Treba znati i kada je vreme za rastanak.
Igrači imaju potrebu da se "vežu" za klubove, isto tako i klubovi znaju da postanu zavisni od njih, a sve u strahu od promene i dolaska na nepoznati teren. Ponekad se predugo "začaure" i na kraju ispaštaju i jedni i drugi, pre svega jer nisu imali hrabrost da preseku kada je bilo vreme...
Eden Azar je ovog leta rešio da posle sedam sezona napusti Čelsi, obe strane shvatile su da je ovo kraj puta, a potpuno suprotan slučaj videli smo na drugom kraju Londona.
Kristijan Eriksen je odavno "premašio" zenit Totenhema i obavestio je posle izgubljenog finala Lige šampiona svoje rukovodstvo da želi da napusti klub, međutim Spursi su na silu pokušali da zadrže jednog od najboljih fudbalera. "Dizali" su cenu u nebesa, pokušavali na sve načine da oteraju Real Madrid i Barselonu iz pregovora, nadajući se da će Danac to ceniti i produžiti ugovor.
Naravno, to se nije desilo, nego je došlo do kontra-efekta. Eriksen jedva čeka da "otalja" godinu dana u Totenhemu i potom da idućeg leta sam promeni sredinu.
A do tada? Igra bezvoljno, nezainteresovano i rezervisano, baš kao što se Totenhem poneo sa njegovim željama ovog leta. Najbolja ilustracija za to jeste partija protiv Evertona na kojoj nije imao jedan koristan potez (šut, ključno dodavanje, šansa...), nego je čak 16 puta IZGUBIO loptu.
Nije prvi koji je počeo da izgleda kao svoja bleda kopija nakon što nije promenio sredinu, a mi smo se setili još deset fudbalera koji su morali da obuku novi dres.
Sigurno ih ima još, pomozite nam da se setimo u komentarima..
IKER MUNIJAIN (ATLETIK BILBAO)
Verovali ili ne, ali prošlo je već 10 godina otkako je Munijain debitovao za Bilbao.
Momak iz Pamplone u jednom trenutku karijere važio je za možda i najtalentovanijeg španskog fudbalera, međutim povreda i ljubav prema Bilbaou - sprečili su njegov dalji napredak. I danas izgleda kao fudbaler pre pet godina. Sa klubom je produžio ugovor do 2024. godine, postao je kapiten tima, a to je očigledno odbilo one koji su ga imali "u tefteru".
Da je na vreme otišao u veći klub, kao recimo Havi Martinez ili Ander Erera, možda bi o njemu sada pričali kao daleko kvalitetnijem fudbaleru nego što sada jeste.
DOMENIKO BERARDI (SASUOLO)
Osedeće čekajući Juventus.
"Stara dama" još pre šest godina "kaparisala" je brzonogog napadača Domenika Berardija koji je briljirao u Seriji B za Sasuolo, ali od tada - ni makac. Berardi je dve sezone potom igrao odlično u Kalču, postigao 31 gol u tom periodu, ali kada je Juventus rekao "sačekaj još malo", počeo je da tone i da igra sve lošije i da polako sa sebe odšiva onu etiketu "talenat".
Najzanimljivije je u celoj priči jeste da Berardi navija za Inter, a s obzirom da je ove sezone počeo bolje nego prethodnih (ima već 7 golova), možda ipak nije kasno da ga pozove Konte.
ALEKS GRIMALDO (BENFIKA)
Izdanak čuvene "La Masije" koji verovatno neće dočekati da igra za Barselonu...
Alehandro Grimaldo (24) bio je jedan od najboljih igrača Barselone "B", debitovao sa manje od 16 godina, međutim kada mu je saopšteno da ne računaju više na njega - otišao je u Benfiku. I to je bio dobar primer menjanja kluba na vreme, međutim nikako da napravi "skok" iz Portugala ka dalje.
Već četvrtu godinu je jedan od najboljih levih bekova Evrope, ali kao da to svi ignorišu i nisu spremni da ga dovedu, a možda na kraju krajeva i on pravi problem i ne bi da ode iz "orlova".
ISKO (REAL MADRID)
Dvoumili smo se između Gareta Bejla i njega - i na kraju "pružili šansu" Špancu.
Jedan od najboljih vezista koje ima Španija u "slobodnom je padu" još od odlaska Karla Anćelotija iz Madrida, s tim da je povremeno znao da zablista i kod Zizua. Zadovoljio se ulogom 12. igrača, ponekad to deluje da je i 17, a utisak je da je mogao mnogo više od toga...
Igrač koji je briljirao kod Luisa Enrikea u dresu Španije već treću sezonu zaredom ima "minijaturnu" minutažu i služi da uskoči kada su drugi povređeni, a u drugim klubovima bi bio zvezda.
ALAN DZAGOEV (CSKA MOSKVA)
Ako se za nekog sa ove liste može reći da je BAŠ zakasnio - onda je to on.
Alan Dzagoev (29) još u prošloj deceniji privukao je pažnju velikih klubova na sebe. Rusija je konačno dobila "fantazistu", beležio je dabl-dabl brojke u tinejdžerskim danima, a onda je samo nestao sa radara. Prošao je trenutak u kom je trebalo da promeni sredinu i sve je izvesnije da će biti jedan od onih igrača koji su čitavu karijeru proveli u istom klubu - što naravno nije loša stvar.
Ipak, deluje da je Dzagoev sam sebe osudio na to pošto je dugo vagao o odlasku iz svoje domovine i na kraju sebe koštao veće slave.
JULIJAN DRAKSLER (PARI SEN ŽERMEN)
Od svih sa liste najkraće je u klubu, ali trebalo je da "pobegne" još posle šest meseci.
Julijan Draksler (26) je sjajan fudbaler i pitanje je da li ćemo ikada videti njegov maksimum koji je najavljivao u dresu Šalkea. Kasnio je sa odlaskom iz Gelzenkirhena, pogrešio odabirom Volfsburga, pa se onda "vadio" begom u Pari sen Žermen i to za sada ne ide po planu. Malo ko bi ga se setio i kada bi počeo da nabraja fudbalere tima sa "Parka prinčeva".
Draksler ulazi u četvrtu sezonu u kojoj je "igrač sa klupe" i za "male mečeve", deluje da nije kompatibilan sa ostatkom tima, pa mu se ponavlja ono što i Havijeru Pastoreu koji je sedam (najboljih) godina fudbala "protraćio" u Parizu.
DANIJELE RUGANI (JUVENTUS)
Na papiru može sve, a u praksi još mu niko ne veruje da to može.
Danijele Rugani (25) stigao je u Juventus još pre sedam godina i nakon što se dokazao u Empoliju dobio je šansu u prvom timu, ali nijednog trenutka nije prepoznat kao starter u srcu odbrane "stare dame". Ovaj štoper je večito "treći izbor" trener, sada već i četvrti, pošto je Juventus angažovao Mathejsa de Lihta, koji uz Bonućija i (povređenog) Kjelinija ima prednost...
Gotovo u svakom prelaznom roku Rugani se pojavi kao igrač za "dokusurivanje" kada Juventus hoće da kupi nekoga, a izgleda da živi na njihovoj rečenici "dobićeš šansu ove godine".
DANI PAREHO (VALENSIJA)
U ovom trenutku jedan od najboljih španskih vezista!
Dani Pareho (30) je bio nestrpljiv na startu karijere i iz Real Madrida je pobegao u KPR, gde se nije snašao, da bi preko Hetafea stigao do dresa Valensije. Kapiten "slepih" miševa već devet sezona igra standardno dobro i pravo je čudo kako nije napravio korak napred.
Osim što "caruje" sredinom terena, Pareho ima i izražene sposobnosti lidera, često postiže golove, a nema sumnje da bi takav igrač pomogao i klubovima kao što je i Atletiko, pa što ne i Barsi koja se uzdala u Paulinja i Vidala. Ipak, sada već ima 30 godina i pitanje je da li je neko spreman da ga dovede u četvrtoj deceniji života, dok će ga dugo "proganjati" što nije otišao u leto 2015. godine.
SERGEJ MILINKOVIĆ-SAVIĆ (LACIO)
Svi znaju da je idealan tajming bilo leto 2018. godine.
Visoki srpski vezista od "sto miliona evra" briljirao je u dresu Lacija, postigao 14 golova i bio verovatno jedan od najboljih igrača Serije A, ali posle slabog Mundijala u Rusiji - zainatio se i predsednik rimskog kluba Klaudio Lotito i svojim nadrealnim "cifranjima" oterao zainteresovane strane. Odrazilo se to na Sergeja, loše je počeo prošlu sezonu i dugo mu je trebalo da uđe u ritam...
I dalje je SMS odličan fudbaler, ali jasno je da ne uživa u fudbalu kao nekada, nedostaje potreban žar koji bi mu udahnuo novi klub. I dalje se priča o Čelsiju, Interu, manje o Realu...
SERĐI ROBERTO (BARSELONA)
Kada ni sa 27 godina ne znate koja je vaša prava pozicija - možda je vreme za "prst na čelo".
Serđi Roberto je oko prvog tima Barselone još od 2010. godine kod Pepa Gvardiole, u poslednjih nekoliko godina igra preko 40 mečeva godišnje, ali malo ko ga smatra važnim igračem ovog tima. Od veziste koji je trebalo da nasledi Ćavija, Roberto je smešten na mesto desnog beka, pa igra i levog kada je to potrebno.
U ranoj fazi karijere postao je "čovek zadatka" iako je delovalo da može mnogo više od toga. Da li možete da se setite da ga je neki klub tražio? Ni mi.
