mašinu za veš, pere, suši, pegla i koristi ponovo. Realno gledano, sasvim je moguće da nekom nesavesnom graždaninu padne na pamet da baš to učini. Znači, valjalo bi i kaznama zapretiti e ne bi li se papirni ubrusi ipak koristili sami jedared.
Poslednji, peti korak u ovom nezadovoljavajućem uputstvu sugeriše da se slavina zavrne uz korišćenje papirnog ubrusa kako se ruke ne bi ponovo kontaminirale. Vrlo tačno i uputno! No… da li se koristi onaj ubrus od maločas kojim su ruke osušene, ili valja EU baciti u trošak pa uzeti svež ubrus? Znate, godpodine Barozo, narod Vam je čudna biljka, ne treba pred njega stavljati dileme, nego smatram da bi bilo dobro naručiti jedno istraživanje o ovom pitanju i u narednoj verziji Uputstva jasno razrešiti sve slične dileme.
Ilustracije nisu loše, ali su nekompletne, baš kao i poslednja rečenica u Uputstvu u kojoj se kaže da “tokom ovog putovanja ne valja dodirivati lice prstima”. Sasvim tačno! Ali… nije istaknuto da posebno ne valja dodirivati oči a još posebnije ne dok su prsti nasapunjani! Ne sme se plebsu, poštovani gospodine Barozo, ostaviti mnogo prostora za razmišljanje. Odmah tu bude belaja! Ako mene pitate, ja bih takođe napisao i postavio uputstva za hodanje od vrata do lavaboa a posebno do WC kabine.
Šta ako neko ne hoda kako valja, spotakne se, padne, razbije koleno? Pa kakvi su, odmah će presaviti tabak i tražiti odštetu! Mislim da Uputstvo treba dopuniti i sugestijama o tome gde ostaviti akten tašnu dok, jelte, dobro, baš da ne ulazimo u detalje šta se već u toaletu sve čini. Pa onda bi bilo zgodno razložiti proces korišćenja WC papira, odrediti kvote tj. broj listića za upotrebu, naglasiti da je reč o jednokratnoj upotrebi… uh… vidim, ima tu posla, ima. Ukoliko sam Vas ovim pismom ubedio u neophodnost daljeg usavršavanja uputstava, rado ću se staviti na raspolaganje Evropskoj komisiji i obećavam da ću sve svoje umne i ostale sposobnosti upregnuti u kola napretka a sve to na putu ka boljoj i regulisanijoj budućnosti.
S poštovanjem, Vaš
Nenad Šebek
No, šta je tu je, ja sam uspeo nekako da se snađem i aktiviram svoj nepostojeći francuski i nekako dokučim veći deo akumuliranog znanja iz područja pranja ruku. Biću, međutim, toliko slobodan da Vam ovom prilikom pošteno iznesem i neke nedostatke gore navedenog Uputstva. Ne znam da li su autori na brzinu uradili posao ili je možda reč o nekoj zaveri protiv higijenskih standarda unutar Evropske Unije (biće da je ovo drugo, ali nemam dokaza). Ja znam da, kao državljanin Republike Srbije, još ni kandidat za člana nisam … ali se nadam da ćete Vi ipak znati da cenite moj iskreni trud i želju da kroz ovo otvoreno pismo, ukažem ne samo duboku želju za članstvom, već i inventivnost kao i standarde higijene koji postoje u mojoj majčici Srbiji, te da ću, možda, ovim svojim skromnim doprinosom, ubrzati procese jevrointegracija.
Elem, u uvodnom delu Uputstva se kaže da valja prati ruke “uoči ulaska u kuhinju, pre nego se sedne za trpezu, nakon korišćenja toaleta i po povratku u svoj topli dom.” Ovo je sve tačno, poštovani gospodine Barozo, ali zar ne mislite da bi valjalo dodati i da ruke treba prati i nakon što ste menjali gumu na automobilu, rukovali se sa osobama nepoznatog porekla i higijenskih standarda, nakon vožnje tramvajem (posebno ako ste se držali za šipku), čačkanja ušiju, rezanja noktiju i… ako ćemo pošteno, ima još dosta situacija koje nalažu pranje ruku a ovde nisu pomenute. Smatram da nije uputno ostaviti plebsu da sam odlučuje kada se peru ruke ili mu pak dati nepotpune naputke. I jedno i drugo mogu plebs iskvariti, nikada kroz povjest nije valjalo kada god je plebs dobio priliku da sam razmišlja. Dakle….ima prostora za unapredjenje Uputstva i valjalo bi to i učiniti!
Lično smatram da je proces pranja ruku veoma lepo razložen u pet koraka i pohvaljujem metodološki pristup. No, ako malo pažljivije osmotrimo, videćemo da se kao prvi korak preporučuje kvašenje ruku vodom. Vrlo tačno gospodine Barozo, smatram to važnom prvom stepenicom u pranju ruku koje je, ipak, jedan proces koji mora da ima više faza. No, dozvolite da primetim da bi bilo mnogo uputnije kada bi se u Uputstvu dale i sugestije KAKO da se ruke ovlaže? Recimo, nigde se na kaže da valja najpre odvrnuti slavinu! Takođe, ja bih lično tu dodao da se najstrože zabranjuje odvrtanje slavine ušima, nosom, trepavicama ili ne daj bože ustima. Potom, kaže se dalje u Uputstvu, “stavite 3 do 4 miligrama tečnog sapuna na ruke”.
A kako to postići gospodine Barozo ako pri ruci nema precizne vage a bogami ni pipete! Drugim rečima, individualnim peračima ruku se ostavlja da sami procenjuju koja količina tečnog sapuna sačinjava željenu masu od 3-4 mililitra. Kao što znamo, ljudsko je oko nepouzdano kao merni instrument i velika je verovatnoća da će mnogi nakapati ili samo dva mililitra ili da će se, pak, za novac evroporeskih obveznika, razbaškariti i prati ruke sa recimo 6, 7… ko zna, možda čak i 9 mililitara! Znate, gospodine Barozo, naš narod kaže: “Zrno po zrno pogača”. Takvo potencijalno rasipništvo može EU dovesti do ozbiljne finansijske krize, pa predlažem da se pod hitno u sve toalete postave pipete i ostali merni instrumenti. Kao i da se angažuje neka konsultantska firma koje će iznaći rešenje za problem – šta učiniti ako se greškom nakapa 11 mililitara, kako vratiti taj višak natrag u posudu sa tečnim sapunom?! Sadašnji oblik i konstrukcija posude uopšte ne predviđaju takav postupak i ne dozvoljavaju domaćinsko ponašanje što, siguran sam da ćete se složiti, nije dobro!
Treći korak postojećeg, apsulutno nezadovoljavajućeg uputstva, sugeriše trljanje ruku u trajanju od 30 sekundi i naglašava da sapun treba da se utrlja u dlanove i sve prste. Pogledao sam okolo po WC-u i nigde nisam našao niti štopericu niti peščani sat koji bi peračima ruku ukazivali na to da je 30 sekundi isteklo. Mislim da je to takođe ozbiljan propust, jer trljanje ruku u trajanju od, recimo, 45 sekundi može da dovede do stanjenja kože na prstima i dlanovima i da ima nesagledive posledice po zdravlje!
Tačka četiri lepo ukazuje na činjenicu da ruke valja isprati i osušiti papirnatim ubrusom za jednokratnu upotrebu. Vrlo tačno, ali samo naizgled precizno. Nigde se, naime, ne napominje da proces ispiranja valja obaviti vodom!!!! Šta ako neki korisnik toaleta pomisli da ruke valja isprati sokom od narandže, koka-kolom ili vinom??? Kako da dotični zna da to nikako nije u skladu sa jevropskim standardima??? Drugo, mislim da bi, preventivno, valjalo potcrtati da su papirni ubrusi zaista namenjeni samo jednokratnoj upotrebi i da je najstrože zabranjeno da se jednom iskorišćeni papirni ubrus stavi u džep, nosi kući, ubacuje u mašinu za veš, pere, suši, pegla i koristi ponovo. Realno gledano, sasvim je moguće da nekom nesavesnom graždaninu padne na pamet da baš to učini. Znači, valjalo bi i kaznama zapretiti e ne bi li se papirni ubrusi ipak koristili sami jedared.
Poslednji, peti korak u ovom nezadovoljavajućem uputstvu sugeriše da se slavina zavrne uz korišćenje papirnog ubrusa kako se ruke ne bi ponovo kontaminirale. Vrlo tačno i uputno! No… da li se koristi onaj ubrus od maločas kojim su ruke osušene, ili valja EU baciti u trošak pa uzeti svež ubrus? Znate, godpodine Barozo, narod Vam je čudna biljka, ne treba pred njega stavljati dileme, nego smatram da bi bilo dobro naručiti jedno istraživanje o ovom pitanju i u narednoj verziji Uputstva jasno razrešiti sve slične dileme.
Ilustracije nisu loše, ali su nekompletne, baš kao i poslednja rečenica u Uputstvu u kojoj se kaže da “tokom ovog putovanja ne valja dodirivati lice prstima”. Sasvim tačno! Ali… nije istaknuto da posebno ne valja dodirivati oči a još posebnije ne dok su prsti nasapunjani! Ne sme se plebsu, poštovani gospodine Barozo, ostaviti mnogo prostora za razmišljanje. Odmah tu bude belaja! Ako mene pitate, ja bih takođe napisao i postavio uputstva za hodanje od vrata do lavaboa a posebno do WC kabine.
Šta ako neko ne hoda kako valja, spotakne se, padne, razbije koleno? Pa kakvi su, odmah će presaviti tabak i tražiti odštetu! Mislim da Uputstvo treba dopuniti i sugestijama o tome gde ostaviti akten tašnu dok, jelte, dobro, baš da ne ulazimo u detalje šta se već u toaletu sve čini. Pa onda bi bilo zgodno razložiti proces korišćenja WC papira, odrediti kvote tj. broj listića za upotrebu, naglasiti da je reč o jednokratnoj upotrebi… uh… vidim, ima tu posla, ima. Ukoliko sam Vas ovim pismom ubedio u neophodnost daljeg usavršavanja uputstava, rado ću se staviti na raspolaganje Evropskoj komisiji i obećavam da ću sve svoje umne i ostale sposobnosti upregnuti u kola napretka a sve to na putu ka boljoj i regulisanijoj budućnosti.
S poštovanjem, Vaš
Nenad Šebek
OTVORENO PISMO PREDSEDNIKU EVROPSKE KOMISIJE
Tom prilikom sam, šta ćete, seminar je potrajao čitav dan, bio u (ne)prilici i da se poslužim pogodnostima WC-a na drugom spratu pored konferencijske sale. Bio sam baš prijatno zatečen detaljnim uputstvom za pranje ruku koje je okačeno o’ma pored ogledala.
Nažalost, poštovani gospodine Barozo, moji povoljni dojmovi nisu baš dugo potrajali. Najpre, mislim da nije u redu što se uputstvo za pranje ruku pojavljuje samo na francuskom jeziku a ne na bar tridesetak. To bi, sem što bi svakom korisniku tog toaleta dalo priliku da na maternjem jeziku savlada veštine i tehnike pranja ruku, izvanredno i ukrasilo zidove, ogledala i vrata, te biste nešto uštedeli na dizajnu!
No, šta je tu je, ja sam uspeo nekako da se snađem i aktiviram svoj nepostojeći francuski i nekako dokučim veći deo akumuliranog znanja iz područja pranja ruku. Biću, međutim, toliko slobodan da Vam ovom prilikom pošteno iznesem i neke nedostatke gore navedenog Uputstva. Ne znam da li su autori na brzinu uradili posao ili je možda reč o nekoj zaveri protiv higijenskih standarda unutar Evropske Unije (biće da je ovo drugo, ali nemam dokaza). Ja znam da, kao državljanin Republike Srbije, još ni kandidat za člana nisam … ali se nadam da ćete Vi ipak znati da cenite moj iskreni trud i želju da kroz ovo otvoreno pismo, ukažem ne samo duboku želju za članstvom, već i inventivnost kao i standarde higijene koji postoje u mojoj majčici Srbiji, te da ću, možda, ovim svojim skromnim doprinosom, ubrzati procese jevrointegracija.
Elem, u uvodnom delu Uputstva se kaže da valja prati ruke “uoči ulaska u kuhinju, pre nego se sedne za trpezu, nakon korišćenja toaleta i po povratku u svoj topli dom.” Ovo je sve tačno, poštovani gospodine Barozo, ali zar ne mislite da bi valjalo dodati i da ruke treba prati i nakon što ste menjali gumu na automobilu, rukovali se sa osobama nepoznatog porekla i higijenskih standarda, nakon vožnje tramvajem (posebno ako ste se držali za šipku), čačkanja ušiju, rezanja noktiju i… ako ćemo pošteno, ima još dosta situacija koje nalažu pranje ruku a ovde nisu pomenute. Smatram da nije uputno ostaviti plebsu da sam odlučuje kada se peru ruke ili mu pak dati nepotpune naputke. I jedno i drugo mogu plebs iskvariti, nikada kroz povjest nije valjalo kada god je plebs dobio priliku da sam razmišlja. Dakle….ima prostora za unapredjenje Uputstva i valjalo bi to i učiniti!
Lično smatram da je proces pranja ruku veoma lepo razložen u pet koraka i pohvaljujem metodološki pristup. No, ako malo pažljivije osmotrimo, videćemo da se kao prvi korak preporučuje kvašenje ruku vodom. Vrlo tačno gospodine Barozo, smatram to važnom prvom stepenicom u pranju ruku koje je, ipak, jedan proces koji mora da ima više faza. No, dozvolite da primetim da bi bilo mnogo uputnije kada bi se u Uputstvu dale i sugestije KAKO da se ruke ovlaže? Recimo, nigde se na kaže da valja najpre odvrnuti slavinu! Takođe, ja bih lično tu dodao da se najstrože zabranjuje odvrtanje slavine ušima, nosom, trepavicama ili ne daj bože ustima. Potom, kaže se dalje u Uputstvu, “stavite 3 do 4 miligrama tečnog sapuna na ruke”.
A kako to postići gospodine Barozo ako pri ruci nema precizne vage a bogami ni pipete! Drugim rečima, individualnim peračima ruku se ostavlja da sami procenjuju koja količina tečnog sapuna sačinjava željenu masu od 3-4 mililitra. Kao što znamo, ljudsko je oko nepouzdano kao merni instrument i velika je verovatnoća da će mnogi nakapati ili samo dva mililitra ili da će se, pak, za novac evroporeskih obveznika, razbaškariti i prati ruke sa recimo 6, 7… ko zna, možda čak i 9 mililitara! Znate, gospodine Barozo, naš narod kaže: “Zrno po zrno pogača”. Takvo potencijalno rasipništvo može EU dovesti do ozbiljne finansijske krize, pa predlažem da se pod hitno u sve toalete postave pipete i ostali merni instrumenti. Kao i da se angažuje neka konsultantska firma koje će iznaći rešenje za problem – šta učiniti ako se greškom nakapa 11 mililitara, kako vratiti taj višak natrag u posudu sa tečnim sapunom?! Sadašnji oblik i konstrukcija posude uopšte ne predviđaju takav postupak i ne dozvoljavaju domaćinsko ponašanje što, siguran sam da ćete se složiti, nije dobro!
Treći korak postojećeg, apsulutno nezadovoljavajućeg uputstva, sugeriše trljanje ruku u trajanju od 30 sekundi i naglašava da sapun treba da se utrlja u dlanove i sve prste. Pogledao sam okolo po WC-u i nigde nisam našao niti štopericu niti peščani sat koji bi peračima ruku ukazivali na to da je 30 sekundi isteklo. Mislim da je to takođe ozbiljan propust, jer trljanje ruku u trajanju od, recimo, 45 sekundi može da dovede do stanjenja kože na prstima i dlanovima i da ima nesagledive posledice po zdravlje!
Tačka četiri lepo ukazuje na činjenicu da ruke valja isprati i osušiti papirnatim ubrusom za jednokratnu upotrebu. Vrlo tačno, ali samo naizgled precizno. Nigde se, naime, ne napominje da proces ispiranja valja obaviti vodom!!!! Šta ako neki korisnik toaleta pomisli da ruke valja isprati sokom od narandže, koka-kolom ili vinom??? Kako da dotični zna da to nikako nije u skladu sa jevropskim standardima??? Drugo, mislim da bi, preventivno, valjalo potcrtati da su papirni ubrusi zaista namenjeni samo jednokratnoj upotrebi i da je najstrože zabranjeno da se jednom iskorišćeni papirni ubrus stavi u džep, nosi kući, ubacuje u mašinu za veš, pere, suši, pegla i koristi ponovo. Realno gledano, sasvim je moguće da nekom nesavesnom graždaninu padne na pamet da baš to učini. Znači, valjalo bi i kaznama zapretiti e ne bi li se papirni ubrusi ipak koristili sami jedared.
Poslednji, peti korak u ovom nezadovoljavajućem uputstvu sugeriše da se slavina zavrne uz korišćenje papirnog ubrusa kako se ruke ne bi ponovo kontaminirale. Vrlo tačno i uputno! No… da li se koristi onaj ubrus od maločas kojim su ruke osušene, ili valja EU baciti u trošak pa uzeti svež ubrus? Znate, godpodine Barozo, narod Vam je čudna biljka, ne treba pred njega stavljati dileme, nego smatram da bi bilo dobro naručiti jedno istraživanje o ovom pitanju i u narednoj verziji Uputstva jasno razrešiti sve slične dileme.
Ilustracije nisu loše, ali su nekompletne, baš kao i poslednja rečenica u Uputstvu u kojoj se kaže da “tokom ovog putovanja ne valja dodirivati lice prstima”. Sasvim tačno! Ali… nije istaknuto da posebno ne valja dodirivati oči a još posebnije ne dok su prsti nasapunjani! Ne sme se plebsu, poštovani gospodine Barozo, ostaviti mnogo prostora za razmišljanje. Odmah tu bude belaja! Ako mene pitate, ja bih takođe napisao i postavio uputstva za hodanje od vrata do lavaboa a posebno do WC kabine.
Šta ako neko ne hoda kako valja, spotakne se, padne, razbije koleno? Pa kakvi su, odmah će presaviti tabak i tražiti odštetu! Mislim da Uputstvo treba dopuniti i sugestijama o tome gde ostaviti akten tašnu dok, jelte, dobro, baš da ne ulazimo u detalje šta se već u toaletu sve čini. Pa onda bi bilo zgodno razložiti proces korišćenja WC papira, odrediti kvote tj. broj listića za upotrebu, naglasiti da je reč o jednokratnoj upotrebi… uh… vidim, ima tu posla, ima. Ukoliko sam Vas ovim pismom ubedio u neophodnost daljeg usavršavanja uputstava, rado ću se staviti na raspolaganje Evropskoj komisiji i obećavam da ću sve svoje umne i ostale sposobnosti upregnuti u kola napretka a sve to na putu ka boljoj i regulisanijoj budućnosti.
S poštovanjem, Vaš
Nenad Šebek
No, šta je tu je, ja sam uspeo nekako da se snađem i aktiviram svoj nepostojeći francuski i nekako dokučim veći deo akumuliranog znanja iz područja pranja ruku. Biću, međutim, toliko slobodan da Vam ovom prilikom pošteno iznesem i neke nedostatke gore navedenog Uputstva. Ne znam da li su autori na brzinu uradili posao ili je možda reč o nekoj zaveri protiv higijenskih standarda unutar Evropske Unije (biće da je ovo drugo, ali nemam dokaza). Ja znam da, kao državljanin Republike Srbije, još ni kandidat za člana nisam … ali se nadam da ćete Vi ipak znati da cenite moj iskreni trud i želju da kroz ovo otvoreno pismo, ukažem ne samo duboku želju za članstvom, već i inventivnost kao i standarde higijene koji postoje u mojoj majčici Srbiji, te da ću, možda, ovim svojim skromnim doprinosom, ubrzati procese jevrointegracija.
Elem, u uvodnom delu Uputstva se kaže da valja prati ruke “uoči ulaska u kuhinju, pre nego se sedne za trpezu, nakon korišćenja toaleta i po povratku u svoj topli dom.” Ovo je sve tačno, poštovani gospodine Barozo, ali zar ne mislite da bi valjalo dodati i da ruke treba prati i nakon što ste menjali gumu na automobilu, rukovali se sa osobama nepoznatog porekla i higijenskih standarda, nakon vožnje tramvajem (posebno ako ste se držali za šipku), čačkanja ušiju, rezanja noktiju i… ako ćemo pošteno, ima još dosta situacija koje nalažu pranje ruku a ovde nisu pomenute. Smatram da nije uputno ostaviti plebsu da sam odlučuje kada se peru ruke ili mu pak dati nepotpune naputke. I jedno i drugo mogu plebs iskvariti, nikada kroz povjest nije valjalo kada god je plebs dobio priliku da sam razmišlja. Dakle….ima prostora za unapredjenje Uputstva i valjalo bi to i učiniti!
Lično smatram da je proces pranja ruku veoma lepo razložen u pet koraka i pohvaljujem metodološki pristup. No, ako malo pažljivije osmotrimo, videćemo da se kao prvi korak preporučuje kvašenje ruku vodom. Vrlo tačno gospodine Barozo, smatram to važnom prvom stepenicom u pranju ruku koje je, ipak, jedan proces koji mora da ima više faza. No, dozvolite da primetim da bi bilo mnogo uputnije kada bi se u Uputstvu dale i sugestije KAKO da se ruke ovlaže? Recimo, nigde se na kaže da valja najpre odvrnuti slavinu! Takođe, ja bih lično tu dodao da se najstrože zabranjuje odvrtanje slavine ušima, nosom, trepavicama ili ne daj bože ustima. Potom, kaže se dalje u Uputstvu, “stavite 3 do 4 miligrama tečnog sapuna na ruke”.
A kako to postići gospodine Barozo ako pri ruci nema precizne vage a bogami ni pipete! Drugim rečima, individualnim peračima ruku se ostavlja da sami procenjuju koja količina tečnog sapuna sačinjava željenu masu od 3-4 mililitra. Kao što znamo, ljudsko je oko nepouzdano kao merni instrument i velika je verovatnoća da će mnogi nakapati ili samo dva mililitra ili da će se, pak, za novac evroporeskih obveznika, razbaškariti i prati ruke sa recimo 6, 7… ko zna, možda čak i 9 mililitara! Znate, gospodine Barozo, naš narod kaže: “Zrno po zrno pogača”. Takvo potencijalno rasipništvo može EU dovesti do ozbiljne finansijske krize, pa predlažem da se pod hitno u sve toalete postave pipete i ostali merni instrumenti. Kao i da se angažuje neka konsultantska firma koje će iznaći rešenje za problem – šta učiniti ako se greškom nakapa 11 mililitara, kako vratiti taj višak natrag u posudu sa tečnim sapunom?! Sadašnji oblik i konstrukcija posude uopšte ne predviđaju takav postupak i ne dozvoljavaju domaćinsko ponašanje što, siguran sam da ćete se složiti, nije dobro!
Treći korak postojećeg, apsulutno nezadovoljavajućeg uputstva, sugeriše trljanje ruku u trajanju od 30 sekundi i naglašava da sapun treba da se utrlja u dlanove i sve prste. Pogledao sam okolo po WC-u i nigde nisam našao niti štopericu niti peščani sat koji bi peračima ruku ukazivali na to da je 30 sekundi isteklo. Mislim da je to takođe ozbiljan propust, jer trljanje ruku u trajanju od, recimo, 45 sekundi može da dovede do stanjenja kože na prstima i dlanovima i da ima nesagledive posledice po zdravlje!
Tačka četiri lepo ukazuje na činjenicu da ruke valja isprati i osušiti papirnatim ubrusom za jednokratnu upotrebu. Vrlo tačno, ali samo naizgled precizno. Nigde se, naime, ne napominje da proces ispiranja valja obaviti vodom!!!! Šta ako neki korisnik toaleta pomisli da ruke valja isprati sokom od narandže, koka-kolom ili vinom??? Kako da dotični zna da to nikako nije u skladu sa jevropskim standardima??? Drugo, mislim da bi, preventivno, valjalo potcrtati da su papirni ubrusi zaista namenjeni samo jednokratnoj upotrebi i da je najstrože zabranjeno da se jednom iskorišćeni papirni ubrus stavi u džep, nosi kući, ubacuje u mašinu za veš, pere, suši, pegla i koristi ponovo. Realno gledano, sasvim je moguće da nekom nesavesnom graždaninu padne na pamet da baš to učini. Znači, valjalo bi i kaznama zapretiti e ne bi li se papirni ubrusi ipak koristili sami jedared.
Poslednji, peti korak u ovom nezadovoljavajućem uputstvu sugeriše da se slavina zavrne uz korišćenje papirnog ubrusa kako se ruke ne bi ponovo kontaminirale. Vrlo tačno i uputno! No… da li se koristi onaj ubrus od maločas kojim su ruke osušene, ili valja EU baciti u trošak pa uzeti svež ubrus? Znate, godpodine Barozo, narod Vam je čudna biljka, ne treba pred njega stavljati dileme, nego smatram da bi bilo dobro naručiti jedno istraživanje o ovom pitanju i u narednoj verziji Uputstva jasno razrešiti sve slične dileme.
Ilustracije nisu loše, ali su nekompletne, baš kao i poslednja rečenica u Uputstvu u kojoj se kaže da “tokom ovog putovanja ne valja dodirivati lice prstima”. Sasvim tačno! Ali… nije istaknuto da posebno ne valja dodirivati oči a još posebnije ne dok su prsti nasapunjani! Ne sme se plebsu, poštovani gospodine Barozo, ostaviti mnogo prostora za razmišljanje. Odmah tu bude belaja! Ako mene pitate, ja bih takođe napisao i postavio uputstva za hodanje od vrata do lavaboa a posebno do WC kabine.
Šta ako neko ne hoda kako valja, spotakne se, padne, razbije koleno? Pa kakvi su, odmah će presaviti tabak i tražiti odštetu! Mislim da Uputstvo treba dopuniti i sugestijama o tome gde ostaviti akten tašnu dok, jelte, dobro, baš da ne ulazimo u detalje šta se već u toaletu sve čini. Pa onda bi bilo zgodno razložiti proces korišćenja WC papira, odrediti kvote tj. broj listića za upotrebu, naglasiti da je reč o jednokratnoj upotrebi… uh… vidim, ima tu posla, ima. Ukoliko sam Vas ovim pismom ubedio u neophodnost daljeg usavršavanja uputstava, rado ću se staviti na raspolaganje Evropskoj komisiji i obećavam da ću sve svoje umne i ostale sposobnosti upregnuti u kola napretka a sve to na putu ka boljoj i regulisanijoj budućnosti.
S poštovanjem, Vaš
Nenad Šebek
