S vremena na vreme, uglavnom uoči ili tokom održavanja velikih svetskih sajmova automobila, u prilici smo da saznajemo nove informacije o razvoju hibrida ili modela na isključivo električni pogon i to sve većeg broja proizvodjača. Tako saznajemo i da se problemi pogona tih automobila savladavaju vrlo sporo.

Bolje reći, unapredjuju se rešenja raznoraznih lakših i težih vrsta baterija i povećava radijus kretanja takvih vozila. Do sada se nije mnogo odmaklo, ali, kako bi to formulisali analitičari, stvari se kreću u dobrom pravcu. Osmišljavaju se i rešenja za električne priključke na već postojećim benzinskim pumpama, zatim, odvojene elektrobaze za takva kola, kao i kućne vrste utikača za punjenje auto-baterija. Ukazuje se na ekološki značaj tih projekata i u tom smislu čak i apeluje na kupovinu već postojećih hibrida, ali kada se čuju cene tih automobila postaje jasno da samo izrazito bogati ljudi mogu da budu potencijalni akteri u toj priči.

Priča jeste odlična, ali će proći još dosta vremena dok takvi proizvodi postanu hit na tržištu, odnosno predmet proizvodnje i kupovine u velikim serijama. Fosilnih goriva će biti još neko vreme, ali ne zauvek i svi dosadašnji pokušaji da se nadju rešenja za budućnost su, naravno, za svaku pohvalu.

U medjuvremenu, osavremenjuju se klasični motori sa unutrašnjim sagorevanjem. Na velike i male agregate, uz sve novitete, dodaju se i turbo-punjači pa su performanse, ali i potrošnja sve bolji. One kojima je, kako se to kaže, benzin u krvi to naročito ohrabruje. I sam spadam medju njih i teško mi je da zamislim vreme kada će se voziti samo hibridi ili električni automobili. Pitam se kakvo bi to zadovoljstvo sama vožnja mogla da pruži, ako mašina ne reži kad se očepi do daske! Ako, pak, vožnja bude nečujna (elektromobili) moraće se, zbog drugih učesnika u saobraćaju, instalirati nekakva, kakva-takva, buka. Pre neki dan sam, eto, bio u prilici da me čovek sirenom upozori da se sklonom sa parkinga ispred zgrade, jer nisam čuo kada je njegov „Prijus“ bio tek na koji metar od mene. Neprijatan je osećaj jer ga nisam video, ali ni osetio drugim čulima jer je radio samo elektro-motor.

Da ne bi izgazio decu koja se, inače, igraju u tom kraju zamolio sam vozača da, pre upotrebe sirene, uvek dodaje gas u leru kako bi proradio i benzinac i kako bi ga mogli čuti dok se približava parkingu. Čovek me je zbunjeno gledao, ništa nije rekao i stvar se, za sada, na tome završila.

Zagledani u budućnost teško da možemo i da pretpostavimo kako će izgledati auto-trke, na primer, formule 1 ili svetskih relija sa novim, bezmirisnim pogonom. Ili, možda tada neće ni biti takvih trka! E, to bi već bilo previše.

Strah od novog je, naravno, normalan, ali je i realnost vrlo jasan znak normalnosti. Zato spokojno pratim razvoj svega što ima veze sa automobilima, posebno novim pogonski rešenjima i divim se tehničkim i dizajnerskim poduhvatima od Ženeve do Frankfurta, Pekinga, pa i Beograda.