Ima ljudi koji na svaki sastanak utrčavaju uz "izvinite što kasnim". Pa iako deluje da im je ta žurba deo svakodnevnog kardio-treninga, ili da je njihovo hronično kašnjenje samo obična nepristojnost, nemojte biti previše strogi u osudama drugih. Upravljanje vremenom i dobra organizacija nisu za sve ljude jednostavan zadatak, a ponekad je uzrok takvom ponašanju i neki skriveni psihološki problem, kakav je strah od "tapkanja u mestu", pa se protiv tog aosoba bori dižući sama sebi tenziju.

Za večerom smisle šta će za doručak. Ujutru svi žurimo. Dobro organizovani ljudi imaju već uveče jasan plan za sledeće jutro, uključujući i to da znaju šta će doručkovati. Šolja za kafu je spremna pored šporeta, džezva na ringli, samo čeka da se sipa voda… Isplanirali su šta će obući, pa ne gube ujutru dragocene minute razmišljajući o kombinaciji za taj dan. Cipele i ključevi od kuće su im u blizini ulaznih vrata. Pametno smišljenja jutarnja rutina štedi bar dvadesetak minuta, i čini da iz kuće izađete tačno onda kad bi i trebalo da izađete.

Završavaju zadatke na vreme. Često se dešava da se prosto upletemo u sve što treba da uradimo u toku dana istovremeno. Dobro organizovani ljudi ne prelaze na novi zadatak dok prethodni nije doveden do kraja. Osim toga, unapred procene koliko će im vremena otprilike biti potrebno i toga se pridržavaju. Tako u toku dana sebi isplaniraju onoliko obaveza koliko mogu da obave.

Oni prepoznaju "loše" obrasce i koriguju ih. Ako se svakog jutra vraćate po punjač za telefon, kupite rezervni i držite ga u kolima ili na poslu. Ako provedete desetak minuta jureći naočare za sunce po kući, setite se da ih uveče ostavite na vidnom mestu, u blizini ulaznih vrata… Ljudi koji ne kasne svesni su šta im je sve potrebno da bi svuda stizali na vreme, i sebi to obezbede.

Nemaju problem sa malo "praznog hoda". U korenu psihologije kašnjenja često se krije strah od toga da u nekom trenutku nećemo imati šta da radimo. Osobe koje stalno kasne često podsvesno pokušavaju sebi da obezbede utisak da su uvek u pokretu. Najjednostavnije rešenje je da sa sobom uvek nosite recimo knjigu koju upravo čitate. Time eliminišete mogućnost koja vas možda podsvesno plaši - da ćete negde čekati nešto i da nećete imati čime da ubijete vreme.

Imuni su na "samo još ovo da uradim" sindrom. Osobe koje sve stižu da urade na vreme nećete često čuti da kažu "samo još ovo, pa krećem". Ako treba negde da stignete u tačno određeno vreme, nemoje da podlegnete porivu "samo da odgovorim na ovaj mejl". Jedan mejl čas posla pretvori se u seriju mejlova koji vam pojedu - 15 dragocenih minuta.

Planiraju stvari tako da između imaju malo "lufta". Neka vaš dnevni raspored bude takav da ga ne poremeti svako dvadesetominutno odlaganje. To je od suštinske važnosti jer ne možete uvek predvideti gužvu u saobraćaju, sastanak koji se malo odužio, čekanje u redu u pošti…

Majstori su u izvođenju računica. Ljudi koji svuda stižu na vreme znaju koliko im vremena treba do posla, koliko se u proseku zadrže u prodavnici… Merite koje vam je "prolazno vreme" u toku jedne nedelje. Tako vam se neće desiti da mislite da negde stižete za desetak minuta, a da u realnosti to traje bar dvostruko duže.

Znaju u kojem su periodu u toku dana najefikasniji. Ljudi koji dobro planiraju svoje vreme znaju kako im oscilira energija u toku dana. Ako ste jutarnji tip, važne obaveze planirajte za pre podne, ako bolje razmišljate noću, neka to bude vreme za vaš rad na važnom projektu. Nemojte gubiti vreme pokušavajući da se ukalupite u uobičajene šeme, ako vam to ne ide od ruke. Poštujući sopstveni ritam, oslobodićete se stresa, a stvari će se rešavati kao "same od sebe".

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.

Ima ljudi koji na svaki sastanak utrčavaju uz "izvinite što kasnim". Pa iako deluje da im je ta žurba deo svakodnevnog kardio-treninga, ili da je njihovo hronično kašnjenje samo obična nepristojnost, nemojte biti previše strogi u osudama drugih. Upravljanje vremenom i dobra organizacija nisu za sve ljude jednostavan zadatak, a ponekad je uzrok takvom ponašanju i neki skriveni psihološki problem, kakav je strah od "tapkanja u mestu", pa se protiv tog aosoba bori dižući sama sebi tenziju.

Za večerom smisle šta će za doručak. Ujutru svi žurimo. Dobro organizovani ljudi imaju već uveče jasan plan za sledeće jutro, uključujući i to da znaju šta će doručkovati. Šolja za kafu je spremna pored šporeta, džezva na ringli, samo čeka da se sipa voda… Isplanirali su šta će obući, pa ne gube ujutru dragocene minute razmišljajući o kombinaciji za taj dan. Cipele i ključevi od kuće su im u blizini ulaznih vrata. Pametno smišljenja jutarnja rutina štedi bar dvadesetak minuta, i čini da iz kuće izađete tačno onda kad bi i trebalo da izađete.

Završavaju zadatke na vreme. Često se dešava da se prosto upletemo u sve što treba da uradimo u toku dana istovremeno. Dobro organizovani ljudi ne prelaze na novi zadatak dok prethodni nije doveden do kraja. Osim toga, unapred procene koliko će im vremena otprilike biti potrebno i toga se pridržavaju. Tako u toku dana sebi isplaniraju onoliko obaveza koliko mogu da obave.

Oni prepoznaju "loše" obrasce i koriguju ih. Ako se svakog jutra vraćate po punjač za telefon, kupite rezervni i držite ga u kolima ili na poslu. Ako provedete desetak minuta jureći naočare za sunce po kući, setite se da ih uveče ostavite na vidnom mestu, u blizini ulaznih vrata… Ljudi koji ne kasne svesni su šta im je sve potrebno da bi svuda stizali na vreme, i sebi to obezbede.

Nemaju problem sa malo "praznog hoda". U korenu psihologije kašnjenja često se krije strah od toga da u nekom trenutku nećemo imati šta da radimo. Osobe koje stalno kasne često podsvesno pokušavaju sebi da obezbede utisak da su uvek u pokretu. Najjednostavnije rešenje je da sa sobom uvek nosite recimo knjigu koju upravo čitate. Time eliminišete mogućnost koja vas možda podsvesno plaši - da ćete negde čekati nešto i da nećete imati čime da ubijete vreme.

Imuni su na "samo još ovo da uradim" sindrom. Osobe koje sve stižu da urade na vreme nećete često čuti da kažu "samo još ovo, pa krećem". Ako treba negde da stignete u tačno određeno vreme, nemoje da podlegnete porivu "samo da odgovorim na ovaj mejl". Jedan mejl čas posla pretvori se u seriju mejlova koji vam pojedu - 15 dragocenih minuta.

Planiraju stvari tako da između imaju malo "lufta". Neka vaš dnevni raspored bude takav da ga ne poremeti svako dvadesetominutno odlaganje. To je od suštinske važnosti jer ne možete uvek predvideti gužvu u saobraćaju, sastanak koji se malo odužio, čekanje u redu u pošti…

Majstori su u izvođenju računica. Ljudi koji svuda stižu na vreme znaju koliko im vremena treba do posla, koliko se u proseku zadrže u prodavnici… Merite koje vam je "prolazno vreme" u toku jedne nedelje. Tako vam se neće desiti da mislite da negde stižete za desetak minuta, a da u realnosti to traje bar dvostruko duže.

Znaju u kojem su periodu u toku dana najefikasniji. Ljudi koji dobro planiraju svoje vreme znaju kako im oscilira energija u toku dana. Ako ste jutarnji tip, važne obaveze planirajte za pre podne, ako bolje razmišljate noću, neka to bude vreme za vaš rad na važnom projektu. Nemojte gubiti vreme pokušavajući da se ukalupite u uobičajene šeme, ako vam to ne ide od ruke. Poštujući sopstveni ritam, oslobodićete se stresa, a stvari će se rešavati kao "same od sebe".

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.

Ima ljudi koji na svaki sastanak utrčavaju uz "izvinite što kasnim". Pa iako deluje da im je ta žurba deo svakodnevnog kardio-treninga, ili da je njihovo hronično kašnjenje samo obična nepristojnost, nemojte biti previše strogi u osudama drugih. Upravljanje vremenom i dobra organizacija nisu za sve ljude jednostavan zadatak, a ponekad je uzrok takvom ponašanju i neki skriveni psihološki problem, kakav je strah od "tapkanja u mestu", pa se protiv tog aosoba bori dižući sama sebi tenziju.

Za večerom smisle šta će za doručak. Ujutru svi žurimo. Dobro organizovani ljudi imaju već uveče jasan plan za sledeće jutro, uključujući i to da znaju šta će doručkovati. Šolja za kafu je spremna pored šporeta, džezva na ringli, samo čeka da se sipa voda… Isplanirali su šta će obući, pa ne gube ujutru dragocene minute razmišljajući o kombinaciji za taj dan. Cipele i ključevi od kuće su im u blizini ulaznih vrata. Pametno smišljenja jutarnja rutina štedi bar dvadesetak minuta, i čini da iz kuće izađete tačno onda kad bi i trebalo da izađete.

Završavaju zadatke na vreme. Često se dešava da se prosto upletemo u sve što treba da uradimo u toku dana istovremeno. Dobro organizovani ljudi ne prelaze na novi zadatak dok prethodni nije doveden do kraja. Osim toga, unapred procene koliko će im vremena otprilike biti potrebno i toga se pridržavaju. Tako u toku dana sebi isplaniraju onoliko obaveza koliko mogu da obave.

Oni prepoznaju "loše" obrasce i koriguju ih. Ako se svakog jutra vraćate po punjač za telefon, kupite rezervni i držite ga u kolima ili na poslu. Ako provedete desetak minuta jureći naočare za sunce po kući, setite se da ih uveče ostavite na vidnom mestu, u blizini ulaznih vrata… Ljudi koji ne kasne svesni su šta im je sve potrebno da bi svuda stizali na vreme, i sebi to obezbede.

Nemaju problem sa malo "praznog hoda". U korenu psihologije kašnjenja često se krije strah od toga da u nekom trenutku nećemo imati šta da radimo. Osobe koje stalno kasne često podsvesno pokušavaju sebi da obezbede utisak da su uvek u pokretu. Najjednostavnije rešenje je da sa sobom uvek nosite recimo knjigu koju upravo čitate. Time eliminišete mogućnost koja vas možda podsvesno plaši - da ćete negde čekati nešto i da nećete imati čime da ubijete vreme.

Imuni su na "samo još ovo da uradim" sindrom. Osobe koje sve stižu da urade na vreme nećete često čuti da kažu "samo još ovo, pa krećem". Ako treba negde da stignete u tačno određeno vreme, nemoje da podlegnete porivu "samo da odgovorim na ovaj mejl". Jedan mejl čas posla pretvori se u seriju mejlova koji vam pojedu - 15 dragocenih minuta.

Planiraju stvari tako da između imaju malo "lufta". Neka vaš dnevni raspored bude takav da ga ne poremeti svako dvadesetominutno odlaganje. To je od suštinske važnosti jer ne možete uvek predvideti gužvu u saobraćaju, sastanak koji se malo odužio, čekanje u redu u pošti…

Majstori su u izvođenju računica. Ljudi koji svuda stižu na vreme znaju koliko im vremena treba do posla, koliko se u proseku zadrže u prodavnici… Merite koje vam je "prolazno vreme" u toku jedne nedelje. Tako vam se neće desiti da mislite da negde stižete za desetak minuta, a da u realnosti to traje bar dvostruko duže.

Znaju u kojem su periodu u toku dana najefikasniji. Ljudi koji dobro planiraju svoje vreme znaju kako im oscilira energija u toku dana. Ako ste jutarnji tip, važne obaveze planirajte za pre podne, ako bolje razmišljate noću, neka to bude vreme za vaš rad na važnom projektu. Nemojte gubiti vreme pokušavajući da se ukalupite u uobičajene šeme, ako vam to ne ide od ruke. Poštujući sopstveni ritam, oslobodićete se stresa, a stvari će se rešavati kao "same od sebe".

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.