Ispravite me ako grešim, ali mislim da je neke '96. godine napravljena prva reklama u kojoj je Grent Hil pio "sprajt". Tada sam imao 14 godina i provodio sam sate što u sali, što na betonskim terenima. A za to vreme, bar ja, ali i ostali klinci, gledali su u Grenta Hila. Ja sam uvek pio "sprajt". Gde god bismo seli tokom perioda srednje škole, ja sam pio "sprajt". Zato što ga je pio i Grent Hil. Jedino nisam nosio "FILA" patike, jer su bile izuzetno ružne. Birao sam Lerijeve "konvers" patike. Ali, Hil je bio ikona tadašnje NBA lige. Novi ambasador lige, kako ga je nazvao saigrač, Džo Dumars.
Bio je prefinjen, bio je gospodin. Nije bez razloga najviše puta biran za igrača sa najvišim stepenom sportskih manira. Tu je negde sa njim i Rej Alen. To su ta gospoda. Samo dve godine pre reklame je stigao u NBA ligu, kao treći pik na draftu. Kao i njegov saigrač sa Djuka, Kristijan Lejtner, koji je stigao dve godine ranije sa iste pozicije na draftu. U ligu je došao u onom razdoblju Džordanove nezainteresovanosti za košarku i prebacivanja na bejzbol i golf. U taj procep upao je Grent Hil. Liga nije imala onu pravu zvezdu. Naravno da je tu bilo ne vrhunskih, nego legendarnih igrača, ali nije bilo nikoga ko će poneti baklju koju je Majkl nosio.
Hil je stigao kao poručen. Zvezda Djuka, koledža na koji nije mogao bilo ko da upadne. Hil je dete bogatih roditelja. Nije se odlikovao tetovažama, spuštenim kaki pantalonama, bandanama, lancima i ostalim nakitom koga ste u izobilju viđali na Ajversonu. Bio je onaj momak za primer. Otac mu je bio poznati NFL igrač. Igrao je trkača za tri NFL tima, bio učesnik "Pro Boula" nekoliko puta, bio jedan od boljih ofanzivnih igrača tokom svoje karijere, a bio je takođe "ruki" godine, u čemu ga je sin ispratio kako dolikuje. Majka mu je na koledžu delila sobu sa Hilari Klinton. Grent kaže da je bila stroga. Ako je bila jako dobra drugarica sa Hilari, možemo da pretpostavimo da su bile slične. Ako to pretpostavimo, onda je Hil vaspitavan strogo. Kako je bio jedinac, a živeo u bogatom okruženju, imao je sve. Javne ličnosti, sportisti, političari bili su deo njegove svakodnevnice.
Kao u svim sličnim pričama, Hil je rekao da je samo želeo da se utopi među druge ljude i bude kao svi ostali. Da se ni po čemu ni izdvaja. U to vreme, igrao je fudbal, ali ne američki i košarku. Bilo mu je zabranjeno od strane oca da igra američki fudbal do srednje škole, ali se Grent već tada odlučio za košarku. U srednjoj školi je imao mečeve protiv, kasnije, velikih rivala sa Mičigena, Krisa Vebera i Džejlena Rouza, koji su činili nadaleko čuveni Mičigenov "Feb Fajv", koga sada porede sa Djukovom petorkom koju predvodi nova zvezda, Zion Vilijamson.
U srednjoj školi ovaj momak je bukvalno živeo košarku. I disao takođe. Kada nije bio na terenu, besomučno bi satima gledao snimke utakmica NBA lige i koledž košarke. Na izlasku iz srednje škole imao je prosek od čak 30 poena po utakmici. Otac i majka su imali drugačije želje za koledž karijeru. Otac je maštao o Severnoj Karolini, majka o Džordžtaunu. Na kraju je Hil otišao kod Majka Križevskog na Djuk. I tamo ga je dočekala prva zvezda tima, Kristijan Lejtner. Zajedno su stigli do dve uzastopne titule, od toga je jedna sezona imala utakmicu koja spada u red najboljih u istoriji koledž košarke. Čuvena "The Shot" utakmica...
Iako se dugo raspravlja da li su njih dvojica zaista prijatelji, povodom rečenice Hila po dolasku Lejtnera u Pistonse, kada je postavio pitanje: "Ko vam je rekao da smo mi prijatelji?", na kraju nema pravog odgovora. Hil je tako vaspitan. Nećete od njega izvući neki trač, niti trag o traču. Hil ga smatra prijateljem i jednim od najboljih igrača sa kojima je igrao. Žali što u NBA ligi nije pokazao sav svoj talenat, iako je bio projektovan kao novi američki košarkaški heroj. Dobio je čast da kao "ruki" bude član originalnog "Drim Tima" iz Barselone. Sve je bilo podređeno tome da uspe, ali ovaj heroj je omanuo.
Ako se vratimo na te sezone na Djuku, Hil nije bio najbolji igrač, osim u poslednjoj sezoni. Lejtner je bio lider tima. Ta čuvena "The Shot" utakmica igrana je 1992. godine, a na kraju te sezone je Lejtner stigao u NBA ligu. Čitava utakmica je bila na jednu loptu. Rik Pitino je predvodio Vajldketse, dok je Križevski vodio Devilse. Prvo poluvreme je pripalo Djuku sa pet poena razlike, istom razlikom je završeno drugo u korist Kentakija. To je inače bilo finale konferencije. Hil je utakmicu počeo kao rezerva. Dva glavna igrača bila su, na strani Djuka, Lejtner, dok je na strani Kentakija to bio Džamal Mešburn, jedan od najboljih šutera koledž košarke i NBA lige.
Bek Djuka, Bobi Harli, imao je šansu da u poslednjim sekundama donese pobedu, promašio je i utakmica je otišla u produžetak. Kentaki tada daje malo jači gas i prelazi u vođstvo, da bi Lejtner sa šest vezanih poena vratio svoj tim u igru i da preuzmu vođstvo od pola koša razlike. Posle tajm-auta i slaloma kroz odbranu Djuka, Šon Vuds baca "flouter" upravo preko Lejtnera za novo vođstvo od pola koša razlike na samo dve sekunde do kraja meča. Kentaki je spremao slavlje. Ali tako nije mislio Križevski. On zove tajm-aut i crta poslednju akciju za pobedu. Akcija je izgledala ovako. Grent Hil nije bio čuvan ispod svog koša. Morao je odatle da uputi pas. Pas ide od koša Djuka sve do linije slobodnih bacanja ispred koša Kentakija. Lejtner hvata loptu okrenut leđima, jednom uspeva da tapne loptu kako bi uzeo bolju poziciju. Okreće se ka košu i upućuje "fadeaway" šut ka košu. To su one lopte što putuju sekund, ali vam se tada čini da su minuti u pitanju. Probacuje loptu kroz obruč, ulazi kao kap. Djuk ide na finalni turnir. I tamo u finalu pobeđuje čuveni Mičigen sa 20 razlike.
U tom finalu Hil pokazuje veliki deo svog talenta, kada je bio najefikasniji pojedinac pored Lejtnera. Bila je to fantastična partija Grenta Hila, gde je pored tih 18 poena i šuta iz igre od skoro 60%, imao 10 skokova (najviše u ekipi), pet asistencija, tri ukradene lopte i dve blokade. Bobi Harli je uzeo titulu najboljeg igrača Fajnal fora, ali je Hil bio taj koji je doneo titulu Djuku. I to je bio ispraćaj Lejtnera u NBA ligu.
Dve godine posle te titule, Grent Hil biva draftovan od strane Pistonsa. On je bio fantastičan. Imate gomile video klipova na "Youtube" o Hilu. Ja se nekako najviše sećam njegove prednje promene i "crossover" driblinga. Nije to bio Tim Hardavej "crossover", niti Alen Ajversonov. Bio je to tako brz i ubitačan dribling, da bi ostali ukopani u mestu. Kod navedene dvojice, poslali bi vas po burek. U levu ili desnu stranu, zavisi kako bi bili raspoloženi. Ali kod Hila je to bilo toliko eksplozivno, da ne biste ni stigli da odete. Niste znali ni gde ste krenuli. A za to vreme lopta bi već prošla kroz obruč i vaš tim bi krenuo u novi napad. Pogledajte par klipova, biće vam sve jasno. Taj njegov sitan korak pri početku driblinga, pa onda lažni pokret ramenom u jednu stranu, da bi prednjom promenom i tim neverovatnim prvim korakom krenuo u napad na koš. A ti napadi nisu bili ni malo bezazleni. A, ne.
Grent Hil je zaista među retkom grupom košarkaša koja je posterizovala neke od najboljih, ali i najbolje blokere u ligi. Možda je i najupečatljiviji onaj momenat kada je zakucao preko Alonza Morninga, kada je njegov Detroit igrao protiv Majamija. Trajao je napad Majamija i Den Majerli se spremao da uputi loptu ka Morningu, koji je pravio poziciju za zidanje pod košem. Hil je bio njegov čuvar u tom momentu, na razmeni blokova. U međusobnom rvanju, Hil je oborio na pod Morninga. Naravno, Hil nije ulazio u duel već se samo okrenuo i svojim hladnim izrazom na licu pokazao da je to samo bio mali momenat odmeravanja snaga. Ali ako malo bolje pogledate snimak, videćete da je ustvari Morning taj koji je ramenom žestoko zakačio Hila tokom tog bloka. Pad Morninga je bio u kečerskom stilu. Nije se dobro proveo. Ali ko bi vratio Grentu Hilu. On je uvek bio to dobro lice NBA lige. Nešto kao Timi Dankan.
Onda sledi taj često prepričavani napad Detroita. Pistonsi vode i Grent Hil prenosi loptu. Lagano je donosi levom stranom terena, na neka četiri minuta do kraja utakmice, pri vođstvu Detroita. Čuva ga Den Majerli. Hil već na trojci pravi dribling kroz noge i prebacuje Majerlija na desnu stranu. U tom prvom driblingu gubi kontrolu nad loptom i baš tada pokazuje ono što sam gore pričao o njegovim veštinama. Drugim driblingom kroz noge, dok je Majerli praktično zalepljen za njega, izbacuje ga skroz iz igre i zaleće se na koš. A ispod ga čeka niko drugi nego Zo. On skače na blokadu, ali Hil toliko snažno skače na zakucavanje da unosi Alonza u koš. I ostavlja mu samo pogled, sličan onom koji je Danilović uputio Sabonisu. Otprilike slična situacija. Zamislite Alonzovu frustraciju posle napada gde ga Hil, koji je fizički slabiji od njega, baca na parket. Pa odmah zatim zakucava preko njega u sred Majamija. Slično zakucavanje izveo je čak dva puta protiv Mutomba. A svi znamo kakav je Žan Žak bio kada je zaštita obruča u pitanju. Ali to Hilu nije smetalo.
Bio je vraški dobar igrač. Imao je neku posebnu veštinu, a ona se ne uči. Da, jesu to sati, dani, godine treninga, ali je on bio toliko prefinjen na terenu da je to bilo fantastično. Spisku mogu slobodno da se pridruže i Murešan, Juing, pa ono ostavljanje Pipena, tada najboljeg defanzivca u mestu. Taj njegov ples ramenima i fintiranje bilo je fenomenalno. Nije to brzina, kao što je Vestbruk ima. To je nepredvidivost njegovih poteza. Niste znail u koju stranu namerava da krene i gde će završiti svoj prodor. Ako biste ostavili prostor iza sebe prazan, to bi Hil video kao priliku da kao lav pojuri za plenom. Koš je bio samo njegov. Samo faul je mogao tada da ga zaustavi.
Pistonsi su bili svesni kakav talenat imaju u svojim redovima. Ali nekad ni to nije dovoljno da bi vaš tim uspeo. Naravno da je osvojio titulu "rukija" godine, ali ne sam. Podelio ju je sa svojim velikim prijateljem, Džejsonom Kidom. Kid je oduševljavao Zapad, Hil Istok lige. Osvajanjem te nagrade postao je prvi igrač Detroita još od 60-tih godina koji je osvojio nagradu za najboljeg "rukija", a ušao je u istoriju i kao jedini debitant koji je vodio u glasanju za Ol star meč. Bio je obožavan, ne samo širom SAD, već i sveta. Već je tada počeo da ispisuje svoju istoriju u Detroitu. I kada se Džordan vratio, Hil je vodio u broju glasova za Ol star. Bio je uzor mladima. Bio je osoba bez ijedne mrlje. Bio je pravi ambasador NBA lige. Bio je heroj nacije.
Oskar Robertson je bio prvi igrač kome je "tripl-dabl" postao već dosadan. Sada to isto radi Rasel Vestbruk. A između njih dvojice to je bio Grent Hil. Igrao je nisko krilo, ali je često bio organizator igre. Nešto kao Pipen ili Džejms sada. To je neka hibridna pozicija, “point forward”. I to je radio nestvarno dobro. Ali šta god on uradio, Pistonsi nisu išli dalje od prve runde plej-ofa. Ili bi tu završili svoj put ili bi ostali bez plej-ofa. Nešto tu nije funkcionisalo. Imali su oni jako lep tim. Tu je bio iskusni Džo Dumars, pa sjajni šuter Alan Hjuston. Kasnije je stigao i talentovani Džeri Stekhaus, pa i bivši saigrač sa Djuka, Kristijan Lejtner. Ništa nije pomoglo Pistonsima da naprave korak dalje. Hil kao da je znao da će sezona 1999/00 biti njegova poslednja u dresu Pistonsa. Bila je najbolja u njegovoj celoj karijeri. Da vam je tada neko rekao da će mu to biti najbolja sezona, svi bi se nasmejali. Beležio je najbolje proseke u poenima, kao i šutu. Sledeća stanica bila je sunčana Florida. Junak naše prošle priče je u isto vreme pakovao kofere za Floridu.
Orlando je zamalo izgubio mesto u plej-ofu tokom Hilove poslednje sezone u Detroitu. Bili su spremni za leto i tržište slobodnih agenata. Prva meta je bio Tim Dankan. Druga meta Grent Hil. Treća meta Trejsi MekGrejdi. Dok Rivers je odlučio da napravi ozbiljno dobar tim. Svi su zamišljali ovaj trio u Orlandu. Dankan je tokom 2010. godine odgovorio na pitanje novinara, koliko je bio blizu prelaska u Orlando: "Bio sam jako blizu da odem. Baš blizu." Na kraju je Dankan ostao u Sparsima i doneo im još četiri titule, koje bi sigurno bez njega ostale u rukama drugih timova. Da li bi Pop i tada bio najveći? Sumnjam. Dankan je bio nukleus Sparsa. Ali ako ponovo uđemo u čuveno "šta ako?" napravićemo veleobrt moderne NBA istorije. Brus Boven kaže da Dankan nije završio u Orlandu, jer je Dok Rivers odbio predlog da se Dankanova porodica prevozi timskim avionom. Hil kaže da je do toga došlo jer je na zajedničkoj večeri rekao da ne dozvoljava da supruge putuju sa timom. Šta god da odaberete, glavno je da je Dankan ostao kod Popa. A, Grent Hil i Trejsi MekGrejdi su stigli u Orlando. Šou je mogao da počne. Međutim, za takav šou koji su zamišljali navijači Medžika, bili su potrebni potpuno zdravi igrači. Hil to nije bio.
Povredio se sedam dana pre početka plej-ofa u poslednjoj sezoni igranja za Detroit. Bila je to povreda skočnog zgloba. Hil je uprkos povredi nastavio da igra, ali je povreda postajala sve gora i gora. Napustio je teren u drugoj utakmici protiv Hita i ostavio prostor da ih Majami "počisti" u prvoj rundi plej-ofa. Orlando je uprkos tome potpisao Hila. E sad dolazimo i do ljudi iz uprave Orlanda. Imali su tri pika prva runde drafta, a uzeli su samo Majka Milera sa pete pozicije, dok su 10. i 13. pik trejdovali za buduće pikove. Imali su ideju da im neće trebati toliki mladi igrači, jer imaju solidan tim na koji su dodali superzvezde Hila i MekGrejdija. Nije ispalo kako su oni zamislili. Oni su realno sve uradili po knjizi, jer je ovo bio jedan od najslabijih draftova u istoriji, ali niko nije očekivao da će Hil odigrati samo 47 utakmicu u čak tri sezone. Hil je odigrao, da kažem, normalnu sezonu tek 2004, kada je Trejsi napustio Orlando.
Ali, nova nada je stigla dolaskom Dvajta Hauarda. Tu je bio i Stiv Frensis, ali to nije bio onaj igrač iz Hjustona. Bio je to neki mračni Frensis i mislim da niko iz organizacije ne žali što su ga kasnije prosledili u Nikse. U sezoni 2004/05 Hil je podsetio na svoje slavne dane iz Detroita. Svi su očekivali da će u tandemu sa Dvajtom nastaviti tamo gde su stali Peni i Šek. Bila je to jedna od najboljih šuterskih sezona Grenta Hila. Svi u Americi su čekali njegov povratak i ovaj bljesak ga je ponovo spakovao u startnu petorku na Ol star meču. Iste sezone dobija nagradu "Džo Dumars", koja se dodeljuje igraču koji pokazuje najviše sportskih manira. Hil jeste bio oličenje ove nagrade. Sigurno da je igranje sa Dumarsom dosta uticalo na to da svoje manire dodatno izbrusi. I njegov prijatelj, Džejson Kid, bio je višestruki osvajač ove nagrade. Procenite sami ko je bio veći sportsmen.
Pre ove, za Hila konačno "pune" sezone, imao je pravu životnu dramu. Posle te tri sezone, kada je sabrao tek malo više od 40 utakmica, odlučio se za operaciju kojom bi konačno rešio svoje probleme. Samo pet dana posle operacije dobio je jako visoku temperaturu i groznicu. Hil je hitno prebačen u bolnicu, gde su doktori po uklanjanju gipsa i zavoja otkrili jako opasnu infekciju. Hilu se razvila posebna vrsta bakterija, koja je otporna na veliki broj antibiotika. Ostao je u bolnici celu nedelju i narednih šest meseci je primao terapiju antibioticima intravenskim putem. Kada je Blejk Grifin dospeo u sličnu situaciju zbog povrede lakta, novinari su se okrenuli ka Grentu Hilu, jer je on odlično znao kroz šta Grifin prolazi. Na pitanje kako se osećao u toj situaciji, Hil je rekao: “Bilo je prilično ozbiljno. To je jedna od onih stvari za koje ne znate tačno odakle su došle, ali jedino što sigurno znate je da može da bude smrtonosno. Kod Blejka je to otkriveno rano, kod mene nešto kasnije, ali ipak na vreme da ostanem živ." Da, bilo je prilično ozbiljno. Ali ni ta prepreka nije bila nepremostiva za Grenta.
Posle te dobre sezone, počeli su problemi sa leđima i hernijom. Opet je odigrao samo 20-tak utakmica u sezoni posle. Tada su sve ozbiljnije krenule priče o njegovom povlačenju. Ali ako se vratite na početak priče, jasno vam je da karakter Grenta Hila ne pristaje na poraze. Možda vas ovaj rasplet podseća na nekoga ko se ove sezone vratio prilično jako. Da, na Derika Rouza. Njihove priče imaju neke paralele koje se mogu povući. Obojica su vrhunski talenti, sjajni igrači, projektovani da budu jedni od najvećih u ligi. I opet ta sreća. Ako neko kaže da sreća ne igra prilično veliku ulogu u životu, taj ili ima baš mnogo sreće ili misli da je sve samo rad i trud. Ova dvojica su imali sve osim sreće.
Hil je posle tretmana u Vankuveru, koji su specijalno bili fokusirani na poboljšanje rotacije levog skočnog zgloba, rekao da oseća da je vratio veliki deo slobode pokreta i da je spreman. I bio je. Odigrao je više od 80% utakmica i to na poziciji beka šutera. "Magični" ulaze kao 8. u plej-of, gde lako gube od Grentovih Pistonsa. Ni Hil nije bio siguran da li će ostati u Orlandu. Čak je u jednom momentu razmišljao o povlačenju. A, onda je stigla ponuda Finiks Sansa. Nisu imali prevelik budžet, ali Hil, koga je uveliko pratio imidž igrača koji će "večno" biti povređen, nije ni mogao da očekuje više.
Finiks je, uprkos "tankoj" finansijskoj ponudi, imao prilično jako poštovanje prema Hilu. Dobio je status drugog kapitena, pored Stiva Neša. Kako je broj 33 bio povučen iz upotrebe, legenda Finiksa Alvan Adams je dao dozvolu da Grent Hil ponese broj koji ga prati kroz karijeru i tako je 33 opet počeo da trči po dvorani u Finiksu. Ovog puta na Hilovim leđima. Sada dolazimo do tog pravog poteza koji je napravio njegov menadžer dolaskom u Finiks. Sansi imaju jako dobar medicinski tim. Taj tim je preuzeo na sebe odgovornost da potpuno oporavi Hila. Sam Hil kaže da je kroz rad sa njima naučio mnogo. Mnogo je učio o dijetama, nutricionizmu i vremenu potrebnom za oporavak. Naučio je kako da posmatra i sluša svoje telo. Oni su mu omogućili da igra sve do 41. godine! Da, da. Igrač kome su prognozirali penziju sa 30 godina. Za Finiks je odigrao sličan broj utakmica kao na početku svoje karijere u Detroitu. Toliko dobro su ga oporavili da je imao osećaj da doživljava drugu mladost. Tokom igranja za Sanse i njegovog oporavka dobijao je ponude od Niksa i Bostona, ali je odlučio da ostane u Finiksu.
Mada, Hil kaže da je bio na korak od prelaska u Nikse, gde je mogao da igra sa svojim idolom iz detinstva, Petom Juingom. Hil je inače bio navijač Džordžtauna, zato je njegova majka jedva preživela odlazak na Djuk. Žarko je želela da ga vidi na Džordžtaunu. Kaže da bi se tamo pridružio i Alanu Hjustonu. Ali. To "ali" je sprečilo da ode među Nikse. On je posmatrao Nikse kao nešto specijalno i da moraš biti potpuno spreman da bi zaigrao za njih. Hil je osećao da to nije. To je bilo 2000. godine, kada su ga već mučile povrede. Ipak se odlučio za Orlando. Tokom perioda u Finiksu odigrao je dva plej-ofa. U ovom drugom, 2010. godine, stigli su do finala Zapada sa Lejkersima, koji su kasnije osvojili titulu u velikom finalu protiv Bostona. Hil je dao sve od sebe i kao veteran bio četvrti strelac tima, ali nisu mogli ništa protiv inspirisanog Brajanta.
Svoju poslednju sezonu pre povlačenja, iako je imao ponude od velikog broja timova, odigrao je za Kliperse. Dosta dobra sezona za Kliperse nije bila toliko dobra za Hila, koji je odigrao samo 29 utakmica usled povrede. Na kraju sezone se oglasio sa vestima da se povlači, iako je imao potpisan dvogodišnji ugovor. Telo je reklo "dosta". Klipovi su dotrajali. Magija je prestala. Sunce više nije tako jako sijalo. Bilo je vreme da njegov brod isplovi sa košarkaških terena. Došlo je vreme za nove izazove. Dobio je svoj oreol besmrtnosti ulaskom u Kuću slavnih, u isto vreme kada je to učinio i njegov veliki prijatelj, Džejson Kid, kao i još jedan veliki sportsmen, Rej Alen. Ko je u isto vreme ubacio ove ljude u Kuću slavnih, svaka mu čast.
Isto kao i Trejsi, on nema velike plej-of uspehe, nema titule, ima individualna priznanja, ali Hil je pokazao da je mogao da bude jedan od najvećih da ga povrede nisu masakrirale. Nije jurio supertimove, jurio je svoj mir. Na sceni sa njim su bili njegov trener Majk Križevski i njegov heroj, Pet Juing. Hil se zahvalio bukvalno svima koji su imali neki uticaj na njegovu karijeru i istakao da sve ono nikada ne bi bilo moguće bez njih. Svoju nesebičnost, koju smo videli na terenu, pokazao je obilato i tokom govora. Pored njih dvojice izdvojio je Ajzeu Tomasa, legendu Pistonsa i na kraju Alonza Morninga. Rekao je da ga je Alonzo inspirisao da nikad ne odustaje i da je poučen njegovim primerom uspeo da održi svoju karijeru ovako dugom.
Ulaskom u Kuću slavnih donekle je amortizovano ono što su povrede učinile njegovoj karijeri. Ima igrača za koje možete da kažete da su zbog ovog ili onog mogli da budu prilično dobri. Za Hila možete sigurno da kažete da bi bio najbolji da nije bilo povreda. To je ta razlika. Svi imaju to "šta ako". Ako birate "šta ako", verovatno bi izbor promene sudbine u većini slučajeva pao na karijeru Grenta Hila. Da bi mnogo ljudi želelo da vidi kako bi se baš njegova karijera razvijala i šta bi sve uradio. Postoji emisija o NBA košarci, "Open Court". Gosti su bili Grent Hil, Keni Smit, Stiv Ker, Brent Beri, Stiv Smit i Denis Skot. Emisiju možete pogledati i na "Youtube".
Uglavnom, Keni Smit je rekao: "Ima mnogo karijera za koje ćemo reči 'šta ako', ali ja bih uvek da vratim vreme unazad i vidim šta bi ovaj čovek mogao da uradi." Kada su stigli do Smita, rekao je: "Ja nisam nikada video nešto slično. Način na koji napada koš, to je bilo jedinstveno. Nismo mogli da ga zaustavimo. I to sa Dikembeom iza nas, u njegovoj najboljoj formi. Zakucao bi preko Dikembea prilično lako. Hej, kapirate o čemu vam pričam! Udvajali smo ga, tu je bio i Muki Blejlok, a on je itekako znao da igra odbranu, ali mu nismo mogli ništa."
U drugoj emisiji gde su gostovali Šek, Ajzea Tomas, Stiv Smit i Reždi Miler, Tomas je rekao: "Samo da budemo svesni o kome pričamo. Kada je Džordan prvi put napustio ligu, a Hil dolazio u nju, svi smo bili spremni da baklju damo njemu." U istom videu novinar iz Detroita priča da se seća da je generalni menadžer Detroita zaplakao kada je Hil izabran na draftu, jer su znali da dobijaju superstara. Košarkaška inteligencija Hila je bila na najvišem nivou, a to možete videti iz raznih analiza njegovih napadačkih, ali i odbrambenih akcija. Ta lakoća pokreta i analiza tela igrača koji ga brani u sekundi su bile ne-ve-ro-va-tne. Posebno obratite pažnju na njegovu igru leđima. Igrač koji je imao sve, apsolutno sve. Jesam dosadan, ali jedino što mu je falilo je sreća.
Kroz teška vremena i borbe Grenta Hila sa povredama i njegovog ponovnog povratka iznova i iznova - shvatamo koliko je on bio specijalan igrač. U nekom budućem muzeju košarkaške igre, koji će pričati neke posebne priče, jedna od glavnih priča biće o ovom momku. Priča o veri u sebe, njegovom vedrom duhu, posvećenosti i neverovatnoj volji da igra košarku. Popijte jedan "sprajt" u Grentovo ime.
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
SVE KOLUMNE VLADIMIRA ĆUKA
