Ne samo da su tehničke inovacije bolida došle do nivoa da su u pitanju detalji koji više ne donose sekundu prednosti, ne ni desetinku po krugu, već je reč o delićima delova stotinke.
Neću vas zamarati tehničkim detaljima, ali i sam pogled na neke od novih modela bolida poput Ferarija, Renoa, Red Bula ili Meklarena, te „velike četvorke“ kako ih često nazivaju, ukazuje na to da su se konstruktori fokusirali na aerodinamična rešenja koja se jedna od drugih razlikuju samo u nijansama. Razume se, te nijanse biće ključne na stazi, ali ono što mene raduje, jer baš ne patim od telemetrijskih podataka, jeste što posle nekoliko sezona polaganog povratka sve veće uloge vozača u timovima, sada mogu unapred reći, ma šta reći - tvrditi, da će čovek za volanom biti osnovni adut gotovo svakog tima u novoj sezoni.
Na čemu baziram ovo uverenje?
Pa na jednostavnoj činjenici da će se prvi put u istoriji Formule 1 na stazi naći čak – šest svetskih šampiona! Od najstarijeg Šumahera, pa preko Raikonena, Alonsa, Batona i Hamiltona, do Fetela. Dodam li tome ozbiljne pretendente poput Vebera, Rozberga ili Di Reste, na primer, a ne bagatelišem ni moguća iznenadjenja medju „mladim lavovima“, eto razloga da sa nestrpljenjem čekam subotnje rano jutro i prve zvanične kvalifikacije u novoj sezoni čije je otvaranje u nedelju na trci za Veliku nagradu Australije na stazi Albert park u Melburnu.
Imam li neke druge argumente za ovoliki optimizam osim pomenutih koji, slažem se, spadaju više u sferu utiska, a manje u domen argumentima potkrepljenog zaključka?
Nemam!
Pa kako nemaš, zapitao se u ovom trenutku (verujem), svaki pošteni (i dobronamerni) čitalac ovog štiva. Pa lepo, isuficijentan sam na bazi uvida u razultate zvaničnih test vožnji tokom zimske pauze. Mislim, pratio sam ja to, uporedjivao ko, šta, koliko, zašto i pošto, ali slaba vajda. Valjda prvi put u proteklih nekoliko godina timovi su se tokom testiranja bolida fokusirali na različite aspekte – od aerodinamike do izdržljivosti, pa je svako poredjenje najbržih krugova tek delić prave slike koja će, nadam se, biti vidjena već u nedelju.
Upravo zbog toga mnogi, više ili manje ozbiljni poznavaoci Formule 1, medju favorite, osim već pomenutih, ubrajaju i timove poput Fors Indije, na primer, čiji vozači su imali veoma respektabilne rezultate tokom test vožnji. Ono što je izvesno jeste da su u Ferariju otvoreno nezadovoljni napretkom posle zimske pauze pa ni Alonso i Masa, a ni šef tima Luka de Montecemolo, nemaju preterana očekivanja u prvim trkama šampionata, ali najavljuju come back već na prvoj trci u Evropi, 13. Maja u Španiji.
Tako nam ostaju tri tima iz vrha, od koji aktuelni prvaci i dalje važe za najvećeg favorita. Ipak, to se može reći samo za šampiona Fetela, jer drugi vozač Red Bula, Mark Veber, sumnjam da se (psihički) povadio od pojedinih prošlogodišnjih izuzetno loše voženih trka, a koštalo ga je, setićete se, vicešampionske titule koju mu je Dženson Baton „oteo“ u samoj završnici sezone. „Loša jabuka“ u Meklarenovoj korpi prošle godine je bio Luis Hamilton. Silne probleme, od privatnih, pa sve do krize motivacije, pokazivao je lane veoma plastično, od divljanja na startu pojedinih trka do besmislenih, ničim izazvanih karambola kojima je sebi, ali i drugima, „kvario trke“. U najnovijim izjavama kaže da je taj period sada okončan, stvarno deluje kud i kamo samouverenije, pa što kaže narod – ajd' da vidimo i to čudo. Ipak, radje secujem na Batona kao na ozbiljnog kandidata za titulu.
Neću vas zamarati tehničkim detaljima, ali i sam pogled na neke od novih modela bolida poput Ferarija, Renoa, Red Bula ili Meklarena, te „velike četvorke“ kako ih često nazivaju, ukazuje na to da su se konstruktori fokusirali na aerodinamična rešenja koja se jedna od drugih razlikuju samo u nijansama. Razume se, te nijanse biće ključne na stazi, ali ono što mene raduje, jer baš ne patim od telemetrijskih podataka, jeste što posle nekoliko sezona polaganog povratka sve veće uloge vozača u timovima, sada mogu unapred reći, ma šta reći - tvrditi, da će čovek za volanom biti osnovni adut gotovo svakog tima u novoj sezoni.
Na čemu baziram ovo uverenje?
Pa na jednostavnoj činjenici da će se prvi put u istoriji Formule 1 na stazi naći čak – šest svetskih šampiona! Od najstarijeg Šumahera, pa preko Raikonena, Alonsa, Batona i Hamiltona, do Fetela. Dodam li tome ozbiljne pretendente poput Vebera, Rozberga ili Di Reste, na primer, a ne bagatelišem ni moguća iznenadjenja medju „mladim lavovima“, eto razloga da sa nestrpljenjem čekam subotnje rano jutro i prve zvanične kvalifikacije u novoj sezoni čije je otvaranje u nedelju na trci za Veliku nagradu Australije na stazi Albert park u Melburnu.
Imam li neke druge argumente za ovoliki optimizam osim pomenutih koji, slažem se, spadaju više u sferu utiska, a manje u domen argumentima potkrepljenog zaključka?
Nemam!
Pa kako nemaš, zapitao se u ovom trenutku (verujem), svaki pošteni (i dobronamerni) čitalac ovog štiva. Pa lepo, isuficijentan sam na bazi uvida u razultate zvaničnih test vožnji tokom zimske pauze. Mislim, pratio sam ja to, uporedjivao ko, šta, koliko, zašto i pošto, ali slaba vajda. Valjda prvi put u proteklih nekoliko godina timovi su se tokom testiranja bolida fokusirali na različite aspekte – od aerodinamike do izdržljivosti, pa je svako poredjenje najbržih krugova tek delić prave slike koja će, nadam se, biti vidjena već u nedelju.
Upravo zbog toga mnogi, više ili manje ozbiljni poznavaoci Formule 1, medju favorite, osim već pomenutih, ubrajaju i timove poput Fors Indije, na primer, čiji vozači su imali veoma respektabilne rezultate tokom test vožnji. Ono što je izvesno jeste da su u Ferariju otvoreno nezadovoljni napretkom posle zimske pauze pa ni Alonso i Masa, a ni šef tima Luka de Montecemolo, nemaju preterana očekivanja u prvim trkama šampionata, ali najavljuju come back već na prvoj trci u Evropi, 13. Maja u Španiji.
Tako nam ostaju tri tima iz vrha, od koji aktuelni prvaci i dalje važe za najvećeg favorita. Ipak, to se može reći samo za šampiona Fetela, jer drugi vozač Red Bula, Mark Veber, sumnjam da se (psihički) povadio od pojedinih prošlogodišnjih izuzetno loše voženih trka, a koštalo ga je, setićete se, vicešampionske titule koju mu je Dženson Baton „oteo“ u samoj završnici sezone. „Loša jabuka“ u Meklarenovoj korpi prošle godine je bio Luis Hamilton. Silne probleme, od privatnih, pa sve do krize motivacije, pokazivao je lane veoma plastično, od divljanja na startu pojedinih trka do besmislenih, ničim izazvanih karambola kojima je sebi, ali i drugima, „kvario trke“. U najnovijim izjavama kaže da je taj period sada okončan, stvarno deluje kud i kamo samouverenije, pa što kaže narod – ajd' da vidimo i to čudo. Ipak, radje secujem na Batona kao na ozbiljnog kandidata za titulu.
Kao što je Ros Bron „naterao“ Šumija da se vrati na stazu i bude stub projekta „Vratiti Mercedesu staru slavu“, pa Mihael godinu-dve nije jurio rezultat već je bio neka vrsta vozača-savetnika za poboljšanja bolida, tako mislim i da je Lotus uradio isto sa Kimijem. E sad, nisu njih dvojica „isti par rukava“. Šumaher je porastao u garaži, dok je rasni trkač Rajkonen porastao na stazi, pa očekujem da će se ta razlika videti tokom ove sezone. Kimi je iskustvom već doprineo poboljšanjima inače tradicionalno otmeno dizajniranog Lotusovog bolida, sam izjavljuje da želi da se trka, a Šumi je, mislim ja, u prošlih godinu-dve završio veći deo posla „timskog analitičira“ pa secujem da će ove sezone poželeti, u najmanju ruku, da izravna skor sa „malim Kekeom“ i povrati deo ljubavi nacije koji mu je Rozberg oduzeo. Ako usput „bude bolji i od Kimija, ne bih se čudio.
Od „ostalih“, mislim da su još prošle godine nagovestili, a tokom testova potvrdili da su bliže „najvećima“ – Fors Indija, Toro Roso, Vilijams i Zauber. Ove godine to može biti još izrazitije jer su neki od „mladunaca“ za sezonu iskusniji, poput Grožana (Lotus), Peresa (Zauber), Rikarda (Toro Roso), već pomenutog Pola di Reste i Hukelberga (Fors Indija) ili malog Sene i Maldonada (Vilijams), a pristigli su i debitanti – Vernje (Toro Roso) i Pik (Marusia).
Sve u svemu, secujem da će vrh ipak biti predvidiv, nešto poput prošle godine, ali nikako ne onako ubedljivo kako je to Sebastijan oposlio lane. Mnogo me više raduje trkanje, najboljih sa najboljima, ostalih sa ostalima, fenjeraša sa fenjerašima, a možda padne i neki „miks“! Očekujem da nas, koji ne marimo da ustanemo rano, u subotu ujutru sačeka početak pravog uživanja u sezoni koja, kladim se, ne može da omane!
Od „ostalih“, mislim da su još prošle godine nagovestili, a tokom testova potvrdili da su bliže „najvećima“ – Fors Indija, Toro Roso, Vilijams i Zauber. Ove godine to može biti još izrazitije jer su neki od „mladunaca“ za sezonu iskusniji, poput Grožana (Lotus), Peresa (Zauber), Rikarda (Toro Roso), već pomenutog Pola di Reste i Hukelberga (Fors Indija) ili malog Sene i Maldonada (Vilijams), a pristigli su i debitanti – Vernje (Toro Roso) i Pik (Marusia).
Sve u svemu, secujem da će vrh ipak biti predvidiv, nešto poput prošle godine, ali nikako ne onako ubedljivo kako je to Sebastijan oposlio lane. Mnogo me više raduje trkanje, najboljih sa najboljima, ostalih sa ostalima, fenjeraša sa fenjerašima, a možda padne i neki „miks“! Očekujem da nas, koji ne marimo da ustanemo rano, u subotu ujutru sačeka početak pravog uživanja u sezoni koja, kladim se, ne može da omane!
