Znate da je napisao više desetina legendarnih romana i priča, najviše iz horor žanra zbog čega je i dobio nadimak "kralj horora". Znate i da prava za snimanje svojih kratkih priča prodaje za jedan dolar, i da ga pojedine adaptacije nisu oduševile, među njima je i "Isijavanje" Stenlija Kjubrika. Znate, verovatno, da živi u Mejnu i zbog toga tamo smešta i radnju najvećeg dela svojih priča, a da li ste znali ove detalje?
- Rođen je 21. septembra 1947. godine, a kada je imao dve godine, njegov otac je rekao da "ide po cigarete" i nikada se više nije vratio. Kingova majka izdržavala je njega i starijeg brata, brinući o bolesnim roditeljima, zbog čega je često pominje kao svoj najveći uzor.
- Mediji u Americi "iščeprkali" su da je King, kada je bio dete, bio svedok jezive nesreće. Voz je udario jednog od njegovih drugova dok su se igrali u blizini šina i ubio ga na mestu. Sam pisac nikada nije javno govorio o tome, ali mnogi pripisuju njegovu naklonost ka pričama strave i užasa baš tom događaju.
U Kingovoj noveli "Telo", kasnije pretočenoj u film "Stand by me", grupa dečaka kreće u avanturu kako bi videla telo dečaka pored šina.
"Kada sam pročitao tu knjigu, osetio sam se kao da sam konačno došao kući. Znao sam šta moram da uradim," rekao je King u jednom intervjuu.
Jedna od njegovih kratkih priča, "The mangler", bavi se nizom čudnih smrti upravo u perionici u kakvoj je on radio.
Ideju Boga i religije, ili napuštanja istih, obradio je u knjigama "Salem's lot", "Desperation", serijalu "Mračna kula" i drugim.
King je u svojim memoarima rekao da je tada potražio pomoć, i otada nije pipnuo ni drogu, ni alkohol.
Jedina knjiga za koju se uopšte ne seća da je napisao, jer je bio toliko pod dejstvom "svega i svačega", je "Kudžo".
U analizama njegovih dela često se može pročitati da je to što mislite da želite, a što vam zapravo uzima delić po delić duše, asocijacija na njegove zavisnosti.
"Ponekad razmišljam o njoj, to je knjiga od 700 strana koju sam napisao u 'brzini' kokaina, i siguran sam da se negde u njoj krije dobra priča, samo dvostruko kraća," rekao je on.
"Očigledno, ne volim ni tu knjigu. Posle operacija nisam mogao da sedim za kompjuterom, pa sam je napisao ležeći, rukom, na papiru. Bio sam pod dejstvom jakih lekova i to se u knjizi oseća," rekao je on.
A kao omiljenu izdvaja "Lisinu priču" iz 2006. godine. U njoj, poznati pisac umire, a njegova supruga ostaje da se izbori i sa njegovim poremećenim fanom, i sa užasno bolnim uspomenama, i sa svojim porodičnim problemima. Knjiga je posvećena njegovoj supruzi Tabiti.
"Roman 'Lisina priča' za mene je bio veoma važan, jer je bio o braku. O temi o kojoj nikada nisam pisao. Hteo sam da opišem dve stvari - dvoje ljudi u braku prave svoj, novi svet, to je prva. A druga je činjenica da čak i u tom intimnom, malom svetu, i dalje postoje tajne," rekao je on.
A kada je upitan šta je strašnije od njegovih romana, imao je odgovor koji će vam biti poznat, ako povremeno čitate njegov Twitter nalog.
"Roman 'Lisina priča' za mene je bio veoma važan, jer je bio o braku. O temi o kojoj nikada nisam pisao. Hteo sam da opišem dve stvari - dvoje ljudi u braku prave svoj, novi svet, to je prva. A druga je činjenica da čak i u tom intimnom, malom svetu, i dalje postoje tajne," rekao je on.
"Donald Tramp."
Za "Roling stoun" je svojevremeno rekao da obožava svoj posao - "ja izmišljam gluposti i neko me za to plaća" - ali da ne voli slavu.
"Idealno bi bilo kada bi ljudi kupovali i čitali knjige, ali niko ne bi znao ko sam, dođavola, ja i kako izgledam".
"Idealno bi bilo kada bi ljudi kupovali i čitali knjige, ali niko ne bi znao ko sam, dođavola, ja i kako izgledam".
Koja je vama omiljena Kingova knjiga, i zašto? Recite nam u komentarima!
