Deset najvećih hakerskih napada

Iznenada, potpuno neočekivano, stigne vam mejl, u kojem vas ljubazno mole da promenite svoje podatke, jer, eto dogodio se hakerski upad na sistem, ali "ništa važno" nije ukradeno...

Ovo je neretko epilog svakog velikog hakerisanja još većih kompanija, koje nikada do sada detaljnije nisu saopštile koliko čega i šta je tačno ukradeno. Istovremeno sa razvojem interneta razvijali su se i mehanizmi za hakerske napade, koji su sve češći.

Mete hakera su gotovo sve IT firme, banke i bankarski sistemi, platni sistemi, provale vezane za internet plaćanje, kreditne i druge vrste kartica, ali i krađe identita pojedinca ili virtelne svojine.

Neki hakeri to rade da bi se zabavljali, dok drugi (oni brojniji) ciljaju materijalnu i svaku drugu korist koju od ukradenih podataka mogu imati.

U nastavku pročitajte neke od najvećih hakerskih napada do sada, na neke od najpoznatijih kompanija.

Apple: 12 miliona ukradenih identifikacija
Preko napada na laptop, koji se nalazio u posedu FBI, grupa AntiSec tvrdila je da je ukrala preko 12 miliona identifikacionih naloga Apple korisnika. Na njima su bila puna imena, brojevi telefona i adrese korisnika. Kao dokaz napada na internet je okačeno oko milion ukradenih naloga. Tek kasnije je ustanovljeno da je za krađu odgovoran BlueToad developer, koji je razvijao aplikacije za Apple.

Blizzard: 14 miliona ugroženih naloga
Hakeri su probili sigurnosni sistem gejmerske kompanije i ukrali preko 14 miliona naloga, zajedno sa lozinkama, mejlovima i ličnim sigurnosnim pitanjima. Kompanija Blizzard je odbila da bilo šta dodatno objašnjava u vezi sa ovim slučajem.

Yahoo Japan: 22 miliona oštećenih
Hakeri su možda ukrali oko 22 miliona korisničkih imena u napadu na japanski Yahoo, ali lični nalozi nisu bili ugroženi, rekli su u ovoj kompaniji. Radilo se o jednoj bazi/fajlu sa imenima desetine od ukupnog broja korisnika Yahoo servisa u Japanu, ali ne i njihove pristupne lozinke, pa nalozi nisu mogli biti zloupotrebljeni.

Uprkos tome, Yahoo je pozvao svoje korisnike da promene pristupne lozinke da bi sprečili potencijalne pokušaje zloupotreba.

Sony OE: 24 miliona ugroženih
Sony je pretrpeo drugi po veličini, od ukupno tri napada na svoj onlan sistem, a ovog puta meta je bio Online Entertainment. Prilikom napada je, zajedno sa milionima korisničkih naloga, ukradeno i oko 23.000 informacija o finansijama na provaljenim nalozima. Sony OE je danima bio nedostupan, a za napad je odgovornost preuzela grupa LulzSec.

Evernote: Preko 50 miliona ugroženih
Poznati izdavač aplikacije za digitalno beleženje i pisanje obavestila je svih svojih 50 miliona korisnika da promene lozinke i sigurnosna pitanja, kako bi izbegli eventualnu krađu podataka i informacija. Evernote je saopštio da Premium i finansijski nalozi nisu bili ugroženi, kao i to da korisnički podaci nisu obrisani ili izmenjeni.

Američka vojska: Ugroženo 76 miliona veterana
Jedan od hard diskova koji se nalazio u posedu američke vojske greškom je neobrisan poslat na recikliranje, nakon čega su se pojavile informacije o preko 76 miliona veterana, počevši od 1972. godine. Hard disk nije bio zaštićen, pa su informacije prilikom kopiranja i objave ostale netaknute i kompletne. Nije objavljeno ko je odgovoran za nesmotreno slanje hard diska na recikliranje, ali ni ko je podatke objavio.

Sony PSN: 77 miliona ugroženih igrača
U najvećem napadu na Sony, prema izveštaju same kompanije, među ukradenim podacima nalazili su se imena igrača, njihove kućne adrese, datumi rođenja, mail adrese, korisnička imena i lozinke. Sony je nedelju dana pre objavljivanja ovih informacija obustavio funkcionisanje PSN-a, onlajn servisa koji povezuje igrače u realnom vremenu. Iako ne postoje dokazi da su i informacije sa kreditnih kartica ukradene, Sony ipak nije mogao da isključi tu mogućnost. Za napad je ponovo okrivljena grupa LulzSec.

AOL: 92 miliona ugroženih korisnika
Jedan od radnika America Online kompanije ukrao je preko 92 miliona naloga sa mejlovima i imenima vlasnika, koje je prodao spamerima. Rezultat ove krađe je bilo preko sedam milijardi spam poruka, koje su isporučene na ukradene adrese u narednom periodu.

TK/TJ Maxx: 94 miliona ugroženih kupaca
Preko slabo zaštićene Wi-Fi mreže hakeri su ukrali naloge kupaca, zajedno sa brojevima kreditnih kartica i drugim informacijama koje se tiču plaćanja i transakcija. Ukradene su i baze podataka za preko 2.500 prodavnica iz TK/TJ lanca, a nema pouzdanih informacija kako su podaci, da li su iskorišćeni i u koje svrhe. Veruje se da je ovo najveća hakerska provala u sistem neke od prodavnica na svetu.

Heartland: 130 miliona ugroženih korisnika
Heartland Payment Systems bavi se procesuiranjem miliona naplata i transakcija koje vrše obične prodavnice, restorani i kompanije. Veruje se da hakerisanjem Heartlanda bilo ugroženo, pa i oštećeno preko 250.000 firmi različitih delatnosti. Za napad i krađu podataka o brojevima kartica i njihovim PIN-ovima odgovoran je Albert Gonzales, koji je uhvaćen tek nekoliko godina kasnije. Za to vreme prouzrokovao je štetu u iznosu od nekoliko stotina miliona dolara, uključujući nelegalne kupovine i podizanje novca sa bankomata, pomoću lažnih kartica. Tokom hakerisanja jednog lokalnog restorana uhvaćen je u filmskoj zasedi, tokom koje mu je oduzeto više od milion dolara u kešu i više komada laptop računara.

Ovi napadi ugrozili su gotovo 600 miliona ljudi i prouzrokovali štetu od najmanje jedne milijarde dolara. Cifre su samo projekcija, pošto ni hakovane kompanije, ali ni policija ne objavljuju potpune podatke o tome koliku je štetu hakerski napad prouzrokovao, kao ni šta je sve ukradeno. Još jedan razlog za brigu jeste i činjenica da je ovo samo mali deo hakerskih napada, koji se odvijaju svakodnevno i imaju tendenciju vrtoglavog porasta.

Neke od poznatih kompanija koje su nedavno, takođe, hakovane su Facebook, UbiSoft, AT&T, T-Mobile, Nintendo, Ubuntu, Twitter, Washington Post, Citiygroup i mnoge druge.

Ovo je neretko epilog svakog velikog hakerisanja još većih kompanija, koje nikada do sada detaljnije nisu saopštile koliko čega i šta je tačno ukradeno. Istovremeno sa razvojem interneta razvijali su se i mehanizmi za hakerske napade, koji su sve češći.

Mete hakera su gotovo sve IT firme, banke i bankarski sistemi, platni sistemi, provale vezane za internet plaćanje, kreditne i druge vrste kartica, ali i krađe identita pojedinca ili virtelne svojine.

Neki hakeri to rade da bi se zabavljali, dok drugi (oni brojniji) ciljaju materijalnu i svaku drugu korist koju od ukradenih podataka mogu imati.

U nastavku pročitajte neke od najvećih hakerskih napada do sada, na neke od najpoznatijih kompanija.

Apple: 12 miliona ukradenih identifikacija
Preko napada na laptop, koji se nalazio u posedu FBI, grupa AntiSec tvrdila je da je ukrala preko 12 miliona identifikacionih naloga Apple korisnika. Na njima su bila puna imena, brojevi telefona i adrese korisnika. Kao dokaz napada na internet je okačeno oko milion ukradenih naloga. Tek kasnije je ustanovljeno da je za krađu odgovoran BlueToad developer, koji je razvijao aplikacije za Apple.

Blizzard: 14 miliona ugroženih naloga
Hakeri su probili sigurnosni sistem gejmerske kompanije i ukrali preko 14 miliona naloga, zajedno sa lozinkama, mejlovima i ličnim sigurnosnim pitanjima. Kompanija Blizzard je odbila da bilo šta dodatno objašnjava u vezi sa ovim slučajem.

Yahoo Japan: 22 miliona oštećenih
Hakeri su možda ukrali oko 22 miliona korisničkih imena u napadu na japanski Yahoo, ali lični nalozi nisu bili ugroženi, rekli su u ovoj kompaniji. Radilo se o jednoj bazi/fajlu sa imenima desetine od ukupnog broja korisnika Yahoo servisa u Japanu, ali ne i njihove pristupne lozinke, pa nalozi nisu mogli biti zloupotrebljeni.

Uprkos tome, Yahoo je pozvao svoje korisnike da promene pristupne lozinke da bi sprečili potencijalne pokušaje zloupotreba.

Sony OE: 24 miliona ugroženih
Sony je pretrpeo drugi po veličini, od ukupno tri napada na svoj onlan sistem, a ovog puta meta je bio Online Entertainment. Prilikom napada je, zajedno sa milionima korisničkih naloga, ukradeno i oko 23.000 informacija o finansijama na provaljenim nalozima. Sony OE je danima bio nedostupan, a za napad je odgovornost preuzela grupa LulzSec.

Evernote: Preko 50 miliona ugroženih
Poznati izdavač aplikacije za digitalno beleženje i pisanje obavestila je svih svojih 50 miliona korisnika da promene lozinke i sigurnosna pitanja, kako bi izbegli eventualnu krađu podataka i informacija. Evernote je saopštio da Premium i finansijski nalozi nisu bili ugroženi, kao i to da korisnički podaci nisu obrisani ili izmenjeni.

Američka vojska: Ugroženo 76 miliona veterana
Jedan od hard diskova koji se nalazio u posedu američke vojske greškom je neobrisan poslat na recikliranje, nakon čega su se pojavile informacije o preko 76 miliona veterana, počevši od 1972. godine. Hard disk nije bio zaštićen, pa su informacije prilikom kopiranja i objave ostale netaknute i kompletne. Nije objavljeno ko je odgovoran za nesmotreno slanje hard diska na recikliranje, ali ni ko je podatke objavio.

Sony PSN: 77 miliona ugroženih igrača
U najvećem napadu na Sony, prema izveštaju same kompanije, među ukradenim podacima nalazili su se imena igrača, njihove kućne adrese, datumi rođenja, mail adrese, korisnička imena i lozinke. Sony je nedelju dana pre objavljivanja ovih informacija obustavio funkcionisanje PSN-a, onlajn servisa koji povezuje igrače u realnom vremenu. Iako ne postoje dokazi da su i informacije sa kreditnih kartica ukradene, Sony ipak nije mogao da isključi tu mogućnost. Za napad je ponovo okrivljena grupa LulzSec.

AOL: 92 miliona ugroženih korisnika
Jedan od radnika America Online kompanije ukrao je preko 92 miliona naloga sa mejlovima i imenima vlasnika, koje je prodao spamerima. Rezultat ove krađe je bilo preko sedam milijardi spam poruka, koje su isporučene na ukradene adrese u narednom periodu.

TK/TJ Maxx: 94 miliona ugroženih kupaca
Preko slabo zaštićene Wi-Fi mreže hakeri su ukrali naloge kupaca, zajedno sa brojevima kreditnih kartica i drugim informacijama koje se tiču plaćanja i transakcija. Ukradene su i baze podataka za preko 2.500 prodavnica iz TK/TJ lanca, a nema pouzdanih informacija kako su podaci, da li su iskorišćeni i u koje svrhe. Veruje se da je ovo najveća hakerska provala u sistem neke od prodavnica na svetu.

Heartland: 130 miliona ugroženih korisnika
Heartland Payment Systems bavi se procesuiranjem miliona naplata i transakcija koje vrše obične prodavnice, restorani i kompanije. Veruje se da hakerisanjem Heartlanda bilo ugroženo, pa i oštećeno preko 250.000 firmi različitih delatnosti. Za napad i krađu podataka o brojevima kartica i njihovim PIN-ovima odgovoran je Albert Gonzales, koji je uhvaćen tek nekoliko godina kasnije. Za to vreme prouzrokovao je štetu u iznosu od nekoliko stotina miliona dolara, uključujući nelegalne kupovine i podizanje novca sa bankomata, pomoću lažnih kartica. Tokom hakerisanja jednog lokalnog restorana uhvaćen je u filmskoj zasedi, tokom koje mu je oduzeto više od milion dolara u kešu i više komada laptop računara.

Ovi napadi ugrozili su gotovo 600 miliona ljudi i prouzrokovali štetu od najmanje jedne milijarde dolara. Cifre su samo projekcija, pošto ni hakovane kompanije, ali ni policija ne objavljuju potpune podatke o tome koliku je štetu hakerski napad prouzrokovao, kao ni šta je sve ukradeno. Još jedan razlog za brigu jeste i činjenica da je ovo samo mali deo hakerskih napada, koji se odvijaju svakodnevno i imaju tendenciju vrtoglavog porasta.

Neke od poznatih kompanija koje su nedavno, takođe, hakovane su Facebook, UbiSoft, AT&T, T-Mobile, Nintendo, Ubuntu, Twitter, Washington Post, Citiygroup i mnoge druge.

Ovo je neretko epilog svakog velikog hakerisanja još većih kompanija, koje nikada do sada detaljnije nisu saopštile koliko čega i šta je tačno ukradeno. Istovremeno sa razvojem interneta razvijali su se i mehanizmi za hakerske napade, koji su sve češći.

Mete hakera su gotovo sve IT firme, banke i bankarski sistemi, platni sistemi, provale vezane za internet plaćanje, kreditne i druge vrste kartica, ali i krađe identita pojedinca ili virtelne svojine.

Neki hakeri to rade da bi se zabavljali, dok drugi (oni brojniji) ciljaju materijalnu i svaku drugu korist koju od ukradenih podataka mogu imati.

U nastavku pročitajte neke od najvećih hakerskih napada do sada, na neke od najpoznatijih kompanija.

Apple: 12 miliona ukradenih identifikacija
Preko napada na laptop, koji se nalazio u posedu FBI, grupa AntiSec tvrdila je da je ukrala preko 12 miliona identifikacionih naloga Apple korisnika. Na njima su bila puna imena, brojevi telefona i adrese korisnika. Kao dokaz napada na internet je okačeno oko milion ukradenih naloga. Tek kasnije je ustanovljeno da je za krađu odgovoran BlueToad developer, koji je razvijao aplikacije za Apple.

Blizzard: 14 miliona ugroženih naloga
Hakeri su probili sigurnosni sistem gejmerske kompanije i ukrali preko 14 miliona naloga, zajedno sa lozinkama, mejlovima i ličnim sigurnosnim pitanjima. Kompanija Blizzard je odbila da bilo šta dodatno objašnjava u vezi sa ovim slučajem.

Yahoo Japan: 22 miliona oštećenih
Hakeri su možda ukrali oko 22 miliona korisničkih imena u napadu na japanski Yahoo, ali lični nalozi nisu bili ugroženi, rekli su u ovoj kompaniji. Radilo se o jednoj bazi/fajlu sa imenima desetine od ukupnog broja korisnika Yahoo servisa u Japanu, ali ne i njihove pristupne lozinke, pa nalozi nisu mogli biti zloupotrebljeni.

Uprkos tome, Yahoo je pozvao svoje korisnike da promene pristupne lozinke da bi sprečili potencijalne pokušaje zloupotreba.

Sony OE: 24 miliona ugroženih
Sony je pretrpeo drugi po veličini, od ukupno tri napada na svoj onlan sistem, a ovog puta meta je bio Online Entertainment. Prilikom napada je, zajedno sa milionima korisničkih naloga, ukradeno i oko 23.000 informacija o finansijama na provaljenim nalozima. Sony OE je danima bio nedostupan, a za napad je odgovornost preuzela grupa LulzSec.

Evernote: Preko 50 miliona ugroženih
Poznati izdavač aplikacije za digitalno beleženje i pisanje obavestila je svih svojih 50 miliona korisnika da promene lozinke i sigurnosna pitanja, kako bi izbegli eventualnu krađu podataka i informacija. Evernote je saopštio da Premium i finansijski nalozi nisu bili ugroženi, kao i to da korisnički podaci nisu obrisani ili izmenjeni.

Američka vojska: Ugroženo 76 miliona veterana
Jedan od hard diskova koji se nalazio u posedu američke vojske greškom je neobrisan poslat na recikliranje, nakon čega su se pojavile informacije o preko 76 miliona veterana, počevši od 1972. godine. Hard disk nije bio zaštićen, pa su informacije prilikom kopiranja i objave ostale netaknute i kompletne. Nije objavljeno ko je odgovoran za nesmotreno slanje hard diska na recikliranje, ali ni ko je podatke objavio.

Sony PSN: 77 miliona ugroženih igrača
U najvećem napadu na Sony, prema izveštaju same kompanije, među ukradenim podacima nalazili su se imena igrača, njihove kućne adrese, datumi rođenja, mail adrese, korisnička imena i lozinke. Sony je nedelju dana pre objavljivanja ovih informacija obustavio funkcionisanje PSN-a, onlajn servisa koji povezuje igrače u realnom vremenu. Iako ne postoje dokazi da su i informacije sa kreditnih kartica ukradene, Sony ipak nije mogao da isključi tu mogućnost. Za napad je ponovo okrivljena grupa LulzSec.

AOL: 92 miliona ugroženih korisnika
Jedan od radnika America Online kompanije ukrao je preko 92 miliona naloga sa mejlovima i imenima vlasnika, koje je prodao spamerima. Rezultat ove krađe je bilo preko sedam milijardi spam poruka, koje su isporučene na ukradene adrese u narednom periodu.

TK/TJ Maxx: 94 miliona ugroženih kupaca
Preko slabo zaštićene Wi-Fi mreže hakeri su ukrali naloge kupaca, zajedno sa brojevima kreditnih kartica i drugim informacijama koje se tiču plaćanja i transakcija. Ukradene su i baze podataka za preko 2.500 prodavnica iz TK/TJ lanca, a nema pouzdanih informacija kako su podaci, da li su iskorišćeni i u koje svrhe. Veruje se da je ovo najveća hakerska provala u sistem neke od prodavnica na svetu.

Heartland: 130 miliona ugroženih korisnika
Heartland Payment Systems bavi se procesuiranjem miliona naplata i transakcija koje vrše obične prodavnice, restorani i kompanije. Veruje se da hakerisanjem Heartlanda bilo ugroženo, pa i oštećeno preko 250.000 firmi različitih delatnosti. Za napad i krađu podataka o brojevima kartica i njihovim PIN-ovima odgovoran je Albert Gonzales, koji je uhvaćen tek nekoliko godina kasnije. Za to vreme prouzrokovao je štetu u iznosu od nekoliko stotina miliona dolara, uključujući nelegalne kupovine i podizanje novca sa bankomata, pomoću lažnih kartica. Tokom hakerisanja jednog lokalnog restorana uhvaćen je u filmskoj zasedi, tokom koje mu je oduzeto više od milion dolara u kešu i više komada laptop računara.

Ovi napadi ugrozili su gotovo 600 miliona ljudi i prouzrokovali štetu od najmanje jedne milijarde dolara. Cifre su samo projekcija, pošto ni hakovane kompanije, ali ni policija ne objavljuju potpune podatke o tome koliku je štetu hakerski napad prouzrokovao, kao ni šta je sve ukradeno. Još jedan razlog za brigu jeste i činjenica da je ovo samo mali deo hakerskih napada, koji se odvijaju svakodnevno i imaju tendenciju vrtoglavog porasta.

Neke od poznatih kompanija koje su nedavno, takođe, hakovane su Facebook, UbiSoft, AT&T, T-Mobile, Nintendo, Ubuntu, Twitter, Washington Post, Citiygroup i mnoge druge.