To znači da imamo vruću krv, volimo da uživamo u čulnim zadovoljstvima svih vrsta, igramo, pevamo - uz to nekako ide da smo jako emotivni, sa simpatijom ćemo uvek govoriti i o sopstvenim glupostima u raznim stanjima i slično...

Sve u svemu - možemo da se dogovorimo da je Temperament uglavnom pozitivna i benigna kategorija koja unosi veselje u naše živote.

Ali ima Temperament i samoživu mlađu sestru.

Zove se Agresija. Poželjna samo u poslu (u svom pozitivnom smislu) i u sportu.

I nigde više.

Ona se uselila u naše živote bučno i silovito, ima žensko ime, primetili bi muškarci... ali nema tu ničeg finog i delikatnog.

Crne hronike nam prodaju novine,ubijaju nam momke ni krive ni dužne od batina neki ljudi zveri koji jedino tako mogu da osete moć, prebijaju nam deca decu u školi, muževi žene...i to su već i zvanično svakodnevne pojave. Realno, nečiji napad agresije može da zadesi svakog od nas bilo kad i bilo gde.

Prilično smo svi nervozni i izluđeni, činjenica, kao da je takmičenje. Nikom nije lako u ovom vremenu, ali je velika razlika kako se ko nosi sa tim i šta sve sebi dopušta. Jedni šamaraju, drugi s s gađenjem sklanjaju.

Ko je pametniji?

Kome je bolje kad ostane sam sa sobom?

Možemo mi da se rukovodimo i tešimo mantrama da to kako se ljudi ophode prema nama ne govori o nama nego o njima i bla bla, ali sve češće dolazimo u situaciju da moramo da se branimo od nečije agresije, fizičke, verbalne, koje god.

Šta da radimo kada nas neko napada na bilo koji od ovih načina, kad traži kavgu, provocira, vređa, nedajbože fizički nasrne?

Da li se suprotstavljati? Kako? Kako ako ne umemo, nismo svi isti?

Šta da rade oni koji su drugačijeg senzibiliteta, koji nisu vežbali za kontra - udarac jer ih to nije zanimalo? Koji su vaspitavani drugacije?

Mnogo važnije - koju ideju da prenesemo deci?

1. „Sine, ako te napadne neko-vrati!"

2. „Sine, ako te napadne neko-pogledaj ga s prezirom,okreni se i idi-shvatiće on poruku!"

Aha.Hoće...

To se obično završi kao:

3. „Sine,okreni i drugi obraz".

Ne ide, nikako...

Ja se, na primer, nadam da neću doći u situaciju da budem baš fizički napadnuta ako dođe do sukoba mišljenja sa nekim,ne poznajem takve. Nemam tigrastu drugaricu koja će da me bije u autobusu ako uplatim letovanje na Siciliji ili sedim u kafiću s njenim dečkom/mužem.

Ne mogu ni da zamislim sebe u fizičkom obračunu bilo s kim.

Ali i verbalno sam tantus, što mi ne bi mnogo smetalo da i verbalna agresija nije postala sasvim normalna stvar.

Mislim da bih se spetljala i da se kvalitetno posvađam u saobraćaju, što većina radi rutinski.

Uvek se setim onog što  je Mark Tven napisao: „Nikad se ne raspravljaj sa bezobraznim ljudima. Oni će te povući dole, na njihov nivo i tu će te pobediti iskustvom".

Ježim se toga. Uvek može konstruktivan razgovor,ali prezirem svađu. Ako ne može mirno ja se sklonim. Ne umem, neću. Ne vidim to kao povlačenje, naprotiv.

S druge strane, samo opterećujem bezveze svoj nervni sistem, a neko se redovno fino prazni i mrtav 'ladan i rasterećen ide kući. Pa ko je tu lud?

A najgore mi je kad doživim ono dvaput godisnje da mi neko baš uporno gura prst u oko, pa mi se konačno„otvori poklopac", a ja totalno neutrenirana, šlajfujem...

Kavgadžije dakle ne kapiraju ignorisanje, ne govorimo istim jezikom.

Oni misle da smo glupi ako ćutimo. Samo traže razlog, kao da se hrane tim. Stalno treba da budemo napeti u iščekivanju šta ce ih danas iznervirati.

Nema opuštanja, fer-plej je za njih da bez kočnica uvek govore šta misle, iako to možda nikog ne zanima. Oni su naime „iskreni"...

"Ja sam uvek iskren/a",koliko puta smo svi čuli samohvalospeve o tom „kvalitetu"... Naravno,skaču odmah u oči pokušaš li isto. Jedva čekaju!

Ura, fajt, fajt!

Takav čovek  gađa gde si ranjiv, ne oseća empatiju. Jednostavno, sviđa mu se da ti ne bude prijatno.

Onda je valjda njemu bolje. Tako osvaja preko potrebnu nadmoć...

I da, poželjno bi bilo da se napadnuta strana upeca i makar malo pravda, tako se on učvrščuje u „pobedi".

Samo agresivno.

(Bože,kao da pišem o junacima aktuelnih rijalitija,a nisu mi ni pali na pamet...u stvari sve je isto i u stvarnom životu, užas)

Cheers! Cool...drago mi je zbog njih...

Nego, da se vratimo na početak - da li to treba dopustiti, to je pitanje?

Pitam se već stvarno da li je ignorisanje koristan put, u ovom vremenu u kojem maltene ništa više nije sveto i gde vaspitanje odavno nije tema. Kad te neko provocira svojim ponašanjem, vredja, čačka, ponižava...moraš da vratiš. Moraš.

Bezobrazluk=Iskrenost! Hm...

Jedni to zovu ovako a drugi onako.

Pa to je isto po novim standardima!

Pa što mi niko to ranije nije rekao?

Dakle:

Ako nisi „što na umu,to na drumu" – neiskren si!

Zaključak bi onda bio da je takvo ponašanje poželjno i normalno i da nikoga neće uvrediti.

A i da uvredi, šta ima veze, ŠTA NAS BRIGA (uh,evo ih opet ove reči iz svakog teksta...) šta neko misli i oseća!

Ok,da probamo onda. Da kažemo stvarno lepo svi jedni drugima sve u lice pa kud puklo! Ionako smo dotakli dno.

Tako ćemo se konačno razumeti, lepo sve odmah pljas-pljas i gotovo. Neće pobediti onaj koji je u pravu, nego ko je jači i spremniji za obračun. To su nova pravila. Loše postavljena, doduše - ali tako je, sila Boga ne moli.

Autobusi, prodavnice, banke će odzvanjati od svađe, u kancelarijama više neće moći da se radi, tući ćemo se po ulicama, ali ćemo bar svi biti „iskreni".

Katarza.

U, već vežbam izgleda hahahah...

Šalim se ljudi, naravno, ne sme čovek da odustaje od sebe. Niko normalan ne želi da se unazađuje. Ali šta onda uraditi kad se ne biješ istim oružjem?

Mislim da se treba nekako „instant" prilagođavati da bi se opstalo. Od situacije do situacije. Razuman čovek je onaj koji ume da nađe kompromis. Treba samo razviti veštinu. Malo trenirati. Ne govori tvoj jezik - ok, govori ti njegov, pokaži da ih znaš više od njega.

Nije to nikakvo pristajanje,to treba posmatrati samo kao jedan maaalimalimali malecki trenutak, manevar da sačuvaš živu glavu i sopstveni integritet u napetoj situaciji. Kao kad zaroniš na kratko. Kao kad živiš u nekom zeznutom kraju pa moraš da naučiš da se biješ. Ako te udari, zvekneš i ti njega u glavu, pa će sledeći put da se zamisli. Bolje nego da stalno on tebe bije, u surovom svetu pristojnost nije saveznik, vec smo stoput konstatovali.

Vreme je grubijana.

Ovo je,da se razumemo, potpuno protivno mojoj prirodi i pogledu na život. Ali mora se, čini mi se. Jedini drugi izbor je da se zatvorimo u kuće.

Eh da,samo još da uvežbamo,pred teškim smo zadatkom. Samo još to...

Nisam sigurna da može,testiram pa javljam J...

E da...nije mi jasna još jedna stvar... gledam često ljude kako se nemilice posvađaju i izvređaju pa sutradan kao da ništa nije bilo, sve najnormalnije....To mi tek ne ide u glavu kako se radi, ali to će mi biti lekcija br.2...

Biće malo bučnije, ali možda donese neki benefit, ne znamo dok ne probamo.

Svoj senzibilitet i doživljaj ljudskih odnosa i nama prihvatljive komunikacije stavimo na trenutak na „hold" i zadržimo za one sa kojima se razumemo i volimo. Za one koji nas pune mirom i ljubavlju. Dok god postoje,znamo da smo ok i normalni.

U nervoznom okruženju definitivno moramo drugačije. Inače propadosmo.

Ravnoteža...

A deca – da vrate udarac. Obavezno.