Nova pauza u evropskim fudbalskim ligama zbog kvalifikacija za EURO 2016 ponovo je skrenula pažnju ka reprezentacijama.

Borba za plasman na Evropsko prvenstvo tek se zahuktava, još se naziru konture timova koje će "izgurati" kvalifikacije, ali za neke igrače nema dileme da će bar još dvadesetak meseci biti deo tih timova.

Njihova imena poznata su svakome ko bar s vremena na vreme prati fudbal. Neki od njih uvek su tu, bez obzira na takmičenje, formu, sitne povrede, propuštena i nenadoknađena leta sa porodicom...

Pročitajte kojih deset evropskih igrača je odigralo najveći broj utakmica za reprezentaciju.

10.Jorgos Karagunis (Grčka) - 139 nastupa

Grčki vezista, rođen 1977, oprostio se od reprezentacije posle nastupa na Svetskom prvenstvu u Brazilu. Debitovao je davne 1999. godine, protiv El Salvadora, i učestvovao u fenomenalnom uspehu - osvajanju Evropskog prvenstva 2004. u Portugalu. Kapiten je bio od kvalifikacija za Mundijal 2010.

"Ispisao je svoju istoriju u reprezentaciji. Rekorder je, dao je sve ovom timu. Ostavio nam je veliko nasleđe i ne bi trebalo da bude zabrinut", rekao je njegov saigrač Sokratis Papastatopulos.

Jedina Karagunisova žal je to da nije mogao zbog suspenzije da nastupi u finalu 2004, kada je Grčka postala šampion Evrope.

"Ne bi trebalo da budemo nezahvalni. Uradili smo mnogo", rekao je bivši igrač Panatinaikosa, Intera, Benfike i Fulama o svojoj karijeri u plavom dresu.

9. Tomas Raveli (Švedska) - 140 nastupa

Penzionisani švedski golman čuvao je gol reprezentacije od 1981. do 1997. i u međuvremenu odigrao rekordni broj utakmica. Zenit forme dostigao je 1994, na svom drugom Mundijalu, kada se istakao i bio jedan od vođa Šveđana u pohodu na treće mesto.

U četvrtfinalu, pred više od 83.000 gledaca, Raveli (55) je odbranio dva šuta u penal seriji. Dugo će biti upamćeno kako je "skinuo" jedanaesterac Miodragu Belodediću, za plasman u polufinale, u kojem je Švedsku izbacio Brazil, golom Romarija.
VideoMiodrag Belodedić

Aktivno je igrao od 1978. do 1999, a nastupao je za tri kluba - Oster (1978 - 1988), Geteborg (1989 - 1997),Tampa Bej (1998) i opet Oster (1999).

8. Marko Kristal (Estonija) - 142 nastupa

"Postalo je interesantno kada sam se približio 100. utakmici. Od tada sam se zabrojao, pa nisam obraćao pažnju", rekao je Kristal o svom rekordu, zbog kojeg se našao u društvu kontinentalnih velikana.

7. Lilian Tiram (Francuska) - 142 nastupa

Čuveni defanzivac, šampion sveta 1998. vicešampion 2006. i prvak Evrope 2000. godine, bio je deo legendarnog sastava "trikolora", koji je sa Zinedinom Zidanom osvojio sve što je mogao. Nastupao je na svim velikim takmičenjima od 1994. do 2008. godine, kada je i prekinuo aktivnu karijeru zbog problema sa srcem.

U klupskoj karijeri je podizao šampionski pehar Serije A, kao igrač Juventusa (2002, 2003), a igrao je i za Monako, Parmu i Barselonu. Nadimak mu je bio "Mudrac".

Ostao je upamćen kao fanatično borben univerzalac, koji je u polufinalu 1998. sa dva gola pobedio Hrvatsku (2:1) i odveo "trikolore" u finale.

6. Đanluiđi Bufon (Italija) - 142 nastupa*



Zvezdica kraj njegove cifre stoji zato što je još aktivan i planira da brani i na Svetskom prvenstvu 2018, u Rusiji.

Za "A" selekciju Azura zaigrao je 29. oktobra 1997. godine, protiv Rusije, u baražu za odlazak na Mundijal u Francuskoj. Ušao je u igru umesto povređenog Đanluke Paljuke sredinom prvog poluvremena, a na terenu su u tom momentu bili i Alesandro Nesta, Paolo Maldini, Dino Bađo, Fabio Kanavaro, Alesandro Kostakurta, Đanluka Pesoto, Demetrio Albertini, Kristijan Vijeri, Roberto Di Mateo, Fabricio Ravaneli.

Utakmica je završena rezultatom 1:1 (strelci Kanavaro (autogol) i Bobo Vijeri), a revanš 1:0 (Kaziragi) i Italija je otišla u Francusku.

Na tom Mundijalu Điđi Bufon (36) bio je drugi golman (Paljuka-Bufon-Toldo). Na startu kvalifikacija za EURO 2000 slomio je ruku i prepustio mesto Frančesku Toldu, koji se u Holandiji istakao fenomenalnim partijama. Od 2002. je bio prva opcija i pred golom doprineo osvajanju Svetskog prvenstva 2006. Branio je i na minulom Mundijalu u Brazilu i planira da još četiri godine nosi dres sa državnim grbom.

Celu karijeru proveo je u dva kluba - Parmi (1995-2001) i Juventusu (2001-...). Pred stativama reprezentacije oborio je i rekord Dina Zofa od 111 utakmica.

"Kada sam 1997. debitovao, nisam ni sanjao da bih mogao da odigram toliko utakmica", rekao je upitan za rekord.

VideoBufon

5. Anders Svenson (Švedska) - 143 nastupa

Švedski vezista i specijalista za slobodne udarce prestao je da igra za reprezentaciju 2013, posle 14 godina. Prestigao je Ravelija i rekao: "Vreme je da se sklonim i da stvorim prostor mlađim igračima". Igrao je na dva Mundijala i na dva prvenstva Starog kontinenta.

I danas, sa 38 godina, aktivno nastupa za Elfsborg (od 2005), u kojem je i ponikao. Tokom karijere je samo četiri godine bio van tog kluba, dok je nosio dres Sautemptona.

Bio je član talentovane švedske reprezentacije koja se 1998. godine predstavila na U-21 Evropskom prvenstvu. Debitovao je uz Jorgena Petersena, Jksela Osmanovskog, Danijela Andersona i Fredrika Ljunberga.

4. Lotar Mateus (Zapadna Nemačka - Nemačka)- 150 nastupa

Možda i najveće ime na spisku. Bivši igrač Borusije Menhengladbah, Bajerna, Intera, Bajerna i MetroStarsa osvojio je u dresu "pancera" Svetsko prvenstvo 1990, Evropsko prvenstvo 1980, a dva puta je bio vicešampion sveta (1982. i 1986).

U klupskoj konkurenciji osvajao je titule u Nemačkoj i Italiji, ali mu nedostaje trofej Lige šampiona.

Za reprezentaciju je igrao tačno 20 godina. Skoro polovinu utakmica odigrao je pre ujedinjenja Nemačke i pada Berlinskog zida.

"On je najbolji rival protiv koga sam igrao. Pretpostavljam da je to sve što bi trebalo da znate", rekao je o bivšem treneru Partizana Dijego Armando Maradona, za mnoge najbolji igrač u istoriji.

3. Martin Riem (Estonija) - 156 nastupa

"Da igram dok ne umrem na terenu? Nema šanse!, rekao je estonski vezista Marin Riem 2009. godine, na svom oproštaju od reprezentacije posle 17 aktivnih godina. Rođen je u Talinu 1971 i samo je jedne godine igrao van tog grada - u sezoni 1999/2000, kada je nosio dres finskog Kotkana.

2. Iker Kasiljas(Španija) - 157 nastupa*

Debitovao je 3. juna 2000, dve i po godine posle Bufona, ali je u međuvremenu odigrao više utakmica za reprezentaciju. Delom zbog navednog loma ruke Italijana i Toldovih bravura 2000, delom i zato što je "furija" sa njim pred stativama po pravilu dolazila do finala i pobedničkog podijuma.

Kada je prvi put zaigrao za državni tim, imao je 19 godina i 14 dana. Danas je veteran od 33 godine, ali mu nastup za Španiju i dalje donosi isto uzbuđenje. U međuvremenu je osvojio Mundijal u Južnoj Africi i evropska prvenstva 2008. i 2012. .

"Odgovornost. Ponos. Zadovoljstvo. Radost. Posvećenost. Poštovanje za one koji su stajali na tom mestu pre mene. U pitanju je pregršt osećanja. Naravno, uz sve to i želja da uradim sve za španske navijače", rekao je jedan od najboljih evropskih golmana o svom jubileju.

I kraj njegovog imena stoji zvezdica, jer je još aktivan u reprezentaciji.

1. Vitalis Astafjevs (Letonija) - 166 nastupa

Iako ni po jednom fudbalskom kvalitetu ne može da se svrsta uz neke od navedenih legendi, Letonac zaslužuje da bude istaknut kao fudbaler koji je za sada apsolutni rekorder u broju mečeva za reprezentaciju.

"Volim fudbal i uvek sam ga voleo", rekao je Astafjevs (43), koji je nastupao za Letoniju od 1992. do 2010. Kao poseban podvig ističe učešće na Evropskom prvenstvu 2004. u Portugalu, gde su Letonci otišli eliminisavši Tursku u baražu (1:0, 2:2). Potom su, u završnici turnira, izgubili od Češke i Holandije, uz senzacionalni remi sa Nemačkom. Igrao je u veznom redu.

"Stvorili smo čudo. Svi su bili iznenađeni. To je bila čista sreća", rekao je "Broj 1", trenutni trener Skonto Rige, koji je tokom karijere igrao i za taj tim, kao i za bečku Austriju, Bristol Rovers, Admiru Vaker, Rubin Kazanj, Ventspils...

Nova pauza u evropskim fudbalskim ligama zbog kvalifikacija za EURO 2016 ponovo je skrenula pažnju ka reprezentacijama.

Borba za plasman na Evropsko prvenstvo tek se zahuktava, još se naziru konture timova koje će "izgurati" kvalifikacije, ali za neke igrače nema dileme da će bar još dvadesetak meseci biti deo tih timova.

Njihova imena poznata su svakome ko bar s vremena na vreme prati fudbal. Neki od njih uvek su tu, bez obzira na takmičenje, formu, sitne povrede, propuštena i nenadoknađena leta sa porodicom...

Pročitajte kojih deset evropskih igrača je odigralo najveći broj utakmica za reprezentaciju.

10.Jorgos Karagunis (Grčka) - 139 nastupa

Grčki vezista, rođen 1977, oprostio se od reprezentacije posle nastupa na Svetskom prvenstvu u Brazilu. Debitovao je davne 1999. godine, protiv El Salvadora, i učestvovao u fenomenalnom uspehu - osvajanju Evropskog prvenstva 2004. u Portugalu. Kapiten je bio od kvalifikacija za Mundijal 2010.

"Ispisao je svoju istoriju u reprezentaciji. Rekorder je, dao je sve ovom timu. Ostavio nam je veliko nasleđe i ne bi trebalo da bude zabrinut", rekao je njegov saigrač Sokratis Papastatopulos.

Jedina Karagunisova žal je to da nije mogao zbog suspenzije da nastupi u finalu 2004, kada je Grčka postala šampion Evrope.

"Ne bi trebalo da budemo nezahvalni. Uradili smo mnogo", rekao je bivši igrač Panatinaikosa, Intera, Benfike i Fulama o svojoj karijeri u plavom dresu.

9. Tomas Raveli (Švedska) - 140 nastupa

Penzionisani švedski golman čuvao je gol reprezentacije od 1981. do 1997. i u međuvremenu odigrao rekordni broj utakmica. Zenit forme dostigao je 1994, na svom drugom Mundijalu, kada se istakao i bio jedan od vođa Šveđana u pohodu na treće mesto.

U četvrtfinalu, pred više od 83.000 gledaca, Raveli (55) je odbranio dva šuta u penal seriji. Dugo će biti upamćeno kako je "skinuo" jedanaesterac Miodragu Belodediću, za plasman u polufinale, u kojem je Švedsku izbacio Brazil, golom Romarija.
VideoMiodrag Belodedić

Aktivno je igrao od 1978. do 1999, a nastupao je za tri kluba - Oster (1978 - 1988), Geteborg (1989 - 1997),Tampa Bej (1998) i opet Oster (1999).

8. Marko Kristal (Estonija) - 142 nastupa

"Postalo je interesantno kada sam se približio 100. utakmici. Od tada sam se zabrojao, pa nisam obraćao pažnju", rekao je Kristal o svom rekordu, zbog kojeg se našao u društvu kontinentalnih velikana.

7. Lilian Tiram (Francuska) - 142 nastupa

Čuveni defanzivac, šampion sveta 1998. vicešampion 2006. i prvak Evrope 2000. godine, bio je deo legendarnog sastava "trikolora", koji je sa Zinedinom Zidanom osvojio sve što je mogao. Nastupao je na svim velikim takmičenjima od 1994. do 2008. godine, kada je i prekinuo aktivnu karijeru zbog problema sa srcem.

U klupskoj karijeri je podizao šampionski pehar Serije A, kao igrač Juventusa (2002, 2003), a igrao je i za Monako, Parmu i Barselonu. Nadimak mu je bio "Mudrac".

Ostao je upamćen kao fanatično borben univerzalac, koji je u polufinalu 1998. sa dva gola pobedio Hrvatsku (2:1) i odveo "trikolore" u finale.

6. Đanluiđi Bufon (Italija) - 142 nastupa*



Zvezdica kraj njegove cifre stoji zato što je još aktivan i planira da brani i na Svetskom prvenstvu 2018, u Rusiji.

Za "A" selekciju Azura zaigrao je 29. oktobra 1997. godine, protiv Rusije, u baražu za odlazak na Mundijal u Francuskoj. Ušao je u igru umesto povređenog Đanluke Paljuke sredinom prvog poluvremena, a na terenu su u tom momentu bili i Alesandro Nesta, Paolo Maldini, Dino Bađo, Fabio Kanavaro, Alesandro Kostakurta, Đanluka Pesoto, Demetrio Albertini, Kristijan Vijeri, Roberto Di Mateo, Fabricio Ravaneli.

Utakmica je završena rezultatom 1:1 (strelci Kanavaro (autogol) i Bobo Vijeri), a revanš 1:0 (Kaziragi) i Italija je otišla u Francusku.

Na tom Mundijalu Điđi Bufon (36) bio je drugi golman (Paljuka-Bufon-Toldo). Na startu kvalifikacija za EURO 2000 slomio je ruku i prepustio mesto Frančesku Toldu, koji se u Holandiji istakao fenomenalnim partijama. Od 2002. je bio prva opcija i pred golom doprineo osvajanju Svetskog prvenstva 2006. Branio je i na minulom Mundijalu u Brazilu i planira da još četiri godine nosi dres sa državnim grbom.

Celu karijeru proveo je u dva kluba - Parmi (1995-2001) i Juventusu (2001-...). Pred stativama reprezentacije oborio je i rekord Dina Zofa od 111 utakmica.

"Kada sam 1997. debitovao, nisam ni sanjao da bih mogao da odigram toliko utakmica", rekao je upitan za rekord.

VideoBufon

5. Anders Svenson (Švedska) - 143 nastupa

Švedski vezista i specijalista za slobodne udarce prestao je da igra za reprezentaciju 2013, posle 14 godina. Prestigao je Ravelija i rekao: "Vreme je da se sklonim i da stvorim prostor mlađim igračima". Igrao je na dva Mundijala i na dva prvenstva Starog kontinenta.

I danas, sa 38 godina, aktivno nastupa za Elfsborg (od 2005), u kojem je i ponikao. Tokom karijere je samo četiri godine bio van tog kluba, dok je nosio dres Sautemptona.

Bio je član talentovane švedske reprezentacije koja se 1998. godine predstavila na U-21 Evropskom prvenstvu. Debitovao je uz Jorgena Petersena, Jksela Osmanovskog, Danijela Andersona i Fredrika Ljunberga.

4. Lotar Mateus (Zapadna Nemačka - Nemačka)- 150 nastupa

Možda i najveće ime na spisku. Bivši igrač Borusije Menhengladbah, Bajerna, Intera, Bajerna i MetroStarsa osvojio je u dresu "pancera" Svetsko prvenstvo 1990, Evropsko prvenstvo 1980, a dva puta je bio vicešampion sveta (1982. i 1986).

U klupskoj konkurenciji osvajao je titule u Nemačkoj i Italiji, ali mu nedostaje trofej Lige šampiona.

Za reprezentaciju je igrao tačno 20 godina. Skoro polovinu utakmica odigrao je pre ujedinjenja Nemačke i pada Berlinskog zida.

"On je najbolji rival protiv koga sam igrao. Pretpostavljam da je to sve što bi trebalo da znate", rekao je o bivšem treneru Partizana Dijego Armando Maradona, za mnoge najbolji igrač u istoriji.

3. Martin Riem (Estonija) - 156 nastupa

"Da igram dok ne umrem na terenu? Nema šanse!, rekao je estonski vezista Marin Riem 2009. godine, na svom oproštaju od reprezentacije posle 17 aktivnih godina. Rođen je u Talinu 1971 i samo je jedne godine igrao van tog grada - u sezoni 1999/2000, kada je nosio dres finskog Kotkana.

2. Iker Kasiljas(Španija) - 157 nastupa*

Debitovao je 3. juna 2000, dve i po godine posle Bufona, ali je u međuvremenu odigrao više utakmica za reprezentaciju. Delom zbog navednog loma ruke Italijana i Toldovih bravura 2000, delom i zato što je "furija" sa njim pred stativama po pravilu dolazila do finala i pobedničkog podijuma.

Kada je prvi put zaigrao za državni tim, imao je 19 godina i 14 dana. Danas je veteran od 33 godine, ali mu nastup za Španiju i dalje donosi isto uzbuđenje. U međuvremenu je osvojio Mundijal u Južnoj Africi i evropska prvenstva 2008. i 2012. .

"Odgovornost. Ponos. Zadovoljstvo. Radost. Posvećenost. Poštovanje za one koji su stajali na tom mestu pre mene. U pitanju je pregršt osećanja. Naravno, uz sve to i želja da uradim sve za španske navijače", rekao je jedan od najboljih evropskih golmana o svom jubileju.

I kraj njegovog imena stoji zvezdica, jer je još aktivan u reprezentaciji.

1. Vitalis Astafjevs (Letonija) - 166 nastupa

Iako ni po jednom fudbalskom kvalitetu ne može da se svrsta uz neke od navedenih legendi, Letonac zaslužuje da bude istaknut kao fudbaler koji je za sada apsolutni rekorder u broju mečeva za reprezentaciju.

"Volim fudbal i uvek sam ga voleo", rekao je Astafjevs (43), koji je nastupao za Letoniju od 1992. do 2010. Kao poseban podvig ističe učešće na Evropskom prvenstvu 2004. u Portugalu, gde su Letonci otišli eliminisavši Tursku u baražu (1:0, 2:2). Potom su, u završnici turnira, izgubili od Češke i Holandije, uz senzacionalni remi sa Nemačkom. Igrao je u veznom redu.

"Stvorili smo čudo. Svi su bili iznenađeni. To je bila čista sreća", rekao je "Broj 1", trenutni trener Skonto Rige, koji je tokom karijere igrao i za taj tim, kao i za bečku Austriju, Bristol Rovers, Admiru Vaker, Rubin Kazanj, Ventspils...

Nova pauza u evropskim fudbalskim ligama zbog kvalifikacija za EURO 2016 ponovo je skrenula pažnju ka reprezentacijama.

Borba za plasman na Evropsko prvenstvo tek se zahuktava, još se naziru konture timova koje će "izgurati" kvalifikacije, ali za neke igrače nema dileme da će bar još dvadesetak meseci biti deo tih timova.

Njihova imena poznata su svakome ko bar s vremena na vreme prati fudbal. Neki od njih uvek su tu, bez obzira na takmičenje, formu, sitne povrede, propuštena i nenadoknađena leta sa porodicom...

Pročitajte kojih deset evropskih igrača je odigralo najveći broj utakmica za reprezentaciju.

10.Jorgos Karagunis (Grčka) - 139 nastupa

Grčki vezista, rođen 1977, oprostio se od reprezentacije posle nastupa na Svetskom prvenstvu u Brazilu. Debitovao je davne 1999. godine, protiv El Salvadora, i učestvovao u fenomenalnom uspehu - osvajanju Evropskog prvenstva 2004. u Portugalu. Kapiten je bio od kvalifikacija za Mundijal 2010.

"Ispisao je svoju istoriju u reprezentaciji. Rekorder je, dao je sve ovom timu. Ostavio nam je veliko nasleđe i ne bi trebalo da bude zabrinut", rekao je njegov saigrač Sokratis Papastatopulos.

Jedina Karagunisova žal je to da nije mogao zbog suspenzije da nastupi u finalu 2004, kada je Grčka postala šampion Evrope.

"Ne bi trebalo da budemo nezahvalni. Uradili smo mnogo", rekao je bivši igrač Panatinaikosa, Intera, Benfike i Fulama o svojoj karijeri u plavom dresu.

9. Tomas Raveli (Švedska) - 140 nastupa

Penzionisani švedski golman čuvao je gol reprezentacije od 1981. do 1997. i u međuvremenu odigrao rekordni broj utakmica. Zenit forme dostigao je 1994, na svom drugom Mundijalu, kada se istakao i bio jedan od vođa Šveđana u pohodu na treće mesto.

U četvrtfinalu, pred više od 83.000 gledaca, Raveli (55) je odbranio dva šuta u penal seriji. Dugo će biti upamćeno kako je "skinuo" jedanaesterac Miodragu Belodediću, za plasman u polufinale, u kojem je Švedsku izbacio Brazil, golom Romarija.
VideoMiodrag Belodedić

Aktivno je igrao od 1978. do 1999, a nastupao je za tri kluba - Oster (1978 - 1988), Geteborg (1989 - 1997),Tampa Bej (1998) i opet Oster (1999).

8. Marko Kristal (Estonija) - 142 nastupa

"Postalo je interesantno kada sam se približio 100. utakmici. Od tada sam se zabrojao, pa nisam obraćao pažnju", rekao je Kristal o svom rekordu, zbog kojeg se našao u društvu kontinentalnih velikana.

7. Lilian Tiram (Francuska) - 142 nastupa

Čuveni defanzivac, šampion sveta 1998. vicešampion 2006. i prvak Evrope 2000. godine, bio je deo legendarnog sastava "trikolora", koji je sa Zinedinom Zidanom osvojio sve što je mogao. Nastupao je na svim velikim takmičenjima od 1994. do 2008. godine, kada je i prekinuo aktivnu karijeru zbog problema sa srcem.

U klupskoj karijeri je podizao šampionski pehar Serije A, kao igrač Juventusa (2002, 2003), a igrao je i za Monako, Parmu i Barselonu. Nadimak mu je bio "Mudrac".

Ostao je upamćen kao fanatično borben univerzalac, koji je u polufinalu 1998. sa dva gola pobedio Hrvatsku (2:1) i odveo "trikolore" u finale.

6. Đanluiđi Bufon (Italija) - 142 nastupa*



Zvezdica kraj njegove cifre stoji zato što je još aktivan i planira da brani i na Svetskom prvenstvu 2018, u Rusiji.

Za "A" selekciju Azura zaigrao je 29. oktobra 1997. godine, protiv Rusije, u baražu za odlazak na Mundijal u Francuskoj. Ušao je u igru umesto povređenog Đanluke Paljuke sredinom prvog poluvremena, a na terenu su u tom momentu bili i Alesandro Nesta, Paolo Maldini, Dino Bađo, Fabio Kanavaro, Alesandro Kostakurta, Đanluka Pesoto, Demetrio Albertini, Kristijan Vijeri, Roberto Di Mateo, Fabricio Ravaneli.

Utakmica je završena rezultatom 1:1 (strelci Kanavaro (autogol) i Bobo Vijeri), a revanš 1:0 (Kaziragi) i Italija je otišla u Francusku.

Na tom Mundijalu Điđi Bufon (36) bio je drugi golman (Paljuka-Bufon-Toldo). Na startu kvalifikacija za EURO 2000 slomio je ruku i prepustio mesto Frančesku Toldu, koji se u Holandiji istakao fenomenalnim partijama. Od 2002. je bio prva opcija i pred golom doprineo osvajanju Svetskog prvenstva 2006. Branio je i na minulom Mundijalu u Brazilu i planira da još četiri godine nosi dres sa državnim grbom.

Celu karijeru proveo je u dva kluba - Parmi (1995-2001) i Juventusu (2001-...). Pred stativama reprezentacije oborio je i rekord Dina Zofa od 111 utakmica.

"Kada sam 1997. debitovao, nisam ni sanjao da bih mogao da odigram toliko utakmica", rekao je upitan za rekord.

VideoBufon

5. Anders Svenson (Švedska) - 143 nastupa

Švedski vezista i specijalista za slobodne udarce prestao je da igra za reprezentaciju 2013, posle 14 godina. Prestigao je Ravelija i rekao: "Vreme je da se sklonim i da stvorim prostor mlađim igračima". Igrao je na dva Mundijala i na dva prvenstva Starog kontinenta.

I danas, sa 38 godina, aktivno nastupa za Elfsborg (od 2005), u kojem je i ponikao. Tokom karijere je samo četiri godine bio van tog kluba, dok je nosio dres Sautemptona.

Bio je član talentovane švedske reprezentacije koja se 1998. godine predstavila na U-21 Evropskom prvenstvu. Debitovao je uz Jorgena Petersena, Jksela Osmanovskog, Danijela Andersona i Fredrika Ljunberga.

4. Lotar Mateus (Zapadna Nemačka - Nemačka)- 150 nastupa

Možda i najveće ime na spisku. Bivši igrač Borusije Menhengladbah, Bajerna, Intera, Bajerna i MetroStarsa osvojio je u dresu "pancera" Svetsko prvenstvo 1990, Evropsko prvenstvo 1980, a dva puta je bio vicešampion sveta (1982. i 1986).

U klupskoj konkurenciji osvajao je titule u Nemačkoj i Italiji, ali mu nedostaje trofej Lige šampiona.

Za reprezentaciju je igrao tačno 20 godina. Skoro polovinu utakmica odigrao je pre ujedinjenja Nemačke i pada Berlinskog zida.

"On je najbolji rival protiv koga sam igrao. Pretpostavljam da je to sve što bi trebalo da znate", rekao je o bivšem treneru Partizana Dijego Armando Maradona, za mnoge najbolji igrač u istoriji.

3. Martin Riem (Estonija) - 156 nastupa

"Da igram dok ne umrem na terenu? Nema šanse!, rekao je estonski vezista Marin Riem 2009. godine, na svom oproštaju od reprezentacije posle 17 aktivnih godina. Rođen je u Talinu 1971 i samo je jedne godine igrao van tog grada - u sezoni 1999/2000, kada je nosio dres finskog Kotkana.

2. Iker Kasiljas(Španija) - 157 nastupa*

Debitovao je 3. juna 2000, dve i po godine posle Bufona, ali je u međuvremenu odigrao više utakmica za reprezentaciju. Delom zbog navednog loma ruke Italijana i Toldovih bravura 2000, delom i zato što je "furija" sa njim pred stativama po pravilu dolazila do finala i pobedničkog podijuma.

Kada je prvi put zaigrao za državni tim, imao je 19 godina i 14 dana. Danas je veteran od 33 godine, ali mu nastup za Španiju i dalje donosi isto uzbuđenje. U međuvremenu je osvojio Mundijal u Južnoj Africi i evropska prvenstva 2008. i 2012. .

"Odgovornost. Ponos. Zadovoljstvo. Radost. Posvećenost. Poštovanje za one koji su stajali na tom mestu pre mene. U pitanju je pregršt osećanja. Naravno, uz sve to i želja da uradim sve za španske navijače", rekao je jedan od najboljih evropskih golmana o svom jubileju.

I kraj njegovog imena stoji zvezdica, jer je još aktivan u reprezentaciji.

1. Vitalis Astafjevs (Letonija) - 166 nastupa

Iako ni po jednom fudbalskom kvalitetu ne može da se svrsta uz neke od navedenih legendi, Letonac zaslužuje da bude istaknut kao fudbaler koji je za sada apsolutni rekorder u broju mečeva za reprezentaciju.

"Volim fudbal i uvek sam ga voleo", rekao je Astafjevs (43), koji je nastupao za Letoniju od 1992. do 2010. Kao poseban podvig ističe učešće na Evropskom prvenstvu 2004. u Portugalu, gde su Letonci otišli eliminisavši Tursku u baražu (1:0, 2:2). Potom su, u završnici turnira, izgubili od Češke i Holandije, uz senzacionalni remi sa Nemačkom. Igrao je u veznom redu.

"Stvorili smo čudo. Svi su bili iznenađeni. To je bila čista sreća", rekao je "Broj 1", trenutni trener Skonto Rige, koji je tokom karijere igrao i za taj tim, kao i za bečku Austriju, Bristol Rovers, Admiru Vaker, Rubin Kazanj, Ventspils...