Kraj godine je, sabira se, oduzima se. Što bi kroz usta Simeona Njegovana rekao premudri Bora Pekić, pravi se saldo godine. Prave se tako i top liste, pa je urednik Monda od mene zatražio da sočinim top listu događaja u svetu. A godina rodila bogumi, onako baš domaćinski, da ne kažem nadrealno! Bilo je u njoj od cunamija pa do evrokrize, svega i svačega. Problem nije šta uvrstiti, nego šta preskočiti! E pa, evo moje liste, nije po redosledu važnosti, već, 'nako, bez redosleda.
1) Hrvatska de fakto ušla u Evropsku UnijuTeško da će se ovo naći na bilo čijoj, sem hrvatskoj top listi. I ovoj mojoj. Na mojoj je ne stoga što je prodrmalo meridijane, već zbog nas, ne bi li nas malo prodrmalo. Elem, potpisaše braća 'rvati, eno ih već 2013. unutra. A nama Angela ne dade ni u hodnik da kročimo. Kaže naš narod "prema svecu i tropar". Da li je to primenljivo na ovom slučaju? Ne, nisu naša zapadna braća još mnogo toga još razrešili, od povratka izbeglica do realnog sagledavanja skorašnje i daleke prošlosti. Ali da su odmakli od nas koju svetlosnu godinu, jesu vala, jesu, vidi se. Pa, čestitamo, neka im je sa srećom. A nas, kada se Evropa seti - seti... Ako nas se seti.
2) Arapsko proleće i potonje cveće
Krenulo je to proleće od Tunisa, završava se sa Jemenom, u međuprostor su se udenuli Egipat i Libija. Sirija se još budi iz zimskog sna, berba će – reklo bi se – tek 2012. Kod Libije je malo pripomogao NATO, tek koliko je bilo neophodno da bi se zaštitili civili, to je NATO paktu izgleda glavni zadatak. Očekuje se da će se u narednoj godini reformisati i preregistrovati u humanitarnu organizaciju. No... proleće je stiglo dakle u arapski svet nakon poluvekovnih zima prepunih vojnih hunti, diktatora, pukovnika na kamilama, spasilaca nacija, ujedinitelja, reformatora i ostalih koji su uredno najpre zbrinuli svoj novčanik. Na proleće sve pupi... pa su se tako mnogi ponadali da će demokratija propupeti i u arapskom svetu.
No, kao iskusan uzgajatelj kućnih biljaka i voćki, mogu da kažem da se nikada ne zna šta će procvetati, a kamoli kojeg će i koliko voća biti. Ja lično, kakav sam naopak čovek, namćor, uvek sumnjičavo gledam u instant demokratiju do koje se stiže u tri laka koraka. Uostalom, i naše je iskustvo em edukativno em traje li trajeU međuvremenu, u Saudijskoj Arabiji ništa ne pupi. Žene i dalje hapse ako sednu za volan. A 12. je decembra tamošnji MUP saopštio da je Amina bint Abdul Halim bin Salem Naser pogubljena tj. da joj je odrubljena glava. Presuda je izrečena zbog "veštičarenja i crne magije". Ala bi se Torkvemada obradovao.
3) Cunami
Od Nagasakija daleke 1945. pa do danas, Japan nije pogodila veća katastrofa od ovogodišnjeg zemljotresa, pratećeg cunamija i potonjeg curenja u tri nuklearna reaktora elektrane Fukušima. Skoro dvadeset hiljada ljudi je poginulo od prirodnih katastrofa, a saldo zbivanja u nuklearki će stići tek kroz koju godinu. Ono što se svakako zna, to je da su se mnoge zemlje itekako zamislile nad svojim nuklearnim programima. To će u najmanju ruku značiti skuplju energiju, a ne znamo da li i bezbedniju po budućnost čovečanstva. Još više me brinu one zemlje, poput Kine, koje se nisu zamislile.
4) Bin Laden
Teško da još neko može da se podiči podatkom da je deset godina bio najtraženiji čovek na kugli zemaljskoj. Da li je Osama bin Laden na tu činjenicu bio ponosan ili ne, ne znamo, ali ga na listi traženih više nema. Nađoše ga američki specijalci u Pakistanu kako živi u relativnom komforu. "Overiše" ga sa dva metka i predadoše moru, navodno, u skladu sa islamskim verskim običajima. Baš kao što se onomadne izlazilo na ulice Bliskog istoka i u Kabulu da se proslavi rušenje njujorških tornjeva i ubistvo 3000 ljudi, tako se sada na ulice pohrlilo u Njujorku i Vašingtonu. Da se proslavi. U Avganistanu se, inače, i dalje uredno gine. Red vojnika, red civila, pardon, kolateralnih žrtava. Pa onda opet. U Pakistanu takođe. Ne primećujem baš da se demokratija nešto zapatila ni tamo, čak ni pupoljke ne vidim.
5) Dug je zao drug
Rekoše naša južna braća, Grci. Evropska unija imala je razumevanja za ovaj stav pa im je polovinu duga otpisala. Ne, nije to još ni rasplet a kamoli hepiend! Grcka još uvek ima uredne šanse da bankrotira, napusti evrozonu, uvede drahmu... Sve se ovo može dogoditi u 2012. Mada i ne mora. Sve se to može takođe dogoditi i u Španiji, Portugaliji, Irskoj, pa, bogami, čak i u Italiji. Dužnička kriza među državama evrozone ulazi u treću godinu a rešenja još nema. Ima recesije.
Došao kelner, izvadio blokče i sabira li sabira. Živelo se, gospođe i gospodo, bolje nego što se privređivalo. Sada već nije jasno ni da li i stezanje kaiša pomaže! Nisam ekonomista i nemam stručno tumačenje uzroka i posledica, ali i kao laiku mi jedna stvar postaje jasna. Kada je reč o finansijama na ovako visokom nivou, nije ključna stvar da li će privrede i države izdržati teret... već je ključna stvar poverenje. Kažu mi upućeniji od mene da i zdravu ekonomiju može upropastiti nedostatak poverenja a kamoli nezdravu.
6) Poverenje...
...je postalo deficitarna roba na političkom tržištu svih meridijana. Niko nikome više ništa ne veruje. A posebno se ne veruje profesionalnim političarima. Pa su tako i Grci i Italijani ostali bez izabranih vlada i na kormila država postavili takozvane "tehničke" vlade koje, pošto su jelte, tehničke, valjda i kvalifikovanije. Meni ostaje nejasno, zašto su glasači u startu uopšte izabrali one vlade koje nisu u stanju da zemlju povedu napred u svetlu budućnost. Kod nas to nikako ne bi moglo da se desi. Mi em verujemo svojim političarima, em u njoj sve ekspert do eksperta. Sve će se to jasno videti kada se, kroz koji dan, zahukta predizborna kampanja. Niko nema sto Srbin imade!
7) Frizura
Dok Grci i Italijani biraju tehničare a mi najsposobnije, u Sjedinjenim državama se zahuktao redovni četvorogodišnji cirkus nazvan "predsednički izbori". Evo, da oma bacim glas za aktuelnog predsednika, Baraka Obamu. Prevashodno zato što smatram da mi je i dalje dužan opravdanje za Nobelovu nagradu za mir koju je dobio onako, avansno. Sem toga, u protivničkom taboru, u Republikanskoj stranci se – koliko vidim – ponajviše vodi rasprava ne o privredi ili spoljnoj politici, već koliko svog frizera plaća favorit Mit Romni i da li farba kosu ili ne. E da... i kako je fenira onako uspesno da bi mu i Elvis pozavideo.
8) Anders Bering
Ne znate ko je? A ako dodam i prezime – Breivik? Pokušao sam na sve načine da ga izbegnem, da ga ne pomenem ovde. Ali kako kada je svoj trag na 2011. ostavio ubivši tempiranom bombom osam ljudi u Oslu a onda potom svojeručno iz raznoraznog oružja još 69, mahom tinejdžera, na ostrvu Utoja. Ne znam ni šta da kažem uopšte o ovako suludom činu. Sem da konstatujem da je bilo i manjih "brevikčića" u Belgiji, Italiji... O bombašima samoubicama i da ne govorim. Izgleda da niko nema tapiju na sumanutost ubijanja drugih.
9) Nu, vot sičas Volođa?
Ne može se reći da Vladimir Vladimirovič Putin nije strpljiv čovek. Evo, čekao je pune četiri godine dok nije saopštio da će da se "đora" sa Medvedevim. On će ponovo u Kremlj kao predsednik, a Medvedev će opet biti premijer. Složna braća kuću grade! Zapadni deo sveta, kome se Putin nije svideo još 2000. godine, teško može da ga svari i sada. Prosto je zabavno sa koliko radosti CNN i BBC izveštavaju sa moskovskih demonstracija, priželjkujući i Volođi neko proleće, neko pupanje. Ako sam se kladio na Obamu, ne bih se kladio protiv Putina.
I... umesto dogadjaja broj deset, jedno pitanje:
10) Quo vadis Srbijo?
Srbija gromkim glasom odgovara: "U svetlu budućnost sine Nenade. Evo vec 12 meseci gordo koračamo ka njoj. I ka EU. Sačuvavši pritom Kosovo i Metohiju. Oslonivši se na 4 stuba svoje spoljne politike, brojne strane investicije, fiat (ne, ne ona fabrika iz Torina, ona se zove FIAT, već latinsko "fiat" – neka bude). Oslonivši se na tradicionalne vrednosti, javna preduzeća, privatizaciju, upravne odbore, vojsku, crkvu, uzorno zdravstvo i obrazovanje. U fer i poštene izbore, državne sekretare i javne nabavke. U borbu protiv korupcije". I Kurtu i Murtu, dodade Nenad.
Hvala vam što ste me čitali u 2011. Dođite ponovo 2012! Srećna nam svima bila Nova godina, neka nas posluže zdravlje, ljubav i izbori.