Drugi najbolji defanzivni tekl po broju sekova. Samo je veliki Džon Rendl ispred njega, najlakši defanzivni tekl koji se pojavio u NFL-u. Warren Sapp nije bio atleta i upravo zato je sve ono što je radio impresivnije.
Bucko koji kvoterbekovima nije dao mirno da spavaju.
Može se reći da je Warren Sapp blještavilo svoje karijere dostigao tamo odakle je sve počelo. Isto kao njegov kolega iz Tampe, Derrick Brooks, Sapp je rođen na Floridi. Možda izgleda čudno, iz ove perspektive, ali je Sapp karijeru počeo kao univerzalac igrajuči lajnbekera, tajtenda, kikera i pantera. Ove dve poslednje pozicije teraju me na smeh kada pomislim na Sappa kako šutira ili pantuje.
MONDO PROTIV PANDEMIJE: SERIJAL "GLEDALI SMO"
Što je smešnije od svega, on drži rekord po najdužoj jardaži za pogođen šut iz terena. Takođe, što nije čudno, drži rekorde u broju sekova i obaranja. Uz sve to što je radio na terenu, jako brzo su ga primetile gladne "hijene" brojnih koledž timova. Tako je Sapp svoju sportsku karijeru nastavio da razvija na Univerzitetu Majami.
Tokom samo jedne godine, posle koje je prerastao koledž fudbal, Sapp je osvojio praktično sve individualne nagrade koje je mogao da osvoji. Prebacivanje u defanzivnu liniju bio je pravi poteze. Sapp je Bronko Nagurski trofej za najboljeg defanzivca. Pored toga nagrađen je Lombardi nagradu, kao i Bill Willis nagradu. Obe se dodeljuju prvoj i drugoj liniji odbrane.
Dominacija Sappa koledž fudbalom je nekako logično nametnula da se već posle jedne sezone objavi na će se naći na draftu. Nije ovde bilo previše kockanja. Svima je bilo jasno da će Sapp biti izabran vrlo rano. Čak je dvanaesta pozicija bilo pomalo iznenađujuća.
Florida je preplavila taj draft ‘95 sa defanzivcima. Sapp je bio treći defanzivni linijaš koji je biran. Tampa je gradila novu defanzivnu mašineriju koja je trebala da unosi strah u protivničke ofanzivce. Svakako da je izbor Sappa i Brooksa, u istoj godini, bio temelj svega što će se kasnije dešavati sa floridskom franšizom.
Zanimljivost vezana za ovaj draft je ta da prvih deset pikova, osim McNaira i Collinsa, nisu napravili neke karijere. Bili su prosečni igrači ili jako loši izbori svojih timova. Okreni-obrni, Tampa je najviše profitirala na draftu ‘95. Tako Sapp nije morao da previše putuje. Ostao je na "svom" terenu.
Dugo je, takođe, kružio trač da je Sapp nekoliko puta pao na testu za narkotike pre drafta. Navodno, previše je uživao u konzumiranju marihuane. Sapp je odbacio te optužbe kao lažne i nazvao ih apsurdnim. Na kraju je rekao, "zar mislite da bi me neko birao tako visoko da su dobili pozitivne nalaze?"
Zvuči da je u pravu.
Inače, manje je poznata činjenica da je Sapp bio najbrži defanzivni tekl u ligi. Na njegovu težinu od 140 kilograma trčao je 40 jardi za 4.7 sekundi! Rusty Tillman je vrlo brzo dvojicu novajlija uveo u startnu postavu. Već od sofmor sezone Sapp je postao nezamenljivi šraf defanzivne linije.
Dolazak Monte Kiffina, koga je Tony Dungy doveo sa sobom, otvorio je sve prozore za ulaz u odbrambenu tvrđavu. Sapp je bio označen kao novi predvodnik defanzivne linije. Sapp je već u toj sezoni bio lider po broju sekova. Polako je počeo da uteruje strah u kosti protivničkim kvoterbekovima, ali i centrima i gardovima.
Dve sezone pre nego što će Tampa osvojiti titulu, Sapp je odigrao najbolju individualnu sezonu. Tada je na 52 obaranja, dodao čak 17 sekova. Kada je Simeon Rice stigao iz Arizone, Sapp nije imao preveliku potrebu da juri kvoterbekove. Fokusirao se više na branjenje trčanja kroz sredinu.
Sapp je bio izuzetno inteligentan igrač. Od njega ste pored obaranja i sekova, mogli da očekujete presečene lopte. U šampionskoj sezoni imao je čak dve presečen lopte. Do kraja karijere je u toj koloni stajao broj četiri. Teško da ste tako nešto videli od drugih defanzivnih teklova (ne defanzivnih endova, oni su to znali da rade, pogotovo Peppers).
Sapp je zaista imao jedinstvenu kombinaciju snage, brzine i siline udara. Kada na njegovu težinu i snagu postavite trčanje za 4.7 sekundi na 40 jardi, jasno je kakva će vas sila udariti. Sigurno ste gledali kako "ovan" u filmovima o srednjevekovnim ratovima razbija ulaz u zamak. Znate da je bilo potrebno neko vreme.
E pa Sapp je imao tu silu, ali nije trebalo toliko vremena da probije ofanzivnu liniju.
Sapp je biran četiri puta u najbolji tim lige. Zaredom. Biran je na Pro Bowl sedam puta. Isto zaredom. Odlaskom iz Tampe kao da je iz njega otišao onaj borbeni, krvožedni duh Warrena Sappa. Postao je više zabavljač u svlačionici i terenu, nego napadač na kvoterbekove.
Dodao je kilažu, što je sigurno uticali da izgubi oštrinu u svojim naletima.
Sapp je ‘99 biran za najboljeg defanzivca lige. To je bio momenat kada su svi upoznali defanzivnu aždaju u prvoj liniji odbrane. Nakon toga apsolutno svaki kvoterbek se plašio da ga ne dohvati Warren Sapp. te sezone je zabeležio najveći broj izbijenih lopti od kojih su dve lopte igrači Tampe pretvorili u svoj posed.
Dva momenta kojih se sećam i po čemu Sappa smeštan među samu elitu defanzivnih linijaša su sledeća dva događaja. Eto, oba su se dogodila protiv Falconsa. Nisu imali sreće.
Prvi događaj se desio ‘02. Sezona kada su postali šampioni.
U petoj nedelji, Atlanta je naspram sebe imala naostrešene Buccaneerse. Kvoterbek, Doug Johnson je bio blizu end zone. Bacio je loptu koju je na samoj liniji presekao Sapp. Ipak je to težina, a treba preći ceo teren. U momentu mu je sinulo, pre nego što je oboren, da loptu kao u ragbiju baci do saborca, Brooksa. Brooks je u svom stilu odneo loptu do end zone.
Drugi događaj se dogodio sezonu posle. Opet Falconsi.
Ovog puta Sapp nije presekao loptu. Ovog puta je bio na drugoj strani. Na strani koju je godinama terorisao. Ušao je u igru kao tajtend. Uhvatio je pas od šest jardi koji mu je Brad Johnson bacio. Naravno, on ne bio bio on da nije otplesao u svom stilu. Uz numeru Beyonce "Crazy in love" proslavio je poen. Klasični Warren Sapp.
Ako je Brooks bio simbol Bucsa tih godina, onda je Warren Sapp bio maskota Bucsa tih godina. Brooks je bio uglađen, odmeren, pravi gospodin na terenu i van njega. Sapp je bio zabavljač, nešto kao Shaq u košarci. Nekako sam uvek povlačio paralelu između njih dvojice.
Posle devet godina, Sapp je napustio ekipu Tampe. Nekako mi je to bilo neverovatno kada se desilo. Bio sam ubeđen da će Brooks i on trajati dugo. Da će obojica karijeru završiti kao Gusari. Međutim, Sapp je ponudu od nekih 37 miliona dolara dočekao raširenih ruku.
"Loša stvar je što više neću biti sa Bucsima", rekao je iz svog doma u Majamiju. "Dobra stvar je ta što postajem Raider". Mislim ovo je izgledalo kao dobar potez, uzimajući u obzir da je njegov agent najavljivao da će potpisati za Bengalse.
Posle odlaska iz Tampe, Sapp više nikada nije stigao do Pro Bowl utakmice, niti do plejofa. Raidersi su igrali neke teške i mučne sezone. Odlaskom Woodsona u Packerse i Napoleona Harrisa u Vikingse, odbrana je ostala na Sappu i Burgessu. Oni su bili jedine svetle tačke tog dela ekipe.
To je ujedno bio i kraj Sappa kao zvezde lige.
Pored svoje veštine na terenu koja je nesumnjivo bila jedna od najboljih, Sapp je bio čuven po svom trash talku i ne toliko sportskom ponašanju. Prolazak kroz tim Steelersa tokom zagrevanja je mogao da dovede do tuče. Nakon toga je rekao za odbranu Steelersa da je spora i stara.
Tako je navukao gnev čeliče franšize čiji su mu navijači zviždali konstantno.
Nisu to samo bili timovi, koje je svojim "jakim" jezikom sekao. Tu su bili i igrači, pre svega Strahan i Favre.
"Rice nikada nije jurišao protiv najlošijeg linijaša. Bilo mu je svejedno ko je naspram njega. Znalo se da su desni teklovi najslabija tačka. Pogledajte gde je stajao Rice. pogledajte sada gde je stajao Strahan. I kada su ga provalili, onda su ga prebacili na drugu stranu. I tako u krug kako bi igrao protiv najslabijeg. On je provaljen čoveče", rekao je, nakon čega je nastavio prepucavanje preko Twittera.
Međutim, najveći rivalitet je imao sa Bret Favreom. Daleko da je to bio odnos koji je od njih dvojice napravio neprijatelj. Favre se i danas seća te razmene trash talka kroz osmeh. Kaže da ne bi bilo isto da nije bilo Sappa. Kaže da je to unelo poseban rivalitet između Packersa i Buccaneersa.
"On je bio kralj trash talka", rekao je za Sappa.
"Problem je bio što je taj trash talk bio na čvrstim temeljima njegove izvanredne igre".
Tada se setio debitantskog meča Andruzzija. Sapp mu je na startu rekao da je birao loš dan kada će debitovati. Meč tek što je počeo Sapp je prešao preko Andruzzija i sekovao Favrea. Te noći je sekovan sedam puta.
Favre i Sapp su imali poštovanje jedan prema drugom. Jedina razlika je bila ta što je Favre bio relativno normalan tip, dok je Sapp bio zaista ludak na terenu. Ako pitate bilo kog ofanzivnog linijaša ko je bio najteži, najčvršći i najužasniji igrač za čuvanje, skoro svi će vam reci ime Warrena Sappa.
Na kraju su se povukli istog dana. Zdrav rivalitet je završen, ali se obojica sećaju svih utakmica koje smo sa uživanjem gledali. Svaki put kada bi ga Sapp oborio, Favre je ustajao sa osmehom dobacujući mu dok je Warren odlazio. Ni Sapp mu nije ostajao dužan, ali je sve završavano kroz osmeh. Ovakvih rivalstava želimo sve više.
I poslednja stvar koju Sapp obožava i gde je redovan posetilac su striptiz klubovi. Postoji neko istraživanje da je James Harden beležio lošije partije u gradovima koji imaju veliki broj striptiz klubova. Ovo bi bilo zanimljivo videti za Sappa, da li je bio umorniji kada je gostovao u gradovima sa velikim brojem strip klubova. Kada god bi imao novinara u gostima, to je bilo u strip klubu, gde bi obavezno gledao utakmicu i kitio igračice dolarima.
Warren Sapp je preokrenuo stvari u Tampi. Ne samo zbog pobeda, jer iza toga stoji cela gusarska mašinerija. Sapp je doneo optimizam. Doneo je pozitivnu svađu. Doneo je osmeh. Doneo je gledaoce.
Sapp nije bio Randle. John je bio poseban ludak. Sapp je bio još posebniji ludak. Vladaće dilema da li je veći Randle ili Sapp. Neću birati, mislim da nema potrebe za time. Obojica su u Kući slavnih. Obojica su besmrtni.
Sapp će večno ostati brbljivac iz Tampe. Mislim da su svi zaboravili Raiderse. Bar ja jesam.
Jednom ga je ujela ajkula tokom pecanja, ali će njegovi "ujedi" za sve linijaše i kvoterbekove ostati opasniji nego potencijalni ujed ajkule.
