Kada se pojavio krajem osamdesetih (1989) GameBoy je bio želja mnogih i kod nas. A onda se cena, nakon nekoliko sezona spustila, pa je GameBoy postao popularan i ovde. Kakve su to samo đačke ekskurzije bile po Srbiji, kako se samo "pikao" prvi Nintendov GameBoy! Po jedan na svaki bus, pa se lako napravi lista čekanja. Ako je vlasnik hteo da ga preda drugima, naravno... GameBoy je pokazao koliko je važno (i profitabilno) igranje u pokretu i utro put svim sledećim mobilnim konzolama. Posle njega stigli su nam Nintendo DS, a onda i PSP konzole. Omiljene igre na GameBoyu, koji je imao više generacija i verzija, bile su Super Mario Land, Tennis, Quix, Basseball i druge.
Apple je sredinom 2001. godine, kada je izbacio iPod zauvek promenio način slušanja muzike u pokretu. Priznajte! Džaba se opirete! To je činjenica! Iako preskup u vreme lansiranja, korak po korak, našao je put do kupaca i slušalaca, a onda se pojavio u toliko verzija i boja, da je svako sebi mogao da ga priušti. Pamtimo iPod sa 64 GB memorije, sa monohromatskim i displejom u boji, čuveni iPod Wheel za kontrolisanje muzike, iPod nano, iPod mini, iPod touch i druge Apple modele muzičkog plejera. iPod je postao i savremeni statusni simbol mladih (i starijih) u razvijenim delovima sveta.
Danas se kaže da neko uvek gleda (treće oko vidi sve i ostale fore). I stvarno, treće oko, prikačeno na računar ili već ugrađeno u kućištu računara prevazilazi velike razdaljine, omogućava nam da se vidimo sa prijateljima i rođacima i onda kada smo na različitim kontinentima, u drugim vremenskim zonama ili u istoj kući na različitim spratovima. Veb kamere danas, zbog konferencija u realnom vremenu štede ogromne količine novca, koje su se inače trošile na dugačka putovanja, smanjuju emisiju štetnih zračenja, ekoliški su "osvešćene", a koriste se i za čitavu plejadu "maštovitih" i seksi internet aplikacija, sajtova, pa i sprovođenje špijunaže. Među nas su stigle krajem 1991. godine, a danas su nezaobilazni pratilac mobilnog telefona i tableta.
Teško da danas možemo da se izgubimo. Papirne mape, presitno ispisane više nam nisu potrebne. Sada sve imamo u digitalnoj kutiji, koju zakačimo na vetrbran automobila ili je imamo čak u mobilnom, tabletu ili PC-ju. Kažemo gde idemo, kojom vrstom puta, odnosno rutom želimo da se krećemo i glas na srpskom jeziku vodi nas od tačke do tačke, sve do cilja. Bude tu i tamo grešaka, naravno, ali hej, sve je bolje od gledanja u mapu i mozganja gde se trenutno nalazimo. Srbija je prilično dobro pokrivena GPS navigacijom, pa, iako Google i Apple mape ne rade u našoj zemlji, na raspolaganju su na Nokijin Drive, iGo, Garmin i drugi GPS servisi na sprskom jeziku. GPS je prvobitno razvijen za vojnu upotrebu (1994), a onda se početkom novog milenijuma spustio i među običan svet.
Veliki displej, kvalitetno kućište, varijaitet operativnih sistema i povoljna cena. Tableti su učinili surfovanje internetom kvalitetnim i brzim gde god da se nalazimo. Na tabletima se danas gledaju serije, filmovi, igraju igre i obavlja posao. Srećemo ih u svim poslovnim okuženjima, kod ljudi koji se bave različitim profesijama, kojima olakšavaju dostupnost informacija i posao čine lakšim. Iako smo ih sporadično sretali još od 1988. godine, prvi pravi koncept tableta dao je Microsofto 2000. godine, kada je i definisan pojam tableta - uređaja, koji za unos podataka koristi displej osetljiv na dodir. Onda je tablet dobio ulogu zamene za PC, a potom su se pojavili Apple iPad i Samsung Galaxy Tab, koji su ih do te mere popularizovali, da će se do 2015. godine prodati preko 750 miliona tih uređaja, prema predviđanju nekih kompanija!
Bežični prenos podataka, bio on na kratkoj ili velikoj udaljenosti, oduvek nam je bio zanimljiv koncept. I onda je stigao Bluetooth, koji je omogućio razmenu podataka između dva uređaja, bez fizičke veze, uz postojanu vezu i bezbedan prenos. Bluetoot se koristi za mnoge ozbiljne stvari, u medicini, recimo, ali se u potrošačkoj elektronici upotrebljava za povezivanje dva uređaja radi razmene slika, videa, igranja igara ili slušanja muzike. NFC (Near Field Communication) opcija, koja je danas popularna i dalje se zasniva na Bluetooth prensu podataka, samo što je proces uparivanja automatizovan i skraćen. Ako vas neko zamoli da mu kažete nešto dodatno o Bluetoothu, recite mu da ga je izumeo švedski Ericsson 1994. godine i da koristi kratke talase za prenos veze u frekfencijskom rasponu od 2.400 do 2.480 MHz, na udaljenosti do 100 metara bez fizičkih prepreka. Bluetooth je već dogurao do verzije 4.0, a i dalje je jedan od omiljenih načina uparivanja smartfona i ostalih uređaja sa dodatnom opremom.
Nema menjanja filmova, nema čekanja na razvijanje, nema neuspelih ili osvetljenih fotografija, sem, ukoliko ne fotografišete nekim baš lošim modelom. Za razliku od popularnih "idiota", digitalni fotoaparati i kamere, bez obzira na to koliko piksela imaju, izuzetno zavise od količine svetlosti, koju će senzor primiti. Manje svetlosti znači i niži kvalitet fotografija, na kojima se pojavljuju šum i mrljave boje. Prvu elektronsku kameru izumeo je Kodak, još 1975. godine, a danas su one popularne jer su vrlo pristupačne, snimaju video, imaju dopunjivu i izmenjivu memoriju, lagane su, mogu se kupiti bilo gde i nositi uvek sa sobom. Rade sa običnim ili punjivim baterijama, a mnoge već imaju opciju slanja slika na druge uređaje nekom od bežičnih veza.
Tako jednostavan, a tako koristan uređaj. Sada jednim, programabilnim daljinskim upravljačem možemo da kontrolišemo više različitih uređaja, koji čak i ne moraju biti od istog proizvođača. PC, TV, muzički stub, radio, klima, satelitski risiver - potpuno je nebitno, bitno je da nabavite pouzdan i kvalitetan daljinski, koji može da se isprogramira za sve uređaje koje treba kontrolisati.
Iako nije gedžet u pravom smislu te reči, digitalna televizija je evoluirala u kućni zabavni centar, koji korisnicima pruža potpuno novi način uživanja ne samo u TV programu, nego i u muzici, iznajmljivanju filmova, snimanju emisija i gledanju odloženih prenosa. Možete gledati TV program i na drugim uređajima, poput računara ili smartfona, a kod nas su se već pojavile i aplikacije koje strimuju TV program direktno na mobilni telefon, odakle se može program pratiti uživo (mt:s mobTV aplikacija, recimo).
Prvo su stigli mobilni telefoni, a onda je usledila smartfon revolucija. Od kraja devedesetih, kada su se mobilni stidljivo pojavili i kod nas, do danas, od cigle telefoni su postali sofisticirano parče tehnologije spremno da nas uvek usluži o čemu god da je reč. Posle su došle i aplikacije, koje su omogućile da potencijal mobilnosti iskoristimo do maksimuma, pa smartfoni danas, sem što nam služe kao mibilni telefoni, zamenjuju i muzičke i video plejere, štoperice, budilnike, Office editore, fotoaparate, kamere, dodatnu memoriju, ručne konzole, diktafone i druge uređaje. Pomoću njih plaćamo račune, prebacujemo novac, pratimo vremensku prognozu, berzu, bežično štampamo, šaljemo i primamo mejlove i ko zna šta sve još!
Šta vi kažete na ovu listu, da li smo zaboravili neki gedžet, koji je vama olakšao svakodnevne obaveze i život?
