Šta se to događa kod našeg nekadašnjeg južnog suseda? Imali su izbore, ne i pobednika. Nisu uspeli da formiraju vladu ni iz 4 pokušaja. Dve glavne partije (PASOK i Nova demokratija) su žestoko proklizale kod glasača, vozdignula se nova zvezda na političkom nebu Grcke, "Siriza", partija radikalne levice i njen mladi šef Jorgos Cipras. Neofašistička partija, "Zlatna zora", koja do sada nije prilazila ni jednom procentu glasova, ovoga je puta prikupila 7%..

Malo ne valja što se sve ovo dogadja usred strahovite recesije, dužničke krize a bogami i krize čitave evrozone, evra, klimave Španije, Italije o Portugalu i Irskoj i da ne pričamo. Na ekonomsku krizu dodati još i političku nije baš mudro, kao što primer Vajmarske Nemačke, recimo, pokazuje. A braća Grci, krenuli baš tom stazom, pu... pu... pu...

Dve partije koje su se smenjivale na vlasti još od pada vojne diktature 1974. godine, dodijale su očigledno i bogovima na Olimpu a i glasačima. Ne bez razloga, Grci ih krive za nevolje koje su ih i pojedinačno i kolektivno snašle. Korupcija, nepotizam, de fakto bankrot države, zaduživanje u kojem će grcati čitava jedna generacija, status crne ovce u EU... doćeralo cara do duvara. Jer, i ono što građanstvu nije dodijalo – neviđene privilegije državne birokratije, doživotna radna mesta, beneficirani staž u dvadesetak profesija, zatvoreni cehovi za sedamdesetak profesija (ja ne bih toliko mogao ni da ih nabrojim), rođačko zapošljavanje, privilegije povlaštenih slojeva, izbegavanje poreza – sve se to nagomilalo u breme pod kojim pucaju pleća, država, društvo.

Mlađahni Cipras i njegova "nova levica" zapravo nisu postigli fantastičan uspeh, koliko su profitirali na neuspehu dveju glavnih partija. Usudio bih se isto kazati i za uspeh neofašista, ali o njima malo kasnije, ima i drugih razloga. Idemo malo unazad.

Već treću godinu, u Grčkoj se steže kaiš. Po mišljenju Nemačke i mnogih drugih u EU, nedovoljno. Po mišljenju svakog Grka, kaiš je stegnut toliko da će duša da na nos izađe. Ovi su izbori, zapravo bili svojevrsni referendum protiv daljih mera štednje, gubitka radnih mesta, opšte recesije i siromaštva.

U tom kontekstu, Ciprasova predizborna obećanja su bila kao melem na ranu: "Ostajemo u Evropi i Evrozoni, ali ćemo da ukinemo stezanje kaiša i dobijemo povoljnije uslove za kredite od EU". E... za slučaj da se dokopa vlasti na narednim izborima, Cipras, a sa njime i Grci, imaju velike izglede da čuju Angelu Merkel (i ne samo nju) kako odgovara sa "malo morgen".

Pregovaračke pozicije Grčke u pokušaju da se izbori za povoljniji kreditni aranžman su ravni našim šansama da ove godine započnemo pregovore sa EU, dakle – nikakve. Ni ove sadašnje uslove ne bi Grčka dobila da razvijeni deo Evrope ne strahuje da bi tamošnji bankrot izazvao lavinu i ugrozio sam opstanak evra i Evropske unije ovakve kakve je znamo. Ono... nije da i to nije adut u pregovorima, jeste, ali je jak samo dok se ne potegne. Čim se baci na astal, pretvara se u samoubistvo. Grčki bankrot, uvođenje drahme i sve što sledi, bacilo bi zemlju u još veću i ekonomsku i političku krizu, ne isključujuci ni neki oblik autoritarnog režima.

A kako se u svemu ovome osecaju Grci? Iznad svega, uplašeni su. Uplašeni, ljuti i rezignirani. U dva postizborna dana građani su sa bankovnih računa u slamarice preselili preko 700 miliona evra! A ljuti su na svoje političare, na Evropsku uniju, na ilegalne imigrante... ljuti su jedni na druge a i na same sebe. Društvena kohezija jedva da postoji.

Šta kažete... podseća na Srbiju danas? Na Jugoslaviju pre nego što smo je svi đuture ubili?

Hmmm... ma taman posla, mora da vam se samo čini. Evo, mi recimo, nemamo ilegalne imigrante koji nam "kradu radna mesta", mi prosto nemamo radna mesta. Osim toga mi smo tog istog šestog maja, ljubi nas majka, izabrali partije koje će lako sastaviti koalicionu vladu.

Curik na Grke. A oni curik na izbore narednog meseca. Kako će glasati? To ni Zevsov kolegijum eksperata ne zna, a kamoli potpisnik ovih redova. Da li će se "izduvati" glasovi neofašistima (čuj "Zlatna zora", čista pohezija) ili će porasti? Da li će neokaljani Cipras dobiti priliku da pokaže šta sve ne može? Da li će se velika dvojka oporaviti? Da li ce Jevropa nešto navrat nanos obećati da smiri sirotinju raju ili će još više zapretiti? Da li će se nezadovoljstvo ponovo valjati ulicama paleći automobile, banke, kancelarije mobilnih operatera? Da li će pući sve ovo pre izbora ili posle ili neće pući?

U kući u kojoj sam nekada radio, BBC, ovo bi bio trenutak kada novinar napiše mudri, spasonosni zaključak: "Only time will tell" - samo će vreme pokazati. U našim medijima, ovo bi mogao da bude i trenutak kada stručnjak opšte prakse čvrsto stane iza ove ili one tvrdnje. Nadam se da će mi urednik Monda dozvoliti da na sva ova pitanja gore odgovorim sa – ne znam.

Šta znam? Znam da me brine ne samo Grčka, već čitav projekat zvani "Evropska unija". Verujem u njega kao u nešto najbolje što se mom kontinentu dogodilo i navijam za njega. Brine me jačanje desnice u Holandiji, Danskoj, Francuskoj... Brine me dužnička kriza, porast nezaposlenosti, kriza Evra. Brine me moj Balkan, brine me što naša "Zlatna zora" samo što nije dosegla cenzus. Brine me i grčka stranka poetskog naziva.

Njen je uspeh jedno od šokantnih iznenađenja na izborima u Grčkoj. Ohrabruje me što čujem da novinari ne ustaju sa stolica kada se pojavi predstavnik te stranke, ohrabruje me što je razredna u jednoj solunskoj školi dan nakon izbora odmah prikazala učenicima film o nacistima i stradanju Jevreja u Drugom svetskom ratu. Brine me što je majka jedne učenice iz tog odeljenja glasala za "Zlatnu zoru" a da nije ni znala ko su.

Brine me što u Grčkoj ima mnogo porodica u kojima su oba supružnika ostala bez posla i kojima je verovatno svejedno ko će da vlada, pa makar to bili i fašisti. Brine me što se prosečan Grk oseća iznad svega izgubljenim.


foto: Beta/AP

Šta se to događa kod našeg nekadašnjeg južnog suseda? Imali su izbore, ne i pobednika. Nisu uspeli da formiraju vladu ni iz 4 pokušaja. Dve glavne partije (PASOK i Nova demokratija) su žestoko proklizale kod glasača, vozdignula se nova zvezda na političkom nebu Grcke, "Siriza", partija radikalne levice i njen mladi šef Jorgos Cipras. Neofašistička partija, "Zlatna zora", koja do sada nije prilazila ni jednom procentu glasova, ovoga je puta prikupila 7%..

Malo ne valja što se sve ovo dogadja usred strahovite recesije, dužničke krize a bogami i krize čitave evrozone, evra, klimave Španije, Italije o Portugalu i Irskoj i da ne pričamo. Na ekonomsku krizu dodati još i političku nije baš mudro, kao što primer Vajmarske Nemačke, recimo, pokazuje. A braća Grci, krenuli baš tom stazom, pu... pu... pu...

Dve partije koje su se smenjivale na vlasti još od pada vojne diktature 1974. godine, dodijale su očigledno i bogovima na Olimpu a i glasačima. Ne bez razloga, Grci ih krive za nevolje koje su ih i pojedinačno i kolektivno snašle. Korupcija, nepotizam, de fakto bankrot države, zaduživanje u kojem će grcati čitava jedna generacija, status crne ovce u EU... doćeralo cara do duvara. Jer, i ono što građanstvu nije dodijalo – neviđene privilegije državne birokratije, doživotna radna mesta, beneficirani staž u dvadesetak profesija, zatvoreni cehovi za sedamdesetak profesija (ja ne bih toliko mogao ni da ih nabrojim), rođačko zapošljavanje, privilegije povlaštenih slojeva, izbegavanje poreza – sve se to nagomilalo u breme pod kojim pucaju pleća, država, društvo.

Mlađahni Cipras i njegova "nova levica" zapravo nisu postigli fantastičan uspeh, koliko su profitirali na neuspehu dveju glavnih partija. Usudio bih se isto kazati i za uspeh neofašista, ali o njima malo kasnije, ima i drugih razloga. Idemo malo unazad.

Već treću godinu, u Grčkoj se steže kaiš. Po mišljenju Nemačke i mnogih drugih u EU, nedovoljno. Po mišljenju svakog Grka, kaiš je stegnut toliko da će duša da na nos izađe. Ovi su izbori, zapravo bili svojevrsni referendum protiv daljih mera štednje, gubitka radnih mesta, opšte recesije i siromaštva.

U tom kontekstu, Ciprasova predizborna obećanja su bila kao melem na ranu: "Ostajemo u Evropi i Evrozoni, ali ćemo da ukinemo stezanje kaiša i dobijemo povoljnije uslove za kredite od EU". E... za slučaj da se dokopa vlasti na narednim izborima, Cipras, a sa njime i Grci, imaju velike izglede da čuju Angelu Merkel (i ne samo nju) kako odgovara sa "malo morgen".

Pregovaračke pozicije Grčke u pokušaju da se izbori za povoljniji kreditni aranžman su ravni našim šansama da ove godine započnemo pregovore sa EU, dakle – nikakve. Ni ove sadašnje uslove ne bi Grčka dobila da razvijeni deo Evrope ne strahuje da bi tamošnji bankrot izazvao lavinu i ugrozio sam opstanak evra i Evropske unije ovakve kakve je znamo. Ono... nije da i to nije adut u pregovorima, jeste, ali je jak samo dok se ne potegne. Čim se baci na astal, pretvara se u samoubistvo. Grčki bankrot, uvođenje drahme i sve što sledi, bacilo bi zemlju u još veću i ekonomsku i političku krizu, ne isključujuci ni neki oblik autoritarnog režima.

A kako se u svemu ovome osecaju Grci? Iznad svega, uplašeni su. Uplašeni, ljuti i rezignirani. U dva postizborna dana građani su sa bankovnih računa u slamarice preselili preko 700 miliona evra! A ljuti su na svoje političare, na Evropsku uniju, na ilegalne imigrante... ljuti su jedni na druge a i na same sebe. Društvena kohezija jedva da postoji.

Šta kažete... podseća na Srbiju danas? Na Jugoslaviju pre nego što smo je svi đuture ubili?

Hmmm... ma taman posla, mora da vam se samo čini. Evo, mi recimo, nemamo ilegalne imigrante koji nam "kradu radna mesta", mi prosto nemamo radna mesta. Osim toga mi smo tog istog šestog maja, ljubi nas majka, izabrali partije koje će lako sastaviti koalicionu vladu.

Curik na Grke. A oni curik na izbore narednog meseca. Kako će glasati? To ni Zevsov kolegijum eksperata ne zna, a kamoli potpisnik ovih redova. Da li će se "izduvati" glasovi neofašistima (čuj "Zlatna zora", čista pohezija) ili će porasti? Da li će neokaljani Cipras dobiti priliku da pokaže šta sve ne može? Da li će se velika dvojka oporaviti? Da li ce Jevropa nešto navrat nanos obećati da smiri sirotinju raju ili će još više zapretiti? Da li će se nezadovoljstvo ponovo valjati ulicama paleći automobile, banke, kancelarije mobilnih operatera? Da li će pući sve ovo pre izbora ili posle ili neće pući?

U kući u kojoj sam nekada radio, BBC, ovo bi bio trenutak kada novinar napiše mudri, spasonosni zaključak: "Only time will tell" - samo će vreme pokazati. U našim medijima, ovo bi mogao da bude i trenutak kada stručnjak opšte prakse čvrsto stane iza ove ili one tvrdnje. Nadam se da će mi urednik Monda dozvoliti da na sva ova pitanja gore odgovorim sa – ne znam.

Šta znam? Znam da me brine ne samo Grčka, već čitav projekat zvani "Evropska unija". Verujem u njega kao u nešto najbolje što se mom kontinentu dogodilo i navijam za njega. Brine me jačanje desnice u Holandiji, Danskoj, Francuskoj... Brine me dužnička kriza, porast nezaposlenosti, kriza Evra. Brine me moj Balkan, brine me što naša "Zlatna zora" samo što nije dosegla cenzus. Brine me i grčka stranka poetskog naziva.

Njen je uspeh jedno od šokantnih iznenađenja na izborima u Grčkoj. Ohrabruje me što čujem da novinari ne ustaju sa stolica kada se pojavi predstavnik te stranke, ohrabruje me što je razredna u jednoj solunskoj školi dan nakon izbora odmah prikazala učenicima film o nacistima i stradanju Jevreja u Drugom svetskom ratu. Brine me što je majka jedne učenice iz tog odeljenja glasala za "Zlatnu zoru" a da nije ni znala ko su.

Brine me što u Grčkoj ima mnogo porodica u kojima su oba supružnika ostala bez posla i kojima je verovatno svejedno ko će da vlada, pa makar to bili i fašisti. Brine me što se prosečan Grk oseća iznad svega izgubljenim.


foto: Beta/AP

Šta se to događa kod našeg nekadašnjeg južnog suseda? Imali su izbore, ne i pobednika. Nisu uspeli da formiraju vladu ni iz 4 pokušaja. Dve glavne partije (PASOK i Nova demokratija) su žestoko proklizale kod glasača, vozdignula se nova zvezda na političkom nebu Grcke, "Siriza", partija radikalne levice i njen mladi šef Jorgos Cipras. Neofašistička partija, "Zlatna zora", koja do sada nije prilazila ni jednom procentu glasova, ovoga je puta prikupila 7%..

Malo ne valja što se sve ovo dogadja usred strahovite recesije, dužničke krize a bogami i krize čitave evrozone, evra, klimave Španije, Italije o Portugalu i Irskoj i da ne pričamo. Na ekonomsku krizu dodati još i političku nije baš mudro, kao što primer Vajmarske Nemačke, recimo, pokazuje. A braća Grci, krenuli baš tom stazom, pu... pu... pu...

Dve partije koje su se smenjivale na vlasti još od pada vojne diktature 1974. godine, dodijale su očigledno i bogovima na Olimpu a i glasačima. Ne bez razloga, Grci ih krive za nevolje koje su ih i pojedinačno i kolektivno snašle. Korupcija, nepotizam, de fakto bankrot države, zaduživanje u kojem će grcati čitava jedna generacija, status crne ovce u EU... doćeralo cara do duvara. Jer, i ono što građanstvu nije dodijalo – neviđene privilegije državne birokratije, doživotna radna mesta, beneficirani staž u dvadesetak profesija, zatvoreni cehovi za sedamdesetak profesija (ja ne bih toliko mogao ni da ih nabrojim), rođačko zapošljavanje, privilegije povlaštenih slojeva, izbegavanje poreza – sve se to nagomilalo u breme pod kojim pucaju pleća, država, društvo.

Mlađahni Cipras i njegova "nova levica" zapravo nisu postigli fantastičan uspeh, koliko su profitirali na neuspehu dveju glavnih partija. Usudio bih se isto kazati i za uspeh neofašista, ali o njima malo kasnije, ima i drugih razloga. Idemo malo unazad.

Već treću godinu, u Grčkoj se steže kaiš. Po mišljenju Nemačke i mnogih drugih u EU, nedovoljno. Po mišljenju svakog Grka, kaiš je stegnut toliko da će duša da na nos izađe. Ovi su izbori, zapravo bili svojevrsni referendum protiv daljih mera štednje, gubitka radnih mesta, opšte recesije i siromaštva.

U tom kontekstu, Ciprasova predizborna obećanja su bila kao melem na ranu: "Ostajemo u Evropi i Evrozoni, ali ćemo da ukinemo stezanje kaiša i dobijemo povoljnije uslove za kredite od EU". E... za slučaj da se dokopa vlasti na narednim izborima, Cipras, a sa njime i Grci, imaju velike izglede da čuju Angelu Merkel (i ne samo nju) kako odgovara sa "malo morgen".

Pregovaračke pozicije Grčke u pokušaju da se izbori za povoljniji kreditni aranžman su ravni našim šansama da ove godine započnemo pregovore sa EU, dakle – nikakve. Ni ove sadašnje uslove ne bi Grčka dobila da razvijeni deo Evrope ne strahuje da bi tamošnji bankrot izazvao lavinu i ugrozio sam opstanak evra i Evropske unije ovakve kakve je znamo. Ono... nije da i to nije adut u pregovorima, jeste, ali je jak samo dok se ne potegne. Čim se baci na astal, pretvara se u samoubistvo. Grčki bankrot, uvođenje drahme i sve što sledi, bacilo bi zemlju u još veću i ekonomsku i političku krizu, ne isključujuci ni neki oblik autoritarnog režima.

A kako se u svemu ovome osecaju Grci? Iznad svega, uplašeni su. Uplašeni, ljuti i rezignirani. U dva postizborna dana građani su sa bankovnih računa u slamarice preselili preko 700 miliona evra! A ljuti su na svoje političare, na Evropsku uniju, na ilegalne imigrante... ljuti su jedni na druge a i na same sebe. Društvena kohezija jedva da postoji.

Šta kažete... podseća na Srbiju danas? Na Jugoslaviju pre nego što smo je svi đuture ubili?

Hmmm... ma taman posla, mora da vam se samo čini. Evo, mi recimo, nemamo ilegalne imigrante koji nam "kradu radna mesta", mi prosto nemamo radna mesta. Osim toga mi smo tog istog šestog maja, ljubi nas majka, izabrali partije koje će lako sastaviti koalicionu vladu.

Curik na Grke. A oni curik na izbore narednog meseca. Kako će glasati? To ni Zevsov kolegijum eksperata ne zna, a kamoli potpisnik ovih redova. Da li će se "izduvati" glasovi neofašistima (čuj "Zlatna zora", čista pohezija) ili će porasti? Da li će neokaljani Cipras dobiti priliku da pokaže šta sve ne može? Da li će se velika dvojka oporaviti? Da li ce Jevropa nešto navrat nanos obećati da smiri sirotinju raju ili će još više zapretiti? Da li će se nezadovoljstvo ponovo valjati ulicama paleći automobile, banke, kancelarije mobilnih operatera? Da li će pući sve ovo pre izbora ili posle ili neće pući?

U kući u kojoj sam nekada radio, BBC, ovo bi bio trenutak kada novinar napiše mudri, spasonosni zaključak: "Only time will tell" - samo će vreme pokazati. U našim medijima, ovo bi mogao da bude i trenutak kada stručnjak opšte prakse čvrsto stane iza ove ili one tvrdnje. Nadam se da će mi urednik Monda dozvoliti da na sva ova pitanja gore odgovorim sa – ne znam.

Šta znam? Znam da me brine ne samo Grčka, već čitav projekat zvani "Evropska unija". Verujem u njega kao u nešto najbolje što se mom kontinentu dogodilo i navijam za njega. Brine me jačanje desnice u Holandiji, Danskoj, Francuskoj... Brine me dužnička kriza, porast nezaposlenosti, kriza Evra. Brine me moj Balkan, brine me što naša "Zlatna zora" samo što nije dosegla cenzus. Brine me i grčka stranka poetskog naziva.

Njen je uspeh jedno od šokantnih iznenađenja na izborima u Grčkoj. Ohrabruje me što čujem da novinari ne ustaju sa stolica kada se pojavi predstavnik te stranke, ohrabruje me što je razredna u jednoj solunskoj školi dan nakon izbora odmah prikazala učenicima film o nacistima i stradanju Jevreja u Drugom svetskom ratu. Brine me što je majka jedne učenice iz tog odeljenja glasala za "Zlatnu zoru" a da nije ni znala ko su.

Brine me što u Grčkoj ima mnogo porodica u kojima su oba supružnika ostala bez posla i kojima je verovatno svejedno ko će da vlada, pa makar to bili i fašisti. Brine me što se prosečan Grk oseća iznad svega izgubljenim.


foto: Beta/AP