Kada se vodi polemika o najboljim centrima, vrlo često se nekako smetne sa uma ime Davida Robinsona. Da li je to zbog toga što nije bio nametljiv? Da li je zbog toga što bi samo izašao da odigra meč i ode kući? Da li zbog povreda koje su sprečile veći sjaj prvog od dva tornja?

Admiral je u NBA ligu stigao kao najbolji koledž igrač. Osvojio je poslednje godine praktično sve što se moglo osvojiti, samo je titula najboljeg defanzivca otišla u ruke pleja Dukea. Ali i to da su mu dali ni malo ne bi pogrešili. Spursi su nakon ere George “Iceman” Gervina kretali u novu avanturu.

Alvin Robertson, Mike Mitchell i nekadašnji najbolji koledž igrač, Walter Berry, trebali su da budu nova snaga Mamuza. Prva dvojica i jesu bila snaga, ali je Walter Berry prilično razočarao. Kasnije je otišao u Evropu gde je dominirao, ali su Spursi tražili novu silu u reketu. Pik je pao na, tada najboljeg mladog centra, Davida Robinsona.

Mada, gledajući srednju školu, Robinson je bio sasvim prosečan igrač. Bilo je upitno da li će ga koledži želeti. Bio je negde između, zato se odlučio za Navy College. Kada je preko leta izrastao čak 18 centimetara, perspektiva se potpuno promenila. Zadržao je jednako dobru kooordinaciju pokreta i brzinu, samo je bio viši od svih. I jači. Posle toga je sve istorija.

Došao je do naslova najbolje koledž igrača. Svi su ga želeli. Spursi su se kockali i pristali na čekanje od dve godine, jer je Robinson morao da odsluži te dve godine kao inženjer u podmorničkoj bazi. Zanimljivost vezana za draft, kada je nastala legenda o “Crvenom kameleonu”.

“Crveni kameleon” je vezan za legendu u kojoj je nošene ove amajlije mornarima donosilo sreću. Robert Pachecano, predložio je Spursima da probaju sa amajlijom. Otišao je u New York, na veče odluke ko će imati prvi pik, noseći kravatu sa oslikanom amajlijom. Spursi su dobili prednost izbora i izabrali mornara, kasnije poznatog pod nadimkom Admiral.

Mnogi su od takvog centra, snažnih ramena, isklesanog tela (verovatno vežbama u mornarici), očekivali da bude ubica na terenu od koga će se plašiti protivnici. Međutim, on je uvek bežao od bilo kakvog konfilkta. Bežao je od bilo kakve rasprave. Samo bi se okrenuo i nastavio dalje.

Eto jedino čega mogu da se setim je momenat kada je stvarno poludeo u onom finalu ‘95 sa Rocketsima, kada ga je Hakeem potpuno nadigrao. O tom teksaškom rivalstvu nešto kasnije. U borbi za poziciju zakačio je “ludog” Maxvella koji je jako dobro odigrao svoju ulogu. Sudija je dosudio faul u napadu i Robinson je potpuno poludeo. Toliko da ga je Rodman zaustvljao.

To je ujedno i jedina plejof serija koju su Admiral i Dream igrali jedan protiv drugog, verovali ili ne.

Ima još jedan momenat — ne znam ko se seća, ali su igrali meč protiv Jazza. Stockton je dodao loptu do Malonea, koji je fauliran od strane Robinsona. Neposredno posle žvižduka Poštar je u skoku laktom prilično jako udario Robinsona u glavu. Od siline udarca Robinson je na par sekundi izgubio svest i pao na parket. Završio je u bolnici sa potresom mozga. Nikada nije pominjao ovaj detalj, niti tražio neku vrstu osvete.

Takav je bio Robinson. Jako retko ste mogli da vidite da ulazi u bilo kakve rasprave, pa makar ne bile zaštita saigrača. To su mu mnogi zamerali i smatrali da nema prave karakteristike koje će od njega napraviti lidera.

Gvozdena disciplina. Ovo je najverovatnije razlog koji je uticao na njegovo ponašanje na terenu, u svlačionici i životu. Odgajan u vojnom maniru, od oca koji je završio školovanje u mornarici, Robinson je pokupio načela ponašanja. I sam je kasnije sledio očev put, upisavši isti koledž.

Ali sva priča oko rivalstva ne vodi ka Hakeemu. Hakeem je svoje rivalstvo imao sa Ewingom. Karijera im je išla zajedno. Robinson je svoje male, lične borbe imao sa ni sa kim drugim do Shaquillom O’Nealom. Godine ‘92, trojici dominatnih centara pridružio se mladi šoumen, Shaquille O’Neal.

Samo dve godine je bilo potrebno Shaqu da “zarati” sa starijim kolegama, a glavna žrtva bio je David Robinson. Na svoj 26ti rođendan isporučio je 32 poena uz 11 skokova Spursima. Činilo se da Shaq apsolutno dominira. Na drugoj strani, Robinson je ubacio 36 poena, 13 skokova, 7 asistencija, 6 blokada i 3 ukradene lopte. Pokvario je Shaqu rođendan uz live prenos na nacionalnoj televiziji.

Vladajućem MVP igraču domaći navijači skandirali su MVP, MVP, MVP! Ovo je prilično razljutilo Shaqa. MVP sezonu Robinsona nikada nije prežalio. To je bio redak slučaj da su dva centra otišla na skoro 30 poena u proseku na kraju sezone. Robinson je za par poena pobegao O’Nealu u borbi za najefikasnijeg centra.

Njih dvojica su bila sušta suprotnost. Shaq bi se svađao na terenu, ulazio u konfilkte. Robinson bi se samo okrenuo posle jakog faula i nastavio dalje. Shaq je pričao kako voli celebrity stranu života. Admiral bi bacao porno časopise iz klupskog autobusa ako bi ih zatekao. Shaq je snimao reklame i rep albume, Robinson ne bi ispuštao Bibliju iz ruke.

Rivalsto između njih dvojice trajalo je dugo. Shaq je koristio svaku priliku da zakuca preko Admirala, a Robinson da mu ubaci što više poena. Čak je jednom izvukao Upper Deck karticu na kojoj je kucanje baš preko Robinsona i rekao da će mu svaki put to uraditi kada se sretnu. I to je ta razlika. Robinson nije imao tu glad za nadmetanjem.

A sve to je krenulo od momenta kada je Shaq bio klinac i tražio autogram Robinsonu. Robinson mu je odbio autogram i bio grub prema njemu. Od tog momenta Shaq je ostao ljut na Admirala. E sad zaboravite na ovo, jer je Shaq priznao da je priču izmislio. Sve da bi pojačao intenzitet rivalstva. Eto druge stvari koja je nedostajala Davidu da bi postao pravi lider.

Silver Dancers su čirlidersice Spursa. Robinson nikada nije uputio pogled ka njima, a itekako su mediji pratili da li to radi. NIKADA. Samo bi okrenuo glavu i radio bavio se nečim drugim, makar to bilo grickanje noktiju. Trudio se da živi bez greha. Tako je i Rodman platio ceh svom “grešnom” načinu života.

Rodman je stigao kao skakačka i defanzivna mašina. Iz “Loših momaka” u “Dobre momke”. Robinsonov moralni kompas bi uvek zatiltovao kad bi uperio ka Rodmanu. U tom momentu, Rodman je stigao kada je bio između života i oduzimanja života. Rođen ponovo, kao Dennis koji će raditi sve ono što oseća da treba, naišao je na smernog Admirala. Iako je Rodman u dresu Spursa napravio dva od tri najbolja skakačka učinka (oba protiv teksaških rivala) nije bilo dovoljno da preživi.

Robinson je ubeđivao upravu da Rodman ima destruktivnu ulogu u timu. Da ruši harmoniju. Jedino pozitivno što je rekao, to je da ima dobro srce, ali da često ne može da pronađe mir. Rodman nije bio čovek Biblije, Robinson je bio. U svom sjaju. Potpuno okrenut veri. Na taj način je jako dobro razumeo sa Gregom Popovićem, koji je takođe bio jako usmeren na veru.

Sve do dolaska Boba Hilla na mesto prvog trenera, Robinson nije uspevao da prođe dalje od polufinala konferencije. To bi bio njegov i maksimum ekipe Spursa. Probali su sve. Menjali su petorke, menjali su igrače, ali je Robinson kao glavna figura i temelj ostajao. U tom periodu je jedino od mogao da finansijski parira Jordanu. Bio je alfa i omega Spursa.

Da Sean Elliott nije imao karijeru obeleženu silnim povredama i bolešću, sigurno je da bi Spursi mogli napraviti više. Ovako je umesto Elliotta dobio Rodmana, koji mu je, ruku na srce, itekako pomogao da uzme MVP nagradu. Sa dolaskom Hill na mesto glavnog trenera i Grega Popovića je mesto izvršnog operativca, Spursi su krenuli napred.

Petorka koju su činili Robinson, Rodman, Avery Johnson, Vinny Del Negro i povratnik Sean Elliott, bili su više nego dobar zalog za juriš na titulu. Robinson je kao MVP bio izuzetno motivisan da pokaže koliko zaista može. Do tada je u duelima sa Hakeemom izlazio kao pobednik. U polufinalu je rasturio Lakerse i bio spreman na novi okršaj sa Hakeemom.

Ispostavilo je da su dve stvari bile presudne. Brejk u prvoj utakmici i pobeda od pola koša razlike. Drugi razlog je bila predstava Hakeema. Spustio je Admirala na 24 poena po meču, dok je on otišao 35 poena, 13 skokova, 5 asistencija i 4 blokada u proseku.

Houston je dobio seriju u šest utakmica, a nakon toga je prestalo svako poređenje Robinsona i Olajuwona. “Dream Shake” se i dan danas vrti na špicama. Robinson je ostao u senci starijeg kolege. Taj manjak snage u donjem delu telu bio je teško nadoknadiv, posebno kasnije u karijeru. Velika je sreća za Spurse, ali i za njega, što ga je zadesila povreda koja im je donela Tima Duncana.

Greg Popović je posle te baskuzne sezone uzeo sve u svoje ruke. Od tada kreće da se gradi imperija Spursa i obavezna poseta plejofu svake godine. Te godine nastali su “Tornjevi blizanci”. Timmy je bio sve što se Robinson želeo. Njegov odraz u ogledalu, ali bez Biblije u rukama. Timmy je bio pokretna reklama NBA lige, otelotvorenje svega dobrog.

Samo sezonu nakon dolaska Duncana, Admiral je osvojio svoju prvu titulu. Bez mogućnosti da odmeri snage sa Patrickom Ewingom u finalu, Robinson je na ruku stavio prvi prsten. Sa samo dva poraza u četiri serije osvojili su naslov prvaka NBA lige. Ali tu nije bio kraj.

Činilo se da će Robinson u penziju odneti samo jednu titulu. Lakersi sa Bryantom i velikim rivalom, Shaqom, činili su se kao neprelazna prepreka na zapadu. Dva puta su gubili od njih zaredom. Pojačani neameričkim igračima, Parkerom i Ginobilijem, Spursi su imali mnogo više opcija u igri.

Admiral je već ušao u 37 godina. Dosta slabije izdanje O’Neala i štopovanje Horryja od strane Manua Ginobilija bilo je dovoljno da Spursi odnesu pobedu u šest utakmica. Zanimljivo da su sve do titule dobijali serije u šest utakmica. Svaku!

Robinsonu je sve do finala minutaža bila prepolovljena što se znatno odrazilo na njegov učinak, ali ne i na učinak ekipe. Tek u finalu, sa više minuta, otišao je na dvocifren učinak. Osvojena je titula, a u poslednjem meču je imao priliku da stane naspram još jednog velikog centra 90tih, Dikembea Mutomba.

Sa osvojene dve titule i 37 godina u krštenici, bilo je vreme za zasluženu penziju. Ostavljao je Spurse, koje je podigao iz mrtvih u pravim rukama. Tim Duncan je bio više nego adekvatna zamena. Robinson je za Spurse obrnuo igricu. Od samo 21 pobeda pre njegovog dolaska, okrenuo je tim na samo 26 poraza. Kao ruki.

Admiral je bio sjajan igrač. Fantastičan centar. Onaj rekord od 71 poena protiv Clippersa, izuzimajući rekorde Wilta (jer je ipak igrao među “patuljcima”), teško da će neki centar u dogledno vreme oboriti, pa makar i oni počeli da šutiraju trojke umesto dvojki.

Čak pet put je beležio preko 10 rampi. Jednu takvu utakmicu je završio sa quadruple double učinkomu pobedu protiv Pistonsa. Drugi najbolji učinak od 52 poena zabeležio je protiv Alonza Mourninga što daje još jači utisak.

U svakoj kategoriji, u nekom trenutku karijere, bio je lider lige. Poeni, skokovi, blokade… Osvojio je nagradu za najboljeg defanzivca. Osvojio je MVP nagradu. Osvojio je titule. Čak 18 puta je biran u najbolje timove lige, uključujući i najbolje defanzivne timove. Sa reprezentacijom je osvojio tri zlata, srebro i bronzu (kada su Ameri slali koledž igrače). Bio je član najboljeg i originalnog Dream Teama.

Čudio se dugo prvom povratku Jordana i razlozima zbog kojih se ponovo vraća. To je ta razlika koja je distancirala Robinsona od ostalih velikih lidera. Nezasita glad za pobedama i titulama. Za dokazivanjem. U sezoni je 30 puta pobedio Hakeema, dok je Dream samo 12 puta odneo pobedu. Ali onda kada je bilo bitno, tada bi se “zagrcnuo” i pobeda bi odletela.

Krenuo je putem oca i dede. Put ga je odveo na drugu stranu, umesto mora stigao je na parket. Postao je košarkaški Admiral. Rat u plejofu je dobio dva puta, ali uz pomoć viceadmirala. Bez njega nije išlo, jer nije bio isti igrač u plejofu i sezoni. Ostao je legenda Spursa. Legenda NBA lige. Neko je najbolji kada se zadaje presudni udar, neko je najbolji kada osvajanje traje.

Admiral je bio najbolji u osvajanju. Ponosno stojeći sa svim svojim medaljama. Veran jednoj uniformi.

Kada se vodi polemika o najboljim centrima, vrlo često se nekako smetne sa uma ime Davida Robinsona. Da li je to zbog toga što nije bio nametljiv? Da li je zbog toga što bi samo izašao da odigra meč i ode kući? Da li zbog povreda koje su sprečile veći sjaj prvog od dva tornja?

Admiral je u NBA ligu stigao kao najbolji koledž igrač. Osvojio je poslednje godine praktično sve što se moglo osvojiti, samo je titula najboljeg defanzivca otišla u ruke pleja Dukea. Ali i to da su mu dali ni malo ne bi pogrešili. Spursi su nakon ere George “Iceman” Gervina kretali u novu avanturu.

Alvin Robertson, Mike Mitchell i nekadašnji najbolji koledž igrač, Walter Berry, trebali su da budu nova snaga Mamuza. Prva dvojica i jesu bila snaga, ali je Walter Berry prilično razočarao. Kasnije je otišao u Evropu gde je dominirao, ali su Spursi tražili novu silu u reketu. Pik je pao na, tada najboljeg mladog centra, Davida Robinsona.

Mada, gledajući srednju školu, Robinson je bio sasvim prosečan igrač. Bilo je upitno da li će ga koledži želeti. Bio je negde između, zato se odlučio za Navy College. Kada je preko leta izrastao čak 18 centimetara, perspektiva se potpuno promenila. Zadržao je jednako dobru kooordinaciju pokreta i brzinu, samo je bio viši od svih. I jači. Posle toga je sve istorija.

Došao je do naslova najbolje koledž igrača. Svi su ga želeli. Spursi su se kockali i pristali na čekanje od dve godine, jer je Robinson morao da odsluži te dve godine kao inženjer u podmorničkoj bazi. Zanimljivost vezana za draft, kada je nastala legenda o “Crvenom kameleonu”.

“Crveni kameleon” je vezan za legendu u kojoj je nošene ove amajlije mornarima donosilo sreću. Robert Pachecano, predložio je Spursima da probaju sa amajlijom. Otišao je u New York, na veče odluke ko će imati prvi pik, noseći kravatu sa oslikanom amajlijom. Spursi su dobili prednost izbora i izabrali mornara, kasnije poznatog pod nadimkom Admiral.

Mnogi su od takvog centra, snažnih ramena, isklesanog tela (verovatno vežbama u mornarici), očekivali da bude ubica na terenu od koga će se plašiti protivnici. Međutim, on je uvek bežao od bilo kakvog konfilkta. Bežao je od bilo kakve rasprave. Samo bi se okrenuo i nastavio dalje.

Eto jedino čega mogu da se setim je momenat kada je stvarno poludeo u onom finalu ‘95 sa Rocketsima, kada ga je Hakeem potpuno nadigrao. O tom teksaškom rivalstvu nešto kasnije. U borbi za poziciju zakačio je “ludog” Maxvella koji je jako dobro odigrao svoju ulogu. Sudija je dosudio faul u napadu i Robinson je potpuno poludeo. Toliko da ga je Rodman zaustvljao.

To je ujedno i jedina plejof serija koju su Admiral i Dream igrali jedan protiv drugog, verovali ili ne.

Ima još jedan momenat — ne znam ko se seća, ali su igrali meč protiv Jazza. Stockton je dodao loptu do Malonea, koji je fauliran od strane Robinsona. Neposredno posle žvižduka Poštar je u skoku laktom prilično jako udario Robinsona u glavu. Od siline udarca Robinson je na par sekundi izgubio svest i pao na parket. Završio je u bolnici sa potresom mozga. Nikada nije pominjao ovaj detalj, niti tražio neku vrstu osvete.

Takav je bio Robinson. Jako retko ste mogli da vidite da ulazi u bilo kakve rasprave, pa makar ne bile zaštita saigrača. To su mu mnogi zamerali i smatrali da nema prave karakteristike koje će od njega napraviti lidera.

Gvozdena disciplina. Ovo je najverovatnije razlog koji je uticao na njegovo ponašanje na terenu, u svlačionici i životu. Odgajan u vojnom maniru, od oca koji je završio školovanje u mornarici, Robinson je pokupio načela ponašanja. I sam je kasnije sledio očev put, upisavši isti koledž.

Ali sva priča oko rivalstva ne vodi ka Hakeemu. Hakeem je svoje rivalstvo imao sa Ewingom. Karijera im je išla zajedno. Robinson je svoje male, lične borbe imao sa ni sa kim drugim do Shaquillom O’Nealom. Godine ‘92, trojici dominatnih centara pridružio se mladi šoumen, Shaquille O’Neal.

Samo dve godine je bilo potrebno Shaqu da “zarati” sa starijim kolegama, a glavna žrtva bio je David Robinson. Na svoj 26ti rođendan isporučio je 32 poena uz 11 skokova Spursima. Činilo se da Shaq apsolutno dominira. Na drugoj strani, Robinson je ubacio 36 poena, 13 skokova, 7 asistencija, 6 blokada i 3 ukradene lopte. Pokvario je Shaqu rođendan uz live prenos na nacionalnoj televiziji.

Vladajućem MVP igraču domaći navijači skandirali su MVP, MVP, MVP! Ovo je prilično razljutilo Shaqa. MVP sezonu Robinsona nikada nije prežalio. To je bio redak slučaj da su dva centra otišla na skoro 30 poena u proseku na kraju sezone. Robinson je za par poena pobegao O’Nealu u borbi za najefikasnijeg centra.

Njih dvojica su bila sušta suprotnost. Shaq bi se svađao na terenu, ulazio u konfilkte. Robinson bi se samo okrenuo posle jakog faula i nastavio dalje. Shaq je pričao kako voli celebrity stranu života. Admiral bi bacao porno časopise iz klupskog autobusa ako bi ih zatekao. Shaq je snimao reklame i rep albume, Robinson ne bi ispuštao Bibliju iz ruke.

Rivalsto između njih dvojice trajalo je dugo. Shaq je koristio svaku priliku da zakuca preko Admirala, a Robinson da mu ubaci što više poena. Čak je jednom izvukao Upper Deck karticu na kojoj je kucanje baš preko Robinsona i rekao da će mu svaki put to uraditi kada se sretnu. I to je ta razlika. Robinson nije imao tu glad za nadmetanjem.

A sve to je krenulo od momenta kada je Shaq bio klinac i tražio autogram Robinsonu. Robinson mu je odbio autogram i bio grub prema njemu. Od tog momenta Shaq je ostao ljut na Admirala. E sad zaboravite na ovo, jer je Shaq priznao da je priču izmislio. Sve da bi pojačao intenzitet rivalstva. Eto druge stvari koja je nedostajala Davidu da bi postao pravi lider.

Silver Dancers su čirlidersice Spursa. Robinson nikada nije uputio pogled ka njima, a itekako su mediji pratili da li to radi. NIKADA. Samo bi okrenuo glavu i radio bavio se nečim drugim, makar to bilo grickanje noktiju. Trudio se da živi bez greha. Tako je i Rodman platio ceh svom “grešnom” načinu života.

Rodman je stigao kao skakačka i defanzivna mašina. Iz “Loših momaka” u “Dobre momke”. Robinsonov moralni kompas bi uvek zatiltovao kad bi uperio ka Rodmanu. U tom momentu, Rodman je stigao kada je bio između života i oduzimanja života. Rođen ponovo, kao Dennis koji će raditi sve ono što oseća da treba, naišao je na smernog Admirala. Iako je Rodman u dresu Spursa napravio dva od tri najbolja skakačka učinka (oba protiv teksaških rivala) nije bilo dovoljno da preživi.

Robinson je ubeđivao upravu da Rodman ima destruktivnu ulogu u timu. Da ruši harmoniju. Jedino pozitivno što je rekao, to je da ima dobro srce, ali da često ne može da pronađe mir. Rodman nije bio čovek Biblije, Robinson je bio. U svom sjaju. Potpuno okrenut veri. Na taj način je jako dobro razumeo sa Gregom Popovićem, koji je takođe bio jako usmeren na veru.

Sve do dolaska Boba Hilla na mesto prvog trenera, Robinson nije uspevao da prođe dalje od polufinala konferencije. To bi bio njegov i maksimum ekipe Spursa. Probali su sve. Menjali su petorke, menjali su igrače, ali je Robinson kao glavna figura i temelj ostajao. U tom periodu je jedino od mogao da finansijski parira Jordanu. Bio je alfa i omega Spursa.

Da Sean Elliott nije imao karijeru obeleženu silnim povredama i bolešću, sigurno je da bi Spursi mogli napraviti više. Ovako je umesto Elliotta dobio Rodmana, koji mu je, ruku na srce, itekako pomogao da uzme MVP nagradu. Sa dolaskom Hill na mesto glavnog trenera i Grega Popovića je mesto izvršnog operativca, Spursi su krenuli napred.

Petorka koju su činili Robinson, Rodman, Avery Johnson, Vinny Del Negro i povratnik Sean Elliott, bili su više nego dobar zalog za juriš na titulu. Robinson je kao MVP bio izuzetno motivisan da pokaže koliko zaista može. Do tada je u duelima sa Hakeemom izlazio kao pobednik. U polufinalu je rasturio Lakerse i bio spreman na novi okršaj sa Hakeemom.

Ispostavilo je da su dve stvari bile presudne. Brejk u prvoj utakmici i pobeda od pola koša razlike. Drugi razlog je bila predstava Hakeema. Spustio je Admirala na 24 poena po meču, dok je on otišao 35 poena, 13 skokova, 5 asistencija i 4 blokada u proseku.

Houston je dobio seriju u šest utakmica, a nakon toga je prestalo svako poređenje Robinsona i Olajuwona. “Dream Shake” se i dan danas vrti na špicama. Robinson je ostao u senci starijeg kolege. Taj manjak snage u donjem delu telu bio je teško nadoknadiv, posebno kasnije u karijeru. Velika je sreća za Spurse, ali i za njega, što ga je zadesila povreda koja im je donela Tima Duncana.

Greg Popović je posle te baskuzne sezone uzeo sve u svoje ruke. Od tada kreće da se gradi imperija Spursa i obavezna poseta plejofu svake godine. Te godine nastali su “Tornjevi blizanci”. Timmy je bio sve što se Robinson želeo. Njegov odraz u ogledalu, ali bez Biblije u rukama. Timmy je bio pokretna reklama NBA lige, otelotvorenje svega dobrog.

Samo sezonu nakon dolaska Duncana, Admiral je osvojio svoju prvu titulu. Bez mogućnosti da odmeri snage sa Patrickom Ewingom u finalu, Robinson je na ruku stavio prvi prsten. Sa samo dva poraza u četiri serije osvojili su naslov prvaka NBA lige. Ali tu nije bio kraj.

Činilo se da će Robinson u penziju odneti samo jednu titulu. Lakersi sa Bryantom i velikim rivalom, Shaqom, činili su se kao neprelazna prepreka na zapadu. Dva puta su gubili od njih zaredom. Pojačani neameričkim igračima, Parkerom i Ginobilijem, Spursi su imali mnogo više opcija u igri.

Admiral je već ušao u 37 godina. Dosta slabije izdanje O’Neala i štopovanje Horryja od strane Manua Ginobilija bilo je dovoljno da Spursi odnesu pobedu u šest utakmica. Zanimljivo da su sve do titule dobijali serije u šest utakmica. Svaku!

Robinsonu je sve do finala minutaža bila prepolovljena što se znatno odrazilo na njegov učinak, ali ne i na učinak ekipe. Tek u finalu, sa više minuta, otišao je na dvocifren učinak. Osvojena je titula, a u poslednjem meču je imao priliku da stane naspram još jednog velikog centra 90tih, Dikembea Mutomba.

Sa osvojene dve titule i 37 godina u krštenici, bilo je vreme za zasluženu penziju. Ostavljao je Spurse, koje je podigao iz mrtvih u pravim rukama. Tim Duncan je bio više nego adekvatna zamena. Robinson je za Spurse obrnuo igricu. Od samo 21 pobeda pre njegovog dolaska, okrenuo je tim na samo 26 poraza. Kao ruki.

Admiral je bio sjajan igrač. Fantastičan centar. Onaj rekord od 71 poena protiv Clippersa, izuzimajući rekorde Wilta (jer je ipak igrao među “patuljcima”), teško da će neki centar u dogledno vreme oboriti, pa makar i oni počeli da šutiraju trojke umesto dvojki.

Čak pet put je beležio preko 10 rampi. Jednu takvu utakmicu je završio sa quadruple double učinkomu pobedu protiv Pistonsa. Drugi najbolji učinak od 52 poena zabeležio je protiv Alonza Mourninga što daje još jači utisak.

U svakoj kategoriji, u nekom trenutku karijere, bio je lider lige. Poeni, skokovi, blokade… Osvojio je nagradu za najboljeg defanzivca. Osvojio je MVP nagradu. Osvojio je titule. Čak 18 puta je biran u najbolje timove lige, uključujući i najbolje defanzivne timove. Sa reprezentacijom je osvojio tri zlata, srebro i bronzu (kada su Ameri slali koledž igrače). Bio je član najboljeg i originalnog Dream Teama.

Čudio se dugo prvom povratku Jordana i razlozima zbog kojih se ponovo vraća. To je ta razlika koja je distancirala Robinsona od ostalih velikih lidera. Nezasita glad za pobedama i titulama. Za dokazivanjem. U sezoni je 30 puta pobedio Hakeema, dok je Dream samo 12 puta odneo pobedu. Ali onda kada je bilo bitno, tada bi se “zagrcnuo” i pobeda bi odletela.

Krenuo je putem oca i dede. Put ga je odveo na drugu stranu, umesto mora stigao je na parket. Postao je košarkaški Admiral. Rat u plejofu je dobio dva puta, ali uz pomoć viceadmirala. Bez njega nije išlo, jer nije bio isti igrač u plejofu i sezoni. Ostao je legenda Spursa. Legenda NBA lige. Neko je najbolji kada se zadaje presudni udar, neko je najbolji kada osvajanje traje.

Admiral je bio najbolji u osvajanju. Ponosno stojeći sa svim svojim medaljama. Veran jednoj uniformi.

Kada se vodi polemika o najboljim centrima, vrlo često se nekako smetne sa uma ime Davida Robinsona. Da li je to zbog toga što nije bio nametljiv? Da li je zbog toga što bi samo izašao da odigra meč i ode kući? Da li zbog povreda koje su sprečile veći sjaj prvog od dva tornja?

Admiral je u NBA ligu stigao kao najbolji koledž igrač. Osvojio je poslednje godine praktično sve što se moglo osvojiti, samo je titula najboljeg defanzivca otišla u ruke pleja Dukea. Ali i to da su mu dali ni malo ne bi pogrešili. Spursi su nakon ere George “Iceman” Gervina kretali u novu avanturu.

Alvin Robertson, Mike Mitchell i nekadašnji najbolji koledž igrač, Walter Berry, trebali su da budu nova snaga Mamuza. Prva dvojica i jesu bila snaga, ali je Walter Berry prilično razočarao. Kasnije je otišao u Evropu gde je dominirao, ali su Spursi tražili novu silu u reketu. Pik je pao na, tada najboljeg mladog centra, Davida Robinsona.

Mada, gledajući srednju školu, Robinson je bio sasvim prosečan igrač. Bilo je upitno da li će ga koledži želeti. Bio je negde između, zato se odlučio za Navy College. Kada je preko leta izrastao čak 18 centimetara, perspektiva se potpuno promenila. Zadržao je jednako dobru kooordinaciju pokreta i brzinu, samo je bio viši od svih. I jači. Posle toga je sve istorija.

Došao je do naslova najbolje koledž igrača. Svi su ga želeli. Spursi su se kockali i pristali na čekanje od dve godine, jer je Robinson morao da odsluži te dve godine kao inženjer u podmorničkoj bazi. Zanimljivost vezana za draft, kada je nastala legenda o “Crvenom kameleonu”.

“Crveni kameleon” je vezan za legendu u kojoj je nošene ove amajlije mornarima donosilo sreću. Robert Pachecano, predložio je Spursima da probaju sa amajlijom. Otišao je u New York, na veče odluke ko će imati prvi pik, noseći kravatu sa oslikanom amajlijom. Spursi su dobili prednost izbora i izabrali mornara, kasnije poznatog pod nadimkom Admiral.

Mnogi su od takvog centra, snažnih ramena, isklesanog tela (verovatno vežbama u mornarici), očekivali da bude ubica na terenu od koga će se plašiti protivnici. Međutim, on je uvek bežao od bilo kakvog konfilkta. Bežao je od bilo kakve rasprave. Samo bi se okrenuo i nastavio dalje.

Eto jedino čega mogu da se setim je momenat kada je stvarno poludeo u onom finalu ‘95 sa Rocketsima, kada ga je Hakeem potpuno nadigrao. O tom teksaškom rivalstvu nešto kasnije. U borbi za poziciju zakačio je “ludog” Maxvella koji je jako dobro odigrao svoju ulogu. Sudija je dosudio faul u napadu i Robinson je potpuno poludeo. Toliko da ga je Rodman zaustvljao.

To je ujedno i jedina plejof serija koju su Admiral i Dream igrali jedan protiv drugog, verovali ili ne.

Ima još jedan momenat — ne znam ko se seća, ali su igrali meč protiv Jazza. Stockton je dodao loptu do Malonea, koji je fauliran od strane Robinsona. Neposredno posle žvižduka Poštar je u skoku laktom prilično jako udario Robinsona u glavu. Od siline udarca Robinson je na par sekundi izgubio svest i pao na parket. Završio je u bolnici sa potresom mozga. Nikada nije pominjao ovaj detalj, niti tražio neku vrstu osvete.

Takav je bio Robinson. Jako retko ste mogli da vidite da ulazi u bilo kakve rasprave, pa makar ne bile zaštita saigrača. To su mu mnogi zamerali i smatrali da nema prave karakteristike koje će od njega napraviti lidera.

Gvozdena disciplina. Ovo je najverovatnije razlog koji je uticao na njegovo ponašanje na terenu, u svlačionici i životu. Odgajan u vojnom maniru, od oca koji je završio školovanje u mornarici, Robinson je pokupio načela ponašanja. I sam je kasnije sledio očev put, upisavši isti koledž.

Ali sva priča oko rivalstva ne vodi ka Hakeemu. Hakeem je svoje rivalstvo imao sa Ewingom. Karijera im je išla zajedno. Robinson je svoje male, lične borbe imao sa ni sa kim drugim do Shaquillom O’Nealom. Godine ‘92, trojici dominatnih centara pridružio se mladi šoumen, Shaquille O’Neal.

Samo dve godine je bilo potrebno Shaqu da “zarati” sa starijim kolegama, a glavna žrtva bio je David Robinson. Na svoj 26ti rođendan isporučio je 32 poena uz 11 skokova Spursima. Činilo se da Shaq apsolutno dominira. Na drugoj strani, Robinson je ubacio 36 poena, 13 skokova, 7 asistencija, 6 blokada i 3 ukradene lopte. Pokvario je Shaqu rođendan uz live prenos na nacionalnoj televiziji.

Vladajućem MVP igraču domaći navijači skandirali su MVP, MVP, MVP! Ovo je prilično razljutilo Shaqa. MVP sezonu Robinsona nikada nije prežalio. To je bio redak slučaj da su dva centra otišla na skoro 30 poena u proseku na kraju sezone. Robinson je za par poena pobegao O’Nealu u borbi za najefikasnijeg centra.

Njih dvojica su bila sušta suprotnost. Shaq bi se svađao na terenu, ulazio u konfilkte. Robinson bi se samo okrenuo posle jakog faula i nastavio dalje. Shaq je pričao kako voli celebrity stranu života. Admiral bi bacao porno časopise iz klupskog autobusa ako bi ih zatekao. Shaq je snimao reklame i rep albume, Robinson ne bi ispuštao Bibliju iz ruke.

Rivalsto između njih dvojice trajalo je dugo. Shaq je koristio svaku priliku da zakuca preko Admirala, a Robinson da mu ubaci što više poena. Čak je jednom izvukao Upper Deck karticu na kojoj je kucanje baš preko Robinsona i rekao da će mu svaki put to uraditi kada se sretnu. I to je ta razlika. Robinson nije imao tu glad za nadmetanjem.

A sve to je krenulo od momenta kada je Shaq bio klinac i tražio autogram Robinsonu. Robinson mu je odbio autogram i bio grub prema njemu. Od tog momenta Shaq je ostao ljut na Admirala. E sad zaboravite na ovo, jer je Shaq priznao da je priču izmislio. Sve da bi pojačao intenzitet rivalstva. Eto druge stvari koja je nedostajala Davidu da bi postao pravi lider.

Silver Dancers su čirlidersice Spursa. Robinson nikada nije uputio pogled ka njima, a itekako su mediji pratili da li to radi. NIKADA. Samo bi okrenuo glavu i radio bavio se nečim drugim, makar to bilo grickanje noktiju. Trudio se da živi bez greha. Tako je i Rodman platio ceh svom “grešnom” načinu života.

Rodman je stigao kao skakačka i defanzivna mašina. Iz “Loših momaka” u “Dobre momke”. Robinsonov moralni kompas bi uvek zatiltovao kad bi uperio ka Rodmanu. U tom momentu, Rodman je stigao kada je bio između života i oduzimanja života. Rođen ponovo, kao Dennis koji će raditi sve ono što oseća da treba, naišao je na smernog Admirala. Iako je Rodman u dresu Spursa napravio dva od tri najbolja skakačka učinka (oba protiv teksaških rivala) nije bilo dovoljno da preživi.

Robinson je ubeđivao upravu da Rodman ima destruktivnu ulogu u timu. Da ruši harmoniju. Jedino pozitivno što je rekao, to je da ima dobro srce, ali da često ne može da pronađe mir. Rodman nije bio čovek Biblije, Robinson je bio. U svom sjaju. Potpuno okrenut veri. Na taj način je jako dobro razumeo sa Gregom Popovićem, koji je takođe bio jako usmeren na veru.

Sve do dolaska Boba Hilla na mesto prvog trenera, Robinson nije uspevao da prođe dalje od polufinala konferencije. To bi bio njegov i maksimum ekipe Spursa. Probali su sve. Menjali su petorke, menjali su igrače, ali je Robinson kao glavna figura i temelj ostajao. U tom periodu je jedino od mogao da finansijski parira Jordanu. Bio je alfa i omega Spursa.

Da Sean Elliott nije imao karijeru obeleženu silnim povredama i bolešću, sigurno je da bi Spursi mogli napraviti više. Ovako je umesto Elliotta dobio Rodmana, koji mu je, ruku na srce, itekako pomogao da uzme MVP nagradu. Sa dolaskom Hill na mesto glavnog trenera i Grega Popovića je mesto izvršnog operativca, Spursi su krenuli napred.

Petorka koju su činili Robinson, Rodman, Avery Johnson, Vinny Del Negro i povratnik Sean Elliott, bili su više nego dobar zalog za juriš na titulu. Robinson je kao MVP bio izuzetno motivisan da pokaže koliko zaista može. Do tada je u duelima sa Hakeemom izlazio kao pobednik. U polufinalu je rasturio Lakerse i bio spreman na novi okršaj sa Hakeemom.

Ispostavilo je da su dve stvari bile presudne. Brejk u prvoj utakmici i pobeda od pola koša razlike. Drugi razlog je bila predstava Hakeema. Spustio je Admirala na 24 poena po meču, dok je on otišao 35 poena, 13 skokova, 5 asistencija i 4 blokada u proseku.

Houston je dobio seriju u šest utakmica, a nakon toga je prestalo svako poređenje Robinsona i Olajuwona. “Dream Shake” se i dan danas vrti na špicama. Robinson je ostao u senci starijeg kolege. Taj manjak snage u donjem delu telu bio je teško nadoknadiv, posebno kasnije u karijeru. Velika je sreća za Spurse, ali i za njega, što ga je zadesila povreda koja im je donela Tima Duncana.

Greg Popović je posle te baskuzne sezone uzeo sve u svoje ruke. Od tada kreće da se gradi imperija Spursa i obavezna poseta plejofu svake godine. Te godine nastali su “Tornjevi blizanci”. Timmy je bio sve što se Robinson želeo. Njegov odraz u ogledalu, ali bez Biblije u rukama. Timmy je bio pokretna reklama NBA lige, otelotvorenje svega dobrog.

Samo sezonu nakon dolaska Duncana, Admiral je osvojio svoju prvu titulu. Bez mogućnosti da odmeri snage sa Patrickom Ewingom u finalu, Robinson je na ruku stavio prvi prsten. Sa samo dva poraza u četiri serije osvojili su naslov prvaka NBA lige. Ali tu nije bio kraj.

Činilo se da će Robinson u penziju odneti samo jednu titulu. Lakersi sa Bryantom i velikim rivalom, Shaqom, činili su se kao neprelazna prepreka na zapadu. Dva puta su gubili od njih zaredom. Pojačani neameričkim igračima, Parkerom i Ginobilijem, Spursi su imali mnogo više opcija u igri.

Admiral je već ušao u 37 godina. Dosta slabije izdanje O’Neala i štopovanje Horryja od strane Manua Ginobilija bilo je dovoljno da Spursi odnesu pobedu u šest utakmica. Zanimljivo da su sve do titule dobijali serije u šest utakmica. Svaku!

Robinsonu je sve do finala minutaža bila prepolovljena što se znatno odrazilo na njegov učinak, ali ne i na učinak ekipe. Tek u finalu, sa više minuta, otišao je na dvocifren učinak. Osvojena je titula, a u poslednjem meču je imao priliku da stane naspram još jednog velikog centra 90tih, Dikembea Mutomba.

Sa osvojene dve titule i 37 godina u krštenici, bilo je vreme za zasluženu penziju. Ostavljao je Spurse, koje je podigao iz mrtvih u pravim rukama. Tim Duncan je bio više nego adekvatna zamena. Robinson je za Spurse obrnuo igricu. Od samo 21 pobeda pre njegovog dolaska, okrenuo je tim na samo 26 poraza. Kao ruki.

Admiral je bio sjajan igrač. Fantastičan centar. Onaj rekord od 71 poena protiv Clippersa, izuzimajući rekorde Wilta (jer je ipak igrao među “patuljcima”), teško da će neki centar u dogledno vreme oboriti, pa makar i oni počeli da šutiraju trojke umesto dvojki.

Čak pet put je beležio preko 10 rampi. Jednu takvu utakmicu je završio sa quadruple double učinkomu pobedu protiv Pistonsa. Drugi najbolji učinak od 52 poena zabeležio je protiv Alonza Mourninga što daje još jači utisak.

U svakoj kategoriji, u nekom trenutku karijere, bio je lider lige. Poeni, skokovi, blokade… Osvojio je nagradu za najboljeg defanzivca. Osvojio je MVP nagradu. Osvojio je titule. Čak 18 puta je biran u najbolje timove lige, uključujući i najbolje defanzivne timove. Sa reprezentacijom je osvojio tri zlata, srebro i bronzu (kada su Ameri slali koledž igrače). Bio je član najboljeg i originalnog Dream Teama.

Čudio se dugo prvom povratku Jordana i razlozima zbog kojih se ponovo vraća. To je ta razlika koja je distancirala Robinsona od ostalih velikih lidera. Nezasita glad za pobedama i titulama. Za dokazivanjem. U sezoni je 30 puta pobedio Hakeema, dok je Dream samo 12 puta odneo pobedu. Ali onda kada je bilo bitno, tada bi se “zagrcnuo” i pobeda bi odletela.

Krenuo je putem oca i dede. Put ga je odveo na drugu stranu, umesto mora stigao je na parket. Postao je košarkaški Admiral. Rat u plejofu je dobio dva puta, ali uz pomoć viceadmirala. Bez njega nije išlo, jer nije bio isti igrač u plejofu i sezoni. Ostao je legenda Spursa. Legenda NBA lige. Neko je najbolji kada se zadaje presudni udar, neko je najbolji kada osvajanje traje.

Admiral je bio najbolji u osvajanju. Ponosno stojeći sa svim svojim medaljama. Veran jednoj uniformi.