Naučnici Fondacije za globalne izazove i Instituta za budućnost čovečanstva napravili su listu od 12 najizvesnijih razloga zbog kojih bi ljudska civilizacija mogla da skonča na planeti Zemlji.
"Istraživanje je o tome kako bolje razumevanje izazova može da pomogne svetu da se suoči sa rizicima i može pomoći da se odredi put ka održivijem razvoju. To je svakako naučna procena o kraju civlizacije, ali je još više poziv na akciju zasnovan na pretpostavci da čovečanstvo može da prevaziđe izazove i pretvori ih u mogućnosti", naveli su autori studije.
Ekstremne promene klime
Verovatnoću globalnih napora da zaustave klimatske promene autori studije vide kao najznačajniji faktor koji je moguće kontrolisati kako bi se sprečila katastrofa životne sredine. Oni takođe upozoravaju da bi uticaj klimatskih promena mogao da bude jači u najsiromašnijim državama i masovno umiranje od gladi i velike migracije mogle bi da izazovu globalnu nestabilnost.
Nuklearni rat
Istraživači smatraju da je izbijanje nuklearnog rata manje verovatno nego u 20. veku, ističu da podaci ipak ukazuju da "još postoji potencijal za namerno ili slučano izazvan nuklearni sukob". Najznačajniji faktor koji koji će uticati na mogućnost izbijanja nuklearnog rata biće odnosi budućih i postojećih nuklearnih sila.
Globalna pandemija
"Postoje razlozi za sumnju da je mogućnost izbijanja pandemije veća nego što se uobičajeno pretpostavlja", navodi se u studiji. Sposobnost svetskog zdravstvenog sistema da odgovori na pandemiju je važna za sprečavanje katastrofe, ali najveća pretnja je ipak u tome da li je nekontrolisana zarazna bolest počela da hara ili ne.
Udar asteroida
Udar asteroida većeg od pet kilometara uništio bi površinu veličine Holandije, upozoravaju naučnici. Oni kažu da se takvi udari događaju svakih 20 miliona godina. "Ako se dogodi takav udar, najznačajniju štetu neće biti od početnog udara, nego od oblaka prašine koji će se podići u gornje slojeve atmosfere", navodi se u studiji. Šteta od takve "udarne zime" uticala bi na klimu, biosferu, ugrozila bi zalihe hrane i izazvala političku nestabilnost.
Super vulkan
Poput udara asteroida, najveća opasnost od super vulkana je oblak prašine koji bi mogao da blokira sunčane zrake i izazove globalnu zimu. "Efekat takve istorijske erupcije najbolje bi mogao da se uporedi sa efektima nuklearnog rata", naveli su istraživači. Sposobnost da se šteta smanji zavisi od sposobnosti nacija da uspostave koordinaciju.
Ekološka katastrofa
Naučnici kažu da čovečanstvo mora ili da očuva eko sistem ili da se nada da civilizacija ne zavisi od njega. "Izumiranje vrsta sada je mnogo brže u poređenju sa istorijskim prosekom", upozorava studija. Zato čovečanstvo mora da razvije održive ekonomije kako bi se izbegla ekološka katastrofa.
Kolaps globalnog ekonomskog i političkog sistema
"Svetski ekonomski i politički sistem čini mnogo učesnika sa mnogo ciljeva i međusobnih veza. Tako zapetljani sistemi podložni su neočekivanom kolapsu izazvanom strukturom povezanosti", navodi se u studiji. Kolaps ekonomije mogao bi da izazove društveni haos, građanske nemire i slom poretka.
Sintetička biologija
Naučnici su zabrinuti da će neko namerno napraviti patogen (bakteriju, virus) koji će zbrisati ljudsku vrstu sa lica Zemlje. "Uređivanje i samoregulacija su tek na početku i moguće je da brzina njihovog razvoja neće pratiti brzinu istraživanja", upozoravaju naučnici.
Nanotehnologija
Zagovornici nanotehnologije reklamiraju je kao način rešavanja problema, ali autori studije veruju da može da izazove i ozbiljne probleme. "Nanotehnologija može olaškati izradu velikih količina konvencionalnog ili nekonvencionalnog oružja zahvaljujući atomski preciznoj proizvodnji. Od posebnog je značaja da li nanotehnologija omogućava izradu nuklearnog oružja", navodi se u studiji.
Veštačka inteligencija
Istraživači veruju da "ekstremna veštačka inteligencija" lako može izmaći kontroli, a onda bi verovatno samu sebe unapredila. Pomalo zastrašujuće, naučnici tvrde da je jedan od ključnih faktora našeg opstanka taj da li će biti samo jedan dominantan entitet veštačke inteligencije ili obilje entiteta. Oni dopuštaju mogućnost da bi moćna veštačka inteligencija mogla da se mnogo klaše nosi sa ostalim rizicima sa ove liste.
Loša vlast
Poruka je da ako političai ne nude rešenja za probleme sa liste, oni sami postaju rizik. "Postoje dve vrste upravljačkih katastrofa - neuspeh u rešavanju rešivih problema i aktivno izazivanje još gorih ishoda", objašnjava studija.
Nepoznati uzroci
Na kraju, istraživači upozoravaju na nepoznate uzroke i pozivaju na široko istraživanje "nepoznatih rizika i verovatnoće da se dogode". "Fermijev paradoks (o očiglednom odsustvu vanzemaljskog života u galaksiji) sastoji se u tome da će inteligentni život uništiti samog sebe pre nego što počne da se širi po galaksiji". Baš ohrabrujuće.
