Da li ste nekada čuli za Masala Bugduva, fudbalera koji je trebalo da dođe u Arsenal?
U pitanju je talentovani moldavski fudbaler čije su fudbalske karakteristike najsličnije Vejnu Runiju i koji je igrao iza napadača više vodivši računa o asistencijama, nego o golovima. Te 2008. godine izveštaji novinske agencije "Asošijeted Pres" (AP) govorili su da će potpisati za tim Arsena Vengera koji je i bio poznat kao čovek koji voli da "pokupi talente" i oblikuje ih u gotove fudbalere, ali do transfera nije došlo.
Zašto? Zato što Masal Bugduv ne postoji!
Bila je to "igra" irskog novinara Diklana Vorlija koji je kreirao čitav niz tekstova pisanih u stilu agencije "AP" koje je delio po forumima i koje su na kraju našle put do "mejnstrim medija".
Priča je otišla toliko daleko da je pravio stranice na Vikipediji, pisao blogove, izmišljao moldavske novine, menjao podatke i na kraju je "njegov" fudbaler uvršten na listu najtalentovanijih fudbalera sveta u "Sandej Tajmsu". Čitava stvar začinjena je "tajnom" u njegovom imenu, pa je Masal Bugduv izvedeno od irskog naziva priče "My Little Black Donkey" (M'asal Beag Dubh) u kojoj prodavac traži ogromnu sumu novca za lenjog magarca.
Ako vam kažemo da su se pomenute moldavske novine zvale i "Mo Thon", što na irskom znači "Moja guzica", sigurno će vam ovaj čovek biti i još simpatičniji…
Ovom pričom je (nadamo se) sportske novinare naterao da budu malo oprezniji, bar kada su transferi spekulacije u pitanju, i da sve nekoliko puta provere iz više izvora, ali u fudbalu postoje i oni transferi koji zvuče kao "prvoaprilska šala" i u koje je teško poverovati.
Jedan od takvih bila je i glasina koja se pojavila pre nekoliko dana da će štoper Juventusa Leonardo Bonući preći u redove Milana?
Najbolji štoper sveta, član petostrukog uzastopnog šampiona Italije i dvostrukog finaliste Lige šampiona u poslednje tri godine da pređe u Milan, klub koji se mučio u istom periodu i koji tri godine nije igrao nijedno evropsko takmičenje, i to za dvostruko manju sumu nego što nude Čelsi i Siti?
Ma, nemoguće, nema nikakve logike!
Čak je i legendarni Del Pjero upitao: "Je l' to vic?".
Međutim, svedoci smo da se taj transfer desio i uprkos priči, koja je još uvek nepotrvrđena, da je Leonardo Bonući taj koji je napravio razdor u ekipi koji je najavljen svađom sa trenerom Maksom Alegrijem pred duel sa Portom i koji je kulminirao u finalu Lige šampiona kada je nasrnuo na Paula Dibalu i kritikovao saigrača Andreu Barzaljija - još uvek nije jasno zašto je Bonući izabrao jednog od najvećih rivala "stare dame" i nije se uputio u Premijer ligu, Primeru...
Takvih "čudnih" transfera je bilo mnogo u istoriji fudbala, mada ih se većina desila u ovom veku kada su klubovi finansijski ojačali, a mi smo izdvojili samo neke od njih.
To su igrači koji su transferi bili neočekivani i desili su se kada bi odličan igrač otišao u slabiji tim ili kod rivala, ili kada bi anonimni i ne tako dobri stigli u veliki klub, kada se nije pričalo unapred o tim transfera i desili su se "iz neba, pa u rebra" i tako dalje.
Ovo je naša lista!
BEBE U MANČESTER JUNAJTED
Poput priče o Moldavcu sa početka teksta - tako je i za Bebea postojala sumnja da li je ovaj Portugalac zaista izmišljen i zbog čega ga dovodi klub poput Mančester junajteda.
Fudbaler koji je igrao za selekciju beskućnika stigao je na "Old Traford" za sumu od devet miliona evra iako ga Ser Aleks Ferguson nikada nije video kako igra fudbal. Bila je dovoljna preporuka njegovog bivšeg pomoćnika Karlosa Keiroša, a nije da je neko "odgore" smeo da protivreči Fergusonu. Ovaj Momak je za četiri godine odigrao sedam mečeva za "đavole" i dao dva gola, ali je napustio klub i igrao za Benfiku, Kordobu, Rajo, Eibar...
Nije to bio jedini loš transfer Ser Aleksa Fergusona, pa je tako sjajni menadžer odnekud "iskopao" i Erika Đemba-Đembu iz Nanta opisavši ga kao "pravog igrača za Junajted".
Nije bio... Iznenađujući su bili i transferi angolskog napadača Manuča, Majkla Ovena, a pravo niotkuda došlo je i interesovanje i kupovina Zorana Tošića iz Partizana, koji je tada odlično igrao za crno-bele, ali nije bio na nivou Mančester junajteda. Tada su u paketu stigli "Bambi" i Ljajić, ali je Junajted kasnije odustao od transfera sadašnjeg igrača Torina.
DIJEGO MARADONA U NAPOLI, PA U SEVILJU
Prelazimo na mnogo veće ime i njegov iznenađujući izbor kluba na vrhuncu igre.
Te 1984. godine, tek dve sezone nakon dolaska u Evropu, Dijego Maradona je odlučio da dres Barselone sa kojoj je Kup Kralja i Superkup Španije zameni manje atraktivnim klubom u Italiji - Napolijem, koji je tada izdvojio rekordnu sumu za Argentinca.
Kako ne u Juventus, Milan, Romu? Zašto baš u Napulj koji je dve sezone pre Dijegovog dolaska bio deveti, pa dvanaesti - a ne mnogo bolji ni sa njim u prvoj sezoni, tek osmi.
Novac i karakteri su se podudarali i priča je bila pun pogodak, pa je Maradona sa ovim timom osvojio dve titule u Kalču, Kup Italije, Kup UEFA i Superkup Italije. U međuvremenu postao je i prvak sveta sa reprezentacijom Argentine i uspeo da okrene stanovnike Napulja protiv reprezentacije Italije kada je sa "gaučosima" igrao Svetsko prvenstvo na "čizmi" 1990. godine.
Uspeo je da Napoli "ucrta" na fudbalsku mapu, a nakon skandala sa kokainom i suspenzije bio je povezivan sa Real Madridom i Marsejom, koji su želeli da kod njih doživi drugu mladost, no on se odlučio na manji klub i pogršeio kada je izabrao Sevilju.
Nakon godinu dana u Andaluziji, u kojoj i nije imao lošu statistiku, ali je patio, vratio se u domovinu i priveo karijeru kraju.
ANDRE PJER-ŽINJAK U TIGRES
Andre nije ni blizu najboljih napadača koje je Francuska imala u ovom veku, ali je sasvim solidan "špic" koji je možda zaslužio i bolju klupsku karijeru.
Nakon što je eksplodirao u Tuluzu na jednu sezonu, u tri za ove klub, stigao je u Olimpik iz Marseja i trebalo da bude predvodnik "novog talasa" ovog kluba koji je sezonu pre toga konačno osvojio titulu na koju su čekali od početka devedesetih godina.
Žinjak je trebalo da bude zamena za Mamadua Nijanga, ali su povrede i prava forma došli tek nakon dve sezone.
Kada su se 2015. godine za njega "zaigrizli" timovi poput Liona, Njukasla, Sevilje, čak i Barselone koja ga je želela kao "bekap" varijantu, da bi Francuz izabrao, sasvim iznenađujuće, Meksiko! Stigao je u Tigres i potpisao trogodišnji ugovor vredan 4,5 miliona evra po sezoni.
Dao je 56 golova na 95 mečeva za Tigres, ostao na oku selektora, ipak nije tako loše?
Mada je bilo veoma čudno i nespojivo...
PAPI ĐILOBOĐI U ČELSI
"KO?".
To je bila prva pomisao navijača Čelsija kada se na kraju letnjeg prelaznog roka 2015. godine ovaj Senegalac pojavio u medija centru na "Stamford bridžu" držeći dres "plavaca".
Ovaj štoper je pet godina igrao za Nant, i to sasvim solidno, a onda se pravo niotkuda pojavio kao fudbaler Čelsija nakon što je plaćen oko tri miliona funti. Čitavo leto Žoze Murinjo je "jurio" Džona Stounsa i štopera koji će zameniti Džona Terija, a kao da je "iz inata" na kraju doveo Đilobođija koji nije ni dobio pravu šansu.
Fudbaler egzotičnog prezimena samo šest meseci je bio na "Bridžu" i odigrao jedan meč u Kupu pre nego je pozajmljen Verderu, pa prodat Sanderlendu.
Zanimljivo je da je Čelsi na ovom momku zaradio pet miliona funti!
Nije on međutim jedini "sumnjivi" i "neočekivani" igrač koji je došao u eri Romana Abramoviča, u kojoj su navijači navikli samo na "top" transfere, pa bi trebalo podsetiti i na dolazak Stiva Sidvela (Reding) ili 33-godišnjeg defanzivnog veziste Mineira (Herta).
ALEKS TEŠEIRA U ĐANGSU SUNING
Prethodne dve godine svedoci smo neverovatnih transfera u Kinu, ali mahom fudbalera koji su na zalascima karijera i koji bi da "obezbede" sebe i porodice, kako se to eufemistički kaže.
Jedan od njih je i sjajni brazilski vezista Aleks Tešeira koji je briljirao u dresu Šahtjora i samo se čekalo koji će od velikih klubova ponuditi veću sumu i odvesti ovog igrača koji je sedam godina igrao u Ukrajini i tražio novi izazov u zimu 2016.
Najbliži transferu bio je Liverpul, mada su se pominjali i Totenhem, Čelsi i Bajern Minhen, koji je ponudio 32 miliona evra, da bi Šahtjor i Tešeira izabrali Đangsu iz Kine.
Čudan izbor za mladića pred kojim je toliko godina karijere (pred potpis napunio tek 26 godina) i koji će umesto odmeravanja sa najboljim fudbalerima sveta igrati u ligi u kojoj se ne igra naročito dobar fudbal. Ali je plata dobra... Sličan njegovom primeru je i izbor Aksela Vicela koji je zimus umesto Juventusa koji je tražio pojačanje za Ligu šampiona izabrao Tjanđin.
FERNANDO TORES U ČELSI
Kada smo već kod "zimskih" transfera - da se podsetimo onog "najskupljeg".
U zimu 2011. godine desio se transfer koji je najviše zaboleo navijače Liverpula i koji nisu očekivali da će ih "Nando" tek tako "ujesti" za srce i potpisati za Čelsi, klub daleko većih šampionskih ambicija i šansi od "redsa".
A zbog vernosti Atletiku delovalo je da on bar nikada neće izneveriti navijače kluba za koji igra...
Tri i po godine je nosio dres Liverpula i delovao je kao fudbaler koji je našao "idealnu vezu" sa Stivijem Džerardom, ali kao da ga ovaj "projekat" nije dovoljno ubedio i preselio se u Čelsi u kome nije bio ni senka onog fudbalera od ranije. Plaćen je 50 miliona funti, a tek 23. aprila i to nakon 903. minuta na terenu dao je prvi gol za Čelsi.
Desio se "pravo niotkuda", kada se "pijaca" već zatvarala, pa je u pravoj drami helikopterom stigao u London gde je potpisao ugovor. I već narednog vikenda igrao protiv "redsa".
Za sedam dana je od heroja postao izdajica, zbog jednog potpisa.
ČARLI ADAM U LIVERPUL
Kada smo već kod tima sa "Enfilda" - ne možemo da preskočimo jedan "čudan" transfer.
Možda nijedan klub na planeti nije kupovao tako loše kao Liverpul (eventualno Inter) u ovom veku, a jedan od najneočekivanijih transfera bio je svakako kupovina Čarlija Adama iz Blekpula za sedam miliona funti u leto 2011. godine.
Daleko od toga da se radi o nekom katastrofalnom fudbaleru, ali Liverpul se tim transferom igrača tima koji je ispao iz Premijer lige "zadovoljio" prosekom i Adamu dozvolio čak 35 mečeva te sezone pre transfera u Stouk, klub po njegovoj meri i koji ga je platio osam miliona funti.
Adam je od onog "starog kova" vezista i bio je ideja njegovog zemljaka Kenija Dalgliša, koji se nije dugo zadržao u klubu, a Brendan Rodžers, koji je imao bisera, nije ga želeo u timu.
Liverpul je znao da iznenadi navijače, koji su čekali "veliko ime", dovođenjem igrača poput Đimija Traorea, Pola Končeskog ili Ragnara Klavana. A bilo ih je još mnogo...
DRAGAN DŽAJIĆ U BASTIJI
Internet je bio daleko od razvitka kada je Dragan Džajić, verovatno najbolji jugoslovenski fudbaler, te 1975. godine iz Crvene zvezde stigao u francusku Bastiju da bi navijači na društvenim mrežama izražavali čuđenje zbog takvog razvoja situacije, ali i toliko godina kasnije još taj transfer izaziva mnogo komentara.
Ako uzmemo u obzir da je je Džajić u to vreme bio jedno od najboljih levih krila sveta, i prethodno najbolji strelac Evropskog prvenstva (1968) i član idealnih "11" (1976), nije nelegitimno pitanje "zašto baš Bastija?"
Svi su očekivali daleko veći klub jer se za njega pre svih interesovao Real Madrid, ispostavilo se da je taj transfer propao zbog Miljana Miljanića,kako je sam Džajić rekao, ali je istakao da se nikada nije pokajao jer je proveo divne dane na Korzici.
U drugoj sezoni stigli su do trećeg mesta i imali najubitačniji golgeterski tandem, a nakon njegovog povratka u Crvenu zvezdu ovaj klub je na temeljima tog rada osvojio i Kup UEFA.
Za Džajića se interesovao i milanski Inter, ali u njegovim "mlađim danima" kada zbog pravila o tome da fudbaleri ne mogu da napuste Jugoslaviju pre 27. godine - taj transfer se nikada nije desio i on je za Crvenu zvezdu igrao do 29. godine i prelaska u Bastiju.
RUBEN NEVES U VULVERHEMPTON
Pre transfera Bonućija ovog leta - ovo je bio najčudniji transfer prelaznog roka.
Talentovani portugalski vezista Ruben Neves (20) prešao je u Vulverhempton za rekordnu sumu od 20 miliona funti. On će tako prvoligaški fudbal u jednom od najboljih timova Portugala igrati drugoligaški fudbal u Engleskoj.
Za ovog mladića raspitivali su se Čelsi, Juventus, Mančester siti, Mančester junated... i još nekoliko drugi, ali je on na kraju izabrao sasvim neobično mesto za nastavak karijere.
Prvobitna vest je delovala kao šala! Međutim, "veza" su trener Nuno Espiritu Santu, koji ga je trenirao u Portu, i moćni agent Žorž Mendeš koji je u Vulvse već poslao dvojicu svojih igrača (Elder Kosta i Ivan Kaveleiro).
Portu je i UEFA sa finansijskim fer-plejom "kucala" na vrata i morali su da "nađu novac", a nismo najsigurniji da je sam Neves zadovoljan izborom kluba.
Nije on prvi igrač koji je prvoligaški fudbal zamenio drugolikaških, a najčuveniji je primer Alana Simonsena koji je iz Barselone stigao u Čarlton, doduše kad je imao trideset, a taj transfer, za koji se ispostavio da Čarlton nema novca, umalo ih je koštao bankrota.
ŽILIJEN FOBER U REAL MADRID
Poput već pomenutih Liverpula i Intera - i Real Madrid je imao...čudnih transfera.
Jedan od njih je bio i neočekivani dolazak francuskog fudbalera, koji igra za Martinik, Žilijena Fobera koji je krajem januara 2009. stigao kao pozajmljeni fudbaler.
Radilo se o talentovanom krilu, koji se kasnije našao na beku, i koji se uopšte nije snašao u sezoni i po igrajući za Vest Hem, pa iako je Real Madrid imao problema sa povredama - on je bio potpuno "suludo" rešenje i odigrao je samo dva meča za Real pre nego se vratio u London.
Fober je igrao za Elazigspor, pa za Bordo u kom je stigao na fudbalsku mapu, a posle Kilmanroka sada nastupa za Inter Turku.
Real je znao da iznenadi tim pozajmicama svoje navijače, pa su tako prethodnih godina u klub, sasvim neočekivano, dolazili i Emanuel Adebajor i Havijer Ernandez.
Bilo je i onih kupovina koje su ostavile navijače bez teksta: Džonatan Vudgejt, Predrag Spasić i Tomas Gravesen, samo su neke od njih.
Pišite nam u komentarima koji su to transferi vas iznenadili?
