Učinilo mi se da sam juče ugledala jednu zvaničnu, nepopravljivu boru po sred čela. Gledala me je iz mog lika u ogledalu, onako ozbiljna, rešena da mi da do znanja da je došlo njenih pet minuta i da ne pokušavam stare trikove sa maskom od belanaca. Našla je svoje mesto na mom licu i tu se ugnjezdila. Podelila je čelo na dva dela.
Gledam se i rukom zatežem to mesto. Kada sklonim ruku, ona je i dalje tu.
U redu, glupa boro, dobro došla na moje lice. Jasno mi je da je došlo vreme i da ćeš početi da dovodiš oko sebe prijatelje i rodbinu, sitnu decu i starce…samo te molim da to radiš polako i bezbolno. Neću te mazati specijalnim kremama, jer znam da od toga nema vajde. Ostani tu i budi podsetnik svega onoga što je prethodilo tvom nastanku, na sve brige i radosti u kombinaciji sa vrelim letnjim suncem sa koga se nikada nisam sklanjala.
E, pa, kada si već tu, želim da te upoznam sa svima i da ti pokažem na čije si se lice usadila. Bićeš ti jedna ponosna bora ja kad ti kažem. Nisam ja tamo neka, što će odmah da te nafiluje filerom, a ne. Ima da stojiš tu visoko i da posmatraš odatle šta je i kako je biti JA.
Prvo da ti kažem da mnogo volim da jedem, a ne smem koliko bih želela, da se ne bih ogledala iz dva puta. Ako ne voliš ćevape, kafu i cigare, nisi dobrodošla na mom licu. Gladovaćemo zajedno kad ja kažem da tako mora. Ja sam ipak vlasnica parcele na kojoj živiš. Živećeš na licu umetnice, videćeš lepe stvari.
Znaš šta…nije ovo uopšte strašno kako sam očekivala. Shvatila sam da se osećam mnogo bolje u svom telu sada, nego pre dvadeset godina. Priroda me je oblikovala u nekakvu ženu. Izvesni komadi garderobe koje sam spremila da bacim, na meni sada blistaju! Čudo jedno.
I u glavi mi je savršeni red koji sam napravila. Prijatelji su u jednoj fioci, ljubav u drugoj, porodica u trećoj, posao u četvrtoj. Sve lepo obeleženo i uredno složeno. Svako ima svoje mesto, vreme koje mogu da mu posvetim i količinu energije koje sam spremna da proarčim. Provodim vreme samo sa provereno pozitivnim personama. Da postoji doktor koji ti prepiše kakvim ljudima da se okružiš, takve bi mi prepisao.
A ljubav… Ta ljubav me je promenila, preoblikovala, ukrotila. Bila sam je gladna i žedna, dok me on nije našao kao iscrpljenu životinju, sasvim podivljalu pored kante za đubre. Njegov miris me rasani kao jaka kafa. Bez tog mirisa može da se umre, garant.
"One's man garbage, other men's treasure."
Sasvim zasluženo sam nekom postala ono malo vode na dlanu. Osećaj je neopisiv. Sklupčana u tom dlanu, zaštićena od svega i svakoga, provodim dane i noći. To su najlepše noći od kako znam za sebe.
Četrdesete su mi donele tri velika, samostalna deteta. To je ono što sam u tridesetim želela, ali nije bilo moguće.
U kafani se napijem od tri čaše vina…sjajna pogodnost. I još uvek imam savršen vid posle dvadeset godina za računarom.
Ne verujem u to da pasta za zube može da ih izbeli, ali se i dalje primam na sve što miriše na kokos i ima arganovo ulje u sebi.
Nikada nisam kupila dva puta istu nijansu boje za kosu. Ne podnosim prosjake koji me prekinu u pola rečenice uguravajući svoju prljavu ruku u moj vazdušni prostor. Nikada neću imati dovoljno lakova za nokte, sandala i tašni. Izbegavam da se ogledam u izlozima. Izlozi dodaju 15 kila. Ono što ženski časopisi pišu da je seks najbolji u četrdesetim je istina.
Bahato izgovram rečenicu Nemoj ti meni da pričaš kako se to radi, meni je četrdeset godina. Ponosno, bez dodavanja, oduzimanja. Okruglo. Moje četiri banke, kao zatvoreni krcati kofer pun sreće i suza.
Nosim kući svoju četrdesetu tortu. Pomisliću želju dok budem gasila svećice. Imam samo još jednu, veliku, jako bitnu i onda zatvaram kutiju sa željama, zauvek. Imam sve što mi treba, svakog ko mi treba i sve mi dobro ide.
Pu pu pljuc.
------------------------------------------------
***SVE KOLUMNE Sandre Jbte
