Sudeći po broju godina, trebalo bi da jesam, samo što se ne osećam tako. Zapravo, mislim da se ne osećam tako. Možda bi trebalo ozbiljno da razmislim i da se zabrinem?

Kad mi napišu u novinama "IAKO ima 43 godine i dvoje dece, još uvek lepo izgleda....", jel to znači to?

Vreme je da se "rasparam" i zapustim, gotova sam? Pravo na neuništivost u četrdesetim imaju samo Monika Beluči i Hale Beri?

Izvinite, ali nemam nameru da udovoljim. Moje drugarice i većina žena koje poznajem su u sličnom fazonu. Ne daju se i bolje su same sa sobom nego kad su bile mladje. Neke čak i bolje izgledaju. Sa prolaznim krizama, naravno, i shvatanjem da vreme brzo prolazi, većom zabrinutošću i zapitanošću - šta život nosi, ali sve sa puno energije i optimizma.

Ne znam da li je ok da se to kvalifikuje kao kriza, ali ja ništa posebno zabrinjavajuće nisam primetila.

Drama je mnogo veća i češća kod muškaraca, rekla bih, jer se o tome više piše i priča, a to me neminovno dovodi do zaključka - svi su mnogo zabrinuti ali ne zbog njih, nego zbog nas.

Novine su pune naslova "Kako da preživite njegovu krizu srednjih godina?", "Sigurni znaci njegove krize", "Kako da ga zadržite" (arghhhhh) i slično.

Niti sam feministkinja, ni ne mrzim muškarce, ali me kao i većinu žena ovi naslovi izbezumljuju. To večito plašenje - bau, bau! Šta ako nađe mlađu, budite mudre i domišljate, igrajte igru...

Ako hoće da ode otići će. Ako više ceni svoju porodicu od zova lažne mladosti - neće. "Krv mladih devica" nije baš tako svemoguća.

Isto tako ima i žena koje "otkače" u srednjim godinama pa se o tome retko, retko piše.

Neće magazini da plaše naše dečake, hahaha!

Ženama u srednjim godinama se mediji, dakle, baš slabo bave. Samo ponegde šturo piše da se gojimo i mahnito kupujemo - što sve manje možemo, pa ćemo šoping morati da zamenimo nekom drugom aktivnošću (šaljite predloge)... Piše, takodje, i da smo s godinama sve sklonije depresiji, s njom smo na "ti".

Ne piše nigde baš bukvalno i grubo - osuđene smo na propast.

Mada, piše i da naša kriza traje duplo kraće nego muška. Isprva to zvuči kao dobra vest, a onda shvatiš da baš i nije. Oni muškarci koje jako "pukne" uglavnom uživaju, a to će, znači, potrajati! IIhaaaa! Pa da, oni su "osuđeni" na uživanje.

Činjenica je da se to dešava, ali nije pravilo. Naprasna teretana, kupovina odeće, lickanje, mackanje, drama oko opadanja kose, upadljivi automobili (ko može), farbanje sedih... Sve to je uglavnom tužno, ponekad i smešno, ali ne znači da mora da se desi i da treba da sedimo na budnoj straži.

Ima, srećom, dosta onih koji te "krizne"godine podnose mudro, i sa njima je lepo živeti, čak su u zrelosti postali zabavniji nego pre. Ima i onih koje načne depresija (e to nam je zajednicko, hahaha). Ali ipak se sve to preživi i sve je rešivo. Ali ni o njima se ne piše već samo o ovima koji će teatralno da nas napuste i odu da potvrđuju svoju muškost da svi znaju da je s njima sve u najboljem redu.

Prostom analizom klime na ovu temu, zaključujem da mi "jadne" treba strašno da se zabrinemo za sebe, jer propadamo, a onda i zbog njih - jer će da procvetaju.

(U nekom drugom članku su instrukcije kako da ne dobijemo bore dok se brinemo).

Ako tako gledamo na život kriza će da nas nađe i gde nije planirala da svrati...

E, ajmo ovako: ima toliko toga što zrele godine donesu I što je toliko dobro da nikad ne bi poželeo da se vratiš unazad. Postaneš "načisto" sam(a) sa sobom, nisi više nezadovoljan i nesiguran u svoje telo, voliš ga više nego pre, imaš hrabrosti za toliko toga što ranije nisi smeo. Imaš novu sposobnost da se rasteretiš svega što ti uništava energiju i dobro raspoloženje, bez trunke griže savesti. Ljutiće se neki što nisi više spreman da ih slušaš, ali ako je to cena...

Takodje, ne mora sve i odjednom. Polako, svaka nova promena daje dobar vetar u leđa jer život odjednom počne da dobija drugi kvalitet. Nestaje onaj mladalački nemir i nesigurnost.

Mislim da ima oko dve godine od kada sam poslednji put potrošila svoje vreme na nekoga ili nešto, a da nisam morala. Svaki slobodan trenutak je samo za ono što voliš i želiš, jer sve ostalo samo uzima energiju. Rodila sam se kad sam to prelomila. Nema te "pristojnosti" koja će mi ispumpavati snagu tamo gde ne želim.

Ako je to posledica "krize srednjih godina" mogu samo da se zahvalim. Eliminišeš "energetske vampire", sve ljude koji ti ne prijaju i - bingo!

Naravno, sve su ovo opšta pravila života, ali odgovorno tvrdim da tek u izvesnim godinama čovek ozbiljno postane svestan koliko se bezveze trošio okolo, a mogao je s tom energijom da uradi nešto pametnije.

Na kraju krajeva, teško nam je uglavnom svima sa ovim tempom života, tako da - nemamo vremena ni da kriziramo!

Samo treba imati malo vremena u danu za sebe i neka sitna zadovoljstva i sve je odmah super. I manje savetodavnih tekstova - čoveka/ženu pod ruku, pa u šetnju.

Inače, ovih dana punim 44.

Da znaju magazini da stave u zagradu u novinskim, pošto vidim da je važno...