Ipak, novija istorija beleži plejadu vladara koji su sistematski kršili ljudska prava i ostali zapamćeni po nezamislivoj brutalnosti. Nažalost, neki od njih su do nedavno bili na vlasti, a neki su još živi.
Adolf Hitler (1889-1945)
Ovaj čovek, čija je moć počela da raste tridesetih godina prošlog veka, odgovoran je za neke od najvećih užasa u istoriji ljudskog društva. Pod njegovom komandom eliminisano je 11 miliona ljudi, od kojih su šest miliona bili Jevreji. Njegova ekspanzionisitička politika dovela je do Drugog svetskog rata u kome je život izgubilo između 50 i 70 miliona ljudi. Hitler je sam okončao svoj život izvršivši samoubistvo 30. aprila 1945, kako ne bi pao u ruke vojnika Crvene armije koji su ušli u Berlin.
Josif Visarionovič Staljin (1878 – 1953)
Rodom Gruzijac, ovaj sovjetski lider na vlast je došao posle Lenjinove smrti 1924. godine. Saveznik SAD i Velike Britanije u ratu protiv nacističke Nemačke važio je za paranoičnog vladara koji se brutalno razračunavao sa političkim neistomišljenicima i mogućim političkim konkurentima.
Prema nekim podacima pod Staljinom je stradalo između 14 i 20 miliona ljudi. Većina njih je umrla u gulazima, ili je ubijena tokom velikih čistki tridesetih godina 20. veka. Za vreme Staljinove vladavine milioni ljudi su deportovani ili su bili primorani da napuste zemlju i žive u egzilu.
Pol Pot (1925 – 1998)
Lider Crvenih Kmera zaveo je diktaturu u Kambodži koja je trajala od 1975 do 1979. godine. Smatra se odgovornim za jedan od najvećih genocida u novijoj ljudskoj istoriji. Tokom njegove krvave vladavine Kambodžom oko milion ljudi je umrlo od gladi, u zatvorima, radnim logorima ili je ubijeno. Pod njegovom vlašću stradala je četvrtina kambodžanskog stanovništva. Kada je izgubio rat protiv Vijetnama 1979. beži sa sledbenicima u džunglu na granici s Tajlandom, gde je i umro, ili je otrovan 1998. godine.
Idi Amin (1925 – 2003)
Idi Amin, treći predsednik Ugande smatra se odgovornim za smrt oko 250.000 ljudi. Njegovu vladavinu obeležavaju etnički sukobi, likvidacije bez sudskih procesa, tortura i visok nivo korupcije.
Vladao je Ugandom od 1972. do 1979. godine, kada je pobegao iz zemlje pred invazijom Tanzanije sa kojom je ušao u rat godinu ranije. Utočište mu je pružila Libija, a potom Saudijska Arabija, gde je i umro 2003. godine.
Augusto Pinoče (1915 – 2006)
Diktator koji je na vlast došao vojnim udarom 1973. godine i vladao Čileom skoro dve decenije. Samo u prve tri godine njegove vladavine uhapšeno je više od 100.000 ljudi. Čileanci su Pinočea svrgnuli s vlasti plebiscitom 1990. godine.
Pinoče se s početkom 21. veka našao i pred licem pravde zbog počinjenih zločina, ali su sudije procenile da mentalno nije u stanju da učestvuje u procesu.
Pinoče je preminuo 3. decembra 2006. godine od srčanog udara, okružen porodicom.
Haićanski diktator vladao je najsiromašnijom američkom državom od 1957. do smrti 1971. godine. Tokom njegovog terora oko 30.000 Haićana pobijeno je, dok je veći deo obrazovanog stanovništva izbegao u inostranstvo. I posle smrti, njegova politika terora nastavila je da živi, jer ga je na predsedničkom mestu nasledio sin – Žan Klod Divalije (Bejbi Dok) koji je terorisao Haiti do 1986. godine, kada je svrgnut u narodnoj pobuni. Od tada je živeo u Francuskoj u egzilu, da bi se u zemlju vratio godinu dana posle stravičnog zemljotresa na Haitiju. Od tada se povlači po sudovima i brani od optužbi za korupciju, krađu državnih fondova i druge malverzacije.
Francisko Franko (1892 – 1975)
Ovaj španski diktator dočepao se vlasti 1939. godine u Španskom građanskom ratu da bi državom vladao sve do smrti 1975. godine. Za vreme njegove diktature sprovođena je represija nad disidentima koji su hapšeni i slani u radne kampove, osuđivani na dugogodišnju robiju, koja je neretko uključivala i prinudni rad, pa i egzekuciju. Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka Frankov režim postaje nešto liberalniji, ali će Španija postati demokratska država tek posle njegove smrti .
Sadam Husein (1937 – 2006)
Irački diktator koji je na vlast došao 1979. godine smatra se odgovornim za smrt između pola miliona i milion ljudi. Njaviše su stradali Kurdi kojih je za vreme njegove vladavine pobijeno između 70 i 300.000 .
Husein je svrgnut s vlasti invazijom združenih snaga SAD i Velike Britanije na Irak 2003. godine. Suđeno mu je, a 2006. godine proglašen je krivim za smrt 148 šita stradalih ranih osamdesetih godina XX veka, zbog čega je osuđen na smrt. Obešen je 30. decembra 2006. godine.
Čarls Tejlor (1948 - )
Bivši predsednik Liberije na vlast je došao 1997. godine. Odgovoran je za kršenje ljudskih prava, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u građanskom ratu u susednom Sjera Leoneu i svojoj zemlji tokom Drugog liberijskog građanskog rata koji je trajao od 1999. do 2003. godine. Njemu je u Hagu, u Tribunalu za ratne zločine u Sjera Leoneu, prošle godine izrečena kazna od 50 godina zatvora, čime je postao prvi bivši predsednik neke države koji je osuđen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti pred međunarodnim sudom.
Ovaj vojni diktator mučio je Etiopljane. Komunističkim vojnim udarom svrgava monarhiju i dolazi na vlast 1974. godine. Tokom sedamdesetih godina sprovodi zločinačku kampanju koja je u istoriji zabeležena pod nazivom Etiopski crveni teror, tokom koje je ubijeno oko 500.000 ljudi. Mengistu je pobegao u Zimbabve 1991. godine, a u domovini mu je, u odsustvu, izrečena smrtna kazna za genocid 2006. godine. Mengistu i dan danas mirno živi u Zimbabveu, gde je pre tri godine objavio i memoare.
