Čile je počeo sa četiri pozadi protiv Australije, dok su sa Španijom i Holandijom igrali sa tri. U 70. minutu promene na četiri da bi krenuli da daju gol i primaju ga u sledećem napadu. Totalno posebna utakmica.
Holandija je dobila meč na staru foru, pomalo prevaziđenu, ali eto čega se setio Van Gal. On je očigledno ogroman deo vremena proveo gledajući kako funkcioniše sistem 3-5-2 i razbio ga je ne presingom na štopere, već klasičnom igrom “dva na dva”, gde su De Jong i Snajder svuda pratili Arangizu i Gutijereza. To je matora fazon, ali očigledno “pali”.
Van Gal je pustio štopere Čilea da vode igru, Medel je imao preko 100 dodavanja, ali to nije bilo slučajno.
Holanđani nisu vršili pritisak na njih uopšte. Oni su znali gde je zona odakle idu lopte u prostor Sančezu i Vargasu i tu su bili oštri i agresivni. To do sada nije viđeno na turniru i ne samo to, nisam to primetio u klupskom fudbalu.
Jako dugo niko nije “žrtvovao” dvojicu vezista na taj način.
Van Gal je ponudio interesantan odgovor svima koji će se i tokom Mundijala i tokom naredne sezone sretati sa ekipama koje igraju 3-5-2, a od kad su ga pre par sezona kao potpuno otkrovenje uveli Udineze i Napoli, sve je veći broj trenera, pa i selektora, koji ga usavršavaju. Van Gal je, čini mi se, pronašao način da se suprotstavi tom sistemu.
Recimo, Lipi se sa sistemom 3-5-2 našalio sa konkurencijom u Kini, niko nije mogao da mu parira. Jedino što za mene ostaje nedoumica je da li je Van Gal to uradio sa namerom da iznenadi Čile ili prinudno, svestan da bez suspendovanog Van Persija ne može da primeni svoja osnovna opredeljenja na terenu. To će pokazati naredne utakmice, ali nema sumnje da je stvar funkcionisala.
Tu dolazimo do Holandije. Oni nisu odigrali spektakularnu utakmicu iako su obavili posao. Postavlja se pitanje da li uopšte može da se priča o njima kao istoj reprezentaciji ukoliko nedostaje jedan od trojice napred. Tu mislim na Van Persija, Robena i Snajdera. Lens je probao, neke stvari jeste uradio, ali kod njega nema probojnosti, direktnosti i težine u igri koju Van Gal ima sa Van Persijem.
Roben se prilagodio i obreo kao napadač, postavio ih je u 4-4-2 gde je Snajder iz striktne markacije iskakao u “desetku” kada je lopta bila kod njega, ali to nije nimalo lako uraditi. Bilo je očigledno da zbog svega nisu bili jaki tamo gde su najjači, a to je transformacija kada oduzmu loptu. To je njihovo strahovito oružje.
Ovog puta se na to čekalo do nadoknade vremena kada je Čile krenuo na sve ili ništa. Opasniji su bili iz prekida, što im je takođe adut.
U oči upada i to da Van Gal, iako ima Huntelara na raspolaganju, nije uveo klasičnu “devetku” umesto Van Persija, već je probao sa Lensom, koji nije klasičan napadač. Pa onda šansu dobija i taj Depaj, koji daje golove. Zašto ne koristi napadača kakav je Huntelar? On nije zamena za Van Persija. To su dve potpuno različite priče.
Huntelar je napadač starog kova, kakav se pravio pre 15 godina, fenomenalan igrač, kao nekad Van Hojdonk ili Van Nistelroj. Ali potpuno drugačiji profil od Van Persija. Sa Huntelarom, Van Gal bi morao potpuno da menja igru i sistem, kretnje saigrača oko takvog napadača nisu iste kao i kada u špicu imate Van Persija koji sve što radi radi u prostoru, uz teško predvidljive kretnje, itd.
Sada "skačem" u tim Čilea, da bih povukao paralelu. Smatram da je baš zbog toga, ključni igrač Čilea Sančez, a ne Vidal koji je svakako mnogo nedostajao Sampaoliju. Sančez je, poput Van Persija, igrač modernog kova, pokretljiv, pravi prostor svima oko sebe, odvlači pažnju protivnika... Kompletna ofanzivna igra Čilea zavisi od Sančezovih kretnji.
Ako izvadite takvog sve se menja, traži se igra oko pivota, to je sporije i povlači nova rešenja. Vidal je srce tima u drugom smislu, sazreo je, nosi energiju, geografski je pozicioniran u centar igrališta i odatle ima ogroman uticaj na tempo, ali Sančezov način igre čini boljima sve igrače Čilea, pa i Vidala.
Nisu Van Gal i Sampaoli jedini koji su izabrali krilo kao napadača, umesto napadača. Miler kod Leva igra pre Klosea, pa ni Benzema nije klasična “devetka”, on je u mlađim kategorijama Liona igrao kao polušpic, kao “desetka”, a potom u prvom timu često i kao krilo u formaciji 4-3-3. Sve je manje teških napadača.
Zato mislim da bi Holanđani mogli da ispaštaju u nastavku turnira ako ih stigne umor, snađu povrede ili suspenzije. Jer, nemaju zamenu ni za Van Persija, ni za Snajdera, a najmanje za Robena. To što on radi malo ko može na svetu.
On im je dragocen, opasan je u prostoru, pravi razliku, može s krila, a pokazao je da može i kao napadač. Gledao sam holandski TV, oni su posle svega hladnokrvni, nema nikakve euforije, štaviše kritikuju igru u prvom poluvremenu. Ali, slažu se u oceni da je ideja sa kojom su izašli protiv Čilea, u poređenju sa utakmicom u kojoj su rastrzali Španiju, nešto sasvim novo i drugačije i da je to snaga njihovog tima.
Ja se slažem.
Kako je Van Gal razbio Sampaolija na “matoru foru”
Aleksandar Janković, nekadašnji trener Crvene zvezde i mlade reprezentacije Srbije, dobio je hitan poziv da se priključi MONDO selekciji. Gledali smo Holandija - Čile sa Aleksandrom Jankovićem. Pročitajte njegovu taktičku analizu.
Čile je počeo sa četiri pozadi protiv Australije, dok su sa Španijom i Holandijom igrali sa tri. U 70. minutu promene na četiri da bi krenuli da daju gol i primaju ga u sledećem napadu. Totalno posebna utakmica.
Holandija je dobila meč na staru foru, pomalo prevaziđenu, ali eto čega se setio Van Gal. On je očigledno ogroman deo vremena proveo gledajući kako funkcioniše sistem 3-5-2 i razbio ga je ne presingom na štopere, već klasičnom igrom “dva na dva”, gde su De Jong i Snajder svuda pratili Arangizu i Gutijereza. To je matora fazon, ali očigledno “pali”.
Van Gal je pustio štopere Čilea da vode igru, Medel je imao preko 100 dodavanja, ali to nije bilo slučajno.
Holanđani nisu vršili pritisak na njih uopšte. Oni su znali gde je zona odakle idu lopte u prostor Sančezu i Vargasu i tu su bili oštri i agresivni. To do sada nije viđeno na turniru i ne samo to, nisam to primetio u klupskom fudbalu.
Jako dugo niko nije “žrtvovao” dvojicu vezista na taj način.
Van Gal je ponudio interesantan odgovor svima koji će se i tokom Mundijala i tokom naredne sezone sretati sa ekipama koje igraju 3-5-2, a od kad su ga pre par sezona kao potpuno otkrovenje uveli Udineze i Napoli, sve je veći broj trenera, pa i selektora, koji ga usavršavaju. Van Gal je, čini mi se, pronašao način da se suprotstavi tom sistemu.
Recimo, Lipi se sa sistemom 3-5-2 našalio sa konkurencijom u Kini, niko nije mogao da mu parira. Jedino što za mene ostaje nedoumica je da li je Van Gal to uradio sa namerom da iznenadi Čile ili prinudno, svestan da bez suspendovanog Van Persija ne može da primeni svoja osnovna opredeljenja na terenu. To će pokazati naredne utakmice, ali nema sumnje da je stvar funkcionisala.
Tu dolazimo do Holandije. Oni nisu odigrali spektakularnu utakmicu iako su obavili posao. Postavlja se pitanje da li uopšte može da se priča o njima kao istoj reprezentaciji ukoliko nedostaje jedan od trojice napred. Tu mislim na Van Persija, Robena i Snajdera. Lens je probao, neke stvari jeste uradio, ali kod njega nema probojnosti, direktnosti i težine u igri koju Van Gal ima sa Van Persijem.
Roben se prilagodio i obreo kao napadač, postavio ih je u 4-4-2 gde je Snajder iz striktne markacije iskakao u “desetku” kada je lopta bila kod njega, ali to nije nimalo lako uraditi. Bilo je očigledno da zbog svega nisu bili jaki tamo gde su najjači, a to je transformacija kada oduzmu loptu. To je njihovo strahovito oružje.
Ovog puta se na to čekalo do nadoknade vremena kada je Čile krenuo na sve ili ništa. Opasniji su bili iz prekida, što im je takođe adut.
U oči upada i to da Van Gal, iako ima Huntelara na raspolaganju, nije uveo klasičnu “devetku” umesto Van Persija, već je probao sa Lensom, koji nije klasičan napadač. Pa onda šansu dobija i taj Depaj, koji daje golove. Zašto ne koristi napadača kakav je Huntelar? On nije zamena za Van Persija. To su dve potpuno različite priče.
Huntelar je napadač starog kova, kakav se pravio pre 15 godina, fenomenalan igrač, kao nekad Van Hojdonk ili Van Nistelroj. Ali potpuno drugačiji profil od Van Persija. Sa Huntelarom, Van Gal bi morao potpuno da menja igru i sistem, kretnje saigrača oko takvog napadača nisu iste kao i kada u špicu imate Van Persija koji sve što radi radi u prostoru, uz teško predvidljive kretnje, itd.
Sada "skačem" u tim Čilea, da bih povukao paralelu. Smatram da je baš zbog toga, ključni igrač Čilea Sančez, a ne Vidal koji je svakako mnogo nedostajao Sampaoliju. Sančez je, poput Van Persija, igrač modernog kova, pokretljiv, pravi prostor svima oko sebe, odvlači pažnju protivnika... Kompletna ofanzivna igra Čilea zavisi od Sančezovih kretnji.
Ako izvadite takvog sve se menja, traži se igra oko pivota, to je sporije i povlači nova rešenja. Vidal je srce tima u drugom smislu, sazreo je, nosi energiju, geografski je pozicioniran u centar igrališta i odatle ima ogroman uticaj na tempo, ali Sančezov način igre čini boljima sve igrače Čilea, pa i Vidala.
Nisu Van Gal i Sampaoli jedini koji su izabrali krilo kao napadača, umesto napadača. Miler kod Leva igra pre Klosea, pa ni Benzema nije klasična “devetka”, on je u mlađim kategorijama Liona igrao kao polušpic, kao “desetka”, a potom u prvom timu često i kao krilo u formaciji 4-3-3. Sve je manje teških napadača.
Zato mislim da bi Holanđani mogli da ispaštaju u nastavku turnira ako ih stigne umor, snađu povrede ili suspenzije. Jer, nemaju zamenu ni za Van Persija, ni za Snajdera, a najmanje za Robena. To što on radi malo ko može na svetu.
On im je dragocen, opasan je u prostoru, pravi razliku, može s krila, a pokazao je da može i kao napadač. Gledao sam holandski TV, oni su posle svega hladnokrvni, nema nikakve euforije, štaviše kritikuju igru u prvom poluvremenu. Ali, slažu se u oceni da je ideja sa kojom su izašli protiv Čilea, u poređenju sa utakmicom u kojoj su rastrzali Španiju, nešto sasvim novo i drugačije i da je to snaga njihovog tima.
Ja se slažem.
Čile je počeo sa četiri pozadi protiv Australije, dok su sa Španijom i Holandijom igrali sa tri. U 70. minutu promene na četiri da bi krenuli da daju gol i primaju ga u sledećem napadu. Totalno posebna utakmica.
Holandija je dobila meč na staru foru, pomalo prevaziđenu, ali eto čega se setio Van Gal. On je očigledno ogroman deo vremena proveo gledajući kako funkcioniše sistem 3-5-2 i razbio ga je ne presingom na štopere, već klasičnom igrom “dva na dva”, gde su De Jong i Snajder svuda pratili Arangizu i Gutijereza. To je matora fazon, ali očigledno “pali”.
Van Gal je pustio štopere Čilea da vode igru, Medel je imao preko 100 dodavanja, ali to nije bilo slučajno.
Holanđani nisu vršili pritisak na njih uopšte. Oni su znali gde je zona odakle idu lopte u prostor Sančezu i Vargasu i tu su bili oštri i agresivni. To do sada nije viđeno na turniru i ne samo to, nisam to primetio u klupskom fudbalu.
Jako dugo niko nije “žrtvovao” dvojicu vezista na taj način.
Van Gal je ponudio interesantan odgovor svima koji će se i tokom Mundijala i tokom naredne sezone sretati sa ekipama koje igraju 3-5-2, a od kad su ga pre par sezona kao potpuno otkrovenje uveli Udineze i Napoli, sve je veći broj trenera, pa i selektora, koji ga usavršavaju. Van Gal je, čini mi se, pronašao način da se suprotstavi tom sistemu.
Recimo, Lipi se sa sistemom 3-5-2 našalio sa konkurencijom u Kini, niko nije mogao da mu parira. Jedino što za mene ostaje nedoumica je da li je Van Gal to uradio sa namerom da iznenadi Čile ili prinudno, svestan da bez suspendovanog Van Persija ne može da primeni svoja osnovna opredeljenja na terenu. To će pokazati naredne utakmice, ali nema sumnje da je stvar funkcionisala.
Tu dolazimo do Holandije. Oni nisu odigrali spektakularnu utakmicu iako su obavili posao. Postavlja se pitanje da li uopšte može da se priča o njima kao istoj reprezentaciji ukoliko nedostaje jedan od trojice napred. Tu mislim na Van Persija, Robena i Snajdera. Lens je probao, neke stvari jeste uradio, ali kod njega nema probojnosti, direktnosti i težine u igri koju Van Gal ima sa Van Persijem.
Roben se prilagodio i obreo kao napadač, postavio ih je u 4-4-2 gde je Snajder iz striktne markacije iskakao u “desetku” kada je lopta bila kod njega, ali to nije nimalo lako uraditi. Bilo je očigledno da zbog svega nisu bili jaki tamo gde su najjači, a to je transformacija kada oduzmu loptu. To je njihovo strahovito oružje.
Ovog puta se na to čekalo do nadoknade vremena kada je Čile krenuo na sve ili ništa. Opasniji su bili iz prekida, što im je takođe adut.
U oči upada i to da Van Gal, iako ima Huntelara na raspolaganju, nije uveo klasičnu “devetku” umesto Van Persija, već je probao sa Lensom, koji nije klasičan napadač. Pa onda šansu dobija i taj Depaj, koji daje golove. Zašto ne koristi napadača kakav je Huntelar? On nije zamena za Van Persija. To su dve potpuno različite priče.
Huntelar je napadač starog kova, kakav se pravio pre 15 godina, fenomenalan igrač, kao nekad Van Hojdonk ili Van Nistelroj. Ali potpuno drugačiji profil od Van Persija. Sa Huntelarom, Van Gal bi morao potpuno da menja igru i sistem, kretnje saigrača oko takvog napadača nisu iste kao i kada u špicu imate Van Persija koji sve što radi radi u prostoru, uz teško predvidljive kretnje, itd.
Sada "skačem" u tim Čilea, da bih povukao paralelu. Smatram da je baš zbog toga, ključni igrač Čilea Sančez, a ne Vidal koji je svakako mnogo nedostajao Sampaoliju. Sančez je, poput Van Persija, igrač modernog kova, pokretljiv, pravi prostor svima oko sebe, odvlači pažnju protivnika... Kompletna ofanzivna igra Čilea zavisi od Sančezovih kretnji.
Ako izvadite takvog sve se menja, traži se igra oko pivota, to je sporije i povlači nova rešenja. Vidal je srce tima u drugom smislu, sazreo je, nosi energiju, geografski je pozicioniran u centar igrališta i odatle ima ogroman uticaj na tempo, ali Sančezov način igre čini boljima sve igrače Čilea, pa i Vidala.
Nisu Van Gal i Sampaoli jedini koji su izabrali krilo kao napadača, umesto napadača. Miler kod Leva igra pre Klosea, pa ni Benzema nije klasična “devetka”, on je u mlađim kategorijama Liona igrao kao polušpic, kao “desetka”, a potom u prvom timu često i kao krilo u formaciji 4-3-3. Sve je manje teških napadača.
Zato mislim da bi Holanđani mogli da ispaštaju u nastavku turnira ako ih stigne umor, snađu povrede ili suspenzije. Jer, nemaju zamenu ni za Van Persija, ni za Snajdera, a najmanje za Robena. To što on radi malo ko može na svetu.
On im je dragocen, opasan je u prostoru, pravi razliku, može s krila, a pokazao je da može i kao napadač. Gledao sam holandski TV, oni su posle svega hladnokrvni, nema nikakve euforije, štaviše kritikuju igru u prvom poluvremenu. Ali, slažu se u oceni da je ideja sa kojom su izašli protiv Čilea, u poređenju sa utakmicom u kojoj su rastrzali Španiju, nešto sasvim novo i drugačije i da je to snaga njihovog tima.
Ja se slažem.
