Norvežani Mej Brit Moser i Edvard Moser ovogodišnji su dobitnici Nobelove nagrade za medicinu (zajedno sa američko-britanskim naučnikom Džon O'Kifom). Oni nisu prvi bračni par koji je osvojio prestižnu nagradu. U zajedničkom radu i istraživanju uspešna su bila još tri bračna para, dok su supružnici iz Švedske osvojili Nobela, ali u različitim domenima.

Irena i Frederik Žolio, takođe Francuzi, s tim što je Irena bila ćerka Marije i Pjera Kirija, te je imala i majčine poljske krvi, još jedan je bračni par hemičara, dobitnika Nobelove nagrade. Nagrada je ovom bračnom paru dodeljena 1935. godine, za istraživanja na polju sinteze novih radioaktivnih elemenata. Njihov rad na proučavanju atoma bio je primarni korak ka otkriću neutrona. Ovi supružnici učestvovali su i u izgradnji prvog francuskog nuklearnog reaktora 1948.

Karl i Gerta Kori, bračni par iz Sjedinjenih država, osvojili su Nobelovu nagradu 1947, zajedno sa kolegom Bernardom Albertom Husejem, za medicinu. Ovaj bračni par koji se školovao u Pragu, emigrirao je u SAD gde su radili na tamošnjim univerzitetima i u istraživačkim centrima.

Alva i Gunar Mirdal, bračni par iz Švedske, razlikuje se od svojih prethodnika u ovom tekstu. Naime, oni su oboje osvojili Nobelovu nagradu, ali iz različitih oblasti i različitih godina.

Profesor ekonomskog fakulteta i poslanik u parlamentu, Gunar je sa kolegom iz Austrije osvojio Nobela 1974. godine, za pinorski rad u proučavanju teorije fluktacije ekonomije i novca.

Njegova supruga Alva dobila je Nobelovu nagradu za mir osam godina kasnije, 1982, zajedno sa Meksikancem Alfonsom Garsijom Roblesom, za njihova zalaganja u misijama UN za razoružanje tokom hladnog rata.

Bračni par Moser iz Norveške, Mej Brit i Edvard, ove godine dobili su Nobela jer su u zajedničkim istraživanjima, koja su trajala godinama, otkrili ključnu komponentu u sistemu prostorne orijentacije mozga - još jednu vrstu nervnih ćelija, takozvanu "nervnu rešetku", koje omogućavaju precizno kretanje u prostoru.

To otkriće sistema kretanja u mozgu omogućilo je da naučnici bolje shvate mehanizam kretanja ljudi i kako njegov gubitak u određenim bolestima utiče na kognitivne funkcije čoveka.

Norvežani Mej Brit Moser i Edvard Moser ovogodišnji su dobitnici Nobelove nagrade za medicinu (zajedno sa američko-britanskim naučnikom Džon O'Kifom). Oni nisu prvi bračni par koji je osvojio prestižnu nagradu. U zajedničkom radu i istraživanju uspešna su bila još tri bračna para, dok su supružnici iz Švedske osvojili Nobela, ali u različitim domenima.

Irena i Frederik Žolio, takođe Francuzi, s tim što je Irena bila ćerka Marije i Pjera Kirija, te je imala i majčine poljske krvi, još jedan je bračni par hemičara, dobitnika Nobelove nagrade. Nagrada je ovom bračnom paru dodeljena 1935. godine, za istraživanja na polju sinteze novih radioaktivnih elemenata. Njihov rad na proučavanju atoma bio je primarni korak ka otkriću neutrona. Ovi supružnici učestvovali su i u izgradnji prvog francuskog nuklearnog reaktora 1948.

Karl i Gerta Kori, bračni par iz Sjedinjenih država, osvojili su Nobelovu nagradu 1947, zajedno sa kolegom Bernardom Albertom Husejem, za medicinu. Ovaj bračni par koji se školovao u Pragu, emigrirao je u SAD gde su radili na tamošnjim univerzitetima i u istraživačkim centrima.

Alva i Gunar Mirdal, bračni par iz Švedske, razlikuje se od svojih prethodnika u ovom tekstu. Naime, oni su oboje osvojili Nobelovu nagradu, ali iz različitih oblasti i različitih godina.

Profesor ekonomskog fakulteta i poslanik u parlamentu, Gunar je sa kolegom iz Austrije osvojio Nobela 1974. godine, za pinorski rad u proučavanju teorije fluktacije ekonomije i novca.

Njegova supruga Alva dobila je Nobelovu nagradu za mir osam godina kasnije, 1982, zajedno sa Meksikancem Alfonsom Garsijom Roblesom, za njihova zalaganja u misijama UN za razoružanje tokom hladnog rata.

Bračni par Moser iz Norveške, Mej Brit i Edvard, ove godine dobili su Nobela jer su u zajedničkim istraživanjima, koja su trajala godinama, otkrili ključnu komponentu u sistemu prostorne orijentacije mozga - još jednu vrstu nervnih ćelija, takozvanu "nervnu rešetku", koje omogućavaju precizno kretanje u prostoru.

To otkriće sistema kretanja u mozgu omogućilo je da naučnici bolje shvate mehanizam kretanja ljudi i kako njegov gubitak u određenim bolestima utiče na kognitivne funkcije čoveka.

Norvežani Mej Brit Moser i Edvard Moser ovogodišnji su dobitnici Nobelove nagrade za medicinu (zajedno sa američko-britanskim naučnikom Džon O'Kifom). Oni nisu prvi bračni par koji je osvojio prestižnu nagradu. U zajedničkom radu i istraživanju uspešna su bila još tri bračna para, dok su supružnici iz Švedske osvojili Nobela, ali u različitim domenima.

Irena i Frederik Žolio, takođe Francuzi, s tim što je Irena bila ćerka Marije i Pjera Kirija, te je imala i majčine poljske krvi, još jedan je bračni par hemičara, dobitnika Nobelove nagrade. Nagrada je ovom bračnom paru dodeljena 1935. godine, za istraživanja na polju sinteze novih radioaktivnih elemenata. Njihov rad na proučavanju atoma bio je primarni korak ka otkriću neutrona. Ovi supružnici učestvovali su i u izgradnji prvog francuskog nuklearnog reaktora 1948.

Karl i Gerta Kori, bračni par iz Sjedinjenih država, osvojili su Nobelovu nagradu 1947, zajedno sa kolegom Bernardom Albertom Husejem, za medicinu. Ovaj bračni par koji se školovao u Pragu, emigrirao je u SAD gde su radili na tamošnjim univerzitetima i u istraživačkim centrima.

Alva i Gunar Mirdal, bračni par iz Švedske, razlikuje se od svojih prethodnika u ovom tekstu. Naime, oni su oboje osvojili Nobelovu nagradu, ali iz različitih oblasti i različitih godina.

Profesor ekonomskog fakulteta i poslanik u parlamentu, Gunar je sa kolegom iz Austrije osvojio Nobela 1974. godine, za pinorski rad u proučavanju teorije fluktacije ekonomije i novca.

Njegova supruga Alva dobila je Nobelovu nagradu za mir osam godina kasnije, 1982, zajedno sa Meksikancem Alfonsom Garsijom Roblesom, za njihova zalaganja u misijama UN za razoružanje tokom hladnog rata.

Bračni par Moser iz Norveške, Mej Brit i Edvard, ove godine dobili su Nobela jer su u zajedničkim istraživanjima, koja su trajala godinama, otkrili ključnu komponentu u sistemu prostorne orijentacije mozga - još jednu vrstu nervnih ćelija, takozvanu "nervnu rešetku", koje omogućavaju precizno kretanje u prostoru.

To otkriće sistema kretanja u mozgu omogućilo je da naučnici bolje shvate mehanizam kretanja ljudi i kako njegov gubitak u određenim bolestima utiče na kognitivne funkcije čoveka.