Po nekom nepisanom pravilu bucmasti klinci na fudbalu u školskom dvorištu uvek se biraju poslednji. To, međutim, ne znači da i među njima nema onih koji znaju dobro da "teraju loptu".
Tako je i u profesionalnom fudbalu. Neke vrhunske zvezde opustile su učkure svojih šortseva pred kraj karijera (Maradona, Ronaldo, Pol Gaskoin, Ailton, Adrijano, Mark Viduka...), neki su varirali sa kilažom (Ronaldinjo, Vejn Runi, Emil Heski, Sol Kembel, Tom Hadlston...), ali ima i onih kojima konstantan višak kilograma nikada nije predstavljao prepreku da pokažu sav svoj talenat.
Većina njih su golmani ili napadači, ali dvojica su se našla u veznom redu, fizički mnogo zahtevnijem od pomenuta dva mesta u timu.
Brolin je, ipak, zbog čestih povreda karijeru završio već u 29 godini, posle čega se posvetio profesionalnom igranju pokera.
Još jedan bucko na neuobičajenom mestu u timu, krilu, jeste Irac Endi Rid.
Sada, kao 31-godišnjak, ponovo nastupa za Notingem Forest.
Jedan od onih koji su se možda i prerano previše opustili (poput Adrijana ili Ronaldinja) svakako je Južnoafrikanac Beni Mekarti, najbolji strelac u istoriji Bafane Bafane sa 31 pogotkom za reprezentaciju.
Ovaj napadač stvorio je sasvim solidnu karijeru igrajući za, između ostalih, Ajaks, Seltu, Porto, Blekburn i Vest Hem. Ipak, 2010. godine, iako je bio na širem spisku, zbog prevelike kilaže nije se našao među reprezentativcima Južne Afrike za Svetsko prvenstvo u toj zemlji.
Kada su u pitanju napadači, tešku kategoriju mogao bi da predvodi Silvan Ibenks-Blejk iz Vulverhemptona.
Nekadašnji saigrač Nenada Milijaša karijeru je počeo u Mančester junajtedu, za koji je odigrao četiri kup utakmice i postigao jedan pogodak. Ipak, krajem sezone 2004/05. polomio je nogu, zbog čega je dugo odsustvovao sa terena. Po povratku je postigao het-trik za rezervni tim "crvenih đavola", ali nikada nije dobio priliku u Premijer ligi. Čak je i u nekoliko mečeva Lige šampiona bio na klupi, međutim, bez ijednog minuta na terenu.
Možda su u Junajtedu doneli pogrešku odluku kada se radi o Ibenks-Blejku, pošto je ovaj fudbaler dva puta uzastopno bio najbolji strelac Čempionšipa, u sezonama 2007/08. i 2008/09.
Kada je 1993. godine ostvario het-trik protiv Arsenala u gostima, navijači Koventri sitija za koji je tada nastupao posvetili su mu pesmu koja glasi: "He's fat, he's round, he scores at every ground" (Debeo je, okrugao je, pogađa na svakom stadionu).
Među starije spada i Džon Barns, legendarno levo krilo Liverpula i engleske reprezentacije. Tu je i Nil Šiperli (bivši mladi reprezentativac Engleske i nekadašnja nada Čelsija), zatim malo poznati Tunižanin Mehdi Ben Slimane (aktivan od 1994. do 2002, igrao za Olimpik Marsej, Frajburg, Borusiju Menhengladbah...), pa Egipćanin Mido (Ajaks, Olimpik Marsej, Roma, Totenhem...) i drugi...
Posebno ćemo izdvojiti defanzivca Nila Radoka koji je 2000. po dolasku u Kristal Palas, na zahtev trenera Harija Rednapa, u ugovoru imao klauzulu po kojoj mu se odbijalo deset odsto od plate ako se ugoji više od 98 kilograma.
Kao što smo pomenuli, najveći broj fudbalera sa viškom kilograma spada među golmane. Ta pozicija zahteva najmanje kretanja, a i "podloga" ne može da škodi prilikom čestog bacanja na zemlju.
Možda nisu imali refleks kao mačka, ali malo je ljubitelja fudbala koji nisu čuli za Hozea Luisa Čilaverta, Tonija Meolu, Marka Bosnića ili Artura Boruca.
Na kraju, razmišljali smo da li da u ovaj tekst ubacimo i mišićavog Adebaja Akinfenvu, napadača engleskog niželigaša Džilingema, koji za sebe kaže da je najjači među svim fudbalerima. To verovatno i nije daleko od istine, s obzirom da je izuzetno posvećen radu u teretani.
Pogledajte:
