Plejmejker. Pionir igre. Izgnanik. Slavan, pa ozloglašen. Grabio je jarde, pasom i trčanjem. Za njega nije bilo prepreka koju ne bi mogao da preskoči, u bukvalnom smislu.
John Elway mu je “darovao” snagu izbačaja. Imao je pokrete “Komete iz Kanzasa”, Gale Sayersa. Bio je brz kao metak ili kao Bob Hayes.
To je bio Michael Vick.
Katkad mislite da će talenat progutati ego. Mislite da teret rane slave neće slomiti snažna leđa. I dalje se to misli. Michael Vick je Lamar Jackson, ali 17 godina ranije. Kada su svi mislili da će “pojesti” NFL, on se zagrcnuo i sam sebe gurnuo u ambis.
Plejmejker. Pionir igre. Izgnanik. Slavan, pa ozloglašen.
Jedan od onih igrača koji menjaju igru i definiši nova pravila. Kontroverzan koliko nijedan igrač pre, ni posle njega (Kaepernick ok, ali totalno drugi razlozi). Lamar Jackson, njegov naslednik, misli da nije pitanje da li ući u Kući slavnih, već da to mora da se desi. Lično, ne verujem da će se desiti.
Od momenta kada je kao trogodišnje dete pokušao da zalepi kapke lepkom za drvo, kako bi što više gledao NFL utakmice, pa do surove zatvorske kazne, Vick je ostao taj ljudski pit bul koga u svom besu, na terenu, niko nije mogao da zaustavi.
Nije bilo lako odrastati u Virdžiniji. Tih godina tamo su samo rasli dileri droge i članovi bandi. Roditelji su bili maloletni kada su dobili Vicka, a pre toga ćerkicu Brandu. Nije bilo razvoda. Nije bilo maltretiranja, ali je život bio vraški težak.
Vick je bio i ostao jednorog. Prvi od svog roda.
Rad od jutra do mraka u pomorskim lukama, gde su kasnije poslove obavljala i deca. Sve pare su trošili na decu kako ne bi osetili nemaštinu koja ih je okružila. Već sa četiri godine, otac je počeo da ga uči osnovama fudbala. Otac je imao nadimak “Metak” zbog svoje brzine na terenu, koju je mladi Michael nasledio.
Vick je mnogo naučio od dosta poznatnog rođaka. Aarona Brooksa koji je svoje najbolje dane proveo kao kvoterbek New Orleans Saintsa. Ključni deo slagalice bio je trener Poo Johnson koji je uterao Vicka u teretanu kako bi nabacio mišiće na tananu građu. Mišićave noge koje je izvajao bile su preduslov da nasleđeno od oca pretvori u nešto korisno na terenu.
Uzor mu je bio Steve Young, još jedan levoruki bombarder. Trostruki osvajač Lombardi trofeja i više puta igrač sa najboljim rejtingom među kvoterbekovima. Vick je želeo da baca rakete po uzoru na Younga.
I onda bum, već u srednjoj školi je bacio 43 tačdauna uz dodatnih 18 koje je doneo trčanjem. Vick je postao sinonim za plejmejkera na terenu. Više ga niko nije svrstavao u regularne kvoterbekove. Kao takav je bio među top pet prospekata u konkurenciji za mesta na koledžu.
Izbor je suzio na dva koledža, Syracuse i Virginia Tech. Iako je bio veliki fan “Narandžastih” i trenera Pasqualonija (forsirao option-pass napad i forsirao afroamerikance na mestu kvoterbeka) odlučio se za Virginia Tech. Trener iz srednje škole, Reamon, smatramo je da će na tom mestu imati mnogo više šansi da pokaže svoj enormni talenat.
Mladi Michael je čekao godinu dana da bi postao startni kvoterbek. Kada je u premijernog meču postigao tačdaun trčanjem, tako što je napravio salto preko odbrambenog zida. Ovaj potez bio je uvodna špica na nacionalnoj televiziji. Spektakl u režiji Vicka je mogao da počne.
Upravo je Syracuse dobio čak 65 poena od dirigenta napada, Michaela Vicka. I tako redom, padali su rivali ispred novog sportskog čuda. Iz utakmice u utakmicu ponašao se, ne kao NCAA, već kao NFL veteran. Grabio je jarde, pasom i trčanjem. Za njega nije bilo prepreka koju ne bi mogao da preskoči, u bukvalnom smislu.
Tada dolaze i mediji koji su osetili krv. Mladi kvoterbek je pozivan gotovo svaki dan na konferencije za štampu, u emisije, reklame. Gostovanja su se ređala i bilo je veliko pitanje da li će njegova leđa izdržati teret medijskog pritiska.
Izdržao je. Vratio se još brži, ako je to bilo moguće. U njegovom slučaju jeste. Niko nije mogao da ga stigne. Jedina slaba tačka Vicka bili su članci. To je bila njegova Ahilova peta. Čak pet puta je vukao povredu članka tokom koledž karijere. Stručnjaci se slažu da je njegov način igre dosta uticao na povrede.
Vick je na draft izašao nakon završetka koledža, iako je bio na ivici da to uradi godinu ranije. Atlanta je nišanila Vicka kao prvog pika. Falconsi su u 35 godina postojanja franšize samo šest puta stigli do plejofa. Pritom, nikada dve sezone zaredom.
Želeli su da ponovo 1998/99 kada su iznenađujuće osvojili NFC šampionat, a u finalu bili poraženi od Broncosa. Dan Reeves je želeo da da svo vreme ovog sveta Michaelu. Nije želeo da žuri i da bespovratno upropasti ogromni talenat koji je video u njemu. Ruki sezona je bila samo uvod u sofmor sezonu.
Odbrana je postala respektabilna, predvođena fantastičnim Keithom Brookingom. Vick je pravio čuda u napadu. Bacio je skoro 3000 jardi i istrčao skoro 800 jardi, odmah iza novog trkača Warricka Dunna. Posebno je bila upečatljiva pobeda protiv Vikinga kada je istrčao 173 jarde i doneo pobedu kojom su overili plejof.
Ahilovu petu poneo je u NFL, pa je tako propustio skoro celu kampanju 03 zbog povrede noge. Na ivici strpljenja uprave i trenera, vratio se potpuno spreman i vodio Falconse do nove plejof avanture. Alge Crumpler mu je bio omiljena meta. Snažni tajtend je pokazao svoje najbolje partije tokom boravka Vicka u dresu Falconsa.
Sa 2313 jardi pasom i čak 902 jarda trčanjem, ponovo je izabran na Pro Bowl. U divizijskog rundi plejof, razneli su Ramse u utakmici gde su Dunn i Vick kombinovano istrčali 261 jardu. Bacio je tek 82 jarde, ali dva tačdauna uz izuzetnu preciznost. Čak 35 minuta su Falconsi držali loptu u svom posedu.
Nakon toga je stiglo finale NFC gde su ih ponovo čekali Eaglesi. Ponovo su uzeli meru Falconsima. Ponovo Vick nije uspeo da preskoči veliku prepreku i porazi McNabba. Vick je ponovo bacio presečenu loptu u uvodnom delu utakmice i tako doneo nesigurnost u redove Atlante.
Plejmejker. Pionir igre. Izgnanik. Slavan, pa ozloglašen.
Kritike su krenule da pristižu jedna drugu. Počeli su da ga gledaju kao trkača na poziciji kvoterbeka. Zamerali su mu nesigurnost u bitnim mečevima. Činjenica je bila da bi ekipa koja bi strategijom držala Vicka u “džepu” bila vrlo blizu pobede. Filadelfija je sjajno ovo radila.
Kada su svi mislili da će Jim Mora sa ekipom pod palicom Vicka napraviti back-to-back sezonu sve je palo u vodu. Ni još jača odbrana, sa spektakularnim, mladim kornerbekom DeAngelo Hallom nije uspela. Sav trud su prosuli u vodu sa tri vezana poraza na kraju sezone, uključujući sramnu utakmicu protiv Bearsa, kada ih je Urlacher totalno zatvorio. Vick je posebno razočarao.
Uradili su copy paste nad sezonom 06. Ponovo je Vick podbacio kada su vezali tri poraza u poslednja tri kola. Posebno je bilo upečatljivo protiv Pantersa kada je glavom bio skroz van igre. Posle ove dve sezone kritike su bile sve žešće. Sve veći broj stručnjaka i analitičara se slagao u jednom — Vick nije bio čovek za velike utakmice. Bio je čovek za zabavu. Za navijače. Za špice.
Tada dolazi najmračniji trenutak u karijeri i životu Vicka. Istragom se došlo do toga da je još od 01 bio aktivno uključen u borbe pasa. Sve je organizovala “kompanija” Bad Newz Kennels. Radilo se o ilegalnim borbama pit bulova u improvizovanim arenama. Ove borbe smo mogli da vidimo u Srbiji tokom devedesetih i progresijom odgoja pit bulova kao agresivnih pasa.
Vick je bio uključen u sve operacije, sa familijom i prijateljima. Od organizacija kladionice, do “zbrinjavanja” pasa koji su preminuli tokom i nakon krvoločnih borbi. NFL svet je bio u šoku. Liga je odmah suspendovala Vicka.
Nakon toga, kao što nijedna nesreća ne ide sama, vezalo se sve. Prvo su mu na testiranju pronašli supstancu koja dolazi od konzumiranja marihuane. Onda su se po dobrom običaju pojavili poreznici. U pitanju je bio bonus od 20 miliona dolara na koji nije platio porez. Banka ga je tužila za 4 miliona dolara. Život mu se pretvorio u pakao.
Vick je osuđen na 23 meseca boravka u federalnom zatvoru. Na odsluženje kazne prijavio se mesec dana ranije i time je malo spustio pritisak i bes javnosti sa sebe. Većina je bila za to da je kazna potpuno pravična i da na taj način treba tretirati razmažene zvezde među koje su kategorisali Vicka.
Put kroz pakao je u jednom momentu kreirao izlazna vrata. NFL je dao zeleno svetlo za povratak. Filadelfija je imala plan da već veterana i legendu tima, Donovana McNabba zamenio sličnim, ali atraktivnijim igračem. Tako je Vick došao u fokus.
Ako je neko mogao da mu pruži ljubav, bio je to grad bratske ljubavi. Sve je išlo na ruku Vicka. Kolb koji je planiran već dugo za startera, poznavajući sistem Andy Reida, povredio se tokom trening kampa. Vick je, naravno, bio spreman da preuzme lidersku palicu. Odigrao je svoju prvu sezonu sa preko 3000 bačenih jardi uz rejting 100. Ovo je ujedno bila najbolja invidualna sezona Vicka kao pravog kvoterbeka.
Uz to nije prestajao da trči, iako je Fila raspolagala dobrom trkačkom postavom, na čelu sa McCoyem. Vick je na kraju sezone imao ukupnom 30 tačdauna, što pasom, što trčanjem. Sa otupelom odbranom, poraz u Wild Card utakmici je bio neizbežan. Nakon toga, Vick više nikada nije kročio nogom u plejof. To je bio i njegov poslednji Pro Bowl meč. Možemo reći da je njegova slava trajala do 2010. godine.
Povukao se nedorečen. Imam utisak da nikada nije, potpuno psihički izašao iz zatvora. Fizički da, ali se uvek činilo kao da beži. Kao da mu nije prijatno tu gde jeste. Čak u Filadelfiji, gde su ga navijači zavoleli, nije se osećao kao onaj stari Vick. Mediji su ga odneli do zvezda, ali su ga isto tako jako zalepili u prašinu i blato.
Igrajući u stilu paun koji se šepuri lepotom svog repa, Vick je plesao na terenu dok je izvodio blickrig napade. Ikona jedne nove generacije, kojoj je dosadilo da gleda statične kvoterbekove koji iz bezbednosti “džepa” bacaju okolo pasove svojim hvatačima.
Napravio je seizmički potres kada je postao naslovno lice Maddena, kao prvi crni kvoterbek koji je krasio omot čuvene simulacije američkog fudbala. Ovo je bila velika stvar za sve afroamerikance. To je bilo nešto što je “druga strana” Amerike jedva čekala. Vick joj je to doneo.
Moralnu dilemu koja vlada u Americi da li uopšte treba da bude u glasanju za Hall of Fame sada ruši rehabilitacija Vicka kroz pomoć mladim kvoterbekovima. Ne možete pričati o NFL u ovom veku bez njega. Jednostavno ne možete. Karijera sa mnogo Šta bi bilo da je bilo? i gomilom highlight momenata je samo deo slagalice zvane Michael Vick.
Da li je kazna bila previše stroga? Moguće. Da li je Vick prihvatio i pokajao se? Verovatno hiljadu puta do sada. Jedno je sigurno — ovakvog igrača nikada nismo videli do njegovog dolaska. Posle njega je došla kiša takvih talenata. I biće ih sve više.
Vick je bio i ostao jednorog. Prvi od svog roda. Ako nekome više odgovara — Pit Bul.