Te decembarske noći 2007. u Parizu, Zlatna lopta je prvi put dodeljivana na novi način, glasovima novinara iz čitavog sveta. Ukupno njih 96.
Dok je ceremonija odmicala, ime osvajača titule najboljeg na svetu činilo se sve jasnijim, sve dok izbor na kraju nije sveden na puku formalnost:
1. Kaka (Milan) 444 poena
2. Kristijano Ronaldo (Mančester junajted) 277
3. Lionel Mesi (Barselona) 255.
Pobožni Brazilac popeo se na binu, zahvalio Bogu i prihvatio zlatnu loptu u ceremoniji za koju je malo ko verovao da će biti zaista istorijska. Te večeri, u Parizu, zvanično je završena era "Pre Mesija i Ronalda", a počela je njihova vladavina (po pet osvojenih zlatnih lopti), koja traje do danas.
A, sve je počelo upravo od Kake (35).
Nije bio atraktivan kao Ronaldinjo, nije radio sve pri najvećoj brzini kao Kristijano, nije "sekao" driblingom u stranu kao Mesi, ali je bio igrač koji je obeležio eru i koji je ostavio dubok trag.
Gledajući njegov stil mnogi su se pitali kako je uopšte u stanju da lako prolazi čuvare. Igru je često perfektno svodio na to da iznenadi protivnika, igrao je jednostavno, u brzom koraku je menjao ritam, koristio je snažno telo (186 centimetara) da se zagradi, da se postavi i proigra saigrače.
A, to je, kažu mnogi, radio najbolje.
"Kaka je kreativni maestro koji diktira tempo utakmice. Bilo je pravo zadovoljstvo igrati u istom timu s njim, jer me je snabdevao neverovatno preciznim dodavanjima. Postigao sam mnogo golova zahvaljujući njegovim pametnim asistencijama", Andrej Ševčenko.
"Žalim što ga više neću gledati sa loptom kraj stopala. Bio je mađioničar", Pele.
"Kada bih mogao da prevedem jednog igrača iz Brazila u Argentinu, to bi bio Kaka. On može da izbaci igru protivnika iz ravnoteže. Verujem da bi oni onda tražili da im zauzvrat damo Mesija", Maradona.
Zbog odlaska tako značajnog igrača iz fudbala i zbog završetka tako velike karijere, 2017. godinu pamtićemo i po penzionisanju Rikarda Izeksona dos Santosa, poznatijeg po kratkom nadimku, od četiri slova.
DAN NA BAZENU KOJI JE MOGAO DA SVE PREKINE
A, sve je moglo da se završi pre nego što je i počelo.
Zajedno sa roditeljima koji su mu obezbedili pristojno detinjstvo (otac - građevinski inženjer, majka učiteljica), Rikardo se sa osam godina preselio iz rodne Game u Sao Paulo. To je bio veliki, novi početak za buduću fudbalsku zvezdu i njegovog mlađeg brata Digaa, koji kao mali nije umeo da izgovori "Rikardo", već samo "Kaka", pa je tako nastao nadimak za koji je brzo čuo čitav svet.
Fudbal je zavoleo "iz prve" i počeo da ga trenira u jednom lokalnom klubu, u kojem su ga brzo prepoznali skauti Sao Paula i poveli sa sobom. U omladinskom pogonu jednog od najvećih južnoameričkih klubova proveo je šest godina i neposredno pre ulaska u prvi tim doživeo je povredu koja je mogla da mu stvori i mnogo veće probleme od prekida fudbalske karijere.
"Igrao sam za omladince Sao Paula i bili smo usred sezone kada sam dobio parni žuti karton i dobio suspenziju za sledeću utakmicu. Iskoristio sam slobodni vikend da posetim baku i deku, koji su ziveli u mestu Kaldas Novas i zajedno sa njima, bratom i roditeljima otišao sam bazen", i dalje živo pamti Kaka.
"Kad sam uskočio u vodu, zaronio sam toliko duboko da sam udario glavom dno bazena i osetio sam pucanje u vratu. Povredio sam šesti pršljen i u tom trenutku nisam imao pojma šta se dogodilo. Brat je video da krvarim, ubedio me da odemo do lekara i brzo sam završio u bolnici, gde sam otišao na rendgen, koji nije pokazao ništa".
Brzo se saznalo šta je sve moglo da mu se dogodi.
"Takav sam se i vratio u Sao Paulo, otišao ponovo na trening i rekao da me boli toliko da ne mogu da igram. Ponovo su me poslali na rendgen i videli su bolje. Rekli su mi da sam imao mnogo sreće da se ništa ozbiljnije nije dogodilo. Objasnili su mi da sam mogao da ostanem paralizovan".
"NIJE TO BILA SREĆA, VEĆ BOG"
Priča o početku njegove karijere neizbežno je i usko povezana sa religijom, veoma važnim faktorom u Kakinom životu.
Brzo posle te povrede, buduću zvezdu svetskog fudbala dočekale su velike stvari, među kojima je i debi za prvi tim Sao Paula. Hrišćanstvo je i do tada, a pogotovo od tada, imalo značajan uticaj na Kaku.
"Mnogi misle da sam postao hrišćanin posle tog udarca na bazenu, ali to nije tačno. Roditelji su mi hrišćani i podigli su me na vrednostima iz biblije. Taj incident na bazenu dogodio se u oktobru 2000, dok sam igrao za omladince, a naredna dva meseca nosio sam zaštitnu kragnu oko vrata i nisam mogao da igram sve do januara 2001. A, samo deset ili 15 dana posle povratka na teren pozvali su me da igram za prvi tim. Verujem da je Bog imao ulogu u tom događaju, jer se sve to dogodilo neposredno pre tako velikog blagoslova", kaže Kaka.
Godinama kasnije, golove i velike pobede slavio je pokazujući rukama ka nebu, skidajući se u majicu sa likom Isusa Hrista ili porukom za njega, a uvek i na svakom mestu je isticao ljubav prema Bogu i značaj Biblije u njegovom životu.
"Biblija je kao priručnik koji dobijete kada kupite neki proizvod. U njoj je sve što vam je potrebno. Čini me srećnim da je čitam svakog dana, kao što me raduje da je izučavam, da pratim božije misli i da učim sve više i više o Isusu", objasnio je jednom prilikom Kaka.
PRELAZAK U MILAN ZA "KIKIRIKI"
Očekivano, u Sao Paulu se nije predugo zadržao, jer je za matični klub nastupao u tri takmičarske sezone i ukupno odigrao 125 utakmica i postigao 47 golova.
U svojoj prvoj pravoj seniorskoj godini postigao je 12 ligaških golova, skrenuo pažnju na sebe i zaslužio mesto u reprezentaciji na Svetskom prvenstvu u Japanu i Južnoj Koreji 2002. godine. Iako je na tom Mundijalu nastupio samo 25 minuta, ostaće upamćen kao jedan od osvajača za sada poslednje "Zlatne boginje" koja je došla u Brazil.
Posle turnira u Aziji vratio se u Sao Paulo, igrao još bolje i skrenuo pažnju evropskih velikana. Italijanski Milan bio je u leto 2003. godine najbrži, najkonkretniji i doveo ga je za samo 8,5 miliona. Da, za osam i po miliona evra!
"Doveli smo ga za kikiriki", ostala je upamćena rečenica gazde velikog Milana, Silvija Berluskonija.
INDIMENTICABILI!
Već za mesec dana, mladi virtuoz pokazao je koliko je Milan pogodio sa transferom.
Kaka je ekspresno ušao u prvi tim i zauzeo mesto iza Jon Dal Tomasona, Filipa Inzagija i Andreja Ševčenka. U prvoj sezoni postigao je ukupno 14 golova i namestio, između ostalog, i Ukrajinčev pogodak za titulu šampiona Serije A.
Bio je to čuveni Nezaboravni gol. Italijani ga pamte kao "Gol Indimentikabili". Već u drugom minutu. Dribling, centaršut i BAM!
Titula je tako "overena" i prvi put je stigla na San Siro u 21. veku. Milan i Evropa veoma brzo su postali svesni kakav je fudbaler stigao u grad.
Već 2004. proglašen je najboljim igračem Serije A.
TREBALO JE DA TO BUDE NJEGOVA NOĆ...
U napadu Ševčenko, odmah iza njega Kaka, a u veznom redu pored njega Đenaro Gatuzo, Klarens Sedorf i Masimo Ambrosini, sa zadacima Karla Anćelotija da omoguće Brazilcu da se oseća što udobnije na terenu.
Za sve ostalo tu su bili Andrea Pirlo i Rui Košta, po potrebi.
Takav tim Milana ipak nije uspeo da ponovi uspeh i da osvoji titulu, koju je podigao Juventus, pa mu je kasnije oduzeta zbog poznatog skandala. Ono glavno ipak se događalo u Ligi šampiona, u kojoj su "roso-neri" stigli do istanbulskog finala, vodili na poluvremenu 3:0, a onda se Liverpul čudesno vratio u meč i pobedio na penale 3:2.
Trebalo je to da bude veče Rikarda Kake, ali nije. Iznudio je "slobodnjak" iz kojeg je Paolo Maldini dao gol za 1:0, počeo je akciju kojom je Ernan Krespo pogodio za 2:0, pa je fenomenalnim dodavanjem Argentincu namestio gol i za 3:0.
Međutim, nije bilo dovoljno, a Kaku je taj poraz proganjao do kraja karijere.
"Imali smo jednu od najboljih odbrana u istoriji. Dida na golu, a Kafu, Stam, Nesta i Maldini ispred njega. Zato smo bili samouvereni kad je Krespo dao gol za 3:0 i još nisam siguran šta se dogodilo pa se Liverpul vratio za šest minuta. Tog dana sam naučio važnu lekciju - fudbal je igra koju nikad ne možete uzeti zdravo za gotovo. Pobedio sam u mnogo drugih mečeva, osvojio mnogo titula i to je olakšalo taj bol, ali je taj meč i dalje ostao važan u mom životu", rekao je Kaka o toj utakmici.
"NAPLATA" DUGA I ZLATNA LOPTA
Naredna sezona (2005/06) nije donela previše lepog Kaki na klupskom planu, pre svega zato što ponovo nije osvojena titula i uz to je Milanu zbog "Kalčopolija" oduzeto 30 bodova pred početak nove sezone.
Pored toga, Brazil je na Svetskom prvenstvu nastupio u fenomenalnom sastavu (Kafu, Lusio, Roberto Karlos, Ronaldo, Ronaldinjo), ali ipak nije uspeo da odbrani titulu, jer ga je izbacila Zidanova Francuska u četvrtfinalu (1:0).
Sve te poraze Kaka je "naplatio" sledeće Milanove sezone, započete na beogradskoj "Marakani", u kvalifikacijama protiv Crvene zvezde za Ligu šampiona, a završene u Atini, pobedom u finalu - upravo protiv Liverpula 2:1.
Filipo Inzagi postigao je prvi gol rukom, zatim drugi na asistenciju Kake i Liverpul nije uspeo da se vrati, iako je Dirk Kajt probudio duhove prošlosti pogotkom u finišu. "Počeli smo da se pitamo - da li je moguće? Da li će nam se ponovo dogoditi isto? Srećom, nije. To je bila moja najbolja godina", rekao je Kaka o atinskoj noći u kojoj je podigao najvažniji pehar.
Za sve urađeno te godine (48 utakmica, 18 golova) zasluženo je i stigla najprestižnija nagrada - Zlatna lopta.
BIO JE BLIŽI SITIJU NEGO ŠTO SE MISLI...
Ceo svet je znao da je Mančester siti u januaru 2009. bio rešen da dovede Kaku i da je za to bio spreman da izdvoji ogroman novac. Zvanična ponuda stigla je u Milan, klub je saslušao, prihvatio i saopštio to Kaki.
Brazilac se našao u čudu.
"I dalje jasno pamtim da sam sedeo kod kuće kada mi je zazvonio telefon i kada je otac zvučao nervozno uzbuđen. Rekao mi je da je klub iz Engleske, Mančester siti, poslao ogromnu ponudu za mene. Pre nego što sam uopšte mogao da reagujem, dodao je da je Milan spreman da je prihvati. Nisam imao pojma da je Siti uopšte zainteresovan za mene sve do tada", počeo je Brazilac iskrenu ispovest o tom transferu.
"Pregovori su tekli drugačije nego sada. Siti nije kontaktirao mog oca, koji mi je bio i agent, već direktno klub. Sa druge strane, Milan tada nije prodavao najbolje igrače. Filozofija je bila da prodaje samo one koji zaista žele da odu, a ja nisam bio među njima. Ipak, Adrijano Galijani (potpredsednik) rekao je mom ocu otvoreno 'Znaš, spremni smo da izvedemo ovaj transfer, to je ogroman novac i prihvatićemo njihovu ponudu".
Kaka pamti da se osećao veoma zbunjeno i nervozno. Ta situacija ga je potpuno poremetila i to se videlo i na terenu, gde su ga navijači dozivali rečima "Nemoj da se prodaš". Karlo Anćeloti, trener Milana, bio je oprezan i nijednom mu nije sugerisao ni da ode, ni da ostane. Samo mu je nudio podršku.
Pregovori su odmakli, Kaka je pitao predstavnike "građana" sa kojim igračima planiraju da formiraju tim i čekao se još samo definitivni odgovor Brazilca.
"U finišu pregovora, sedeo sam kod kuće i telefon je ponovo zazvonio. Ponovo je na vezi bio moj otac, dok su se na ulici, pod balkonom, okupljale stotine navijača Milana... Oni su odigrali veliku ulogu u mojoj odluci i pomogli su mi. Bili su svuda po ulici, pevali, navijali, a ja sam razgovarao telefonom. Otac mi je objasnio poslednje detalje ponuđenog ugovora i to je bilo to. 'Nemamo više kud, sada je sve na tebi', rekao mi je. Odgovorio sam mu 'Tata, možeš da im kažeš da neću da odlazim za sada. Reci im da ćemo videti šta će se dešavati u budućnosti. Moja definitivna odluka je da ostanem u Milanu".
I tako je ostao. Još šest meseci.
REAL MADRID I NIKAD PONOVLJENI SJAJ
Posle osvojene titule, Superkupa Italije, Lige šampiona, UEFA Superkupa i FIFA Svetskog prvenstva za klubove, Kaka je u leto 2009. napustio Milan i za 67 miliona evra prešao na "Santjago Bernabeu", u Real Madrid.
U "kraljevski klub" stigao je kao drugi najplaćeniji fudbaler u istoriji, ali nije uspeo da ponovi partije iz Milana. Ogroman razlog za to bila je teška povreda, kao i spora adaptacija i bolan, ponekad i čudan tranzicioni period Madriđana.
U leto 2010. operisao je levo koleno i zbog toga odsustvovao čak osam meseci, a Žoze Murinjo je u njegovom odsustvu uigravao druge opcije u veznom redu, koje je i češće koristio. Istog leta klub je na njegovoj poziciji doveo i Mesuta Ozila posle sjajnog Svetskog prvenstva Nemačke, a ni veliki pritisak sa tribina nije pomogao da se brazilski as lako prilagodi na Madrid i prilično drugačiji fudbal od onog na koji je navikao.
Kada se pojavila opcija da u klub stigne Luka Modrić iz Totenhema, u Realu se nisu dugo premišljali da ubrzo, praktično bez obeštećenja, vrate Milanu bivšeg osvajača Zlatne lopte, posle njegovih 29 golova i 32 asistencije i 120 nastupa za "kraljevski klub" za četiri sezone, nažalost protkane i povredama.
"U Realu sve odlazi u krajnosti. I dobre stvari i loše stvari. Morate da se naviknete na način na koji novinari i navijači prolaze kroz određene situacije. Za igrača je, ipak, sjajno iskustvo boraviti u Realu. Mnogo sam sazreo tamo, pre svega kao osoba", rekao je Kaka o svom boravku u "Kraljevskom klubu", koji nije dugo patio za njim.
U Realu je osvojio Kup kralja 2011. godine i titulu 2012, koja se ispostavila njegovim poslednjim klupskim trofejom u karijeri.
SPUŠTANJE ZAVESE - MILAN, SAO PAULO, SAD...
Drugi dolazak u Milan bio je očekivan za mnoge. Galijani je u leto 2013. potvrdio da će se Brazilac vratiti na San Siro bez obeštećenja, uz garantovane uplate Realu samo u slučaju određenog broja nastupa.
Broj "22" ponovo je stavljen na Brazilčeva leđa, potpisao je dvogodišnji ugovor za platu od po četiri miliona evra po sezoni, a veliku pažnju izazvala je njegova odluka da ne primi ni cent dok se ne oporavi od povrede koju je zadobio odmah posle povratka.
U drugom boravku među "roso-nerima", Kaka je postigao svoj 100. gol u crveno-crnom dresu, odigrao u njemu 300. meč, nastupio u osmini finala Lige šampiona protiv Atletika, ali je već posle godinu dana odlučio da izađe iz ugovora, aktiviravši klauzulu koja je predviđala raskid ako se Milan ne kvalifikuje za Evropu.
Naredna stanica bila je Orlando, nova fudbalska franšiza u Americi, u kojoj je postao najplaćeniji fudbaler u istoriji lige SAD, sa godišnjom platom od 6,6 miliona dolara po sezoni i garantovanom "kompenzacijom" od 7,2 miliona dolara godišnje. Period pre početka rada Orlanda iskoristio je da se vrati i u Sao Paulo i da kao pozajmljen igrač odigra 24 utakmice, postigne tri gola i uđe u formu pred selidbu u SAD.
Elegantni majstor fudbala u Americi je odlučio ove jeseni i da završi karijeru, u 35. godini, posle tri godine nastupa za Orlando, 78 odigranih utakmica, 25 golova i 22 asistencije, koje su podsetile na ogromno znanje pomalo atipičnog Brazilca, koji je obeležio jednu epohu.
Orlando sa njim nije napravio značajan rezultat (sedmo, osmo i deseto meseto), ali naravno da ta činjenica neće pomutiti sjaj njegovih partija i činilo se - bezgraničnog talenta dok je blistao predvodeći moćni Milan.
Da li je mogao da uradi još više? Verovatno. Da li je mogao da lepše i glamuroznije završi karijeru? Opet da, verovatno.
Da li je otišao miran i zadovoljan? Sam je odgovorio, oproštajnom porukom:
"Oče,
Ovo je bilo više nego što sam mogao i da zamislim. Hvala ti! Sada sam spreman za sledeće putovanje. U Isusovo ime. Amin".
