Da li "pravi" Ricky Williams može da istupi?

Ovo je njegova priča.

Klinac je rođen ‘77 u San Dijegu, Kalifornija. Sestre bliznakinja i on često su gledali tuče između oca i majke, mladih roditelja koji nisu mogli da izađu na kraj sa pritiskom i problemima. Dolaskom trećeg deteta, brzo se stiglo do prilično burnog razvoda.

Ricky je dugo nakon razvoda roditelja, stupio u kontakt sa ocem koji je zasnovao novu porodicu koja je brojala četvoro dece. Ricky je svima platio koledž školarinu. Porodicu je gledao, bilo bliža ili šira, emotivno. Čim je došao do “debelog” ugovora, svi su mogli da računaju na njegovu pomoć.

Ricky je u školi bio neka verzija Doktora Džekila i Mister Hajda. Na časovima je bio izuzetno dobar. Inteligentan, nije mu trebalo previše vremena da pohvata ono što je potrebno da bi imao dobre ocene. Van časova je redovno ugnjetavao manje i slabije od sebe. Promene škole bila je jedina opcija.

Prelaskom se vratio na pravi kolosek. Na terenu je radio sve, jer je talenat bio lako prepoznatljvi. Bejzbol i fudbal su bili njegovi sportovi. Njegov prijatelj, Chad Patton, bio je osoba koja mu je mnogo pomogla da bes pretoči u energiju koja mu je pomogla da beleži velike uspehe.

Ricky je vrlo brzo postao “The Best from The West”. Skauti su već počeli da ga saleću dok je bio junior. Sve su radili kako bi nakon seniorske godine pristupio njihovom koledžu. Od samog starta igrao je na poziciji trkača. Stanford, California i Texas bili su favoriti da regrutuju Williamsa. California je nekako očekivala da ostane tu gde je odrastao.

Ricky je na kraju prihvatio ponudu Texasa. John Mackovic je dobio fantastično pojačanje. Longhornsi su u njemu videli naslednika osvajača Heisman trofeja, Earl Campbella. Ono što je bilo dobro kod Williamsa je bila činjenica da nije tražio minute, već je samo želeo da pomogne timu da što više pobeđuje.

Priest Holmes je bio prvi trkač, ali su ga povrede ostavile po strani. Tu je Williams video svoju šansu. Holmes je dve godine ranije otišao u NFL i tako ostavio sav prostor Williamsu. Ljudi su polako počeli da ga zovi “Mali Earl”.

Osobina koja je Rickyja bacila u prvi plan bilo je to što je skoro 70% jardi ostvario nakon prvog kontakta. Bio je jako težak za obaranje. Sekao je pravac, probijao kroz sredinu, lomio je obaranja lajnbekere. Radio je sve. I sve što je radio, radio je sjajno. Tako je već u drugoj sezoni oborio rekord velikog Earla. Ricky je postao velika zvezda.

Ricky nije uspeo da dođe do nagrade najkorisnijeg igrača. Payton Manning i Charles Woodson bili su prejaka konkurencija u tom momentu. To ga nije pokolebalo, već je nastavio još jače. Iako je mogao da bude visoko izabran na draftu, Ricky je rešio da se vrati na Texas, na iznenađenje svih NFL analitičara.

To je donelo veliko oduševljenje navijača. Tribine su bile prepune. Ricky je često potpisivao autograme dok ga ruka ne bi zabolela. Samo je bilo pitanje trenutka kada će već popunjene papire proslediti administraciji i izaći na draft. Visoka pozicija na draftu bila je garantovana.

U poslednjoj godini na Texasu osvojio je gotovo sve što se moglo osvojiti na invidualnom nivou. Pretrčao je preko 300 jardi više od drugog trkača na listi. Istovremeno, zabeležio je 27 tačdauna. Prvi iza njega imao je 19 pogodaka. Oborio je NCAA rekorde, ali i koledž rekorde. Ricky je bio na izlaznim vratima koledža. NFL je čekao novu, mladu zvezdu.

Ricky se nije dobro predstavio. Na intervjuima je bio nezreo i previše ležeran. Kasnio je na ostale intervjue, jer je partijao noć pre. Tokom pauze je nabacio kilograma, ali sve je otišlo na pogrešna mesta. Sve u salo, ništa u mišiće. Kada je uzeo repera pod pseudonimom Master P (koji je inače jako dobar košarkaš), to je podiglo crvenu zastavicu. Loše vesti putuju brzo.

Na dan drafta, prva tri tima išla su na kvoterbeka. Coltsi su tražili trkača, jer su Faulka prosledili u Ramse. Izbor je pao na Edgerrina Jamesa. Nisu želeli da se kockaju sa Williamsom. Saintsi su onda uskočili u igru i dali sve svoje pikove kako bi uzeli Rickyja. Na to su dodali još dva pika za sledeću godinu.

Mike Ditka je bio više nego srećan što je izboksovao ovaj dogovor. Williams je trebao da postane temelj napada Saintsa. Bivši teškaš je bio agent koji je zastupao Williamsa u pregovorima. Riki je ispregovarao ugovor koji je sačinjen tako da dobar deo novca dobija u zavisnosti od učinka na terenu. Svi saigrači su mu otvorene rekli da je lud.

Ditka mu je na sve nametnuo ulogu čoveka koji treba da ih vodi do titule. Za rukija je to bio veliki teret, makar bio talentovan koliko Riki. Na sve to dodajte da su ga veterani gledali ispod oka i da Saintsi ni izbliza nisu imali tim sposoban da konkuriše za naslov prvaka. Osim u nekim suludim kombinacijama.

Sa dolaskom Joe Horna, Willie Jacksona i promenom cele postave kvoterbekova (sjajni ruki Aaron Brooks) stvari su krenula na bolje za Saintsa, ali i za Rikija. U tri sezone koliko je odigrao u New Orleansu, imao je jedan plejof koji je rovit odigrao sa pola snage.

Riki je za povrede počeo da optužuje saigrača, pričajući da namerno puštaju da ga jako obaraju. Da ne prave dobre blokove. Na sve to je kasnio na timske sastanke. Pa se na kraju žestoko posvađao sa Ditkom, koji je bio njegov najveći fan. Svima je bilo jasno da za Rikija neće više biti mesta među Svecima.

Dugo je trajao proces odstranjivanja Williamsa. Promena trenera nije donela ništa posebno u odnosu Riki - trener. Haslett je bio čvrste ruke dolazeći iz Gvozdenih Steelersa. U poslednjoj sezoni u dresu Saintsa šetao ga je između trkača i ful beka.

Riki je mrzeo “jumbo” postavu sa dva tajtenda, smatrajući da je igra previše konzervativna. Sudari sa Haslettom su bili sve češči, kao i kazne. Jedino što se popravilo bio je odnos saigrača prema njemu. To je zavredio igrama u poslednjoj sezoni i promeni ponašanja, koje je stiglo promenom agenta kada je kovertirao otkaz Percy “Master P” Milleru.

Draftovanje snažnog Deuce McAllistera bio je kraj za Williamsa. Niko više nije verovao u njegov pristup igri. Iako je Williams odigrao najbolju sezonu od dolaska sa Texasa, sve oči su bile uprte u novog trkača. Riki je nabacio mnogo mišića uz samo 6% masti, što su neki nazvali “Deuce flu”, aludirajući da je hteo po snazi da priđe novog saigraču.

Tada se pojavio Dave Wannstetd u ime Miami Dolphinsa. U Rikiju su videli čoveka koji će pokrenuti njihov napad trčanjem. Demoni u glavi su ga mučili (lečio se nakon karijere od anksioznog poremećaja). Demoni koji mu nisu dali da trezveno razmišlja.

Sezone ‘02 se sećam kao da je juče bila. Ne postoji čovek koji je tada gledao NFL, a da se nije divio Rikijevom učinku na terenu. Suluda trčanja, pretrčavanja protivnika, ples na terenu. Sve je izgledao tako lako kad trči momak sa dredovima koji vire ispod kacige i crnim vizirom na kacigi.

Riki je radio gotovo sve u napadu, oslobađajući Fiedlera pritiska zajedno sa mladim hvatačima Chambersom i McMichaelom. Odbrana predvođena Zach Thomasom i Jason Taylorom kažnjavala je sve napade protivnika. Delfini su izgledali jako dobro. Na sve to, dobio je ofanzivnu liniju koja je radila za njega.

Napravio je back-to-back utakmice sa preko 200 jardi, obarajući rekord čoveka sa kojim su ga poredili, Earl Campbella. Kada se činilo da će sezona krenuti u pravom smeru, okliznuli su se protiv Vikinga uz sjajnu partiju Randy Mossa. Poslednja utakmica protiv Patriota je odlučivala. Ricky je istrčao čak 185 jardi uz dva tačdauna.

Čak 12 poena postigao je Adam Vinatieri, legendarni šuter od čega je presudni šut bio u produžetku. Onaj koji je doneo pobedu Patriotama. Ni jedan, ni drugi tim nisu stigli do plejofa. Samo su Jetsi sa boljim skorom, a istim odnosom pobeda i poraza ušli u doigravanje. Eto ako je nekome za statistiku, ove sezone je u neku ruku Fitzpatrick servirao malu osvetu Patriotama za taj poraz.

Ricky je sezonu završio sa +1800 jardi i 17 tačdauna. Izabran je u Pro Bowl postavu i All Pro tim lige. Svi su mislili da je to samo početak. Ja sam mislio da je to samo početak. Svi smo pričali o Rikiju. Sakupio je ubedljivo najviše jardi trčanjem, ali je ipak Priest Holmes (kolega sa Texasa) odneo nagradu za najboljeg ofanzivca sa 21 tačdaunom.

Kada su se pojačali sa dva sjajna defanzivca koji su bili, Junior Seau i Sammy Knight, svi su videli Delfine par stepenica više. Sezona je donela povredu Fiedlera, ispustili su bitne utakmice, dok su se Patriote odlepile. Za Wild Card su se vadili protiv Patriota i Orlova. Tužna utakmica protiv rivala iz AFC East u kojoj su postigli 0. Nula poena. Ništa.

Kada je uprava počela da tumba kombinacije sve je ličilo na je propast blizu. Kada je Dan Marino napustio upravu posle samo mesec dana boravka, stigla je najgora vest. Ricky je samo nedelju dana pre kampa objavio da se povlači sa 26 godina. Kakav šok za sve. Za celu NFL publiku.

Sezona bez Williamsa bila je propast. Posle samo jedne sezone nagađanja, Ricky se vratio na teren. To nije bio više onaj Williams. Pored toga, Delfini su doveli Browna kao prvog trkača. Ricky je pristao na ulogu back up igrača. Onda su došli problemi sa marihuanom, koju kaže da je konzumirao kako bi se opustio. Iskreno i potpuno tačno.

Četiri utakmice suspenzije su bile samo početak. Zbog uzastopnog kršenja politike lige, kažnjen je celu sezonu bez igre. Povratak je obeležila povreda ramena zbog koje je propustio gotovo čitavu sezonu, da kažemo celu. Do kraja karijere koja je trajala još četiri sezone nakon povrede ramena, Ricky više nikada nije trčao kao pre.

Magija je nestala. Zapravo, magiju je progutalo nerazumevanja njegove ličnosti. Stidljivi momak koji se krio iza crnog vizira noseći veliki psihološki problem uz milione na računu nije imao na koga da se osloni. Nije bilo čoveka koji bi ga potpuno razumeo. U razgovorima je priznao da se povukao zato što je čak tri puta padao na testovima.

Da bi izbegao medijsko poniženje, otišao je sa terena. Testiran je tačno 496 puta. Toliko je testiran da je sa osobljem koje je to obavljao postao bliži nego sa rođenom ženom.

Da bi sebe duhovno uzdigao živeo je u Australiji, po šatorima koji su košrali 7$ na dan. Čitao je o budizmu kako bi pronašao unutrašnji mir. Na tom putu okrenuo se Ajuverdi, indijskoj medicini koja leči telo. Uz to je postao vegan i počeo aktivno da vežba jogu.

Sve to mu je pomoglo da koliko-toliko oživi svoju karijeru. NFL putovanje je završio u Ravensima. U odličnoj sezoni bio je mentor i učitelj, Učenik je bio mladi Ray Rice. Na putu do finala, zaustavili su ga stari poznanici, New England Patriotsi. Ovog put ušunjavanjem Bradyja u end zonu.

Ni dan danas mi nije jasno kako je Baltimore izgubio tu utakmicu. Ali kao obično sa Patriotama, ne znate kako uspeju da se provuku i pobede. Nekako uspeju, da ovaj ili onaj način. Williams je bio na korak do finala u kome bi Ravensi sigurno imali više šanse nego Patriote kojima je presudio Eli Manning.

Ricky je mogao da bude fantastičan. Mnogo više od jednog Pro Bowla i All Pro postave. Sakrivanje problema je odnelo sve one nestvarne trenutke koje smo imali privilegiju da gledamo samo dve sezone. Na kraju je pomogao sebi i to je najvažnije. Jesmo ostali uskraćeni jedne sjajne karijere, ali smo postali bogati sjajne spoznaje kako čovek može pomoći sebi. Pomoći i pobediti.

Dobio je važnu borbu. Za sve ostalo tu je Youtube na kome ćemo videti vanzemaljska trčanja i reći čuvenu:

"Run, Ricky, run!"

Da li "pravi" Ricky Williams može da istupi?

Ovo je njegova priča.

Klinac je rođen ‘77 u San Dijegu, Kalifornija. Sestre bliznakinja i on često su gledali tuče između oca i majke, mladih roditelja koji nisu mogli da izađu na kraj sa pritiskom i problemima. Dolaskom trećeg deteta, brzo se stiglo do prilično burnog razvoda.

Ricky je dugo nakon razvoda roditelja, stupio u kontakt sa ocem koji je zasnovao novu porodicu koja je brojala četvoro dece. Ricky je svima platio koledž školarinu. Porodicu je gledao, bilo bliža ili šira, emotivno. Čim je došao do “debelog” ugovora, svi su mogli da računaju na njegovu pomoć.

Ricky je u školi bio neka verzija Doktora Džekila i Mister Hajda. Na časovima je bio izuzetno dobar. Inteligentan, nije mu trebalo previše vremena da pohvata ono što je potrebno da bi imao dobre ocene. Van časova je redovno ugnjetavao manje i slabije od sebe. Promene škole bila je jedina opcija.

Prelaskom se vratio na pravi kolosek. Na terenu je radio sve, jer je talenat bio lako prepoznatljvi. Bejzbol i fudbal su bili njegovi sportovi. Njegov prijatelj, Chad Patton, bio je osoba koja mu je mnogo pomogla da bes pretoči u energiju koja mu je pomogla da beleži velike uspehe.

Ricky je vrlo brzo postao “The Best from The West”. Skauti su već počeli da ga saleću dok je bio junior. Sve su radili kako bi nakon seniorske godine pristupio njihovom koledžu. Od samog starta igrao je na poziciji trkača. Stanford, California i Texas bili su favoriti da regrutuju Williamsa. California je nekako očekivala da ostane tu gde je odrastao.

Ricky je na kraju prihvatio ponudu Texasa. John Mackovic je dobio fantastično pojačanje. Longhornsi su u njemu videli naslednika osvajača Heisman trofeja, Earl Campbella. Ono što je bilo dobro kod Williamsa je bila činjenica da nije tražio minute, već je samo želeo da pomogne timu da što više pobeđuje.

Priest Holmes je bio prvi trkač, ali su ga povrede ostavile po strani. Tu je Williams video svoju šansu. Holmes je dve godine ranije otišao u NFL i tako ostavio sav prostor Williamsu. Ljudi su polako počeli da ga zovi “Mali Earl”.

Osobina koja je Rickyja bacila u prvi plan bilo je to što je skoro 70% jardi ostvario nakon prvog kontakta. Bio je jako težak za obaranje. Sekao je pravac, probijao kroz sredinu, lomio je obaranja lajnbekere. Radio je sve. I sve što je radio, radio je sjajno. Tako je već u drugoj sezoni oborio rekord velikog Earla. Ricky je postao velika zvezda.

Ricky nije uspeo da dođe do nagrade najkorisnijeg igrača. Payton Manning i Charles Woodson bili su prejaka konkurencija u tom momentu. To ga nije pokolebalo, već je nastavio još jače. Iako je mogao da bude visoko izabran na draftu, Ricky je rešio da se vrati na Texas, na iznenađenje svih NFL analitičara.

To je donelo veliko oduševljenje navijača. Tribine su bile prepune. Ricky je često potpisivao autograme dok ga ruka ne bi zabolela. Samo je bilo pitanje trenutka kada će već popunjene papire proslediti administraciji i izaći na draft. Visoka pozicija na draftu bila je garantovana.

U poslednjoj godini na Texasu osvojio je gotovo sve što se moglo osvojiti na invidualnom nivou. Pretrčao je preko 300 jardi više od drugog trkača na listi. Istovremeno, zabeležio je 27 tačdauna. Prvi iza njega imao je 19 pogodaka. Oborio je NCAA rekorde, ali i koledž rekorde. Ricky je bio na izlaznim vratima koledža. NFL je čekao novu, mladu zvezdu.

Ricky se nije dobro predstavio. Na intervjuima je bio nezreo i previše ležeran. Kasnio je na ostale intervjue, jer je partijao noć pre. Tokom pauze je nabacio kilograma, ali sve je otišlo na pogrešna mesta. Sve u salo, ništa u mišiće. Kada je uzeo repera pod pseudonimom Master P (koji je inače jako dobar košarkaš), to je podiglo crvenu zastavicu. Loše vesti putuju brzo.

Na dan drafta, prva tri tima išla su na kvoterbeka. Coltsi su tražili trkača, jer su Faulka prosledili u Ramse. Izbor je pao na Edgerrina Jamesa. Nisu želeli da se kockaju sa Williamsom. Saintsi su onda uskočili u igru i dali sve svoje pikove kako bi uzeli Rickyja. Na to su dodali još dva pika za sledeću godinu.

Mike Ditka je bio više nego srećan što je izboksovao ovaj dogovor. Williams je trebao da postane temelj napada Saintsa. Bivši teškaš je bio agent koji je zastupao Williamsa u pregovorima. Riki je ispregovarao ugovor koji je sačinjen tako da dobar deo novca dobija u zavisnosti od učinka na terenu. Svi saigrači su mu otvorene rekli da je lud.

Ditka mu je na sve nametnuo ulogu čoveka koji treba da ih vodi do titule. Za rukija je to bio veliki teret, makar bio talentovan koliko Riki. Na sve to dodajte da su ga veterani gledali ispod oka i da Saintsi ni izbliza nisu imali tim sposoban da konkuriše za naslov prvaka. Osim u nekim suludim kombinacijama.

Sa dolaskom Joe Horna, Willie Jacksona i promenom cele postave kvoterbekova (sjajni ruki Aaron Brooks) stvari su krenula na bolje za Saintsa, ali i za Rikija. U tri sezone koliko je odigrao u New Orleansu, imao je jedan plejof koji je rovit odigrao sa pola snage.

Riki je za povrede počeo da optužuje saigrača, pričajući da namerno puštaju da ga jako obaraju. Da ne prave dobre blokove. Na sve to je kasnio na timske sastanke. Pa se na kraju žestoko posvađao sa Ditkom, koji je bio njegov najveći fan. Svima je bilo jasno da za Rikija neće više biti mesta među Svecima.

Dugo je trajao proces odstranjivanja Williamsa. Promena trenera nije donela ništa posebno u odnosu Riki - trener. Haslett je bio čvrste ruke dolazeći iz Gvozdenih Steelersa. U poslednjoj sezoni u dresu Saintsa šetao ga je između trkača i ful beka.

Riki je mrzeo “jumbo” postavu sa dva tajtenda, smatrajući da je igra previše konzervativna. Sudari sa Haslettom su bili sve češči, kao i kazne. Jedino što se popravilo bio je odnos saigrača prema njemu. To je zavredio igrama u poslednjoj sezoni i promeni ponašanja, koje je stiglo promenom agenta kada je kovertirao otkaz Percy “Master P” Milleru.

Draftovanje snažnog Deuce McAllistera bio je kraj za Williamsa. Niko više nije verovao u njegov pristup igri. Iako je Williams odigrao najbolju sezonu od dolaska sa Texasa, sve oči su bile uprte u novog trkača. Riki je nabacio mnogo mišića uz samo 6% masti, što su neki nazvali “Deuce flu”, aludirajući da je hteo po snazi da priđe novog saigraču.

Tada se pojavio Dave Wannstetd u ime Miami Dolphinsa. U Rikiju su videli čoveka koji će pokrenuti njihov napad trčanjem. Demoni u glavi su ga mučili (lečio se nakon karijere od anksioznog poremećaja). Demoni koji mu nisu dali da trezveno razmišlja.

Sezone ‘02 se sećam kao da je juče bila. Ne postoji čovek koji je tada gledao NFL, a da se nije divio Rikijevom učinku na terenu. Suluda trčanja, pretrčavanja protivnika, ples na terenu. Sve je izgledao tako lako kad trči momak sa dredovima koji vire ispod kacige i crnim vizirom na kacigi.

Riki je radio gotovo sve u napadu, oslobađajući Fiedlera pritiska zajedno sa mladim hvatačima Chambersom i McMichaelom. Odbrana predvođena Zach Thomasom i Jason Taylorom kažnjavala je sve napade protivnika. Delfini su izgledali jako dobro. Na sve to, dobio je ofanzivnu liniju koja je radila za njega.

Napravio je back-to-back utakmice sa preko 200 jardi, obarajući rekord čoveka sa kojim su ga poredili, Earl Campbella. Kada se činilo da će sezona krenuti u pravom smeru, okliznuli su se protiv Vikinga uz sjajnu partiju Randy Mossa. Poslednja utakmica protiv Patriota je odlučivala. Ricky je istrčao čak 185 jardi uz dva tačdauna.

Čak 12 poena postigao je Adam Vinatieri, legendarni šuter od čega je presudni šut bio u produžetku. Onaj koji je doneo pobedu Patriotama. Ni jedan, ni drugi tim nisu stigli do plejofa. Samo su Jetsi sa boljim skorom, a istim odnosom pobeda i poraza ušli u doigravanje. Eto ako je nekome za statistiku, ove sezone je u neku ruku Fitzpatrick servirao malu osvetu Patriotama za taj poraz.

Ricky je sezonu završio sa +1800 jardi i 17 tačdauna. Izabran je u Pro Bowl postavu i All Pro tim lige. Svi su mislili da je to samo početak. Ja sam mislio da je to samo početak. Svi smo pričali o Rikiju. Sakupio je ubedljivo najviše jardi trčanjem, ali je ipak Priest Holmes (kolega sa Texasa) odneo nagradu za najboljeg ofanzivca sa 21 tačdaunom.

Kada su se pojačali sa dva sjajna defanzivca koji su bili, Junior Seau i Sammy Knight, svi su videli Delfine par stepenica više. Sezona je donela povredu Fiedlera, ispustili su bitne utakmice, dok su se Patriote odlepile. Za Wild Card su se vadili protiv Patriota i Orlova. Tužna utakmica protiv rivala iz AFC East u kojoj su postigli 0. Nula poena. Ništa.

Kada je uprava počela da tumba kombinacije sve je ličilo na je propast blizu. Kada je Dan Marino napustio upravu posle samo mesec dana boravka, stigla je najgora vest. Ricky je samo nedelju dana pre kampa objavio da se povlači sa 26 godina. Kakav šok za sve. Za celu NFL publiku.

Sezona bez Williamsa bila je propast. Posle samo jedne sezone nagađanja, Ricky se vratio na teren. To nije bio više onaj Williams. Pored toga, Delfini su doveli Browna kao prvog trkača. Ricky je pristao na ulogu back up igrača. Onda su došli problemi sa marihuanom, koju kaže da je konzumirao kako bi se opustio. Iskreno i potpuno tačno.

Četiri utakmice suspenzije su bile samo početak. Zbog uzastopnog kršenja politike lige, kažnjen je celu sezonu bez igre. Povratak je obeležila povreda ramena zbog koje je propustio gotovo čitavu sezonu, da kažemo celu. Do kraja karijere koja je trajala još četiri sezone nakon povrede ramena, Ricky više nikada nije trčao kao pre.

Magija je nestala. Zapravo, magiju je progutalo nerazumevanja njegove ličnosti. Stidljivi momak koji se krio iza crnog vizira noseći veliki psihološki problem uz milione na računu nije imao na koga da se osloni. Nije bilo čoveka koji bi ga potpuno razumeo. U razgovorima je priznao da se povukao zato što je čak tri puta padao na testovima.

Da bi izbegao medijsko poniženje, otišao je sa terena. Testiran je tačno 496 puta. Toliko je testiran da je sa osobljem koje je to obavljao postao bliži nego sa rođenom ženom.

Da bi sebe duhovno uzdigao živeo je u Australiji, po šatorima koji su košrali 7$ na dan. Čitao je o budizmu kako bi pronašao unutrašnji mir. Na tom putu okrenuo se Ajuverdi, indijskoj medicini koja leči telo. Uz to je postao vegan i počeo aktivno da vežba jogu.

Sve to mu je pomoglo da koliko-toliko oživi svoju karijeru. NFL putovanje je završio u Ravensima. U odličnoj sezoni bio je mentor i učitelj, Učenik je bio mladi Ray Rice. Na putu do finala, zaustavili su ga stari poznanici, New England Patriotsi. Ovog put ušunjavanjem Bradyja u end zonu.

Ni dan danas mi nije jasno kako je Baltimore izgubio tu utakmicu. Ali kao obično sa Patriotama, ne znate kako uspeju da se provuku i pobede. Nekako uspeju, da ovaj ili onaj način. Williams je bio na korak do finala u kome bi Ravensi sigurno imali više šanse nego Patriote kojima je presudio Eli Manning.

Ricky je mogao da bude fantastičan. Mnogo više od jednog Pro Bowla i All Pro postave. Sakrivanje problema je odnelo sve one nestvarne trenutke koje smo imali privilegiju da gledamo samo dve sezone. Na kraju je pomogao sebi i to je najvažnije. Jesmo ostali uskraćeni jedne sjajne karijere, ali smo postali bogati sjajne spoznaje kako čovek može pomoći sebi. Pomoći i pobediti.

Dobio je važnu borbu. Za sve ostalo tu je Youtube na kome ćemo videti vanzemaljska trčanja i reći čuvenu:

"Run, Ricky, run!"

Da li "pravi" Ricky Williams može da istupi?

Ovo je njegova priča.

Klinac je rođen ‘77 u San Dijegu, Kalifornija. Sestre bliznakinja i on često su gledali tuče između oca i majke, mladih roditelja koji nisu mogli da izađu na kraj sa pritiskom i problemima. Dolaskom trećeg deteta, brzo se stiglo do prilično burnog razvoda.

Ricky je dugo nakon razvoda roditelja, stupio u kontakt sa ocem koji je zasnovao novu porodicu koja je brojala četvoro dece. Ricky je svima platio koledž školarinu. Porodicu je gledao, bilo bliža ili šira, emotivno. Čim je došao do “debelog” ugovora, svi su mogli da računaju na njegovu pomoć.

Ricky je u školi bio neka verzija Doktora Džekila i Mister Hajda. Na časovima je bio izuzetno dobar. Inteligentan, nije mu trebalo previše vremena da pohvata ono što je potrebno da bi imao dobre ocene. Van časova je redovno ugnjetavao manje i slabije od sebe. Promene škole bila je jedina opcija.

Prelaskom se vratio na pravi kolosek. Na terenu je radio sve, jer je talenat bio lako prepoznatljvi. Bejzbol i fudbal su bili njegovi sportovi. Njegov prijatelj, Chad Patton, bio je osoba koja mu je mnogo pomogla da bes pretoči u energiju koja mu je pomogla da beleži velike uspehe.

Ricky je vrlo brzo postao “The Best from The West”. Skauti su već počeli da ga saleću dok je bio junior. Sve su radili kako bi nakon seniorske godine pristupio njihovom koledžu. Od samog starta igrao je na poziciji trkača. Stanford, California i Texas bili su favoriti da regrutuju Williamsa. California je nekako očekivala da ostane tu gde je odrastao.

Ricky je na kraju prihvatio ponudu Texasa. John Mackovic je dobio fantastično pojačanje. Longhornsi su u njemu videli naslednika osvajača Heisman trofeja, Earl Campbella. Ono što je bilo dobro kod Williamsa je bila činjenica da nije tražio minute, već je samo želeo da pomogne timu da što više pobeđuje.

Priest Holmes je bio prvi trkač, ali su ga povrede ostavile po strani. Tu je Williams video svoju šansu. Holmes je dve godine ranije otišao u NFL i tako ostavio sav prostor Williamsu. Ljudi su polako počeli da ga zovi “Mali Earl”.

Osobina koja je Rickyja bacila u prvi plan bilo je to što je skoro 70% jardi ostvario nakon prvog kontakta. Bio je jako težak za obaranje. Sekao je pravac, probijao kroz sredinu, lomio je obaranja lajnbekere. Radio je sve. I sve što je radio, radio je sjajno. Tako je već u drugoj sezoni oborio rekord velikog Earla. Ricky je postao velika zvezda.

Ricky nije uspeo da dođe do nagrade najkorisnijeg igrača. Payton Manning i Charles Woodson bili su prejaka konkurencija u tom momentu. To ga nije pokolebalo, već je nastavio još jače. Iako je mogao da bude visoko izabran na draftu, Ricky je rešio da se vrati na Texas, na iznenađenje svih NFL analitičara.

To je donelo veliko oduševljenje navijača. Tribine su bile prepune. Ricky je često potpisivao autograme dok ga ruka ne bi zabolela. Samo je bilo pitanje trenutka kada će već popunjene papire proslediti administraciji i izaći na draft. Visoka pozicija na draftu bila je garantovana.

U poslednjoj godini na Texasu osvojio je gotovo sve što se moglo osvojiti na invidualnom nivou. Pretrčao je preko 300 jardi više od drugog trkača na listi. Istovremeno, zabeležio je 27 tačdauna. Prvi iza njega imao je 19 pogodaka. Oborio je NCAA rekorde, ali i koledž rekorde. Ricky je bio na izlaznim vratima koledža. NFL je čekao novu, mladu zvezdu.

Ricky se nije dobro predstavio. Na intervjuima je bio nezreo i previše ležeran. Kasnio je na ostale intervjue, jer je partijao noć pre. Tokom pauze je nabacio kilograma, ali sve je otišlo na pogrešna mesta. Sve u salo, ništa u mišiće. Kada je uzeo repera pod pseudonimom Master P (koji je inače jako dobar košarkaš), to je podiglo crvenu zastavicu. Loše vesti putuju brzo.

Na dan drafta, prva tri tima išla su na kvoterbeka. Coltsi su tražili trkača, jer su Faulka prosledili u Ramse. Izbor je pao na Edgerrina Jamesa. Nisu želeli da se kockaju sa Williamsom. Saintsi su onda uskočili u igru i dali sve svoje pikove kako bi uzeli Rickyja. Na to su dodali još dva pika za sledeću godinu.

Mike Ditka je bio više nego srećan što je izboksovao ovaj dogovor. Williams je trebao da postane temelj napada Saintsa. Bivši teškaš je bio agent koji je zastupao Williamsa u pregovorima. Riki je ispregovarao ugovor koji je sačinjen tako da dobar deo novca dobija u zavisnosti od učinka na terenu. Svi saigrači su mu otvorene rekli da je lud.

Ditka mu je na sve nametnuo ulogu čoveka koji treba da ih vodi do titule. Za rukija je to bio veliki teret, makar bio talentovan koliko Riki. Na sve to dodajte da su ga veterani gledali ispod oka i da Saintsi ni izbliza nisu imali tim sposoban da konkuriše za naslov prvaka. Osim u nekim suludim kombinacijama.

Sa dolaskom Joe Horna, Willie Jacksona i promenom cele postave kvoterbekova (sjajni ruki Aaron Brooks) stvari su krenula na bolje za Saintsa, ali i za Rikija. U tri sezone koliko je odigrao u New Orleansu, imao je jedan plejof koji je rovit odigrao sa pola snage.

Riki je za povrede počeo da optužuje saigrača, pričajući da namerno puštaju da ga jako obaraju. Da ne prave dobre blokove. Na sve to je kasnio na timske sastanke. Pa se na kraju žestoko posvađao sa Ditkom, koji je bio njegov najveći fan. Svima je bilo jasno da za Rikija neće više biti mesta među Svecima.

Dugo je trajao proces odstranjivanja Williamsa. Promena trenera nije donela ništa posebno u odnosu Riki - trener. Haslett je bio čvrste ruke dolazeći iz Gvozdenih Steelersa. U poslednjoj sezoni u dresu Saintsa šetao ga je između trkača i ful beka.

Riki je mrzeo “jumbo” postavu sa dva tajtenda, smatrajući da je igra previše konzervativna. Sudari sa Haslettom su bili sve češči, kao i kazne. Jedino što se popravilo bio je odnos saigrača prema njemu. To je zavredio igrama u poslednjoj sezoni i promeni ponašanja, koje je stiglo promenom agenta kada je kovertirao otkaz Percy “Master P” Milleru.

Draftovanje snažnog Deuce McAllistera bio je kraj za Williamsa. Niko više nije verovao u njegov pristup igri. Iako je Williams odigrao najbolju sezonu od dolaska sa Texasa, sve oči su bile uprte u novog trkača. Riki je nabacio mnogo mišića uz samo 6% masti, što su neki nazvali “Deuce flu”, aludirajući da je hteo po snazi da priđe novog saigraču.

Tada se pojavio Dave Wannstetd u ime Miami Dolphinsa. U Rikiju su videli čoveka koji će pokrenuti njihov napad trčanjem. Demoni u glavi su ga mučili (lečio se nakon karijere od anksioznog poremećaja). Demoni koji mu nisu dali da trezveno razmišlja.

Sezone ‘02 se sećam kao da je juče bila. Ne postoji čovek koji je tada gledao NFL, a da se nije divio Rikijevom učinku na terenu. Suluda trčanja, pretrčavanja protivnika, ples na terenu. Sve je izgledao tako lako kad trči momak sa dredovima koji vire ispod kacige i crnim vizirom na kacigi.

Riki je radio gotovo sve u napadu, oslobađajući Fiedlera pritiska zajedno sa mladim hvatačima Chambersom i McMichaelom. Odbrana predvođena Zach Thomasom i Jason Taylorom kažnjavala je sve napade protivnika. Delfini su izgledali jako dobro. Na sve to, dobio je ofanzivnu liniju koja je radila za njega.

Napravio je back-to-back utakmice sa preko 200 jardi, obarajući rekord čoveka sa kojim su ga poredili, Earl Campbella. Kada se činilo da će sezona krenuti u pravom smeru, okliznuli su se protiv Vikinga uz sjajnu partiju Randy Mossa. Poslednja utakmica protiv Patriota je odlučivala. Ricky je istrčao čak 185 jardi uz dva tačdauna.

Čak 12 poena postigao je Adam Vinatieri, legendarni šuter od čega je presudni šut bio u produžetku. Onaj koji je doneo pobedu Patriotama. Ni jedan, ni drugi tim nisu stigli do plejofa. Samo su Jetsi sa boljim skorom, a istim odnosom pobeda i poraza ušli u doigravanje. Eto ako je nekome za statistiku, ove sezone je u neku ruku Fitzpatrick servirao malu osvetu Patriotama za taj poraz.

Ricky je sezonu završio sa +1800 jardi i 17 tačdauna. Izabran je u Pro Bowl postavu i All Pro tim lige. Svi su mislili da je to samo početak. Ja sam mislio da je to samo početak. Svi smo pričali o Rikiju. Sakupio je ubedljivo najviše jardi trčanjem, ali je ipak Priest Holmes (kolega sa Texasa) odneo nagradu za najboljeg ofanzivca sa 21 tačdaunom.

Kada su se pojačali sa dva sjajna defanzivca koji su bili, Junior Seau i Sammy Knight, svi su videli Delfine par stepenica više. Sezona je donela povredu Fiedlera, ispustili su bitne utakmice, dok su se Patriote odlepile. Za Wild Card su se vadili protiv Patriota i Orlova. Tužna utakmica protiv rivala iz AFC East u kojoj su postigli 0. Nula poena. Ništa.

Kada je uprava počela da tumba kombinacije sve je ličilo na je propast blizu. Kada je Dan Marino napustio upravu posle samo mesec dana boravka, stigla je najgora vest. Ricky je samo nedelju dana pre kampa objavio da se povlači sa 26 godina. Kakav šok za sve. Za celu NFL publiku.

Sezona bez Williamsa bila je propast. Posle samo jedne sezone nagađanja, Ricky se vratio na teren. To nije bio više onaj Williams. Pored toga, Delfini su doveli Browna kao prvog trkača. Ricky je pristao na ulogu back up igrača. Onda su došli problemi sa marihuanom, koju kaže da je konzumirao kako bi se opustio. Iskreno i potpuno tačno.

Četiri utakmice suspenzije su bile samo početak. Zbog uzastopnog kršenja politike lige, kažnjen je celu sezonu bez igre. Povratak je obeležila povreda ramena zbog koje je propustio gotovo čitavu sezonu, da kažemo celu. Do kraja karijere koja je trajala još četiri sezone nakon povrede ramena, Ricky više nikada nije trčao kao pre.

Magija je nestala. Zapravo, magiju je progutalo nerazumevanja njegove ličnosti. Stidljivi momak koji se krio iza crnog vizira noseći veliki psihološki problem uz milione na računu nije imao na koga da se osloni. Nije bilo čoveka koji bi ga potpuno razumeo. U razgovorima je priznao da se povukao zato što je čak tri puta padao na testovima.

Da bi izbegao medijsko poniženje, otišao je sa terena. Testiran je tačno 496 puta. Toliko je testiran da je sa osobljem koje je to obavljao postao bliži nego sa rođenom ženom.

Da bi sebe duhovno uzdigao živeo je u Australiji, po šatorima koji su košrali 7$ na dan. Čitao je o budizmu kako bi pronašao unutrašnji mir. Na tom putu okrenuo se Ajuverdi, indijskoj medicini koja leči telo. Uz to je postao vegan i počeo aktivno da vežba jogu.

Sve to mu je pomoglo da koliko-toliko oživi svoju karijeru. NFL putovanje je završio u Ravensima. U odličnoj sezoni bio je mentor i učitelj, Učenik je bio mladi Ray Rice. Na putu do finala, zaustavili su ga stari poznanici, New England Patriotsi. Ovog put ušunjavanjem Bradyja u end zonu.

Ni dan danas mi nije jasno kako je Baltimore izgubio tu utakmicu. Ali kao obično sa Patriotama, ne znate kako uspeju da se provuku i pobede. Nekako uspeju, da ovaj ili onaj način. Williams je bio na korak do finala u kome bi Ravensi sigurno imali više šanse nego Patriote kojima je presudio Eli Manning.

Ricky je mogao da bude fantastičan. Mnogo više od jednog Pro Bowla i All Pro postave. Sakrivanje problema je odnelo sve one nestvarne trenutke koje smo imali privilegiju da gledamo samo dve sezone. Na kraju je pomogao sebi i to je najvažnije. Jesmo ostali uskraćeni jedne sjajne karijere, ali smo postali bogati sjajne spoznaje kako čovek može pomoći sebi. Pomoći i pobediti.

Dobio je važnu borbu. Za sve ostalo tu je Youtube na kome ćemo videti vanzemaljska trčanja i reći čuvenu:

"Run, Ricky, run!"