Monako i Juventus odlučivaće o finalisti Lige šampiona!
Slavni italijanski klub pokušaće da se domogne svog devetog finala, slavili su u svega dva i po tom negativnom skoru su "najuspešniji" u ovom takmičenju, dok će Monako, koji je ne tako davno bio u drugoj ligi, pokušati da dođe do svog drugog finala u poslednjih 13 godina.
Stilovi fudbala su sasvim drugačiji, i zbog toga ćemo imati podelu oko podrške!
Monako - Juventus
Monako se oslanja na mlade talente i napadački fudbal, bez mnogo razmišljanja o tome kako sačuvati mrežu, dok je Juve "stara škola" italijanskog fudbala.
Umeju da igraju "na rezultat" i prvo kreću od odbrane koja je i primila najmanje pogodaka u ovogodišnjem izdanju Lige šampiona, a Bufon, Bonući i Kijelini, uz svesrdnu pomoć svih ostalih igrača - jer se odbrana igra timski, sačuvali su i trio Barselone i nisu primili gol za 180 minuta.
U susretu ovih timova - podsetimo se koji su slavni fudbaleri nosi i crveno-beli francuske ekipe, ali i italijansku modu u crno-belom izdanju.
Bilo ih je mnogo...
DAVID TREZEGE (1977)
Krenimo od onog najpoznatijeg primera i igrača koji je ostavio dubok trag u oba tima.
Francuz argentinskih korena je karijeru počeo u Platenseu, ali je već sa 18 godina stigao u Monako i debitovao za "kneževe". Odigrao je 93 meča za tim sa Azurne obale i postigao 52 gola, a nakon osvajana Evropskog i Svetskog prvenstva sa "trikolorima" stiže na sever Italije gde će provesti DESET godina.
Uspostavio je sjajno partnerstvo sa Alesandrom del Pjerom i bio šampion Italije četiri puta (računajući i oduzete titule zbog Kalčopolija).
Odigrao je 318 utakmica za Juve i postgao čak 171 gol.
OLIVIJE KAPO (1980)
Još jedan od Francuza, ukupno ih pet ima.
Za razliku od svog prethodnika - ovaj vezni fudbaler nije ostavio naročit trag u "staroj dami", ali ga Juventus nije platio ni dinara Okseru.
Stigao je 2004. Godine i odigrao 14 utakmica za Italijane, da bi već naredne sezone bio pozajmljen Monaku za koji je bio mnogo redovniji i stigao je da skupi 25nastupa i da se upiše u strelce pet puta. Napustio je Juve i u narednoj sezoni, kada su kažnjeni igranjem u Seriji B, a u karijeri je igrao za Levante, Birmingem, Seltik, Vigan i tako dalje.
MARKO DI VAJO (1976)
Novi napadač na listi, ali Italijan.
"Špic" iz Rima nije ostavio naročito dubok trag ni u jednom od dva tima, ali je postigao bez obzira na to nekoliko važnih pogodaka, uglavnom ulazeći sa klupe u drugom poluvremenu.
On je u Juve stigao 2002. godine iz Parme, ali u žestokoj konkurenciji napadača nije mogao da da dođe do prave forme kao kod "mlekadžija".
Osvojio je Skudeti i igrao finale Lige šampiona protiv Milana 2003. Godine, a onda naredne preko Valensije, gde se zadržao dve sezone, stigao u Monako.
Odigrao je 35 mečeva i postigao 8 golova pre nego se u janurau 2007. vratio u Italiju.
KRISTIJAN VIJERI (1973)
Kada je Di Vajo bio na Azurnoj obali, društvo mu je pravio šmeker italijanskog fudbala Kristijan Vijeri, jedan od fudbalera koji je mnogo toga iskusio u životu i igrao je za "sto" klubova.
Vijeri je jedan od onih koji su igrali za tri najveća italijanska kluba - Juve, Milan i Inter, ali je ipak kod "nerazura" ostavio najbolji utisak.
On je "juventino" postao 1996. godine, plaćen je Atalanti 2,5 miliona evra, a njegovi golovi u Ligi šampiona su bili od dragocene važnosti. Postigao ih je šest, ali nije uspeo da se upiše u finalu protiv Borusije iz Dortmunda koje su "milioneri" dobili 3:1.
Petostruko su naplatili njegov transfer u Atletiko Madrid, a u Monako je stigao u poznim igračkim danima nakon odlaska iz Milana u kom se zadržao samo jednu sezonu.
Nije mnogo duže bio ni "knez" - 11 mečeva i 5 golova.
TIJERI ANRI (1977)
Sa napadača koji se nisu proslavili u Monaku, prelazimo na onoga koji nije u Juventusu.
Partner Davida Trezegea u Monaku, ali i Francuskoj reprezentaciji, tokom devedesetih prvi je "povukao" nogu na Apenine i stigao u Juventus u prohladnom januaru 1999. godine za ne tako malu svotu od 10,5 miliona funti.
Nije igrao na svojoj pravoj poziciji, nije mu ležao italijanski stil fudbala, pa je dao samo 3 gola na 16 utakmica i već na leto se preselio u Arsenal.
Iz ove perspektive najbolji mogući potez za njega, ali da li je Juve požurio?
Jedan od najboljih napadača 21. veka tek je u Arsenalu postao "strelac" kakav se retko viđa, a za pet godina u Monaku odigrao je 141 meč i dao 28 golova.
Spada u red najboljih izdanaka njihove škole, a sadašnji napadača "kneževa" Kilijan Mbape važi za njegovog pravog naslednika i upravo će on biti najveća "začkoljica" u predstojećim duelima.
SERHIO ALMIRON (1980)
Ovaj Argentinac stigao je u Juventus iz Empolija kada se "stara dama" vratila u Seriju A, ali i on, poput mnogih igrača koji su stigli u tom prelaznom roku - nije ni blizu bio igrač za ovakav klub.
Centralni vezni, koga je krasila agresivnost, plaćen je velikih devet miliona evra i trebalo je da čini partnerstvo na sredini terena sa Tijagom Mendešom, međutim više prostora je dobijao iskusni Kristijano Zaneti sa kojim je Juve i osvojio Seriju B.
Na polusezoni je prosleđen Monaku, ali je odigrao 11 mečeva i dao dva gola.
Potom se preselio u Fiorentinu, Bari, Kataniju…
VLADIMIR JUGOVIĆ (1969)
Prelazimo na vezistu koji je za razliku od svog prethodnika ostavio trag.
Vladimir Jugović je ponikao u Crvenoj zvezdi sa kojom je bio šampion Evrope 1991. godine, a u Italiju ga je doveo Vujadin Boškov koji je tada sa uspehom vodio Sampdoriju. Odlični Jugović je tri godine igrao u Đenovi pre nego što ga je Juventus pozvao…
Proveo je dve sezone u Torinu i osvojio Skudeto i Ligu šampiona 1996. godine, upravo njegovim penalom u četvrtoj seriji Juve je stigao do drugog "ušatog".
U Monako je stigao u poznim igračkim danima 2001. godine i za dve sezone odigrao 19 utakmica, ali se nijednom nije upisao u strelce.
Sa "kneževima" ima Kup Francuske.
MORGAN DE SANKTIS (1977)
Jedini golman sa liste.
"Prekaljeni" Morgan de Sanktis je aktuelni čuvar mreže Monaka, ali je trenutno rezerva odličnom Danijelu Subašiću koji brani izvanredno poslednjih nekoliko sezona.
De Sanktis je u Monako stigao 2016. godine nakon što mu je istekao ugovor sa Romom, a pitanje je da li će nastaviti karijeru nakon ove sezoner jer je pre mesec dana proslavio 40. rođendan i jasno je da se penzija bliži.
Za Juventus je igrao u mlađim danima, ali zbog velike konkurencije, u vidu Anđela Perucija, za dve sezone je odigrao tri meča.
Potom je otišao u Udineze i "napravio ime".
PATRIS EVRA (1981)
Vraćamo se ponovo na Francuze.
Jedan od najboljih levih bekova u 21. veku igrao je i za Juve i za Monako u finalima Lige šampiona, ali je njegov tim 2004. godine poražen od Porta (3:0), a 2015. od Barselone (3:1).
Mnogi ga smatraju produktom Monakove škole fudbala, a zapravo je ponikao u Marsali, pa, zanimljivo, igrao u Monci dok nije postao standardan u Nici.
Stigao je u Monako 2002. godine sa epitetom jednog od većih francuskih talenata i to je pokazao u četi Didijea Dešana koja je neočekivano došla do finala Lige šampiona, pa ga je posle 120 utakmica u crveno-belom zavoleo Mančester junajted u kome je ostavio najdublji trag.
U poznim godinama je stigao u Juve i odigrao dve i po sezone, relativno uspešno.
Izgubio je brzinu, bio krivac kod nekih golova u Ligi šampiona (Bajern), ali je sve u svemu ostavio pozitivan utisak kod navijača "stare dame" - 53 meča i tri gola.
RUI BARIOS (1965)
Najstariji i najsitniji sa liste!
Omaleni ofanzivni vezista (160 cm) iz Portugala je produkt škole fudbala Porta, mada je prve korake napravio u Kovilji i Varzimu, da bi nakon jedne dobre sezone, u kojoj je osvojio i Superkup Evrope, stigao i Juventus i uzeo dres sa brojem osam.
Kažu da je odbio desetku tek penzionisanog Mišela Platinija.
Igrao je dve sezone za Juventus i osvojio Kup UEFA sa ovim timom - 60 utakmica i 14 golova - da bi isto toliko pogodaka dao na 21 meču više za Monako, u kom je proveo tri sezone.
Igrao je u finalu Kupa pobednika kupova protiv Verdera, ali su Nemci bili bolji.
LILIJAN TIRAM (1972)
Za kraj smo ostavili veliko ime!
Sigurno najbolji defanzivac koji je igrao u istoriji Monaka i sigurno jedan od najboljih koje je Juventus imao, a kada pričamo o njima - znate već kakva su imena u opticaju!
Lilijan Tiran je rođen prvog dana 1972. godine u Gvadelupeu, ali je i on stigao brzo u Francusku, tamo zaigrao fudbal, a skauting služba Monaka prepoznala je da će biti veliki fudbaler, pa je za njih debitovao 1991. godine.
U narednih pet godina odigrao je 193 meča i dao 11 golova, ali je sa "kneževima" osvojio samo jedan trofej u Kupu Francuske.
Put je bio logičan, stigao je u Italiju, u moćnu Parmu iz devedesetih, pa je u još narednih pet godina osvojio Kup i Superkup te zemlje, ali još važnije UEFA kup. "Mlekadžije" su odlično zaradile na njemu i Bufonu, a on se 2001. godine preselio u Torino u transferu vrednom 40 miliona evra.
I za Juve je igrao pet godina, sve do skandala Kalčopoli, a u 250 utakmica dao je jedan gol.
Ni trenerska veza nije izostala, pa su tako Didije Dešan i Klaudio Ranijeri vodili obe ekipe, s tim da je legendarni francuski fudbaler i igrao za Juventus dobrih pet sezona.
(Milutin Vujičić - MONDO)
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
MONDO aplikacija ponovo na Google Play Store! PREUZMITE JE!
