Došla sam malopre iz samoposluge.

Idu ljudi na sve strane, svako svojim poslom, idem ja ... svi odsutni, okupirani svojim mislima.

Razmišljam kako mi je poslovna politika lanca prodavnica upravo sebično oduzela bar 20 minuta koje sam mogla pametnije da potrošim. Ponovo su ispremeštali na rafovima sve proizvode, naravno bez ikakve potrebe i logike, a taman sam se navikla na prethodni raspored i ovladala njim.

Normalno, njihova logika ipak postoji-glupo je da kupac ide samo na police gde stoje proizvodi koji su mu potrebni,kad može lepo da prošeta, i tražeći svoje-da se upozna sa novom ponudom (i cenama). Možda se „oklizne" i kupi još nešto...pa nisu oni tu zbog nas, nego mi zbog njih... Uslužne delatnosti su se na neki način odavno pretvorile u sopstvenu suprotnost. Podilaze nam samo u reklamama. Sve ostalo je za njih, jer su oni važniji od nas!

Idem tako, pokušavam da prođem kroz uzani prolaz, stoji žena sa punim kolicima, zagradila. Pošto me „ne vidi", usudim se da pitam da li može malo da se pomeri - shvatim i da ne čuje...Probam još jednom, glasnije, pomerila se konačno malo, prostrelila me pogledom. Ljuta.

Ne znam da li možda treba ja da se izvinim...

Slalom kroz gužvu (a i ja sam luda,u 5 sati u prodavnici), gurnula me je samo još jedna teta pozadinom, jer je i ona „sama" u radnji. Malo sam se zateturala zbog toga i srušila nešto, ali ona to, naravno nije primetila, a i ako jeste, što je bitno.

Kasa najzad... Evo je teta broj 1 opet, vadi stvar po stvar iz kolica. Stvar......po .....stvar.......brzinom puža.....

Verovatno zato što ima svo vreme ovog sveta a nije ni gužva, nas desetak u redu smo samo hologramska projekcija...Malo priča sa kasirkom, malo komentariše cene, gunđa nešto naravno (baš nije simpatična, teatralna i bučna, kao ove iskarikirane negativke u serijama). Pakuje polako,p a dok odlepi kesu... Prosto već izgleda kao da se iživljava,ljudi počinju da se ljute i komentarišu, ona ne primećuje. Gleda svoja posla. Svi smo tu zbog nje!

Možda je niko u životu ne primećuje pa traži podsvesno način da bude primećena?

...Rez! Dosta bre, Ivana, nećemo više da gubimo vreme tražeći opravdanja za ljude. Oni to za tebe ne rade! Žena je sebična i samobitna i to je to.

I „važna" je. U tom trenutku svakako „važnija" od drugih. Prija joj tako.

Mnogo je takvih svuda oko nas, ne mora čovek ni da obrati pažnju, sami će je skrenuti na sebe.

Parking tržnog centra.

Kad god vidim neku budalu kako parkira besan auto na mesto za invalide, instiktivno se mašim za telefon da slikam, pa da stavim na sve mreže i u emisiju. Onda shvatim da rizikujem da se neko zaleti, ispsuje me i zavali mi šamar (dešavalo se mnogo puta po Beogradu). Odustanem. I uvek mi neko još kaže - „ma što se mešaš, pusti, nije to tvoj posao"

I realno, ništa ne mogu da uradim. Mogu samo da se nerviram. Nemam tu moć kao pojedinac, kritična masa ne postoji, strukture kojima je to posao ne mare....

Ma u svakom trenutku i na svakom mestu gleda svako sebe,treba to da radim i ja, to je rezon - koji je zbog toga što je svima sve dozvoljeno, postao i zvaničan.

U manjini sam, na to sam već navikla i sva iskustva me uče da više treba da povučem svoj okoštali stav da iza ignoracije i „bola u ušima" za okolinu stoji loše vaspitanje i loš karakter. To je sad već borba za sebe i svoj prostor ili mir - preko nečijih leđa obavezno ,ali može se, niko nije zabranio. Ne može nežnije.

Da, i dalje se stresem kad čujem osobe koje ponosno izgovaraju rečenice tipa „ ma šta me briga, gledam sebe". Ali u ovom vremenu i okolnostima ispade da su u pravu.

Pustiš da se stvari dešavaju mimo tebe, staviš amove i boli te uvo. Vremenom izgubiš osetljivost za sve - ali si sačuvao zdravlje. Ko te pita za osećanja i šta će ti?

Nisu ti više idoli oni bolji od tebe, nego oni kojima je bolje nego tebi. Većina je to usvojila kao pravilo.

Naravno da ima milion strašnijih i gorih slučajeva na tu temu u životu, nije ovo reper. Ovo je bilo samo nekih običnih pola sata u rutinskoj, svakodnevnoj aktivnosti. I stoti put - isto. I stoti put ista razmišljanja koja vode samo u stres.

Zaključak,teška srca: Samo površno sa ljudima i - gledaj sebe.

„Gledati svoja posla" više ne znači-ne gurati nos u tuđa, nego - biti sebičan i grub.

A?

Kako se menjaju zakoni, kako je loše još jednom pobedilo dobro i postalo legitimno?

Kao hipik u duši, priznajem da se malo još „gubim", ali učim, ne vredi više da budem Kalimero. Prolazi vreme, samo boli glava od previše razmišljanja. Pričam sa prijateljima pre neki dan kako Englezi imaju i termin za to – „Overthinking". Naš odgovarajući termin je „mudroseranje".

Krivu Drinu još niko nije ispravio. Totalno sam staromodna. Ceo život živim misleći da čovek treba da uči od boljih od sebe. Svašta.