"Ispuca" se lepo čovek, uštedi mnogo reči zbog kojih bi možda zažalio kada bi ih nekom rekao, a o tome što druga strana, kojoj bismo se najradije obratili, najčešće nije dostupna, da ne govorim. Prema tome, uvek bih i svakome rekla - pišite! Pa, bacite ako hoćete, ali videćete da pomaže...

Stalno sebi dajem zadatak da pokušam da napišem nešto lepo, veselo, nešto što će i mene i nekoga drugogm da obraduje... Onda, naravno, shvatim da u društvu i javnom životu (koji su nam zajedničke teme ovde) ima tako malo toga... Pa se setim da će retko koga  zanimati da to i pročita. Toliko smo "otrovani" negativnom energijom, da po inerciji samo tražimo neke skaradne naslove, kao da su nam potrebni razlozi da se još više  punimo otrovom.  Stvar navike...  ne znam šta drugo da mislim. "Radimo" na pogrešno gorivo. Strašno.

Hajde da probamo na silu.

Čemu se smejemo?

Šta nam makar izmami osmeh?

Deca, porodica i prijatelji, poneki duhoviti kolega, ok. Šta još?

Vicevi, filmovi, duhoviti ljudi na društvenim mrežama. Humor u medijima, pozoristu. Satira. Crni humor-uvek. Strani humor - hm, ponekad.

Ima toga, ne znam da li se slažete sa mnom. Sa više ili manje uspeha, neki ljudi se ipak trude da nas nasmeju, oraspolože i oporave.Hvala im na tome. Ne moramo da delimo smisao sa humor, ali ako smo ljudi treba to da cenimo i da im budemo zahvalni. To je težak posao, mnogo teži nego što većina misli, a nagrade i priznanja najčešće izostanu. Osim veselog trenutka i aplauza koji traje kratko, malo toga ostane za posle. A zašto ovo pišem...

Imam naviku da čitam forume i komentare. Pratim Twitter.

Mržnja vrca na sve strane.

Ta količina hejta i pokude za one koji isto žive gde i mi, samo se bore osmehom i šalom, je zaista užasna. I još udarnički rade na tome da nas nasmeju. To ide do najstrašnijih uvreda, sa obrazloženjem "vređaju I oni".

Da, najčešće je u pitanju grub i brutalan humor ali to je vreme u kojem živimo. Lagane fore iz šou programa kao što su nekad bili "7 plus 7" ili "Obraz uz obraz",  koliko god da se mi malo stariji njih sa setom sećali kao vrhunca zabave,  sada ne bi prošli.

Srećna vremena - pitom humor.

Teška vremena - težak humor.

Evo ni nas pet u emisiji "Žene", koja je potpuno drugačijeg tipa,  ne štedimo jedna drugu. I niko se ne ljuti. Stvar je kredita i smisla za zezanje.

Nedavno sam gledala jedan američki TV šou, emisiju povodom nekog jubileja Rozen Bar, otrovne komičarke koju možda znate sa TV-a. Osim kolega koji su je dobro "isprašili", a ona se zacenjivala od smeha, doveli su i njenog bivšeg muža Toma Arnolda, kojeg nije videla deset godina i sa kojim se rastala na najružniji mogući način. I on ju je razvalio od prozivki, a ona je bila presrećna. Šokirana, ali presrećna.

Ako si deo javnog života moraš biti spreman na to da ćeš pre ili kasnije dati materijala da te neko "potkači" i moraš da živiš sa tim. Potkačiće te i ako ne daš materijala. Da te malo prodrmaju. Pa?

Što je najbolje - "žrtve" humora u tv emisijama i predstavama uglavnom nemaju nikakav problem s tim i ne vređaju se, osim ako nisu baš lišeni svakog smisla za šalu i teško oboleli od kompleksa više vrednosti. Setićete se, ako malo razmislite, i da se najsujetniji i najopasniji među nama - političari, zbog toga nikad nisu ljutili. Politička satira funkcioniše već decenijama.

Ako malo obratite pažnju, primetićete da svi pravi komičari, i u zemlji i inostranstvu, prvo ponište sebe, pa tek onda osvoje pravo da bockaju druge ljude. Sumnjam da se ovi koji su večito "pozvani" da kritikuju nekada šale na svoj račun, da umeju da istaknu svoje loše osobine ili se osvrnu na glupe ili loše događaje u svom životu. Nekako mislim da su ti koji greške stalno pronalaze u drugima,pre skloni samohvali i isticanju samo pozitivnog u vezi svog života. Obično tako biva...

Ispade da se najviše ljute i morališu "fanovi" i zaludni posmatrači. Komentarišu i pametuju po mrežama i forumima oni koji po pravilu nikad nemaju ideje i predloge, nego samo mržnju koju će prosuti po nekom ko natrči. Sve upakovano u mnogo gore, lične uvrede, čak i pretnje. Lako je biti tako "hrabar" kada si u gomili. Ili mraku. I kad ne znamo tvoje ime i kako izgledaš. Neka svako likom i imenom stane iza onoga što piše, toliko odgovornosti može da uzme na sebe ako kritikuje druge. A naročito ako vređa.

Velika je razlika da li je motiv za nešto mržnja ili humor. Velika.

Ali, kao i kad razmišljam o bilo čemu drugom što mi nije jasno setim se opet da većina ionako vidi samo ono što hoće da vidi i čuje samo ono što hoće da čuje. I to je pravilo. Takvim ljudima je podsmeh verovatno najbliži i najdraži izvor osmeha. Ono kad se pogledaju u oči sa istomišljenikom i nacere nekom iza leđa.

Nikad na TV-u nisam izgovorila: "Molim vas jedan aplauz za..." jer to prezirem, ali sada tražim aplauz za sve one koji žele da nas razvedre, ovako snuždene i iscđene.

Za sve glumce, stend ap komičare, TV lica. Za ove divne izvođace u šou programima koji se polomiše od posla da nam ulepšaju večeri. Niko drugi, osim možda par vaših bližnjih, ne brine o tome jeste li se danas makar osmehnuli.

Smanjite hejt, hejteri. Mrzite koga treba.

Ili nam pokažite kako biste vi to.