Auuu... kakav dan ova nedelja... mislim, tek je rano popodne a toliko se toga desilo. Ja obično kolumnu pišem nedeljom oko ponoći, ali uveče sam na svadbi kod mojih prijatelja Mione i Velje. To znači da kad dođem sa iste verovatno neću biti sposoban da kucam, tako da se unapred izvinjavam čitaocima ukoliko mi zafali aktuelnosti.

E, pa prvo da se na samom početku, kao što red nalaže, zahvalim huliganima što mi nisu razrušili grad. Ponosan sam na te divne momke, tu mladost Srbije. Sem sporadičnih incidenata kao što je napad na zgradu B92, to jest TV Astonko, recimo, sve je proteklo u potpunom miru. A i za ovo su verovatno krive pristalice Olje Bećković, retrogradne snage, koje ne mogu da razumeju zakon tržišta, te značajne mane nacionalno-terestrijalnog, slabo gledanog kanala u odnosu na kablovski, apsolutno negledani.

Ja nisam šetao. Objektivno, a i subjektivno, te nadasve pošteno, sebe ne vidim u tom projektu. Ali, naravno, da nemam ništa protiv da bilo ko, bezopasan, veseo i pun ljubavi, kakva god ona bila, prošeta ulicom. Daleko su mi simpatičniji od popova i patriota, koji daleko agresivnije, uz srpske pesme i molitve, šetaju ulicom, jer verovatno nemaju pametnija posla, a i neko na njih obrati pažnju bar taj jedan dan u godini, kao i na ove u prethodnoj rečenici. Mnogo je komplikovaniji i teži posao objasniti ovima iz prethodne rečenice da neke stvari ne moraju nužno da budu loše, ako ih oni ne razumeju i ne prihvataju. Nekako razmišljam, ako četrnaestogodišnjakinja u armagedonskom šou programu "Pinkove zvezdice" može da peva: "...i zadovolji me... heeeej...", možda bi i pokoji navijač, sveštenik ili zadrti tradicionalista mogao da razume štošta od stvari vezanih za gej populaciju.

Ali, ta edukacija mora da se vrši neprestano, a ne samo tog jednog dana u godini. No, to je već problem naših LGBT aktivista, čiju borbu za ljudska prava i ne vidimo baš ili je, da ne grešim dušu, loše medijski i marketinški propraćena, te zaista može da se stekne utisak da oni postoje ne bi li nekako sklepali Paradu ponosa i za to dobili neku kintu iz inostranstva.

Eto, na primer, gradonačelnik Zaječara, gosn Saša Mirković, javno je objavio da će u njegovom gradu sledeće godine biti održan Festival ponosa, koji će trajati nekoliko dana. Spaja čovek edukaciju i biznis...

A ja... ja, eto, danas kad vi ovo čitate krećem u Novom Sadu snimanje tv emisije "Brakusovi dobri ljudi" za Radio Televiziju Vojvodine, u ovom trenutku, retkom bastionu kvaliteta i dobrog ukusa. Ugostiću u svakoj emisiji neke stvarno dobre ljude, koji svojim delima pokazuju da za ovu zemlju ima nade. S obzirom da sam po profesiji radio-voditelj, teško da ću se dobro snaći na televiziji, a i vizuelno sam poprilično neatraktivan, te će mi svu pomoć ovoga sveta, u emisiji, pružati moji radio-prijatelji Bekan, Gregović i Koki, oni isti zbog kojih sam i otišao sa radija B92, jer nisu hteli više da ih plaćaju da rade kod mene, a radili smo tolike godine zajedno i fenomenalan kaver bend Euterpa.

Odoh sada na svadbu!

Auuu... kakav dan ova nedelja... mislim, tek je rano popodne a toliko se toga desilo. Ja obično kolumnu pišem nedeljom oko ponoći, ali uveče sam na svadbi kod mojih prijatelja Mione i Velje. To znači da kad dođem sa iste verovatno neću biti sposoban da kucam, tako da se unapred izvinjavam čitaocima ukoliko mi zafali aktuelnosti.

E, pa prvo da se na samom početku, kao što red nalaže, zahvalim huliganima što mi nisu razrušili grad. Ponosan sam na te divne momke, tu mladost Srbije. Sem sporadičnih incidenata kao što je napad na zgradu B92, to jest TV Astonko, recimo, sve je proteklo u potpunom miru. A i za ovo su verovatno krive pristalice Olje Bećković, retrogradne snage, koje ne mogu da razumeju zakon tržišta, te značajne mane nacionalno-terestrijalnog, slabo gledanog kanala u odnosu na kablovski, apsolutno negledani.

Ja nisam šetao. Objektivno, a i subjektivno, te nadasve pošteno, sebe ne vidim u tom projektu. Ali, naravno, da nemam ništa protiv da bilo ko, bezopasan, veseo i pun ljubavi, kakva god ona bila, prošeta ulicom. Daleko su mi simpatičniji od popova i patriota, koji daleko agresivnije, uz srpske pesme i molitve, šetaju ulicom, jer verovatno nemaju pametnija posla, a i neko na njih obrati pažnju bar taj jedan dan u godini, kao i na ove u prethodnoj rečenici. Mnogo je komplikovaniji i teži posao objasniti ovima iz prethodne rečenice da neke stvari ne moraju nužno da budu loše, ako ih oni ne razumeju i ne prihvataju. Nekako razmišljam, ako četrnaestogodišnjakinja u armagedonskom šou programu "Pinkove zvezdice" može da peva: "...i zadovolji me... heeeej...", možda bi i pokoji navijač, sveštenik ili zadrti tradicionalista mogao da razume štošta od stvari vezanih za gej populaciju.

Ali, ta edukacija mora da se vrši neprestano, a ne samo tog jednog dana u godini. No, to je već problem naših LGBT aktivista, čiju borbu za ljudska prava i ne vidimo baš ili je, da ne grešim dušu, loše medijski i marketinški propraćena, te zaista može da se stekne utisak da oni postoje ne bi li nekako sklepali Paradu ponosa i za to dobili neku kintu iz inostranstva.

Eto, na primer, gradonačelnik Zaječara, gosn Saša Mirković, javno je objavio da će u njegovom gradu sledeće godine biti održan Festival ponosa, koji će trajati nekoliko dana. Spaja čovek edukaciju i biznis...

A ja... ja, eto, danas kad vi ovo čitate krećem u Novom Sadu snimanje tv emisije "Brakusovi dobri ljudi" za Radio Televiziju Vojvodine, u ovom trenutku, retkom bastionu kvaliteta i dobrog ukusa. Ugostiću u svakoj emisiji neke stvarno dobre ljude, koji svojim delima pokazuju da za ovu zemlju ima nade. S obzirom da sam po profesiji radio-voditelj, teško da ću se dobro snaći na televiziji, a i vizuelno sam poprilično neatraktivan, te će mi svu pomoć ovoga sveta, u emisiji, pružati moji radio-prijatelji Bekan, Gregović i Koki, oni isti zbog kojih sam i otišao sa radija B92, jer nisu hteli više da ih plaćaju da rade kod mene, a radili smo tolike godine zajedno i fenomenalan kaver bend Euterpa.

Odoh sada na svadbu!

Auuu... kakav dan ova nedelja... mislim, tek je rano popodne a toliko se toga desilo. Ja obično kolumnu pišem nedeljom oko ponoći, ali uveče sam na svadbi kod mojih prijatelja Mione i Velje. To znači da kad dođem sa iste verovatno neću biti sposoban da kucam, tako da se unapred izvinjavam čitaocima ukoliko mi zafali aktuelnosti.

E, pa prvo da se na samom početku, kao što red nalaže, zahvalim huliganima što mi nisu razrušili grad. Ponosan sam na te divne momke, tu mladost Srbije. Sem sporadičnih incidenata kao što je napad na zgradu B92, to jest TV Astonko, recimo, sve je proteklo u potpunom miru. A i za ovo su verovatno krive pristalice Olje Bećković, retrogradne snage, koje ne mogu da razumeju zakon tržišta, te značajne mane nacionalno-terestrijalnog, slabo gledanog kanala u odnosu na kablovski, apsolutno negledani.

Ja nisam šetao. Objektivno, a i subjektivno, te nadasve pošteno, sebe ne vidim u tom projektu. Ali, naravno, da nemam ništa protiv da bilo ko, bezopasan, veseo i pun ljubavi, kakva god ona bila, prošeta ulicom. Daleko su mi simpatičniji od popova i patriota, koji daleko agresivnije, uz srpske pesme i molitve, šetaju ulicom, jer verovatno nemaju pametnija posla, a i neko na njih obrati pažnju bar taj jedan dan u godini, kao i na ove u prethodnoj rečenici. Mnogo je komplikovaniji i teži posao objasniti ovima iz prethodne rečenice da neke stvari ne moraju nužno da budu loše, ako ih oni ne razumeju i ne prihvataju. Nekako razmišljam, ako četrnaestogodišnjakinja u armagedonskom šou programu "Pinkove zvezdice" može da peva: "...i zadovolji me... heeeej...", možda bi i pokoji navijač, sveštenik ili zadrti tradicionalista mogao da razume štošta od stvari vezanih za gej populaciju.

Ali, ta edukacija mora da se vrši neprestano, a ne samo tog jednog dana u godini. No, to je već problem naših LGBT aktivista, čiju borbu za ljudska prava i ne vidimo baš ili je, da ne grešim dušu, loše medijski i marketinški propraćena, te zaista može da se stekne utisak da oni postoje ne bi li nekako sklepali Paradu ponosa i za to dobili neku kintu iz inostranstva.

Eto, na primer, gradonačelnik Zaječara, gosn Saša Mirković, javno je objavio da će u njegovom gradu sledeće godine biti održan Festival ponosa, koji će trajati nekoliko dana. Spaja čovek edukaciju i biznis...

A ja... ja, eto, danas kad vi ovo čitate krećem u Novom Sadu snimanje tv emisije "Brakusovi dobri ljudi" za Radio Televiziju Vojvodine, u ovom trenutku, retkom bastionu kvaliteta i dobrog ukusa. Ugostiću u svakoj emisiji neke stvarno dobre ljude, koji svojim delima pokazuju da za ovu zemlju ima nade. S obzirom da sam po profesiji radio-voditelj, teško da ću se dobro snaći na televiziji, a i vizuelno sam poprilično neatraktivan, te će mi svu pomoć ovoga sveta, u emisiji, pružati moji radio-prijatelji Bekan, Gregović i Koki, oni isti zbog kojih sam i otišao sa radija B92, jer nisu hteli više da ih plaćaju da rade kod mene, a radili smo tolike godine zajedno i fenomenalan kaver bend Euterpa.

Odoh sada na svadbu!